Naslovna Blog Stranica 15

Kongresna zvezda za Portorož

Od
Redakcija
-
0

Portorož je na poslovnoj berzi Conventa zauzeo prvo mesto među kongresnim destinacijama, čime potvrđuje svoju međunarodnu konkurentnost, visok kvalitet ponude i prepoznatljivost na evropskom tržištu industrije sastanaka

Turistička organizacija Portoroža ovih dana učestvuje na poslovnoj berzi Conventa u Ljubljani, koja ove godine obeležava 18. godišnjicu poslovanja. Conventa je etablirano stecište industrije sastanaka u Evropi, a izlagači dolaze iz 18 zemalja, što potvrđuje njen širok međunarodni domet i značaj povezivanja ponuđača i naručilaca događaja iz baltičkih država, Istočne i Srednje Evrope, Zapadnog Balkana, Turske i Južnog Kavkaza.

U okviru Convente, 11. februara 2026. godine u Cankarjevom domu održana je svečana dodela nagrada Kongresna zvezda (Meetings Star). Reč je o priznanju koje se temelji na strogo određenim kriterijumima kvaliteta i standardima ocenjivanja. Nagrade se dodeljuju na tri nivoa: najbolje kongresne destinacije, najbolji kongresni hoteli i centri, kao i najbolja posebna mesta za događaje (arhitektonska i prirodna), što predstavlja ovogodišnju novinu izbora. U izboru za najbolje kongresne destinacije ove godine je učestvovalo 149 destinacija, a nagrade su dodeljene u četiri kategorije prema veličini (XL, L, M i S), kao i u posebnoj regionalnoj kategoriji „Nova Evropa“.

Metodologija ocenjivanja prevazilazi klasična poređenja broja događaja i uzima u obzir i nosive kapacitete destinacija, otpornost na krizne situacije i stvarne potrebe organizatora događaja. Portorož je sa ocenom 4,39 zauzeo prvo mesto među srednje velikim (M) destinacijama, što predstavlja izuzetno priznanje za kvalitet i konkurentnost destinacije na međunarodnom kongresnom tržištu. Sledili su Dubrovnik sa ocenom 4,35 i Opatija sa ocenom 4,26. Pobednici su na svečanom događaju predstavljeni i učesnicima Convente, kojih je ove godine bilo više od 400, a među njima su bili i vodeći organizatori događaja i predstavnici industrije sastanaka.

Nagradu je u ime destinacije primila direktorka Turističke organizacije Portoroža, mag. Patricija Gržinič, koja je nakon događaja izjavila: „Plasman Portoroža na prvo mesto potvrđuje njegovu prepoznatljivost, kvalitet infrastrukture i stručnost ponuđača u oblasti kongresnog i poslovnog turizma, te predstavlja važnu referencu za dalje učvršćivanje pozicije destinacije na međunarodnom nivou.“

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Grad skriven između jezera i planina – mirna alternativa masovnim destinacijama

Od
Redakcija
-
0
Acro italija jezero garda
Photo: Pixabay/Barni1

U severnoj Italiji, između Alpa i jezera Garda, nalazi se gradić Arko, destinacija koja se sve češće izdvaja kao alternativa pretrpanim turističkim centrima. Za razliku od poznatih letovališta na jezeru Garda, Arko uspeva da zadrži mirniji tempo, lokalni karakter i autentičnu atmosferu, što ga čini idealnim izborom za putnike koji žele iskustvo bez gužvi i masovnog turizma

Položaj između jezera i planina

Arko (Arco) se nalazi u dolini Sarka (Sarca), samo nekoliko kilometara od severnog dela jezera Garda. Grad je okružen stenama, maslinjacima i planinskim pejzažima, što mu daje gotovo mediteranski karakter uprkos alpskom okruženju. Ova kombinacija prirode i blage klime čini ga pogodnim za boravak tokom cele godine.

Destinacija koja nije preplavljena turistima

Za razliku od obala jezera Garda poput Rive del Garde ili Sirmionea, Arko nije mesto masovnog turizma. Iako je poznat, posebno među sportistima i ljubiteljima prirode, grad i dalje funkcioniše kao mirna lokalna zajednica. Ulice su pune malih trgova, kafića i porodičnih restorana, bez agresivne turističke infrastrukture i velikih gužvi koje karakterišu popularnije destinacije.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Ernst Bauermann (@ernstbauermann)

Autentičan ambijent i istorijski karakter

Stari deo grada formiran je u polukružnom obliku oko stene na kojoj se nalazi srednjovekovni zamak Castello di Arco. Uske ulice, istorijske palate i lokalna arhitektura daju mestu prepoznatljiv identitet, dok je atmosfera opuštena i lokalna, bez komercijalizacije koja često prati veće turističke centre.

Priroda i aktivni odmor umesto masovnog turizma

Arko je poznat kao „grad sportskog penjanja“, ali i kao destinacija za biciklizam, planinarenje i boravak u prirodi. Više od 100 kilometara staza i blizina jezera Garda omogućavaju aktivan odmor, ali bez gužvi tipičnih za najposećenije turističke zone.

Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.

Arko je primer destinacije koja uspešno balansira između popularnosti i očuvanog lokalnog identiteta. Nudi prirodu, istoriju i aktivan odmor, ali bez preterane komercijalizacije i masovnog turizma. Upravo zato postaje sve traženiji izbor za putnike koji žele mirnije, autentično iskustvo severne Italije.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Arhitektonsko čudo Stare planine – putovanje kroz vreme u selu od kamena

Od
Redakcija
-
0
Gostuša

Prema podacima iz 2022. Godine, Srbija se suočava sa kontinuiranim pražnjenjem i starenjem sela, a mnogima od njih preti čak i potpuni nestanak. Sa druge strane, seoski turizam je jedan od najbrže rastućih globalnih segmenata u svetu. Putnici su željni “teleporta” u prošlost, netaknute prirode i tišine. Zamislite selo koje je u celosti izgrađeno od prirodnih materijala i ne radi se o triku ili veštački konstruisanoj atrakciji. Reč je o kamenom selu na obroncima Stare planine, koje privlači turiste, fotografe i arhitekte iz celog sveta

Na tridesetak kilometara od Pirota, putem koji vodi preko Zavojskog jezera, dolazimo do sela Gostuša – kulturnog dobra od izuzetnog značaja. Oronule kuće, duh prošlih vremena i seljački način života nisu predstava za posetioce – ovo je mesto koje je odolelo vremenu, neprilikama, globalizaciji i trendovima.  Svi objekti izgrađeni su isključivo od prirodnih materijala, pronađenih u okolini Stare planine: blata, kamena, drveta. Podizanje domova bez maltera ili bilo kog drugog vezivnog materijala, uz pokrivanje kamenim pločama, veština je koja se prenosi sa kolena na koleno, uz reči starosedelaca da je u pitanju pravo majstorstvo. Ne radi o “samo nekoliko” kuća koje tako izgledaju, u pitanju je nesvakidašnja ambijentalna celina, koja je zainteresovala stručnjake, posetioce i fanatike širom sveta, daleko izvan granica naše zemlje. Selo je posebno zanimljivo u arhitektonskom smislu, jer, iako kuće deluju trošno, jeftino i staro, prkose zubu vremena i postaju prava turistička atrakcija.

Gostuša

Na 700 m nadmorske visine, danas živi manje od 100 stanovnika, koji se još uvek bave se stočarstvom, pčelarstvom i preradom mleka. Predeo sačuvan od uticaja ljudske ruke, čist vazduh, voda i zelenilo, predstavljaju jedan od “ključnih sastojaka” čuvenog pirotskog kačkavalja – brendom sa zaštićenim geografskim poreklom. Tajna leži u spoju specifične mikroklime, kvalitetne ispaše i vekovne tradicije ručne izrade. Proces proizvodnje je specifičan i razlikuje se od industrijskog pravljenja sira jer se zasniva na parenom testu, tačnije – sveže mleko (kravlje, ovčije ili mešano) se siri, a dobijena gruda (baskija) se seče na kriške i pretapa u toplu vodu, pa sir postaje elastičan, što omogućava ručno mešanje i rastezanje testa. Nakon toga, sir sazreva najmanje osam nedelja u strogo kontrolisanim uslovima temperature i vlažnosti, tokom kojih dobija svoju karakterističnu teksturu i ukus, zbog čega je uvršten na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije. Do izgradnje Belskog mosta, Gostuša je decenijama bila “odsečena od sveta”, što je, možda, i spasilo njenu arhitekturu. Izgradnjom brane i formiranjem Zavojskog jezera šezdesetih godina prošlog veka, stari, kraći put ka Pirotu je potopljen, pa je novonastali put koji je vodio preko brane bio u lošem stanju, što je dodatno otežavalo pristup.  Zbog izolacije i nedostatka modernih građevinskih materijala meštani su decenijama popravljali kuće koristeći isključivo one materijale koje su imali “pri ruci”. Da je selo bilo pristupačnije, verovatno bi, kao i mnoga druga, bilo modernizovano i izgubilo bi svoj autentični izgled. Izolacija je sačuvala i stare običaje, poput pečenja hleba u crepuljama i specifičan lokalni dijalekt koji polako nestaje u drugim krajevima. Široj javnosti i turistima Gostuša je “otkrivena” kada su stručnjaci iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu započeli ozbiljne projekte zaštite i restauracije, pre petnaestak godina.

Selo se smatra jednim od najstarijih naselja u pirotskom kraju. U blizini su pronađeni ostaci starog rimskog utvrđenja, kao i Crkva Svetog Jovana Krstitelja, obnovljena 1835. godine na temeljima starije svetinje. Iako je Gostuša udaljena od Pirota i “ušuškana” u dolini Gostuške reke, pojedina domaćinstva nude autentičan smeštaj i iskustvo “starinskog života” – od samog enterijera i eksterijera, pa sve do jela spremanih po tradicionalnoj recepturi, uz korišćenje svežih namirnica iz okoline.

Ovo selo diše ritmom prošlih vremena – bez prodavnica, telefona, daleko od “savremenog sveta”. Dolazak u Gostušu nije običan ruralni turizam – već iskustvo potpunog prilagođavanja svakodnevnici meštana, bez turističkih kulisa, modernih sadržaja, veštačkih elemenata. Pred posetiocima se otvara život u svom najčistijem obliku – jednostavan, iskren i neukroćen.

Tekst: Ivana Ninić

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Agresivne turističke ponude na ulicama Kaprija odlaze u prošlost, kakav je slučaj u našem regionu?

Od
Redakcija
-
0
Kapri italija
Photo: Pexels/Martina Amaro

Italijansko ostrvo Kapri, jedno od najpoznatijih i najposećenijih mesta na Mediteranu, uvodi nova pravila kako bi unapredilo iskustvo turista. Cilj ovih mera je smanjenje pritiska na posetioce i očuvanje prijatnije atmosfere na ostrvu. Na taj način Kapri želi da zadrži svoju prepoznatljivu eleganciju, ali i da obezbedi mirniji i kvalitetniji boravak za svoje goste

Kapri se već godinama suočava sa problemom velikog broja turista u odnosu na svoju veličinu i broj stanovnika. Tokom špica sezone, ostrvo dnevno poseti i do 50.000 ljudi, dok tamo živi tek oko 13.000 do 15.000 stanovnika. Takav nesklad stvara gužve, pritisak na infrastrukturu, ali i potrebu za strožim pravilima ponašanja.

Jedna od glavnih promena odnosi se na zabranu agresivnog nuđenja turističkih usluga na ulici. Vlasnicima turističkih agencija, vodičima i zaposlenima u ugostiteljstvu više nije dozvoljeno da prilaze prolaznicima na nametljiv način. Takođe, zabranjeno je nuđenje izleta, restorana ili drugih usluga na uporan i neprijatan način. Posebno se ističe da nije dozvoljeno stalno zaustavljanje turista, i ne sme se ni insistirati na ponudama kada osoba jasno ne pokazuje interesovanje.

Lokalne vlasti poručuju da se ne osporava potreba za promocijom ponude. Ona mora biti diskretna i u skladu sa imidžom ostrva. Kapri želi da zadrži svoju reputaciju elegantne i luksuzne destinacije, a ne mesta gde se posetioci osećaju pritisnuto već pri izlasku iz luke.

Pored zabrane uličnog „navaljivanja”, ostrvo je već ranije uvelo i druge mere. Ograničen je broj turističkih grupa, a vodičima je zabranjeno korišćenje zvučnika i upadljivih rekvizita koji mogu narušiti mir i estetiku prostora. Ove promene predstavljaju deo šireg pokušaja da se balansira između masovnog turizma i kvaliteta boravka. Kapri, kao simbol mediteranske lepote i prestiža, želi da zadrži svoju privlačnost, ali i da posetiocima obezbedi prijatnije i opuštenije iskustvo bez osećaja konstantnog pritiska.

Kakav je sučaj u zemljama regiona?

U našem regionu već postoji sličan trend kao na Kapriju, ali se on uvodi postepeno i neujednačeno, zavisno od zemlje i destinacije.

U turistički najopterećenijim mestima, poput Dubrovnika, Budve, Kotora, Istre ili Kvarnera, sve češće se uvode mere koje imaju isti cilj kao na Kapriju. smanjenje gužvi i zaštita kvaliteta života lokalnog stanovništva. To uključuje ograničavanje broja kruzera, regulisanje kretanja velikih turističkih grupa, pa čak i pravila ponašanja u starim gradskim jezgrima, gde se pokušava očuvati autentičnost prostora i smanjiti prekomerni pritisak turizma.

Posebno u gradovima kao što je Dubrovnik, vlasti su već ranije uvele različite mehanizme upravljanja masovnim turizmom, uključujući kontrolu broja posetilaca u starom gradu i ograničenja za kruzerske dolaske. Slični problemi preopterećenosti pojavljuju se i u Crnoj Gori, gde se tokom leta mali obalni gradovi suočavaju sa velikim prilivom turista u odnosu na infrastrukturu i kapacitete.

Za razliku od Kaprija, gde su mere fokusirane na ponašanje na ulici (poput zabrane agresivnog nuđenja usluga), u regionu su češće sistemske mere. One uključuju kvote, regulacija saobraćaja, naplata ulaska u istorijske zone ili upravljanje kruzerskim turizmom. Međutim, cilj je isti, smanjiti osećaj prenatrpanosti i povećati kvalitet turističkog iskustva.

Region i dalje balansira između ekonomskog značaja turizma i potrebe da se sačuvaju lokalni život, prostor i autentičnost destinacija. Zato se sve češće govori o „održivom turizmu”. U tom pristupu nije važan samo broj posetilaca, već i način na koji oni doživljavaju destinaciju. Takođe, sve veći fokus stavlja se na to kako destinacija funkcioniše tokom cele godine, a ne samo u jeku turističke sezone.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Kako tehnologija može dodatno personalizovati iskustvo gostiju?

Od
Redakcija
-
0
Hoteli sistemi digitalizacija informacije recepcija
Photo: Freepik

Savremeno hotelijerstvo ulazi u fazu u kojoj personalizacija više nije dodatna vrednost, već osnovno očekivanje gostiju. Putnici danas žele iskustvo koje je prilagođeno njihovim navikama, interesovanjima i načinu komunikacije, a upravo tehnologija omogućava hotelima da odgovore na te zahteve na precizan i adekvatan način. U tom kontekstu, digitalna transformacija ne predstavlja samo uvođenje novih alata, već strateško oblikovanje celokupnog boravka, od prve interakcije do odlaska iz hotela

Jedan od ključnih elemenata personalizacije jeste prikupljanje i analiza podataka. Moderni hotelski sistemi omogućavaju kreiranje detaljnih profila gostiju koji obuhvataju njihove preferencije, istoriju boravaka, navike potrošnje i stil komunikacije. Zahvaljujući tome, hoteli mogu unapred predvideti potrebe gostiju, od izbora sobe i temperature, do preporuka za aktivnosti ili gastronomiju. Ovakav pristup ne samo da unapređuje iskustvo, već direktno utiče i na povećanje dodatne potrošnje i lojalnosti.

Mobilni uređaji postaju centralna tačka upravljanja boravkom. Gosti danas očekuju da putem telefona mogu obaviti prijavu i odjavu, otključati sobu, komunicirati sa osobljem, rezervisati usluge ili imati interakciju sa digitalnim sadržajem. Ova vrsta „besprekornog putovanja“ eliminiše nepotrebne korake i stvara osećaj kontrole i jednostavnosti. Ključ uspeha leži u integraciji različitih sistema, kako bi sve funkcije bile dostupne kroz jedinstvenu i intuitivnu platformu.

Ipak, personalizacija ne podrazumeva samo tehnologiju namenjenu gostima. Ona značajno utiče i na efikasnost zaposlenih. Kada osoblje ima pristup relevantnim informacijama u realnom vremenu, može pružiti bržu i precizniju uslugu. Time se smanjuje operativni pritisak, dok se kvalitet interakcije sa gostima podiže na viši nivo. Tehnologija, u tom smislu, postaje alat koji osnažuje ljude, a ne zamena za njih.

Osnova svakog digitalnog iskustva je pouzdana infrastruktura, pre svega stabilna i brza internet konekcija. U svetu u kom su gosti konstantno povezani, WiFi više nije pogodnost, već osnovna potreba. Njegov kvalitet direktno utiče na percepciju hotela, jer podržava sve, od komunikacije i zabave, do poslovnih aktivnosti i dodatnih usluga. Hoteli koji razmišljaju dugoročno već danas ulažu u infrastrukturu koja može odgovoriti na buduće zahteve.

Važan aspekt personalizacije jeste i monetizacija digitalnih usluga. Kroz pametno dizajnirane platforme, hoteli mogu ponuditi dodatne opcije – od premium internet paketa do personalizovanih preporuka i ekskluzivnih sadržaja. Kada se tehnologija koristi strateški, ona postaje generator prihoda, a ne samo operativni trošak.

Kako industrija ulazi u eru veštačke inteligencije, značaj kvalitetnih podataka i povezanih sistema postaje još izraženiji. AI može analizirati ogromne količine informacija i u realnom vremenu prilagođavati ponudu svakom gostu. Međutim, njegov potencijal zavisi od temelja koji hoteli postavljaju danas. To zavisi od integrisanih platformi, pouzdanih podataka i jasne strategije upravljanja iskustvom gostiju.

Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.

Personalizacija nije samo tehnološko pitanje, već filozofija poslovanja. Hoteli koji uspešno kombinuju podatke, infrastrukturu i ljudski faktor mogu stvoriti iskustva koja prevazilaze očekivanja. U takvom okruženju, svaki gost se oseća prepoznato i vrednovano, što je najvažniji preduslov za dugoročnu lojalnost i održiv rast.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Grad u kom nikada ne pada mrak i nikada ne sviće – “Lepotica na vodi”

Od
Redakcija
-
0
Stokholm

“Venecija Severa” smeštena je na 14 ostrva međusobno povezanih mostovima, a ujedno je i jedan od najzelenijih gradova Evrope. Glavni i najnaseljeniji grad Kraljevine Švedske – Stokholm, turiste iz celog sveta “priziva” svojom netaknutom prirodom, istorijom i energijom koju je rečima teško opisati! Od 30.000 arhipelaga, preko očuvanog starog grada, kristalno čistih jezera, ušuškanih kafića, kaldrmisanih ulica, podzemnih “umetničkih galerija” do jedistvenog načina života i svakodnevnice, ova destinacija opija svojim  skandinavskim šarmom

Stokholm

Pre nego što krenete putem severa, izaberite godišnje dobra naspram svojih preferencija. Zime su ovde ledene i zavejane, a prolećno-letnji dani obasjani svetlom čak i do najkasnijih večernjih sati. Ne čudite se ako u decembarskom popodnevu doživite poptuni mrak ili naiđete na problem sa snom u julskim noćima, jer – mraka ni na vidiku! Uz to, pripremite se da plaćate isključivo karticom, jer se gotovina retko gde prihvata. Zvanično, valuta Švedske je kruna i Stokholm ne spada u red pristupačnih gradova za turiste. Sada, kada imamo najvažnije informacije pre samog polaska, kako ćemo kada stignemo?

Stokholm

Metro, osim fenomenalne povezanosti sa svim delovima grada (što kretanje čini veoma jednostavnim) predstavlja “umetničko blago”. Svaka stanica prepoznatljiva je po drugačijem dizajnu, što čekanje prevoza pretvara u pravi ritual i uživanje. Ovi nesvakidašnji prizori posebno su interesantni ljubiteljima fotografije. Već prilikom prvog susreta sa Stokholmom i podzemljem koje izgleda kao bajka, shvatate da će ovaj grad biti nešto specifično. Mada sve savršeno funkcioniše, brojni natpisi, putokazi i oznake nisu obeleženi na engleskom jeziku, pa snalaženje može biti zbunjujuće.  Osim toga, terminala je bezbroj! Naoružajte se strpljenjem i koncentracijom, trebaće vam.

Stokholm

Grad zaista izgleda kraljevski. Stokholmska Palata jedna je od najvećih u Evropi (sa više od 600 prostorija) i nalazi se u starom gradu, tj. Gamla Stan-u. Ovo je zvanična rezidencija švedskog monarha i turisti često prisustvuju ceremoniji smene straže koja je postavljena poput filmske scene. Privatna rezidencija kraljevske porodice izmeštena je iz centra grada, nalazi se u Drotningholmu. Ovaj masivni zamak izgrađen je u baroknom stilu, početkom 17. veka i danas je otvoren za javnost, osim soba u južnom delu objekta, koje su rezervisane za kralja i kraljicu. Teško je doneti odluku šta izgleda impozantije: enterijer ili eksterijer. Vrtovi su ogromni, puni zelenila, a unutrašnjost čuva bogatstvo, sjaj i raskoš. Posebno se izdvaja pozorište iz 18. veka. Među Krunske palate spadaju i Gripsholm Zamak, udaljen oko 60  km od Stokholma, poznat po Nacionalnoj galeriji portreta, kao i Ulriksdal Palata, smeštena u Kraljevskom nacionalnom gradskom parku, posebno popularnom u letnjim mesecima. Ali, lepota nije samo u aristokratskim objektima i veličanstvenim dvorcima, mada se bogatstvo zemlje tu najsnažnije “oseća”. Muzeji Stokholma su teme prepričavanja i oduševljenja turista, a posebno Vasa muzej – posvećen istoimenom brodu iz 17. veka. Na vrhuncu svog carstva Švedska je izgradila veliki ratni brod koji je simbolizovao tadašnju moć. Brod je bio toliko veliki i težak da je na svom prvom putovanju 1628. godine potonuo prešavši svega kilometar i po. Izvučen je iz vode gotovo potpuno očuvan. Ovo je jedan od najposećenijih muzeja Skandinavije, u kom posetioci dobijaju priliku da saznaju više o brodogradnji, životu mornara i istoriji Švedske. Retko kome je nepoznata informacija da je ABBA slavna švedska grupa, pa otuda i muzej koji je posvećen muzičkim ikonama čiji su hitovi obeležili generacije. Osim stranim posetiocima, čak je i lokalnom stanovništvu beskrajno zanimljivo da se oprobaju na bini, pevaju i snimaju.

Stokholm

Ono što je neodoljivo u Stokholmu, jeste spoj prirode i urbanizacije. Najpoznatije ostrvo – park u centru grada Djurgården idealno je za šetnje ili biciklizam, uz mnogobrojne kafiće na obali. Veliki gradski park Royal National City Park prolazi kroz grad od severa do juga i nudi šumske staze, livade i jezera. Tu je i Kungsträdgården – mali, živahan park u samom srcu Stokholma, poznat po trešnjama u cvatu i brojnim događajima tokom godine. Ovo je omiljeno mesto za kafu i odmor od razgledanja.

Stokholm

Međutim, kada ovako emotivno i iskreno opisujemo svaki kutak Stokholma, nenamerno se u misli doseli misao: “Ah, pa ovde je idila sesti na klupu i popiti pivo ili vino sa dragom osobom!”  Zaista, prizori, vidikovci, zelenilo i prostranstvo navode na sanjarenje o neobaveznom uživanju i provođenju dokolice u slobodi, ali kupovina alkohola u trgovinama u Švedskoj je zabranjena. Tako da, ukoliko poželite da upotpunite doživljaj alkoholnim pićem moraćete da pazarite u specijalizovanim radnjama ili budete gost nekog od kafića ili restorana. Možda će vas nervirati i činjenica da ne možete čak ni vodu ili novine platiti gotovinom, samo karticom. Država na taj način kontroliše i minimizira stopu kriminala. A upravo su Švedske krimi serije povećale popularnost zemlje, kao i knjige Fredrika Bakmana, koji humoristično i iskreno opisuje Šveđane, a u knjizi “Anksiozni ljudi” – posebno Stokholmce. Kada kročite u grad, svaki opis će vam delovati mnogo jasnije.

Stokholm

Hotelski smeštaj nije povoljan, posebno ako želite da budete bliže centru i glavnim atrakcijama. Što se tiče hrane – restorani koji nude zalogaje različitih evropskih i svetskih kuhinja nalaze se na svakom koraku. Nacionalno jelo Švedske jesu ćufte (köttbullar) koje se tradicionalno poslužuju uz pire krompir, kremasti sos ili džem od brusnice. Naravno, uz dugu ribarsku tradiciju – morski plodovi su nezaobilazni deo ponude. Potpuno odsustvo teške industrije čini Stokholm jednom od najčistijih metropola na svetu i zbog svoje veličine, često se pominje kao „najmanji veliki grad na svetu”. Nobelova nagrada prvi put je dodeljena u ovom gradu 1901. godine, a tradicija traje do današnjih dana. Švedski pronalazač, Alfred Nobel, u svom testamentu 1895. godine izrazio je želju da Stokholm bude centar za naučna i književna priznanja (fizika, hemija, medicina, književnost, ekonomija), dok se nagrada za mir dodeljuje u Oslu.

Stokholm

Stokholm diše na svojestven način, oberučke prihvata goste, ne menja se ni zbog koga i čuva svoje “ja”. Pripremite se na mnoštvo različitih emocija i impresija, odvojite dovoljnu količinu novca i dobro se pripremite, jer, iako se čini “maleno” – Stokholm je pravi veliki lavirint.

Tekst: Ivana Ninić

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Ana Vraneš, Guest Relation & Sales Manager, Dukley Hotel & Resort

Od
Redakcija
-
0

Luksuzno hotelijerstvo obično vezujemo za standarde i stereotipe, pa je zato pravo zadovoljstvo upoznati mladu osobu iz te struke, kod koje je sve malo drugačije. Ana Vraneš  je, pre svega, promišljena u komunikaciji, ali njena urođena smirenost pod pritiskom i nepogrešiv osećaj za empatiju uvek govore više od drugih. I sam njen upliv u svet elitnog hotelijerstva bio je neplaniran i spontan. Tako je već na samom početku posao odvodi čak do Katara, gde je godinu dana kalila zanat u potpuno drugačijem svetu, da bi se na kraju vratila korenima i savetima onih koji je najbolje poznaju. U novom izdanju rubrike „Mlade lavice“, direktno iz bajkovitog okruženja apartmanskog kompleksa Dukley Gardens, Ana za TU magazin vrlo precizno i otvoreno otkriva zašto inspiraciju crpi iz susreta sa različitim kulturama, kako uspeva da zadrži fokus u dinamičnim situacijama i zbog čega su karakter i disciplina jedina prava formula uspeha

TU: Svi mladi lavovi imaju idole. Koju ličnost bi okarakterisali kao vaš poslovni uzor?
AV: Nikada nisam verovala u jedan poslovni uzor. Kroz posao sam imala privilegiju da upoznam i sarađujem sa ljudima iz različitih kultura, industrija i životnih priča, od gostiju do lidera sa kojima sam radila. Upravo kroz te susrete sam najviše i učila. Od nekih ljudi sam dobila primere koje sam želela da sledim, a od najboljih kako da ostanem dosledna sebi i svojim vrednostima u svemu što radim. I možda najvažnije, milsim da napredak ne dolazi od jednog idola, već iz inspiracije koju gradiš kroz ljude i iskustva koja te okružuju. Jedini idol mi je majka, jer me je naučila svojim primerom šta su snaga i dostojanstvo.

TU: Kako izgleda vaš radni dan?
AV: U našoj industriji ne postoji tipičan radni dan i to je ono što je čini izazovnom, ali i uzbudljivom. Upravo ta dinamika i nepredvidivost su nešto što me motiviše, jer traže stalnu prilagodljivost, brze odluke i dobru energiju. Posebnu vrednost svemu tome daje veliki tim ljudi sa kojima radim, jedni od drugih svakodnevno učimo i zajedno rastemo. A ono što je tu svaki dan – jeste prelep ambijent hotela, pa nam radni dan izgleda kao bajka, čak i onda kada je sve u pokretu od jutra do sutra.

TU: A šta je za vas pravi odmor?
AV: Za mene pravi odmor ima jednostavnu formulu – sunce, more i tišina u glavi. To su trenuci kada se svesno isključim i doživim osećaj potpunog odvajanja. Putovanja imaju posebnu vrednost, jer nas izmeste iz svakodnevice i vrate nekoj jednostavnijoj verziji naše ličnosti, tako da zaboravimo sve svoje poslovne i privatne uloge. U tim momentima često dobijem novu perspektivu i ideje koje kasnije ponesem nazad.

TU: Šta je po vama ono što vas izdvaja od drugih?
AV: Rekla bih da je to kombinacija fleksibilnosti i odnosa prema ljudima. Rad u internacionalnom okruženju me naučio da brzo razumem različite profile ličnosti. Takođe, trudim se da u svakoj situaciji zadržim profesionalnost i smirenost, bez obzira na pritisak. Mislim da upravo ta sposobnost da ostanete stabilni i fokusirani, dok istovremeno gradite iskren odnos sa ljudima, pravi razliku na duže staze. I možda je baš u tome poenta, da kroz sve što radimo ostavimo trag koji je autentičan. Verujem da se najviše ceni ono kako si nekome ulepšao ili olakšao dan.

TU: Koja je vaša formula uspeha?
AV: Za mene je to više spoj karaktera i discipline. Uspeh ne dolazi preko noći, iza njega stoji mnogo odricanja, strpljenja, gradi se godinama kroz uporan rad, kroz odluke koje donosiš svakog dana i često se ne vidi odmah, ali se vremenom jasno prepozna u svemu što si izgradio.

TU: Šta biste poručili kao savet mladim lavovima koji tek dolaze?
AV: Da budu radoznali, otvoreni za rad sa različitim ljudima i da ne izbegavaju izazove, da ostanu svoji. Da se ne zatvaraju u poznato već da idu u nova životna iskustva, upoznaju nova mesta i nove ljude. Verujem u ljude koji uđu u proces i usput postanu dovoljno dobri da ga nose. Ne postoji savršen trenutak da krenete, već samo odluka da uđete u igru.

Tekst: Petar Vušurović

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Da li je karjalanpiirakka najstarija finska ulična hrana i njihova autentična alternativa pici?

Od
Redakcija
-
0
karjalanpiirakka pide turska pica
Photo: Freepik

Kada se pomene ulična hrana, prve asocijacije su obično brzi, globalno popularni obroci, ali Finska nudi nešto sasvim drugačije i duboko ukorenjeno u tradiciju. Karjalanpiirakka, ili karelijska pita, predstavlja savršen spoj istorijskog nasleđa i moderne praktičnosti. Iako na prvi pogled njen ovalni oblik i otvorena sredina mogu podsetiti na mini-picu, ova poslastica je jedinstven gastronomski simbol severa koji osvaja svojom jednostavnošću i specifičnim ukusom ražanog testa

Razlika između klasične pice i ove finske karjalanpiirakka pite najviše se ogleda u nutritivnom sastavu i teksturi. Dok se pica bazira na belom brašnu i kvascu, kora karelijske pite se pravi od veoma tanko razvučenog ražanog brašna. To joj daje karakterističnu tamnu boju i hrskavost. Umesto paradajz sosa i sira, unutrašnjost je ispunjena gustom, kremastom kašom od pirinča ili krompira. Ovakav sastav čini je znatno zasitnijom i zdravijom opcijom, idealnom za okrepljenje tokom hladnih zimskih dana.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Saara (@viimeistamuruamyoten)

„Old school“ ulična hrana

Status ove pite u Finskoj prevazilazi običnu užinu, što potvrđuje i zaštita geografskog porekla koju je dobila od Evropske unije. Da bi se proizvod mogao zvati Karjalanpiirakka, on mora pratiti strogo definisanu recepturu koja uključuje najmanje 50% ražanog brašna u korici i specifičan način ručnog nabiranja ivica. Upravo ti nabori, koji podsećaju na male čamce, omogućavaju da pita ostane kompaktna i laka za konzumaciju „s nogu“. To je čini je jednim od najstarijih oblika funkcionalnog street food-a u Evropi.

Konzumacija karelijske pite nezamisliva je bez tradicionalnog namaza poznatog kao munavoi. Reč je o mešavini sitno seckanih, tvrdo kuvanih jaja i mekog putera, što se u bogatom sloju nanosi na toplu pitu neposredno pre jela. Ovaj dodatak balansira oporost raža i nežnost pirinčanog punjenja, stvarajući ukus koji je istovremeno rustičan i prefinjen. Danas se ovi „finski zalogaji“ mogu kupiti svuda, od uličnih kioska do prestižnih restorana, ostajući omiljeni izbor za doručak ili brzi poslovni ručak.

Srpska vina krupnim koracima napred, saznajte više.

Za svakog turistu ili ljubitelja hrane koji poseti Finsku, probati Karjalanpiirakku na lokalnoj pijaci predstavlja obavezan ritual. Ona nije samo hrana, već prozor u finsku kulturu koja ceni iskrene sastojke i zanatsku veštinu pripreme. Bilo da je posmatrate kao njihovu verziju pice ili kao unikatnu vrstu pite, njena popularnost na ulicama Helsinkija dokazuje da tradicionalni recepti mogu uspešno parirati svakom modernom fast food-u.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Nenad Trampa, pčelar i menadžer Wellness & Spa centra hotela Gorski

Od
Redakcija
-
0

Apiturizam više nije samo usko stručna tema rezervisana za pčelare i zaljubljenike u prirodne tretmane, već sve više postaje deo savremenog velnes i održivog turizma. U tom kontekstu, Gorski Hotel & Spa na Kopaoniku, kao prvi i jedini hotel u Srbiji sa ovim sadržajem, gostima donosi posebno iskustvo apiterapije u autentičnoj drvenoj komori, ušuškanoj u četinarskoj šumi nedaleko od hotela. O tome kako je nastala ova ideja, šta ona donosi gostima i o svojoj opsesiji pčelama, govori Nenad Trampa, pčelar i menadžer Wellness & Spa centra hotela Gorski

TU: Možete li nam za početak predstaviti sebe i svoju ulogu u hotelu Gorski?
NT: Menadžer sam Wellness & Spa centra u hotelu Gorski na Kopaoniku. U spa i velnes industriji radim već skoro 20 godina. Imao sam privilegiju da vodim renomirane kompanije i projekte iz oblasti velnesa u inostranstvu, a po povratku u Srbiju odlučio sam da karijeru nastavim u hotelu Gorski, jer su se vizije čelnih ljudi hotela i moji lični planovi savršeno poklopili. Pored profesionalnog poziva, pčelarstvo je moja velika strast i hobi kojim se bavim godinama, učeći uz oca koji je pčelar više od četiri decenije.

TU: Koji projekat u okviru velnes programa posebno izdvajate?
NT: Na samo dvadesetak metara od hotela napravili smo apiterapijsku kućicu. Ponosni smo što smo prvi i jedini hotel u Srbiji koji je realizovao ovakav projekat. Uspeli smo da spojimo moje dve najveće ljubavi, velnes i prirodu. Apiterapija za naše goste predstavlja jedinstveno iskustvo, jer ovde ne dobijaju samo tretman, već i potpun doživljaj prirode.

 

TU: Šta je zapravo apiterapija i kako izgleda jedan tretman?
NT: To je potpuno prirodan, bezbedan i izuzetno prijatan tretman. Koncept je jednostavan: gost putem inhalatorne maske udiše aerosol direktno iz pčelinjeg društva, odnosno iz košnice. Taj aerosol je blagotvorna para u kojoj isparavaju med, pčelinji vosak, propolis, polen i matični mleč. Jedna sesija traje oko 30 minuta. Bitno je naglasiti da je gost potpuno zaštićen, jer dok boravi u komori, pčele funkcionišu i izlaze sa spoljašnje strane kućice, tako da direktnog kontakta nema. U pitanju je velnes-relaks usluga, a ne medicinska terapija.

TU: Po čemu je iskustvo apiterapije u Gorskom posebno?
NT: Posebno je pre svega po autentičnosti. Gorski Hotel & Spa je prvi i jedini hotel u Srbiji sa ovakvim velnes sadržajem, a sama apikomora nije smeštena u zatvorenom hotelskom prostoru, već u prirodnom ambijentu šume. To znači da gost ne dobija samo tretman, već kompletan doživljaj: miris četinara, planinsku tišinu, osećaj izdvojenosti i kontakt sa prirodom koji danas postaje pravi luksuz. Za nas je to spoj prirode, tišine, planinskog vazduha i holistički osmišljenog velnes pristupa.

TU: Koliko je Kopaonik važan za ovakav koncept?
NT: Presudno je važan. Kopaonik već sam po sebi nosi snažan potencijal za regeneraciju, zahvaljujući planinskom vazduhu, nadmorskoj visini, miru i šumskom okruženju. Kada takav prirodni okvir povežete sa apikomorom i pažljivo osmišljenim velnes iskustvom, dobijate nešto što nije moguće lako preslikati negde drugde. 

TU: Koje su glavne prednosti ovakvog vida inhalacije?
NT: Naučno je dokazano da inhalacija aerosolom iz košnice snažno jača imuni sistem. Tretman se izuzetno uspešno primenjuje kod ublažavanja nesanice, hroničnog stresa i nervoze. Dobar je za detoksikaciju organizma i čišćenje pluća, a pomaže i kod različitih respiratornih problema i alergija. Osim aerosola, postoji još jedan fascinantan detalj. Da bi društvo funkcionisalo, pčele održavaju idealnu temperaturu od 34 do 35 stepeni vibriranjem svojih tela. Tom prilikom stvaraju specifičnu frekvenciju od 270 herca, koja prija ljudskom telu jer opušta srčani mišić i nervni sistem.

TU: U jednom trenutku rekli ste da su pčele naši „mali doktori“. Zbog čega?
NT: Pčele u košnici proizvode bukvalno sve što je potrebno našem organizmu. Od propolisa, koji s razlogom nazivamo prirodnim antibiotikom, preko meda poznatog po antibakterijskim svojstvima, do polena i perge. Tu je i matični mleč, koji je važan za snažan imunitet, kako dece tako i odraslih. Opšte je poznato da one oprašuju oko 75 odsto zemljine flore. Da nema njih, ne bi bilo ni nas. Zato ih s pravom zovem našim malim doktorima.

TU: Šta Vas i posle toliko godina najviše fascinira kod pčela?
NT: Pčelinje društvo posmatram kao jedan savršen organizam. Fascinira me njihova inteligencija i besprekorna organizacija. One nemaju navigaciju, već se orijentišu u prirodi prateći sunčeve zrake. Njihov način komunikacije, čuveni pčelinji ples kojim izvidnice ostalima objašnjavaju tačnu udaljenost i lokaciju hrane, i danas ostavlja naučnike bez daha. A sve to se dešava u savršenoj harmoniji pod vođstvom jedne matice koja celim društvom upravlja isključivo putem feromona. Tu magiju i snagu prirode sada želimo da prenesemo i na naše goste. 

TU: Vi ste i pčelar i menadžer Wellness & Spa centra. Kako se ta dva sveta povezuju?
NT: Za mene se oni prirodno nadovezuju. Pčelarstvo vas uči strpljenju, posmatranju i poštovanju prirodnih procesa. Velnes, sa druge strane, govori o balansu, nezi i vraćanju čoveka sebi. Kada ta dva sveta spojite na pravi način, dobijate iskustvo koje nije veštački konstruisano, već iskreno i utemeljeno.

TU: Kome je ovaj tretman namenjen, a ko bi ipak trebalo da bude oprezan?
NT: Namenjen je ljudima koji traže prirodan način da zastanu, predahnu i vrate sebi osećaj balansa. Savremen čovek je umoran od buke, ubrzanja i stalne izloženosti stresu, pa apiterapija posebno prija onima koji žele dublju relaksaciju, više mira i drugačiji velnes doživljaj. Tretman je bezbedan za ogromnu većinu korisnika, ali je oprez potreban kod osoba koje su alergične na ubod pčele ili pčelinje proizvode. Gosti sa težim zdravstvenim stanjima trebalo bi da se prethodno konsultuju sa svojim lekarom. Važno je, međutim, naglasiti da je u pitanju velnes-relaks usluga, a ne medicinska terapija.

TU: Šta biste poručili gostima koji se prvi put susreću sa api terapijom?
NT: Da dođu otvorenog uma i da sebi dozvole da uspore. Api terapija nije samo “još jedan tretman”. To je iskustvo mira, prisutnosti i povratka prirodi. Nekad je dovoljno da zastanete, udahnete i dozvolite prirodi da uradi svoje. U tome je njena snaga. U hotelu Gorski želimo da gost oseti upravo to, da bude u harmoniji sa prirodom.

FOTO: Božidar Gluvić | Gorski Hotel & Spa

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Najbolje evropske lokacije za lov na skriveno blago

Od
Redakcija
-
0
Ronjenje istraživanje destinacije
Photo: Pexels/Pascal Ingelrest

Evropa nudi niz fascinantnih destinacija za sve one koji žele da spoje putovanja sa avanturom i istraživanjem skrivenog blaga. Od sunčanih mediteranskih obala do istorijskih regiona obeleženih velikim događajima, potraga za blagom ovde dobija potpuno novu dimenziju, onu koja povezuje prirodne lepote sa slojevima bogate prošlosti

Podvodna istraživanja i otkrivanje blaga i olupina sve su popularnija turistička atrakcija u mnogim delovima Evrope. Ljubitelji avanture i istorije imaju priliku da zaranjaju u skrivene svetove mora i jezera, gde se nalaze ostaci antičkih trgovačkih brodova, potopljenih naselja i vojnih olupina iz novijeg doba. Ovakva iskustva spajaju adrenalin ronjenja sa istraživanjem prošlosti, nudeći jedinstven uvid u pomorsku istoriju i tajne koje su vekovima skrivene ispod površine. Turisti sve češće biraju ovakve destinacije jer im omogućavaju da na drugačiji način dožive kulturu, prirodu i nasleđe određenih regiona.

Sardinija

Posebno mesto među ovim destinacijama zauzima Sardinija. Ovo ostrvo koje važi za jednu od najuzbudljivijih lokacija za podvodna istraživanja u Evropi. Sa više od 1.800 kilometara razuđene obale, Sardinija nudi bogat podvodni svet ispunjen drevnim brodolomima i skrivenim lokalitetima. Među najimpresivnijim mestima za ronjenje su Nereo Caves, najveći podvodni pećinski sistem u Sredozemnom moru. Prirodna mreža tunela i dvorana krije veliki potencijal za otkrića. U njenim vodama nalaze se i olupine poput Isonzo iz Drugog svetskog rata, dok se u plićim delovima može pronaći i dragoceni crveni koral, poznat kao „crveno zlato“. Na kopnu, Sardinija obiluje ostacima iz bronzanog doba, kao i feničanskim, rimskim i srednjovekovnim, dok potopljeni delovi gradova poput Nora i Tharros nude dodatne mogućnosti za istraživanje i pronalazak retkih artefakata.

Kosta Brava

Jedna od najzanimljivijih destinacija je Kosta Brava. Ovaj deo španske obale poznat je po dramatičnim liticama, skrivenim uvalama i kristalno čistom moru. Ispod površine krije se pravi podvodni muzej, brojne olupine brodova iz različitih istorijskih epoha, od antičkih trgovačkih plovila do modernijih brodova. Pored toga, ovo područje bilo je deo važnih rimskih trgovačkih ruta. U njegovoj blizini se mogu pronaći ostaci antičkih luka i artefakata. Kosta Brava je idealna za one koji žele da kombinuju ronjenje sa istraživanjem istorijskih lokaliteta, nudeći uzbuđenje otkrivanja na svakom koraku.

Normandija

Sasvim drugačiju, ali podjednako uzbudljivu priču nudi Normandija u Francuskoj. Ovaj region je širom sveta poznat po događajima iz D-Day, ali njegova vrednost za „lovce na blago“ ide daleko dalje od samih plaža iskrcavanja. Obala i morsko dno kriju ostatke vojne opreme, potopljene brodove i raznovrsne istorijske predmete iz Drugog svetskog rata. Za istraživače i kolekcionare, Normandija predstavlja jedinstveno mesto gde se istorija može doslovno pronaći ispod peska ili u morskim dubinama.

Vis

Na Jadranu se posebno izdvaja Vis, jedno od najintrigantnijih ostrva za podvodna istraživanja. Zbog svoje izolovanosti u prošlosti, područje oko Visa ostalo je izuzetno bogato očuvanim brodolomima. Tu se nalaze olupine i antičkih trgovačkih brodova i vojnih olupina iz novijeg doba. Ronilačke lokacije oko ostrva nude jedinstvenu priliku da se zaroni u različite istorijske periode na jednom mestu. Posebnu pažnju privlači Modra Špilja na obližnjem ostrvu Biševo, koja osim prirodne lepote dodatno obogaćuje avanturistički doživljaj ovog regiona.

Sicilija

Još jedna nezaobilazna destinacija je Sicilija, ostrvo koje predstavlja pravu riznicu antičkog sveta. Tu se prepliću uticaji grčke, rimske i feničanske civilizacije, a njihovi tragovi nalaze se kako na kopnu, tako i pod vodom. Podvodna arheologija ovde je posebno razvijena. Ronioci mogu istraživati lokalitete sa očuvanim amforama, ostacima brodova i potopljenim strukturama drevnih naselja. Sicilija tako nudi jedinstvenu priliku da se kroz avanturu zaroni direktno u istoriju staru hiljadama godina.

Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.

Bilo da vas privlače rimski trgovački putevi, ratna istorija ili antičke civilizacije, ove evropske destinacije pokazuju da potraga za blagom nije samo hobi, već i putovanje kroz vreme – iskustvo koje spaja uzbuđenje otkrivanja sa bogatstvom kulturnog nasleđa.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

1...141516...370Stranica 15 od ukupno 370

Poslednje objave

Otkrijte Mardin kroz umetnost: Bijenale koje povezuje nebo, zemlju i ...

Redakcija - 0
Turska je dugo bila domaćin značajnih nacionalnih i međunarodnih umetničkih i kulturnih događaja. Istanbul, jedan od najposećenijih gradova na svetu, prednjači u tome. Antalija...
Restoran gosti hotel f&b

Kako hoteli transformišu F&B iz prateće usluge u generator profita

Pastici malta street fod ulična hrana

Svi ukusi Malte u jednom zalogaju

Gauda holandija

Srednjovekovni grad sira koji osvaja posetioce iz celog sveta

Mišlenove zvezdice konačno u Srbiji Mišlenov vodič

Restoran toliko dobar da je kineskim zvaničnicima zabranjen ulazak