Ronda se nalazi u pokrajini Malaga, i mnogi smatraju da spada u najstarija naselja na svetu. Međutim, ovaj grad od ostalih izdvaja njegova neobična arhitektura, kao i priroda u kojoj je podignut

Ronda se nalazi u Španiji, usred planinskog venca Seranja de Ronda. Meštani ovde žive na ivici 120 metara visokog i 70 metara širokog kanjona, po čemu je Ronda jedan od najinteresantnijih gradova na planeti. Život na ivici je meštanima svakodnevica i ne bi ga menjali za život na bilo kom drugom mestu.

Grad se prostire na dve litice, između kojih protiče brza planinska reka Guadalevin. U njemu živi oko 35.000 stanovnika, a podeljene delove grada vežu tri mosta, Puente Romano, Puente Vieho i Puente Nuevo. Poslednji most je podignut na izuzetno nezgodnom mestu, čak 120 metara iznad kanjona.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by AlejandroOG (@aog_travel4x4)

Pored arhitekture i istorije, grad je poznat i po činjenici da se u njemu i dalje praktikuju čuvene borbe sa bikovima. Svake godine se održava festival Feria Goyesca posvećen ovoj tradiciji. Sve se dešava na Trgu bikova, Plaza de toros, gde se nalazi i muzej posvećen borbi sa bikovima. Upravo u ovom gradu se nalazi arena za borbu sa bikovima, druga po veličini u Španiji.

Hrvatska ima najspektakularniju obalu, saznajte više.

Ronda je oduvek bilo privlačno okruženje mnogim umetnicima. Američki pisac Ernest Hemingvej je bio jedan od njih, često je posećivao ovo mesto i uživao u njemu. Ovaj grad je bio veliko iznenađenje za pisca. Odmah se zaljubio u ovaj spektakularni grad, posebno jer je uvek govorio da je daleko lepši od Sevilje, koja je važila za jedan od najlepših u Španiji.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Krstarenje od tri godine, koje je trebalo da bude obavljeno brodom Life at Sea Cruises, je otkazano usled problema sa osiguranjem. Međutim, takva ideja nije napuštena, pa stiže njegov naslednik koji će putnike povesti na još duže putovanje

Villa Vie Residences, dugoročni startup za krstarenja, je potvrdio kupovinu broda za sopstveno troipogodišnje krstarenje oko sveta. Polazak je predviđen za maj 2024. godine i putovanje će trajati čak 1.300 dana.

Novi/stari brod MS Braemar dobio je ime Villa Vie Odyssey. Brod je izgrađen 1993. godine, ali je tokom godina obnovljen i modernizovan. Ima kapacitet od 924 ljudi smeštenih u 485 kabina, a njegova relativno mala veličina znači da može pristajati gotovo svugde.

Brod će imati osam paluba, šetalište i veliki bazen. Takođe, tu će biti i tri restorana, osam barova i četiri salona, ​​kao i spa, fitnes centar, biblioteka i medicinski centar. Imaće sve što i veliki kruzer, samo će nuditi nešto intimnije iskustvo putovanja.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Villa Vie Residences (@villavieresidences)

Putnici koji budu krenuli na krstarenje od 1.301 dana posetiće 147 zemalja sveta i 425 luka. Imaće brz internet, interaktivne radionice i ostale sadržaje kako bi se osećali kao kod kuće. Tu su čak i golf programi sa simulatorom na brodu i izleti koji obećavaju avanture.

Boravak u lukama variraće od dva do sedam dana. Putnici će imati priliku da bolje upoznaju grad, umesto dosadašnje prakse gde putnici budu u lučkim gradovima samo par sati, navodi CNN.

Putnicima su na raspolaganju unutrašnje i spoljne kabine. Unutrašnje su 89 dolara po danu, tj 97.455 dolara za tri godine boravka. Spoljne su 119 dolara po osobi dnevno po danu putovanja.

Posao, odmor i avantura na najlepšoj planini, saznajte više.

Takođe postoji mogućnost kupovine apartmana, tj kabina. Kupovina podrazumeva plaćanje 99.000 dolara za unutrašnju, 149.000 dolara za spoljnu i 249.000 dolara za kabinu sa balkonom. Vlasnici tada moraju plaćati mesečne naknade od 1.750, 2.500 ili 4.000 dolara po osobi.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

U slobodnom prevodu Waldeinsamkeit bi značio “samoća u šumi”, i danas je to od presudnog značaja za mentalno zdravlje Nemaca. Iako je pandemija prošla, trend je ne samo ostao, već je postao izuzetno popularan

Waldeinsamkeit je arhaični nemački izraz za osećaj „šumske usamljenosti“. Sve više ljudi u Nemačkoj praktikuje ovu aktivnost, i ona je trenutno možda i najpopularnija. Taj trend je ostalo nakon gorke pandemije koja je zahtevala distancu i otuđenost. Ova aktivnost pre svega znači boravak u šumi, u prirodi, gde svako može u samoći podeliti svoje misli sa prirodom.

Ovaj izraz, waldeinsamkeit, malo šta može objasniti, odnosno pravilno opisati. On u osnovi, osim osamljivanja u šumi, podrazumeva i stanje duha, prosvetljenost i duševni mir koji nastaje prilikom boravka u šumi. Zahvaljujući pandemiji i stalnim nacionalnim i lokalnim zatvaranjima, duh waldeinsamkeit-a kao filozofije sve je prisutniji.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Nicole Herr (@nicoles_moments)

Uz više slobodnog vremena, većeg pritiska kako na ličnom, tako i poslovnom planu, ali i usled manje alternativnih razonoda, Nemci su tražili mir, svež vazduh i samoću poput pustinjaka.

Istraživanje objavljeno od strane Evropskog šumarskog instituta u Bonu je pokazalo je da su posete divljim šumskim prostranstvima u severnoj Rajni-Vestfaliji tokom prve i druge blokade naglo “eksplodirale”.  Naučnici su zaključili da je pandemija učinila da Nemci ponovno prihvate prirodu i utehu koju ona pruža. Pored toga, shvatili su da su šume zaista kritična infrastruktura za nacionalno javno zdravlje društva u celini.

Zdravlje zahteva samoću i prirodu

Pandemija je svakako završena, a svi bi trebalo da se zapitamo šta je danas najbitnije. Duboko u šumama, dok prolazimo stazama koje se kriju od civilizacije, ako pažljivo oslušnemo možemo čuti ​​šapat povetarca i tiho krckanje lišća ispod naših nogu.

Hrvatska ima najspektakularniju obalu, saznajte više.

Sigurno se možemo povezati sa našim korenima, i želećemo da pođemo dalje, da istražimo dublje, i to ne samo šumu, već i sami sebe, kako bismo konačno pronašli mir i sklad. Nemci su u pravu, to bi bio neki novi univerzalni lek protiv svakodnevice, ne košta ništa, a puno pruža.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Za mnoge turiste poseta Finskoj u decembru znači samo jedno. To je prilika da upoznaju pravog Deda Mraza. Upravo tu u Laponiji u gradiću Rovaniemi se nalazi njegova kuća, gde živi u prazničnim čarolijama. Međutim, za Fince Božić je mnogo više od Deda Mraza i vilenjaka

U Finskoj praznično slavlje počinje mnogo ranije nego u većini zemalja. Njima slavlje počinje nizom događaja koji se zovu pikkujoulut ili u prevodu “male Božić” zabave. Praznična zabava počinje već početkom decembra u domovima, kancelarijama, školama i na trgovima.

Za Fince početak proslave je iščekivanje praznika. Oni organizovano i kolektivno čekaju Božić svečanim događajima. U osnovi koncept pikkujoulut izgleda kao bilo koja druga zabava, okupe se meštani, slavi se uz obilje hrane i pića.

Jela mogu biti jednostavna poput sira i krekera ili ekstravagantna poput obilnog božićnog švedskog stola ispunjenog tradicionalnim jelima. Tu su šunke, salate od kropira i cvekle, dimljeni losos i brojni deserti. Obično se služi kuvano vino i medenjaci.

Ova tradicija datira iz 19. veka, a zabave su bile obično mirne i u osnovi porodične. Međutim, vremenom se slavlje prenelo i na ulice, često se preterivalo u veselju, pa je čak i policija često morala da reaguje. Jedne godine je čak i Deda Mraz proveo noć u zatvoru zbog lošeg ponašanja.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Anni Ihamäki (@anniihamaki)

Zašto su njima važne ove proslave?

Kada slavite pikkujoulu, očekuje se da budete društveni i da upoznajete nove ljude. To je potpuno suprotno od finske kulturne norme u kojoj su “pristojni” i ne smetaju drugim ljudima. To je jedinstvena prilika da se opuste i da uživaju u društvu ljudi.

Posao, odmor i avantura na najlepšoj planini, saznajte više.

Ako su tokom ostatka godine Finci obično tihi, civilizovani i asocijalni, tokom božićnih zabava dozvoljavaju da stvari izmaknu kontroli. Oni se okupljaju danima pre Božića, jesen je tu stvarno duga i mračna, pa je pikkujoulu prava prilika za zabavu i provod. Tada se dosta pojede, popije i slavi se „iz sve snage“!

Pikkujoulu je zapravo izgovor da se sruše svakodnevne društvene norme. To je prilika da se ljudi druže, i Finci su to ozbiljno shvatili. Možda su ravnodušni i hladni preko cele godine, takav slučaj nije u decembru, kad dočekuju najveseliji praznik i ispraćaju staru godinu. Tada se opuste i zaborave, bar na par dana, da su Finci, zatvoreni i rezervisani.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.