Dubrovnik je osvojio prestižnu titulu Najbolje destinacije za odmor u grupi (Best Leisure Destination for Groups) na ovogodišnjim Leisure Lifestyle Awards, koje dodeljuje ugledni američki časopis Global Traveler. Ova nagrada potvrđuje status Dubrovnika kao jednog od najpoželjnijih mesta za luksuzni i grupni turizam u svetu

U konkurenciji su se našle i destinacije poput Kostarike, Los Kabosa u Meksiku, Italije i Kartagene u Kolumbiji, ali je upravo Dubrovnik zauzeo prvo mesto. Pre svega, zahvaljujući brojnim pogodnostima koje nudi grupama putnika, od istorijskih znamenitosti i vrhunskog smeštaja do odlične povezanosti i sadržaja za sve generacije.

Rezultat pažljivo sprovedene ankete

Pobednici su izabrani na osnovu ankete sprovedene među čitaocima magazina Global Traveler u periodu od 20. septembra 2024. do 30. januara 2025. godine. Glasanje je obuhvatilo više kategorija luksuznog i lifestyle turizma, a anketa je bila dostupna putem štampanog izdanja, direktne pošte, interneta i e-maila.

Rast američkog tržišta

Ovo i slična priznanja potvrđuju odličnu poziciju Hrvatske na turističkoj mapi sveta. Hrvatska je prepoznata kao kvalitetna, atraktivna i održiva destinacija, posebno grad Dubrovnik, koji je zauzeo vodeće mesto u društvu globalno popularnih i renomiranih destinacija, saopšteno je iz HTZ-a.

Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.

Ova nagrada, kao i ostale su visoko cenjene i nepristrane, a bazirane se isključivo na glasovima čitalaca. Nagrađuju se, između ostalog, i turističke destinacije, hoteli, avio-prevoznici, aerodromi, krstarenja, kao i ostali turistički proizvodi i sadržaji.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Tokom leta 2025, Majorka, jedno od najposećenijih ostrva u Španiji, dospela je u centar pažnje zbog neuobičajene poruke: „Go Home Tourists!“ (Turisti, idite kući!). Iako na prvi pogled ova poruka deluje kao otvoreno neprijateljstvo prema posetiocima, stvarnost je znatno složenija i ima dublje korene u problemima koje ostrvo trpi godinama

Majorka je već decenijama sinonim za sunce, more i pristupačan luksuz. Međutim, lokalno stanovništvo sve više oseća posledice masovnog turizma: prenatrpani centri gradova, saobraćajni kolaps, nestašice stambenog prostora, divlja gradnja i porast cena – kako za osnovne namirnice, tako i za nekretnine.

Mnogi hoteli, posebno oni luksuzniji i nezavisni, pokušavaju da se distanciraju od modela „turističke fabrike“. Pokušavaju da privuku goste koji više cene autentičnost, mir i lokalnu kulturu. Poruke poput „Idite kući“ nisu usmerene na sve turiste, već više predstavljaju reakciju na nekontrolisane horde party turista, jeftine aranžmane i nepoštovanje lokalnih pravila i običaja.

Protest ili marketing?

Iako se na ulicama Palmade Majorke mogu videti transparenti i grafiti s pomenutom porukom, neki hoteli su odlučili da iskoriste trenutak i u marketinške svrhe. Oni pozivaju goste da dođu, ali odgovorno.

Kampanje poput „Respect the Island“, „Slow Travel“ ili „Be Our Guest, Not Our Problem“ postaju sve popularnije. One promovišu održivi turizam, posete van sezone i veće poštovanje prema lokalnoj zajednici.

Šta žele lokalci?

Lokalno stanovništvo ne želi da potpuno zatvori vrata turizmu – on čini veliki deo lokalne ekonomije. Ali žele promenu modela: manji broj turista, više kvaliteta, više kontrole i održivosti. Sve više lokalnih inicijativa, udruženja građana, pa i samih hotelijera, traži ograničenja broja smeštajnih jedinica, strože regulative i više poreza za kratkoročni najam (npr. Airbnb).

Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.

Poruka „Turisti, idite kući!“ ne znači da Majorka više ne želi turiste. Naprotiv – ona poziva na redefinisanje turizma: manje kvantiteta, više kvaliteta. Hoteli koji učestvuju u ovim porukama šalju jasan apel: ako dolazite, poštujte nas, naš način života i naše ostrvo. U suprotnom, možda stvarno nije vreme da budete ovde.

Ako želite autentično iskustvo sa punim poštovanjem prema lokalnoj zajednici, Majorka vas i dalje dočekuje – raširenih ruku, ali i uz podignutu obrvu.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

U 2025. godini Italija beleži izuzetno snažan zamah kada je reč o hotelskim investicijama, pozicionirajući se kao jedno od najdinamičnijih tržišta u Evropi. Prema poslednjim podacima kompanija za analizu tržišta kao što su CBRE i Savills, Italija bi do kraja godine mogla preteći čak i Francusku po vrednosti novih ulaganja u hotelijerstvo, što bi je svrstalo među tri vodeće evropske destinacije za hotelske investitore, uz Španiju i Ujedinjeno Kraljevstvo

Ključne lokacije za investitore: Rim, Milano i Firenca

Italija postaje sve popularnija destinacija za hotelske investicije zahvaljujući spoju bogate kulturne baštine, rastuće turističke tražnje i luksuznih projekata širom zemlje. Glavni grad Rim ostaje apsolutni magnet za međunarodne hotelske brendove. Tokom protekle godine zaključeno je više velikih ugovora, uključujući najavljeni dolazak Six Senses Rome, luksuznog brenda fokusiranog na održivost i „wellbeing“. Hotel je otvoren u renoviranoj palati iz 18. veka u srcu grada, čime se dodatno podstiče trend spajanja istorije i luksuza.

U Milanu, investitori su se usmerili ka biznis-segmentu i luksuznim lifestyle hotelima. Hyatt Centric Milan Centrale, otvoren prošle godine, brzo je stekao popularnost kod mlađih poslovnih putnika. Osim toga, sve je više interesovanja za konverziju bivših kancelarijskih prostora u hotele, čime se revitalizuju urbane zone.

Firenca, sa svojom umetničkom baštinom, doživljava procvat ekskluzivnih boutique hotela. Investicije u ovom gradu često uključuju adaptaciju istorijskih vila i palata, kao u slučaju Il Tornabuoni Hotel, koji kombinuje renesansnu arhitekturu sa modernim luksuzom.

Luksuz uz jezera i more: Lago di Komo i Sicilija

Pored velikih gradova, rast ulaganja beleže i regije koje su ranije bile manje komercijalno eksploatisane. Na jezeru Komo, regionu poznatom po svojoj raskošnoj prirodi i slavnim gostima, otvoreni su novi luksuzni hoteli kao Passalacqua, koji je proglašen za jedan od najboljih hotela na svetu. Objekat je zapravo renovirana vila iz 18. veka, sa samo 24 apartmana, što pokazuje tendenciju ka intimnijim, personalizovanim iskustvima.

Na jugu Italije, posebno se izdvaja Sicilija, koja je privukla pažnju investitora zahvaljujući snažnoj međunarodnoj promociji i rastućem interesovanju turista. Luksuzni lanci poput Four Seasons planiraju ulazak na ostrvo, a Belmond je već najavio dodatna ulaganja u svoj hotel Villa Sant’Andrea u Taormini.

Zašto Italija sada?

Rast turističke tražnje, liberalizacija tržišta nekretnina i državne mere podsticaja za renovaciju objekata doprinose ovom pozitivnom trendu. Uz to, Italija ima izuzetno raznovrsnu ponudu – od alpskih skijališta do mediteranskih plaža, istorijskih gradova i vinskih regija – što omogućava diverzifikaciju investicija.

Takođe, interesovanje za Italiju raste i zbog sve češćih prirodnih nepogoda u drugim delovima sveta, čime Mediteran, a naročito Italija, deluje kao stabilnija i sigurnija destinacija za kapital.

Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.

Italija trenutno doživljava zlatno doba hotelskih investicija. Od luksuznih vila na jezerima i istorijskih hotela u gradovima umetnosti, do novih objekata na obali i u ruralnim područjima, investitori prepoznaju dugoročnu vrednost ove destinacije. Ako se trend nastavi, Italija će uskoro zauzeti jedno od prva tri mesta po ulaganjima u hotelski sektor u Evropi – što će dodatno ojačati njen status jedne od najpoželjnijih turističkih zemalja sveta.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Ostrvo Hvar i ove godine briljira na svetskoj turističkoj sceni. Prema rezultatima prestižnog izbora Travel + Leisure World’s Best Awards 2025, Hvar je zauzeo 3. mesto među evropskim ostrvima i 8. mesto u svetu. Ova međunarodna priznanja još jednom potvrđuju njegov status jednog od najpoželjnijih i najlepših mesta za odmor

Časopis Travel + Leisure jedan je od najuticajnijih svetskih magazina posvećenih putovanjima. Njegove godišnje nagrade World’s Best Awards predstavljaju relevantan pokazatelj globalnih turističkih trendova, jer se zasnivaju isključivo na glasovima čitalaca. Destinacije se ocenjuju prema kriterijumima kao što su prirodna lepota, kulturna ponuda, gostoljubivost i ukupno iskustvo posetilaca.

Hvar – spoj prirodnih lepota, tradicije i savremenog luksuza

U obrazloženju nagrade, Hvar je opisan kao ostrvo koje osvaja jedinstvenom kombinacijom vinograda, maslinjaka, polja lavande i kristalno čistog Jadranskog mora. Istaknuta je i njegova sposobnost da spoji očuvanu tradiciju sa modernom turističkom infrastrukturom, stvarajući tako autentično i prepoznatljivo iskustvo za posetioce.

Potvrđena pozicija Hvara kao svetske turističke zvezde

Nakon što je i prethodne godine bio među deset najboljih ostrva u Evropi i svetu, ovogodišnji plasman dodatno osnažuje poziciju Hvara na globalnoj turističkoj mapi. Ove dosledne međunarodne potvrde ne samo da podižu vidljivost ostrva, već i podstiču interesovanje putnika iz celog sveta, jačajući njegov status kao jedne od najprestižnijih mediteranskih destinacija.

Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.

Hvar tako ostaje simbol autentičnog dalmatinskog šarma i luksuza, ali i destinacija koja iz godine u godinu potvrđuje svoju izuzetnost u sve konkurentnijem svetu globalnog turizma.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Manastiri su vekovima predstavljali simbol vere, izvor nade, snagu duhovnosti i glavno utočište naroda Srbije. Na severu naše zemlje, u prostranoj vojvođanskoj ravnici, leži Srpska Sveta gora, prostor koji je nekada brojao više od trideset manastira, a danas je svetilište sa sedamnaest očuvanih sakralnih objekata, značajnih za religiju, kulturu i identitet naroda Srbije

Uzani putevi, sela i polja na mestu nekadašnjeg Panonskog mora, oivičeni su najznačajnijim duhovnim lukama, koje čuvaju istoriju od zaborava. Mada je teško izdvojiti najvažniji ili najposećeniji, jer svaki čovek drugačije oseća i doživljava sveta mesta, manastir Krušedol ponosno nosi “Srpski Panteon”.

Nalazi se na južnim padinama Fruške gore, u ataru istoimenog sela, negde između Iriga i sela Maradik i vekovima slavi ljude koji su u njegovoj izgradnji učestvovali, koji su ga branili i koji i danas svoje živote provode unutar njegovih zidova donoseći svojim posetiocima mir, slobodu i spas.

Poslednji srpski despot

Dinastija Branković budila je nadu u obnavljanje srpske carevine, iako se u trenucima njihove vladavine, već ceo jedan vek borila protiv turskih represalija. Svi članovi pomenute porodice bili su duhovni, “božji ljudi”. Rođen od oca Svetog Stefana Slepog i majke Angeline, poslednji sa titulom despota i poslednji srpski vladar koji je po srednjovekovnom običaju za svog života podigao zadužbinu, zvao se Đorđe Branković, zadužbinar manastira Krušedol. Ime je dobio po dedi – Đurađu Brankoviću i koračao je stazama svojih predaka: onih koji su verovali da je crkva, odnosno religija, stub države i budućnosti. Od malena je pokazivao sklonost i ljubav ka crkvi i Hristu, a bio je vešt u diplomatiji i boju. Titulu despota dobio je od ugarskog kralja Matije Korvina 1486. godine (tada je Srem bio Ugarska pokrajina). Despot Đorđe bio je omiljen među srpskim rodom, a volele su ga i žene, tačnije – žena po imenu Izabela, sa kojom je i stupio u brak. Zvanični i precizni podaci ne postoje, pa se nagađa da je supružnike rastavila Đorđeva snažna ljubav prema Bogu. Ali, da je moguće da je božji poziv promenio despotove poglede na svet, govori i činjenica da se oko 1947. godine odrekao svetovne vlasti i u crkvi Svetog Luke u Kupiniku, gde su se nalazile mošti njegovog oca Stefana, prihvatio monaški život i po zamonašenju dobio ime Maksim. Mnogi govore da je pratio i nastavljao stope prvog srpskog arhiepiskopa Svetog Save, a u prosvetiteljskom i duhovnom životu pridružio mu se jeremonah Makarije – prvi srpski štampar, sa kojim će i nastaviti štampanje knjiga. Zbog svoje posvećenosti crkvenom životu i kulturnom stvaralaštvu, postao je mitropolit beogradski i zajedno sa majkom Angelinom podiže manastir Krušedol. Despot Đorđe Branković preminuo je pre svoje majke, 1516. godine u manastiru koji je podigao, a mošti njegove i majčine – spaliće Turci. Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Maksima 18. januara po julijanskom, odnosno 31. januara po gregorijanskom kalendaru.

Manastir Krušedol

Pretpostavlja se da je manastir izgrađen u periodu od 1509. do 1514. godine. Iako su srpski sakralni objekti uvek građeni daleko od glavnih puteva, duboko u šumama ili na brdima, najezda i varvarstvo Turaka ostaviće tragove i na ovom manastiru. Skriven ispod krošnji kestena, ukrašen šarenim cvetovima i tišinom, Krušedol je danas jedan od najposećenijih manastira na Fruškoj Gori, a posebno je važan kao stanica ekskurzionog turizma, osnovaca i srednjoškolaca. Ispred samog objekta, nalazi se veliki parking i sveštenstvo svakoga dana velikodušno i blagonaklono dočekuje posetioce, uz osmeh, razgovor i kafu. Niko neće bolje ispričati istoriju i važne podatke o manastiru i ličnostima koje su za njega značajne, od ovih ljudi koji u okviru manastira i žive. Način na koji prenose informacije i kazuju prošlost, zauvek ostaje u pamćenju i ovo je jedno veliko duhovno, ali i životno iskustvo. Sam prilazak vratima manastira, navodi vas na duboke, ali nežne misli i gasi sve grube glasove sa kojima ste, možda, došli.

Kao i danas, Krušedol je i kroz istoriju bio jedan od bogatijih manastira, u kom su se u 17. veku, za vreme Velike seobe Srba, održavali brojni crkveni i narodni skupovi. Ali, krajem 17. veka, monasi su, bežeći od rata, krenuli put Sentandreje, sa svim dragocenostima koje su mogli poneti sa sobom, da bi ga u 18. veku, nakon Petrovaradinske bitke, Osmanlije opustošile. Bezmalo svaki manastir na teritoriji naše zemlje bivao je uništavan, pa obnavljan, a pojedini i po nekoliko puta. Krušedol su obnovili bogati građani i sveštenstvo, uz određene promene, nakon varvarstva u 18. veku. Ipak, za vreme Drugog svetskog rata, manastir je ponovo opljačkan, nakon čega je deo predmeta odnet u Zagreb, dok se ostatak nalazi u Muzeju Srpske pravoslavne crkve u Beogradu.

Sa sve četiri strane okružen je konacima, pa time deluje ušuškano i zaštićeno. Sastoji se iz crkve koja je posvećena Blagovestima, koju je podigao despot Đorđe i manastira sa crkvom koja je posvećena Sretenju, što je zadužbina njegove majke Angeline. Krušedolski hram rađen je po uzoru na svetogorske, a u pojedinim delovima podseća i na Manasiju. U narodu je poznat i kao “Srpski Panteon”, ali i kao mauzolej dinastije Branković, u kom je sačuvana zbirka porterta porodice. Bogatstvo Krušedola ogleda se u bogatstvu biblioteke koja čuva više od hiljadu knjiga, odnošenih i vraćanih manastiru u periodu ratova i pljačkanja. Jednoj od najbogatijih manastirskih riznica u Srbiji, pripada i spavaći krevet, radni sto i salonske fotelje kralja Milana Obrenovića, koje su po specijalnom zahtevu rađene u Beču i Parizu, između 19. i 20. veka. Ali, ono što nesumnjivo oduzima dah, jeste slikarstvo: freske i ikonostas. Brojni umetnici radili su na “ukrašavanju” manastira. Freske su, najverovatnije, oslikali monasi sa Svete gore, a najimpresivnija je ona koja se nalazi na zapadnoj strani manastira i prikazuje strašni sud. U manastiru se nalaze mošti Arsenija Trećeg Čarnojevića, Isaije Đakovića, kneginje Ljubice Obrenović i kralja Milana Obrenovića, vojvoda Stevan Šupljikac, episkop Nikanor Melentijević, kao i Arsenije Četvrti Jovanović – što dodatno govori o veličini ovog svetog mesta. Mošti Svetog Maksima i Svete Angeline spaljene su prilikom najezde Turaka, ali, ne u potpunosti. Ono što se moglo spasiti – sačuvano je. Manastir kao slavski dan obeležava 12. avgust – Prepodobnu mati Angelinu.

Godine 2009, 13. avgusta, manastir je obeležio veliki jubilej – pet vekova postojanja i tom prilikom Srpska pravoslavna crkva odlikovala je Krušedol ordenom Svetog Save prvog stepena.

Put do samog manastira je asfaltiran i prohodan, a u periodu proleća (ali i drugih godišnjih doba), ovo je nezaobilazna stanica školskih i drugih ekskurzija. Kada krenete put sela Krušedol, do ovog veličanstvenog manastira, sa sobom ponesite lepe i čiste misli, dobrotu u srcu i mir u duši. A, ako ponešto od navedenog nedostaje – pronaćićete sve što telu treba da tihuje i živi spokojno.

Sveštenstvo daje blagoslov svim posetiocima, uz, naravno, poštovanje “nepisanih” i pisanih pravila: pristojnog ponašanja i oblačenja, a pored uspomene koja u grudima nikada ne jenjava, možete poneti i poneki predmet iz suvenirnice, koja se nalazi u samom dvorištu manastira.

Tekst: Ivana Ninić

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.