18.3 C
Belgrade
ponedeljak, septembar 15, 2025
ukucajte ovde...
Naslovna Blog Stranica 13

Nemački ugostitelji beleže najveći pad prometa od pandemije – sličan trend u Srbiji i regionu

Od
Redakcija
-
0
Photo: Unsplash/ Zakaria Zayane

U maju 2025. nemačka ugostiteljska industrija zabeležila je najveći pad prometa od perioda pandemije koronavirusa, saopštio je Savezni statistički zavod iz Wiesbadena. U poređenju s aprilom, ukupni promet ugostiteljskih objekata opao je za 2,2 odsto, dok je realni pad – korigovan za inflaciju – iznosio čak 4,6 procenata. Ovakav pad nije zabeležen od decembra 2021. kada su bile na snazi stroge epidemiološke mere

Cene rastu, potrošnja opada

Stručnjaci iz sektora ugostiteljstva, kao i vodeći predstavnici industrije, upozoravaju da je glavni razlog smanjenja prometa – porast cena. Predsednik nemačkog krovnog udruženja ugostitelja i hotelijera Dehoga, Gvido Cëlik, istakao je da sve više gostiju izbegava da jede van kuće, a čak i kada to čine, preskaču predjela ili ne naručuju drugo piće.

Kod građana se javlja nova osetljivost na cene i suzdržanija potrošnja, navodi Cëlik i dodao da pad najviše pogađa male i srednje ugostitelje koji nemaju fleksibilnost velikih lanaca, navodi list Jutarnji.

Nadanje u niži PDV

Ugostitelji u Nemačkoj se nadaju podršci države kroz fiskalne mere, pre svega smanjenjem PDV-a sa trenutnih 19% na 7%, što bi moglo olakšati teret visokih operativnih troškova i motivisati građane da ponovo češće izlaze u restorane i kafiće.

Sladoled kao simbol inflacije

Nemački mediji su proteklog vikenda, u danima ekstremno visokih temperatura, posebno izveštavali o rastu cena ugostiteljskih usluga, koristeći primer omiljene letnje poslastice – sladoleda. Na mestima kao što su Berlin, Hamburg ili elitno letovalište Silt, kugla sladoleda sada košta između 2,50 i 2,80 evra, što izaziva nezadovoljstvo i kod lokalnog stanovništva i kod turista.

Otpuštanja u sektoru dostave

Trend smanjene potrošnje odražava se i na povezane industrije – kompanija Lieferando, jedan od vodećih servisa za dostavu hrane u Nemačkoj, najavila je prošle nedelje otpuštanje 2.000 dostavljača, što je još jedan signal da se ugostiteljski sektor suočava sa ozbiljnim izazovima.

Srpska vina krupnim koracima napred, saznajte više.

Nemačka ugostiteljska scena nalazi se pod pritiskom. Rast cena, promenjeno ponašanje potrošača i inflacija dovode do smanjenog prometa i otpuštanja radne snage. Stručnjaci veruju da bi državne mere i fiskalni podsticaji mogli pomoći industriji da se stabilizuje, ali je jasno da se navike građana menjaju i da će ugostitelji morati da pronađu nove modele poslovanja kako bi ostali konkurentni.

Srbija: Slična osećajna klima, ali bez konkretne pomoći

U Srbiji se beleži veoma sličan trend. Cene jela i pića u restoranima i kafićima u Beogradu, Novom Sadu i turističkim destinacijama kao što su Zlatibor i Kopaonik značajno su porasle. Kugla sladoleda u prestonici sada se kreće od 220 do 300 dinara, a espreso više ne može da se pronađe ispod 200 dinara u popularnim lokalima.

Iako još nema zvaničnih statistika koje bi potvrdile pad prometa u maju i junu, ugostitelji svedoče o slabijem prometu i znatno kraćem zadržavanju gostiju, posebno radnim danima. Za razliku od Nemačke, u Srbiji se retko govori o poreskim olakšicama za ugostitelje, iako je sektor ozbiljno pogođen višim nabavnim cenama i cenama energenata.

Hrvatska i Crna Gora: Turistički promet ne pokriva unutrašnji pad

U Hrvatskoj i Crnoj Gori, iako je sezona u punom jeku, lokalno stanovništvo sve manje troši u kafićima i restoranima, naročito u priobalju. Hrvatski ugostitelji beleže da domaći gosti sada češće naručuju samo kafu, izbegavaju vina ili skupa jela, dok su u Crnoj Gori porcije u mnogim objektima smanjene – bez promene cena – kako bi se održala profitabilnost.

Turizam spašava sezonske prihode, ali struktura potrošnje se menja. Domaći gosti više biraju pekare, kioske i tzv. „street food“, dok restorani beleže veći promet samo vikendom ili u slučaju dolaska organizovanih turista.

Slovenija: Fokus na kvalitet i održivost, ali cene rastu

U Sloveniji, posebno u Ljubljani i na Bledskom jezeru, ugostitelji pokušavaju da zadrže goste fokusom na kvalitet i lokalne proizvode. Međutim, i ovde cene konstantno rastu – prosečan ručak za dvoje u restoranu srednje klase premašuje 40 evra, što odvraća domaće goste i srednju klasu.

Pad potrošnje u ugostiteljstvu više nije samo nemački problem – on se reflektuje širom Evrope, uključujući i naš region. I dok Nemačka aktivno razmatra poreske olakšice kako bi spasila sektor, Srbija, Hrvatska, Crna Gora i Slovenija se uglavnom oslanjaju na sezonski turizam ili štede na količini i kvalitetu. Ako se inflacija i rast cena nastave, bez konkretne pomoći države i prilagođavanja cena stvarnim mogućnostima građana, ugostiteljstvo u regionu bi moglo ući u novu, ozbiljnu krizu.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Tesla Diner – Spoj retro nostalgije i futurističke vizije

Od
Redakcija
-
0
Tesla diner
Photo: Freepik

U srcu Holivuda, na Bulevaru Santa Monika, otvoren je Tesla Diner, prvi restoran kompanije Tesla koji spaja retro šarm 1950-ih sa tehnologijama budućnosti. Ovaj jedinstveni koncept uključuje restoran u stilu svemirske ere, bioskop na otvorenom, rooftop bar i superbrzu stanicu za punjenje sa čak 80 mesta – i sve to pod palicom Ilona Maska

Retro ambijent s pogledom u budućnost

Tesla Diner izgleda kao da je sleteo iz naučnofantastičnog filma: zaobljene metalne linije podsećaju na leteći tanjir, dok LED bioskopska platna prikazuju klasike iz zlatnog doba Holivuda. Na krovu se nalazi „Skypad“ bar, koji nudi panoramski pogled na Los Anđeles i poslužuje pića u futurističkom ambijentu.

Dok spoljašnji izgled evocira nostalgiju za prošlim vremenima, tehnologija iznutra je potpuno savremena: Tesla vlasnici mogu poručivati hranu direktno iz svojih automobila, preko ekrana na instrument tabli, a narudžbina im se donosi direktno do vozila – uz pomoć konobara na rolšulama ili čak robota Optimus, koji već dele kokice i planiraju kompletnu dostavu do 2026.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Tesla (@teslamotors)

Meni inspirisan klasičnim američkim ukusima

Jelovnik koji je osmislio poznati kuvar Erik Grinspen (poznat iz emisije „The Next Iron Chef“) kombinuje klasiku i inovaciju. Tesla burger, piletina i vafli, sendviči sa sirom, doručak ceo dan, grčki jogurt, pa i neizostavni milkšejk – sve servirano u pakovanjima inspirisanim Cybertruck dizajnom.

Pored glavnih jela, posetioci mogu uživati u pomfritu, slanini, cimet rolnama, kafi i sokovima. Hrana se služi uz drvene viljuške i bez plastike, što je još jedan znak Teslinog ekološkog pristupa.

Ne samo restoran, već iskustvo

Tesla Diner je više od mesta za obrok – to je prostor za doživljaj. Otvoren je 24/7, uz stalnu projekciju filmova, pozadinsku muziku i futuristički enterijer. Neki su čekali u redu i po sat vremena da bi probali burger i napravili selfi uz svetleći Tesla logo. I dok kritike variraju – od oduševljenja ambijentom do zamerki na kvalitet hrane – većina posetilaca se slaže da je ovo iskustvo koje se ne propušta.

Planovi za budućnost i širenje koncepta

Elon Musk već je najavio sledeće lokacije. Prva će biti u Starbase-u, u Teksasu, u blizini baze SpaceX. Ako Tesla Diner u Holivudu uspe, slede lokacije širom SAD, a zatim i globalna ekspanzija. Iako nisu izostale ni kontroverze, pojedine grupe najavile su proteste zbog Maskovih političkih stavova, interesovanje javnosti ne jenjava. Tesla Diner se već nalazi na listama najposećenijih novih atrakcija u Kaliforniji.

Srpska vina krupnim koracima napred, saznajte više.

Tesla Diner nije samo restoran, to je manifestacija jedne vizije. Spaja duh prošlosti, ritam sadašnjosti i tehnologiju budućnosti. Bilo da ste Tesla entuzijasta, ljubitelj filmova na otvorenom, gurman ili turista u potrazi za nečim potpuno novim – ovaj restoran će vas sigurno ostaviti pod utiskom.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Koroška – riznica iznenađenja

Od
Redakcija
-
0

Da li ste već posetili Korušku? Nije slučajno što je zovu riznicom iznenađenja: netaknuta priroda, zanimljiva iskustva, ljubazni meštani i pregršt neverovatnih priča koje je ispisala istorija…

Priroda, tišina, prostrane šume

Ovaj region je raj za ljubitelje biciklizma, prirode i planinarenja koji žele da pobegnu iz prenaseljenih gradova, da izbegnu gužve i duge redove. Prostrane šume, živahni pašnjaci i kilometri dobro održavanih planinarskih i biciklističkih staza. Bez obzira da li tražite aktivan odmor ili opuštajuću šetnju, mogućnosti su beskrajne!

Gde vreme teče drugačije

Prošetajte srednjovekovnim centrom Slovenj Gradeca, istražite ostatke drevnih gradskih zidina i otkrijte zanatlije i umetnike koji su ostavili svoj trag u regionu. Počastite se ukusnim medenim kolačićima, koji se savršeno slažu sa Volfovom kafom.

Lokalno, gostoljubivo, autentično

Otkrijte izvrsnu lokalnu kuhinju na turističkim farmama koje nude i vođene ture. Koroščani, sa svojom toplinom i iskrenim osmesima, pobrinuće se da vaša avantura postane nezaboravno sećanje.

Jedinstvena iskustva

Zaronite u podzemlje ispod planine Pece i saznajte više o napornom radu rudara u regionu ili iskoristite priliku za jedinstveno iskustvo sa pet zvezdica: vožnju kajakom kroz napuštene rudarske tunele!

Ako želite da saznate više o istoriji splavarenja u regionu, spustite se pravim splavom niz reku Dravu. Uživajte u zabavnim pričama o splavarenju, tradicionalnoj muzici i autentičnom „Krštenju splavara“.

Na istoku se nalazi moćno Pohorje, čije šume vas pozivaju u svoj zagrljaj. Tamo ćete pronaći Kope, najbrže rastuće planinsko odmaralište u Sloveniji.

Porodično leto u zagrljaju prirode

Doživite leto na Kopama, gde se zelene šume, svež planinski vazduh i prelepi pogledi spajaju kako bi stvorili pravi odmor za celu porodicu. Dok su zimi padine Kopa prekrivene belim pokrivačem, leto otkriva pravu riznicu aktivnosti za porodične avanture i nezaboravne uspomene.

Adrenalin ili šetnja među krošnjama drveća?

Glavna atrakcija je adrenalinski park sa 7 penjačkih staza i 65 elemenata različite težine, koji nudi bezbedan i uzbudljiv izazov za sve generacije. Deca će uživati u dečjoj stazi, dok stariji posetioci mogu da isprobaju ziplajn, viseće mostove i mreže za penjanje. Novina je šetnja kroz krošnje drveća, koja nudi zadivljujući pogled na šume Pohorja. Ljubitelji adrenalina mogu uživati i u biciklističkom parku Kope, koji se može pohvaliti sa 14 uzbudljivih staza.

Odlična hrana, miran san

Otkrijte energetske tačke na Pungartu, porodične biciklističke staze i opuštene planinarske izlete. Za decu postoji mini biciklističko igralište, dok odrasli mogu uživati u kulinarskoj ponudi – kod Zajca i u Grmovškovom domu, gde služimo ukusne lokalne specijalitete. Za udoban odmor i autentično planinsko iskustvo, smeštaj u Grmovškovom domu je odgovor – odmah pored svih letnjih događaja, sa prelepim pogledom i toplim gostoprimstvom. Kope su destinacija gde je leto ispisano u iskustvima. Istražite ih!

#iamkoroska #ifeelslovenia #myway

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Paros osvaja svet: Grčko ostrvo koje je pobedilo Maldive i Bali

Od
Redakcija
-
0
Ostrvo Paros Grcka
Photo: iStock

Dok Mikonos i Santorini i dalje privlače horde turista željnih savršenih Instagram kadrova, pravo grčko čudo nalazi se u njihovom neposrednom susedstvu — Paros. Smešten u srcu Egejskog mora, ovaj tihi mediteranski biser proglašen je najboljim ostrvom na svetu za 2025. godinu prema čuvenom magazinu Travel + Leisure, a ta titula nije došla slučajno

Paros je zadržao ono što su druga ostrva vremenom izgubila — autentični duh Grčke. Njegova bela sela sa plavim detaljima, vijugave uličice prekrivene bugenvilijama, vetrenjače i porodične taverne odišu šarmom koji nije ukalupljen u turističke klišee. Ovde se ne dolazi zbog spektakularnog luksuza, već zbog tišine, spokoja i iskonske lepote.

Autentičnost koja očarava

Za razliku od Mikonosa, gde je žurka beskrajna, ili Santorinija, koji je godinama pod opsadom fotoaparata, Paros nudi ravnotežu između opuštenog luksuza i lokalnog načina života. Idealno je mesto za one koji žele da se odmore, povežu s prirodom, ali i dožive Grčku onakvom kakva zaista jeste, bez filtera.

Plaže bez gužve i voda koja oduzima dah

Od peščanih uvala kao što su Kolymbithres i Golden Beach, do skrivenih zaliva koji čekaju da ih otkrijete brodom, Paros ima jednu od najlepših obala u Grčkoj. Kristalno čista voda i mir koji vlada ovim mestima idealni su za putnike koji žele beg od haosa i masovnog turizma. Surfovanje, ronjenje ili jednostavno plutanje u tirkiznom moru, izbor je vaš.

Šta Paros izdvaja?

Ono što Paros čini jedinstvenim nije samo njegova priroda, već i ljubazni meštani, bogata istorija i nepretenciozna elegancija. Ostrvo ima sve, od arheoloških nalazišta i venecijanskih zamkova, do boemskih umetničkih kolonija i savremenih boutique hotela koji se ne nameću pejzažu, već ga nadopunjuju.

Uživanje u lokalnim vinima, večera uz zalazak sunca u luci Naoussa, šetnja kroz antičke staze unutrašnjosti ostrva, to su trenuci zbog kojih se ljudi vraćaju Parosu iz godine u godinu.

Paros u društvu svetskih destinacija

Prestignuvši egzotične rajske destinacije poput Balija, Maldiva, Mauricijusa i Hvara, Paros je pokazao da ne moraš da letiš pola sveta da bi doživeo savršen odmor. Njegova snaga je u jednostavnosti, toplini i iskrenosti, kvalitetima koji u savremenom turizmu postaju sve traženiji.

Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.

Ako tražite najbolje grčko ostrvo za odmor 2025. godine, zaboravite na prepunjene destinacije — Paros je novi kralj Egejskog mora. Idealno za parove, porodice, solo putnike i ljubitelje prirode, ovo ostrvo nudi mir, lepotu i autentičnost koje je danas sve teže pronaći. U vreme kada svet traži više sadržaja, a manje poziranja, Paros je ostrvo koje zaslužuje da bude na vrhu svih lista.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Kvarnerska plaža zlata vredna

Od
Redakcija
-
0
Zlatna plaža kavrner hrvatska
Photo: Pixabay/Take-it

Daleko od gradskih gužvi na jadranskoj obali kriju se male uvale sa divnim šljunčanim i peščanim plažama, prave idilične skrivene oaze netaknute prirode koje su još uvek ostale nakako van domašaja turista

Divlje plaže uglavnom ne pružaju nikakav dodatni sadržaj sem mora i sunca, pa na njima čovek može računati na potpuni zen. Sve što jednom čoveku treba jesu volja i peškir, za sve ostalo će se pobrinuti priroda. Ova kvarnerska plaža je upravo to, i zaista je zlata vredna, kao što uostalom i samo ime kaže.

Kvarnerski zaliv je poznat kao destinacija sa luksuznim i bogatim turističkim sadržajima, ali i po neverovatno lepoj i pre svega netaknutoj prirodi. Čitava obala pruža pregršt mesta u kojima se odmara na pravi način, u zdravom i divljem okruženju. Priroda je taman toliko divlja da se čovek zaista izgubi u zelenilu rastinja i plavetnilu mora.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Pola🎀 (@paolatombacco)

Morsko zlato

Jedan takav raj se nalazi na ostrvu Krk, a zove Golden Bay. U osnovi, Golden Bay je samo jedan od naziva za rajsku plažu na zapadnoj strani ostrva. Velo Čelo, Biškupići i Zlatna plaža, sve su to nazivi za ovu predivnu uvalu koja se smestila nekoliko kilometara severno od Stare Baške.

Zlatna plaža se nalazi ispod visoke gorde stene, a zbog velike strmih litica je vrlo teško doći do nje peške. Prilično je nepristupačna pa je najbolje do nje doći brodom. Ovde nema ugostiteljskih objekata, nema ni puno ljudi, pa je uživanje u moru nešto sasvim posebno, pravo i originalno iskustvo.

Svoje ime je dobila zbog zlatne boje vertikalnih litica u pozadini koje posmatrače ostavljaju bez daha. Na samim stenama često se mogu naći i beloglavi supovi, a u blizini se nalaze i dve manje pećine.

Zlatna plaža na Krku nije samo još jedna uvala u nizu, to je pravo utočište za sve koji žude za mirom, tišinom i kontaktom s netaknutom prirodom. Njena dramatična pozadina od zlatnih litica, tirkizno more i potpuni izostanak komercijalnih sadržaja čine je savršenim izborom za one koji traže nešto više od klasičnog dana na plaži. Iako do nje nije lako doći, upravo ta nepristupačnost čuva njenu posebnost, nagrada za trud je iskustvo koje se pamti, daleko od gužve, u skladu s prirodom i sobom.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Irski hotel menja pravila igre kad je u pitanju bacanje hrane

Od
Redakcija
-
0
otpad od hrane
Photo: Freepik

U industriji ugostiteljstva, koja je odgovorna za četvrtinu globalnog otpada od hrane, jedan hotel u Irskoj pokazuje da stvari mogu izgledati potpuno drugačije. The Lodge at Ashford Castle, vila iz 19. veka u zelenilu irske provincije Mayo, ne baca ostatke od večere. Pretvara ih u koktele, kanapee ili compost, a šef Džonatan Kin dokazuje da održivost u hotelijerstvu nije samo moguća, već i isplativa

Irski hotel The Lodge at Ashford Castle je tokom protekle godine smanjio otpad od hrane za skoro 60% i ostatke u pripremi hrane za čak 90%. Ušteda? Više od 11,5 tona hrane, 50 tona ugljen-dioksida i 16.000 evra godišnje. Sve to zahvaljujući kuvaru koji je odlučio da zameni kozmetičke „zelene“ inicijative stvarnim promenama.

„Umesto da sprovodimo stotine malih inicijativa, odlučili smo se da se fokusiramo na one koje donose stvarne rezultate“, kaže Džonatan Kin (Jonathan Keane), izvršni šef i predvodnik održive kuhinje u ovom hotelu sa 64 sobe, objektu čuvenog dvorca Ashford.

Od kore lubenice do dobrodošlice u čaši

U danima kad posluže i više od 500 obroka, kuhinja hotela generiše ogromne količine otpada. Kao primer šef Kin navodi da u trenutku ima čak 650 kilograma kore od lubenice. Njegov plan akcije zahteva prvo analizu, i on od toga kreće u akciju.

Grupa kojoj hotel pripada, Red Carnation Hotels, sarađuje sa britanskom firmom za analizu otpada Winnow, čiji alati koriste veštačku inteligenciju i prepoznavanje slika kako bi svakodnevno pratili bacanje hrane.

Svakog jutra Kin dobija izveštaj s fotografijama, ako su dve kile kore od luka, na primer, završile u kanti, on to tačno zna. On odmah može da reaguje, iskoristi ih za supu, čorbu ili neki sos.

On ide i dalje od toga, on komade hrane, kore i otpatke pretvara u sirupe, mafine, kanapee i pića dobrodošlice. Ono što ipak ostane, završava u biodigesteru, mašini koja proizvodi đubrivo za hotelsku baštu, još jedan održivi projekat pokrenut tokom pandemije.

Bašta, staklenik i vizija samoodrživosti

Kinova vizija ne staje tu. Sledeći koraci uključuju plastenik, destileriju sa sopstvenim voćnjakom i akvaponski sistem, kombinaciju uzgoja ribe i povrća u zatvorenom ciklusu. Njegov cilj je da postanu potpuno samoodrživi, navodi Euronews.

Problem koji industrija ignoriše

Prema podacima UN-a, restorani i hoteli učestvuju sa više od 25% u globalnom otpadu od hrane, preko 1,3 milijarde tona godišnje. Veći deo toga završava na deponijama, stvarajući metan, snažan gas staklene bašte. Veći deo otpada se uopšte se ne meri, i to je ogroman problem. Prvi korak svakako podrazumeva da svako zna tačno šta i koliko baca.

Hoteli se bude – polako

Pored The Lodge-a, i drugi hoteli kreću tim putem:

  • Hilton Tokyo koristi kore i ostatke u supama i dezertima
  • Novotel London Excel je uz pomoć Winnow alata prepolovio količinu otpada
  • U Aziji, aplikacija Yindii spaja hotele, restorane i pekare sa lokalnim potrošačima kojima nudi višak hrane po nižim cenama – u Tajlandu, Hong Kongu i Singapuru

Od nulte stope otpada do nove kuhinjske kulture

Nulta tolerancija na otpad ne odnosi samo na recepte, već i na način razmišljanja. Ako se sprečavanje otpada ugradi u samu strukturu kuhinjskih procesa, ne kao dodatak, već kao osnova, to postaje nova norma.

Srpska vina krupnim koracima napred, saznajte više.

Kin ide korak dalje – gradi novu radnu kulturu. Njemu je izuzetno važno kako se tretiraju ljudi, moramo biti fini jedni prema drugima i prema namirnicama. Zato često vodi svoj tim na branje divljeg bilja i pečuraka u prirodu. To gradi moral, ali i razvija svest o prirodi hrane. Gostima nudi vođene ture kroz šumu, ne da bi ih poučavao, već da ih prirodno uključi u proces.

Na ovaj način on svesno pristupa procesu kuvanja i poslu, pa zato rezulati i ne izostaju. Ako bi svako od nas uradio isto, zemlja bi bila daleko zdravije i čistije mesto za život.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Vanzemaljski raj na Zemlji

Od
Redakcija
-
0
Sokotra afrika jemen
Photo: Unsplash/Andrew Svk

U srcu Indijskog okeana, južno od Jemena i istočno od Afričkog roga, leži jedno od najneobičnijih mesta na planeti – ostrvo Sokotra. Ovaj zabačeni dragulj, koji pripada Jemenu, često se naziva i „najegzotičnijim ostrvom sveta“, a nije bez razloga. Njegova izolacija stara više miliona godina stvorila je jedinstvenu floru i faunu koja izgleda kao da potiče sa druge planete. Sokotra je prava prirodna laboratorija evolucije i jedno od poslednjih netaknutih prirodnih čuda na Zemlji

Sokotra je dom za više od 800 biljnih vrsta, od kojih se čak trećina ne može pronaći nigde drugde na planeti. Najpoznatiji simbol ostrva je drvo zmajeve krvi (Dracaena cinnabari), čiji krošnja podseća na kišobran, a crvena smola korišćena je još od antičkih vremena za lečenje rana, bojenje tkanina i u ritualima.

Tu je i tzv. pustinjska ruža, bizarnog debelog stabla i ružičastih cvetova, kao i mnoge vrste tamjana i mire, koje su vekovima bile deo drevnih trgovačkih puteva. Ostrvo je takođe dom brojnih endemskih vrsta ptica, gmizavaca i insekata. Njegove pećine, planine i obale kriju svetove koji tek čekaju da budu u potpunosti istraženi.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by @jj42947

Unesko blago u opasnosti

Zbog svoje izuzetne biološke i pejzažne vrednosti, čitav arhipelag Sokotre je 2008. godine upisan na Uneskovu listu svetske prirodne baštine. Međutim, poslednjih godina ostrvo se suočava sa nizom pretnji. Tu su klimatske promene, prekomerna ispaša koza, invazivne biljne vrste, ali i posledice rata u Jemenu koji otežava zaštitu ovog dragocenog ekosistema.

Ipak, lokalna zajednica i međunarodne organizacije ulažu velike napore da očuvaju Sokotru i razvijaju održivi turizam, koji će pomoći lokalnom stanovništvu bez ugrožavanja prirode.

Putovanje kao iz bajke

Turistički dolazak na Sokotru nije lak. Nema masovnog turizma, luksuznih hotela ni razvijene infrastrukture, ali upravo u tome i leži njen šarm. Posetioci stižu avionom preko Abu Dabija ili Kaira, i tokom boravka spavaju u šatorima na plažama, kupaju se u kristalno čistim prirodnim bazenima i pešače kroz planinske predele pod senkama drveća zmajeve krvi.

Najlepše destinacije na ostrvu uključuju visoravan Diksam sa čudesnim šumama, peščane dine Zahak, lagunu Detvah i skrivene slatkovodne oaze u planinama Hadžer. Snorkeling i ronjenje oko obala Sokotre otkrivaju bogatstvo koralnih grebena i tropskih riba.

Vreme kao da je stalo

Stanovnici Sokotre govore sopstvenim jezikom, sokotrijskim, koji je različit od arapskog, i vekovima su živeli gotovo izolovani od ostatka sveta. Njihov način života, usklađen sa prirodom, čini ovo ostrvo i kulturnim biserom. Tradicionalna gradnja od korala, prirodni lekovi, i svakodnevni rituali čuvaju duh starih vremena.

Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.

Sokotra – Mesto koje menja pogled na svet

Za one koji traže autentično, tiho i neponovljivo iskustvo, Sokotra nije samo destinacija – ona je otkrovenje. Svaki korak po ovom tlu budi osećaj čuda i poštovanja prema prirodi i njenim tajnama. U vremenu kada svet gubi kontakt sa prirodom, Sokotra nas podseća koliko je važno čuvati ono što je retko i nezamenljivo.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Šta je suvidiranje (sous vide) i zašto ga sve više ljudi koristi kod kuće?

Od
Redakcija
-
0
sous vide (suvidiranje)
Photo: Freepik

Sous vide, poznat i kao suvidiranje, sve više osvaja kuhinje širom sveta. Ova metoda kuvanja, koju su ranije koristili isključivo vrhunski kuvari u luksuznim restoranima, sada je dostupna i entuzijastima u domaćinstvu. Šta je zapravo sous vide, zašto je toliko efikasan i kako se koristi? U nastavku saznajte sve što treba da znate o ovoj modernoj, a zapravo vrlo jednostavnoj kulinarskoj tehnici

Šta je sous vide ili suvidiranje?

Sous vide (franc. „pod vakuumom”) je metoda kuvanja u kojoj se namirnice vakumiraju u plastične kese i termički obrađuju u vodi, na tačno kontrolisanoj niskoj temperaturi, tokom dužeg vremenskog perioda. Umesto klasičnog kuvanja ili pečenja na visokoj temperaturi, suvidiranje garantuje preciznu termičku obradu, ravnomernu teksturu i maksimalno očuvanje ukusa.Kako funkcioniše proces?

Kako funkcioniše proces?

  • Priprema i vakumiranje – Namirnica (meso, riba, povrće) se začini i stavi u vakuum kesu iz koje se uklanja vazduh
  • Kontrolisano kuvanje – Kesa se potapa u vodu sa precizno podešenom temperaturom (npr. 54°C za biftek), uz pomoć uređaja poznatog kao sous vide kuvar ili cirkulator
  • Dugotrajna termička obrada – Hrana se kuva u vodi od jednog pa do više sati, u zavisnosti od vrste namirnice.
  • Finalna obrada (opciono) – Nakon vađenja iz kese, meso se može kratko zapeći u tiganju radi stvaranja korice.

Koje su prednosti suvidiranja?

Sous vide metoda donosi brojne kulinarske prednosti:

  • Perfektna termička obrada – nema više suviše pečenog ili presnog mesa
  • Sočnost i prirodni ukusi – zatvoreni vakuum zadržava sve sokove i arome
  • Veća nutritivna vrednost – manje termičke obrade = više očuvanih vitamina i minerala
  • Jednostavnost i ponovljivost – nema nagađanja, rezultati su isti svaki put

Koje namirnice su idealne za sous vide?

Suvidiranje je posebno efikasna tehnika pripreme kada su u pitanju određene namirnice, jer omogućava maksimalno očuvanje ukusa, teksture i nutritivnih vrednosti. Biftek i drugo crveno meso dobijaju savršeno roze unutrašnjost, ostaju mekani i sočni, bez gubitka soka. Piletina i ćuretina se kuvaju ravnomerno, bez rizika od isušivanja, dok riba zadržava svoju nežnu teksturu i besprekoran, čist ukus. Povrće pripremljeno ovom metodom ostaje hrskavo, sačuvane boje i bogato hranljivim materijama. Čak i jaja, zahvaljujući suvidiranju, postaju kremasta i ravnomerno kuvana – idealna za razna jela i doručke.

Da li je sous vide bezbedan?

Sous vide je potpuno bezbedna metoda kuvanja – čak i na niskim temperaturama – jer se hrana kuva dovoljno dugo da eliminiše potencijalno štetne bakterije. Važno je samo koristiti odgovarajuće kese za hranu i poštovati preporučene temperature i vreme pripreme.

Uređaji za suvidiranje kod kuće

Za kućnu upotrebu danas postoji širok spektar pristupačnih sous vide uređaja. Najpopularniji su kompaktni sous vide cirkulatori koje jednostavno uronite u posudu sa vodom. Većina modela ima digitalni displej, preciznu regulaciju temperature i povezivanje s pametnim telefonom.

Srpska vina krupnim koracima napred, saznajte više.

Sous vide je budućnost kuvanja

Bez obzira da li ste profesionalni kuvar ili domaći entuzijasta, sous vide metoda vam omogućava da svakim obrokom postignete restoranski kvalitet. Sočno meso, savršeno povrće i maksimalna kontrola nad procesom kuvanja – to je suvidiranje. Investicija u sous vide uređaj se brzo isplati kroz bolje ukuse, veću nutritivnu vrednost i jednostavnost pripreme.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Noćni klubovi su passé, Jurka je in

Od
Redakcija
-
0
Jurka dnevna zurka zabava party
Photo: Freepik

Beograd, grad poznat po burnom noćnom životu i neonskim plesnim podijumima, sada piše novo poglavlje u svojoj klupskoj istoriji. Dok noćni klubovi polako gube na sjaju, sve veći broj Beograđana okreće se — jutru. I to ne uz tišinu i šolju kafe, već uz DJ setove, smeh, house muziku i pozitivnu energiju. Dobro došli u svet jutarnjih žurki, urbano poznatih kao Jurka

Šta je Jurka i zašto svi pričaju o njoj?

Jurka je novi koncept gradske zabave koji briše granicu između kafića, dnevne relaksacije i noćnog klabinga. Umesto da se ide na spavanje u 6 ujutru, sada se tada već ustaje za… žurku. Početak je u 11 časova pre podne, dok većina grada još uvek planira gde na kafu. Jurka kombinuje klupsku atmosferu sa sunčevim zracima i prijatnim dnevnim ambijentom, gde se ispija espreso, pleše uz house ritmove i priča bez buke i mraka.

Organizuje se na različitim urbanim mestima, a atmosferu čine ljudi različitih godina, zanimanja i energija, svi sa zajedničkom željom da dožive Beograd na drugačiji način. Muzika je pažljivo odabrana, ritam lagan ali plesno postojan, a umesto alkoholnih pića, ovde se često piju kombucha, limunade i specijalne kafe.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Jurka™ (@jurkabelgrade)

Od klupskog mraka do dnevne ekstaze

Trend jutarnjih žurki u Beogradu nije slučajan. Dolazi u trenutku kada mnogi žele da sačuvaju svoje večeri, spavaju na vreme, ali da i dalje imaju kontakt sa dinamičnim gradskim životom. Jutarnje žurke nude sve što i noćne – dobru muziku, ljude, vibe, ali bez iscrpljivanja. Nema mamurluka, nema dima, nema agresivnih zvučnika. Samo sunce, osmeh i ritam.

Postoji dosta klubova u Beogradu koji nude takavu vrstu provoda. Primer su neki u Cetinjskoj ulici, koji nudi dnevne rejvove već od 6 ujutru svake nedelje. Idealno za one koji žele da završe žurku dok grad još nije ni ručao. Takođe, spontani koncepti poput NNNJM, nastali su iz čistog entuzijazma nekoliko prijatelja i brzo postali hit među onima koji žele nešto iskreno, nenametljivo i urbano.

Novi pogled na zabavu

Zaboravite VIP separee, barmene koji vas ignorišu i zvukove koji paraju uši do 3 ujutru. Jurka i njoj slične jutarnje žurke nude alternativu koja je istovremeno osvežavajuća i duboko poveziva. One redefinišu šta žurka može da bude susret, ritual, terapija i zajednica.

Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.

Za mnoge, ovo je više od izlaska. To je način da se započne dan sa osmehom, energijom i muzikom. Beograd je time još jednom pokazao da je grad koji zna da živi, ali i da se menja.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Interesantna priča o američkom klasiku koji je nastao na plaži

Od
Redakcija
-
0
Hot dog
Photo: Unsplash/Ball Park Brand

Kada pomislimo na simbol američke hrane, slika hot doga u mekanom pecivu gotovo automatski dolazi pred oči, na stadionima, roštiljima i uličnim štandovima širom SAD-a. Ali da li ste znali da ovaj nezaobilazni deo američke kulture nije nastao u restoranima ili barovima, već na plaži? Priča o hot dogu vodi nas na šetalište Koni Ajlenda (Coney Island) u Njujorku, gde je nemački migrant, zahvaljujući kreativnosti i jednom kolicima, promenio američku gastronomiju zauvek

Prvi hot dog, u formi kakvog ga danas poznajemo, nastao je 1867. godine. Nemački migrant Charles Feltman je tada počeo da prodaje kobasice u dugom pecivu, što je bila inovacija u poređenju sa tradicionalnim načinom serviranja kobasica u Nemačkoj. Njegov cilj bio je jednostavan, napraviti praktičnu užinu koju ljudi mogu jesti dok šetaju po pesku.

Kako je sve počelo – Kobasice na točkovima

Feltman je stigao u SAD 1856. godine i najpre otvorio pekaru u Bruklinu. Koristeći kolica, dostavljao je pite restoranima na Koni Ajlendu, a usput prodavao školjke. Na nagovor mušterija koje su tražile toplu hranu, prilagodio je kolica sa roštiljem i zagrejanim boksom za hleb. Te iste 1867. godine prodao je oko 4.000 „Coney Island red hots“ kobasica, po ceni od 5 centi.

Ovaj format, duga kobasica u pecivu, postao je ogroman hit, posebno zbog toga što se lako jeo na plaži. Iako tada još nije bio poznat kao „hot dog“, Feltmanov izum se pokazao kao gastronomski uspeh.

Restoran, rolerkoster i američki predsednici

Već 1871. Feltman je otvorio svoj prvi restoran Feltman’s Ocean Pavilion na Koni Ajlednu. Do početka 20. veka, njegova firma je zauzimala čitav blok, sa devet restorana, rolerkosterima, paviljonima, pivskim vrtovima, pa čak i hotelom. Na vrhuncu je dnevno prodavano i do 40.000 hot dogova. Čak je i tadašnji predsednik Sjedinjenih Država William Howard Taft bio gost.

Kako je Nathan’s započeo – i pobedio cenom

U to vreme, u Feltman’su je radio mladi poljski imigrant Nathan Handwerker, zadužen da seče peciva. Ohrabren prijateljima i sa pozajmicom od 300 dolara, otvorio je 1916. godine svoj štand – svega nekoliko ulica dalje od svog starog poslodavca. Njegov trik? Hot dog je prodavao upola jeftinije od Feltmanovih.

Vremenom je Nathan’s preuzeo primat, posebno nakon zatvaranja Feltman’s restorana 1954. godine. I dok je Nathan’s gradio carstvo, uključujući globalno poznato takmičenje u jedenju hot dogova, ime Feltman’s je skoro palo u zaborav. Danas ime Nathan’s Famous odzvanja širom sveta, a njihovi hot dogovi se prodaju u više od 55.000 prodavnica i restorana.

Quinn i ponovno rođenje brenda Feltman’s

Inspirisan pričama svog dede koji je obožavao originalne Feltman’s hot dogove, istoričar Michael Quinn je odlučio da oživi brend. Zahvaljujući receptu koji je njegov deda sačuvao, originalnoj mešavini začina, Quinn je 2015. kupio prava na ime i 2017. otvorio Feltman’s upravo na lokaciji gde je nekada stajao originalni restoran.

Njegovi hot dogovi, bez aditiva, od 100% govedine, sa originalnim začinima i senfom po porodičnom receptu ubrzo su proglašeni za jedne od najboljih u SAD. The Daily Meal ih je uvrstio među 10 najboljih, dok je Gothamist napisao to je možda najbolji hot dog koji ćete ikada probati.

Iako Nathan’s ima godišnji prihod preko 40 miliona dolara, brojni poznavaoci i dalje tvrde da je Feltman’s ukus autentičniji. Čak i Takeru Kobayashi, višestruki šampion u jedenju hot dogova, navodno preferira upravo njih.

Srpska vina krupnim koracima napred, saznajte više.

Danas možete kupiti Feltman’s u preko 2.000 prodavnica širom SAD-a, dok Nathan’s dominira globalno. A ako ikada posetite Koni Ajlend, nemojte birati između nostalgije i popularnosti, probajte oba i odlučite sami.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

1...121314...351Stranica 13 od ukupno 351

Poslednje objave

Kvarner, od pionira turizma, preko elitne destinacije, do mesta najboljih poslovnih susreta i prilika (3)

Hrvatska najbolja destinacija za septembar

Redakcija - 0
O popularnosti Hrvatske ne treba puno govoriti, jer je ona već decenijama poznata kao destinacija koja pruža najbolji odmor. The Sun je samo još...

Leto i dalje traje!

Altea Spanija Kosta Blanka

Biser Kosta Blanke koji spaja umetnost, tradiciju i Mediteran

Koji su uslovi za putovanja ove godine

Evropske zemlje gube privlačnost u 2025, iseljenici biraju Aziju i Latinsku...

Tarifa španija plaža pesak

Evropski Bali – destinacija sa više od 300 sunčanih dana godišnje

TU magazin je specijalizovani magazin posvećen turizmu, ugostiteljstvu i HoReCa sektoru u Srbiji i regionu.

Najčitanije

Poslednje objave

Popularne kategorije

© TU magazin 2025.