Dok se mnoga mesta širom kontinenta bore sa masovnim turizmom, postoje destinacije koje čekaju da budu otkrivene, i pozivaju turiste da ih posete. Iz našeg regiona, na listi se nalaze Ulcinj i Banja Luka

Turistički magazin Time Out je odabrao manje posećene destinacije u Evropi, a čak četiri destinacije na listi se nalaze u našem okruženju. Na prvom mestu se nalazi Ulcinj iz Crne Gore, Banja Luka na petnaestom mestu.

Ulcinj je najpoznatiji po svojim dugim peščanim plažama, stogodišnjim maslinjacima i bogatoj mediteranskoj vegetaciji. Geografski položaj i bogatstvo prirode oduvek su privlačili brojne civilizacije i kulture koje su ovde ostavile svoj trag. Upravo to, zbližavanje različitih kultura, koje se može videti čak i danas, najveći je blagoslov kulturnog identiteta i nasleđa ovog dela Crne Gore. On se svakodnevno oseća u gastronomiji, običajima i spremnosti stanovništva da bude potpuno otvoreno prema svima.

Od ostalih gradova iz našeg regiona, tu su Plovdiv iz Bugarske na šestom mestu, Kluž-Napoka iz Rumunije na devetom mestu, i Banja Luka na petnaestom mestu.

Cres sa Kvarnera među 100 najboljih priča održivih destinacija sveta, saznajte više.

Banja Luka je drugi po veličini grad u Bosni i Hercegovini i glavni grad Republike Srpske. Poznata je po svojoj bogatoj istoriji, kulturnim znamenitostima, kao i prirodnim lepotama. Grad leži na reci Vrbas, koja prolazi kroz njegove središnje delove i daje poseban šarm. Banja Luka je poznata i po svojim toplim izvorima, po čemu je i dobila ime.

Listu ostalih manje turistički posećenih gradova pronađite na zvaničnoj internet stranici.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Travel Tuesday je poseban dan u svetu putovanja kad putnici mogu da iskoriste neverovatne popuste i specijalne ponude za letove, smeštaj, turističke pakete i druge usluge. Ovaj trend postaje sve popularniji među ljubiteljima putovanja i onima koji žele da unapred planiraju svoje avanture za sledeću godinu, štedeći pri tome znatnu sumu novca

Kako je nastao Travel Tuesday?

Inspirisan uspehom Black Friday-a, Travel Tuesday je počeo kao inicijativa turističkih kompanija da privuku putnike ponudama koje je praktično nemoguće odbiti. Osmišljen je kako bi motivisao ljude da uđu u prazničnu sezonu sa planiranim putovanjima i ranom rezervacijom, uz znatne uštede. Ovaj dan donosi ekskluzivne ponude koje su obično ograničene vremenski i često su dostupne samo tog dana.

Zašto je značajan?

Travel Tuesday je poseban iz nekoliko razloga. S obzirom na to da turističke agencije, avio-kompanije i hoteli žele da popune svoje kapacitete za sledeću sezonu, ponude tokom Travel Tuesday-a su često dosta povoljnije od prosečnih. Ovo je idealno vreme za sve koji žele da planiraju odmor nekoliko meseci unapred, obezbeđujući sebi bolje cene i veći izbor. Osim toga, ponuda je raznovrsna, od luksuznih resorta do budžetskih opcija, Travel Tuesday nudi ponude za svaki tip putnika.

Kako maksimalno iskoristiti ponude?

Ako želite da iskoristite najbolju ponudu ovog dana, evo nekoliko saveta. Planirajte unapred, pripremite spisak destinacija i budžet pre nego što Travel Tuesday počne. Pratite omiljene turističke agencije i avio-kompanije. Prijavite se na njihove biltene ili pratite društvene mreže za ekskluzivne kodove i rane ponude. Koristite alate za upoređivanje cena, internet stranice kao što su Skyscanner i Booking.com često imaju dodatne popuste tokom ponude.

Najpopularnije destinacije

U zavisnosti od sezone i lokacije, moguće je pronaći ponude za razne destinacije. Od evropskih gradova, Pariz, Barselona ili Amsterdam često nude niže cene letova i smeštaja za prolećne i jesenje termine. Od dalekih destinacija, Karibi i Maldivi su popularne destinacije sa posebnim ponudama za zimske mesece. Ako vam treba adrenalinski ili avanturistički turizam, Island, Novi Zeland i Peru su idealni izbori sa popustima za aktivnosti poput planinarenja i kampovanja.

Travel Tuesday postaje sve popularniji širom sveta, i idealan je dan da ostvarite svoje snove o putovanjima, a pri tome uštedite. Ovaj trend još uvek nije zaživeo kod nas, ali kao što je to slučaj i sa ostalim stvarima, samo je pitanje vremena kad će. Ova marketinška akcija u 2024. godini kreće trećeg decembra.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Split je drugi najveći grad u Hrvatskoj i jedno od najvažnijih kulturnih i turističkih središta u zemlji, smešten je na istočnoj obali Jadranskog mora u srednjoj Dalmaciji. Grad je poznat po bogatoj istoriji, koja seže još od antičkih vremena, a najpoznatiji je po Dioklecijanovoj palati koja je danas deo Uneskove svetske baštine. Međutim, u poslednjim decenijama je grad zbog velikog broja turista dobio imidž koji ne zaslužuje, a gradske vlasti žele da ga promene. Umesto masovnog turizma, destinacije za zabavu i bučnih turista, oni žele pristojnije ljude, porodice i posetioce kojim zabava nije na prvom mestu

Split je već dosta dugo u svetu poznat kao “party” destinacija. U poslednjim decenijma je sve više turista koji su u ovom gradu isključivo zbog alkohola i zabave, a ne zbog odmora ili upoznavanja sa istorijom i kulturom zemlje. Vlasti grada su zbog takvog ponašanja uvele dodatne sigurnosne mere i prisutnost policije kako bi „pazili na antisocijalna ponašanja”.

Pored toga, oni na još jedan način direktno ugrožavaju lokalno stanovništvo. Turisti koji posećuju Split na samo nekoliko sati, na dan ili nedelju dana naglo su povećali cene svega u gradu, počevši od apartmana ili stanova za izdavanje, do cena u lokalnim marketima.

Mlađim ljudima je sve teže da pronađu stan, započnu život i osnuju porodicu. Kratkoročno iznajmljivanje stanova može obezbediti dodatnu finansijsku sigurnost, ali takođe izaziva i nestašicu stanova za život lokalnog stanovništva. I ono stanova što ima u ponudi je preskupo za standard ljudi.

Porast broja turista je takođe negativno uticao i na sektor ugostiteljstva. Nekad je bilo više restorana, barova i kafića koji su služili domaću hranu, ali sada uglavnom imaju samo “turističku” hranu.

Šta Split radi kako bi turizam bio održiviji?

Turistička zajednica Splita je 2022. godine naručila izradu opsežne Studije turističkih kapaciteta grada. Osnovni cilj studije je ispitati da li su lokalna infrastruktura i smeštajni kapaciteti primereni za ogroman broj turista koje grad primi svake godine.

Utvrdivši da je prekomerni turizam najizraženiji u prenatrpanom gradskom jezgu, gradske vlasti su počele da regulišu broj i vrstu smeštajnih kapaciteta na temelju proračuna studije.

Takođe je angažovano više komunalnih službi kako bi regulisali javni red i mir. Iznajmljivači smeštaja su pozvani da se pridruže tim naporima postavljanjem jasnijih kućnih pravila i očekivanja u ponašanju gostiju, posebno kada su u pitanju mlađe turističke grupe.

Cres sa Kvarnera među 100 najboljih priča održivih destinacija sveta, saznajte više.

Ostale inicijative uključuju kampanju „Respect & Enjoy“, koja pomaže hotelima, agencijama i turoperatorima u promovisanju odgovornog turizma. To podrazumeva i privlačenje turista van standardne letnje sezone.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Sve je više zimskih planinskih centara širom Evrope koji se praktično “tope” usled klimatskih promena. Takav slučaj nije zaobišao ni Finsku, zemlju koja je tradicionalno poznata kao zemlja sa dosta hladnom klimom. Kako oni vide budućnost, i kako menjaju svoju turističku ponudu da bi očuvali planine i našli rešenje ovog problema?

Finska decenijama koristi jedan prirodan trik, lako dostupan i održiv materijal za čuvanje skijališta koja se nalaze na malim i srednjim nadmorskim visinama. Oni koriste prostirke napravljene od piljevine za očuvanje staza tokom skijaške sezone, naročito u periodima kad temperature nisu dovoljno niske da bi sneg opstao. Ova metoda, nazvana jään säilöminen, koristi piljevinu kao izolator kako bi zaštitila sneg od topljenja.

Tokom toplijeg perioda u godini, Finci piljevinom pokrivaju gomile snega prikupljene u zimskom periodu, čime osiguravaju da deo snega ostane očuvan do sledeće zime. Kada dođe sezona skijanja, preostali sneg se prenosi na staze, čime se omogućava raniji početak sezone. Očuvanje snega na ovaj način pomaže u održavanju kontinuiteta skijaške sezone, omogućava raniji početak zimskih sportova i privlači turiste, što ima pozitivan uticaj na lokalnu ekonomiju.

Nove vrste prostirki uključuju i upotrebu ekstrudiranog polistirena, materijala koji se koristi za izolaciju kuća u skandinavskim zemljama. Rok trajanja ovog materijala, termo-omota, je više od 20 godina.

Zašto recikliran a ne veštački sneg?

U skijaškim centrima i na zimskim sportskim događajima, veštački sneg i reciklirani sneg postaju sve važniji kao sredstva za produženje sezone. Iako oba tipa snega služe istoj svrsi, postoje ključne razlike između njih.

Veštački sneg

Veštački sneg se proizvodi pomoću mašina za osnežavanje, koje prskaju vodu pod visokim pritiskom kroz specijalne mlaznice, stvarajući kapljice koje se smrzavaju u dodiru sa hladnim vazduhom. Ovaj proces imitira prirodni proces snežnih padavina, ali stvara čestice snega drugačije strukture, koje su obično gušće i teže od prirodnog snega.

Prednosti veštačkog snega

– Omogućava brzo stvaranje snežnog pokrivača kada prirodni sneg nije dovoljan.

– Dobra otpornost na topljenje, pa traje duže na stazi.

Mane veštačkog snega

– Zahteva velike količine vode i energije, što može negativno uticati na životnu sredinu.

– Kvalitet snega može zavisiti od temperature i uslova za proizvodnju, a struktura može biti manje prijatna za skijaše.

Reciklirani sneg

Reciklirani sneg podrazumeva sakupljanje prirodnog snega koji je pao tokom zime i njegovo očuvanje tokom toplijih meseci (primenom metoda poput pokrivanja piljevinom ili termo-omotima). Ovaj sneg se skladišti u gomilama na specifičnim lokacijama, a zatim se tokom sledeće sezone prenosi nazad na staze.

Prednosti recikliranog snega

– Manji uticaj na životnu sredinu, jer se koristi prirodni sneg.

– Kvalitet snega bliži prirodnom, zbog prirodnog procesa stvaranja.

Mane recikliranog snega:

– Potreba za prostorom za skladištenje snega i dodatnom opremom za izolaciju.

– Gubitak snega tokom skladištenja, čak i uz najbolju izolaciju.

Oba tipa snega imaju ključne uloge u održavanju staza u uslovima klimatskih promena, ali izbor između veštačkog i recikliranog snega zavisi od budžeta, ekoloških faktora i specifičnih potreba skijališta.

HOTEL KRALJEVI ČARDACI SPA*** Kopaonik, saznajte više.

Upravo zbog svega navedenog, finska kompanija Snow Secure je krenula da, osim skijalištima u svojoj zemlji, nudi i ostalim zemljama širom sveta usluge „čuvanja snega“. Ova ideja je došla u pravi čas, jer se već uveliko razmišlja o zatvaranju velikog broja skijališta širom Evrope i sveta.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.