Globalni hotelski gigant Accor predstavio je svoj novi program lojalnosti ALL Accor+, koji donosi revoluciju u način na koji putnici doživljavaju hotelske usluge. Radi se o pretplatničkom modelu koji uvodi jasne pogodnosti i direktnu vrednost za članove, potvrđujući da turizam i hotelijerstvo ulaze u novu fazu – subscription eru

Šta donosi ALL Accor+?

Za razliku od tradicionalnih besplatnih programa lojalnosti, ALL Accor+ je plaćena pretplata koja korisnicima odmah nudi opipljive beneficije. Program je integrisan sa postojećim Accor sistemom ALL – Accor Live Limitless, koji broji više od 100 miliona članova širom sveta.

Accor je pretplatničke pakete razdvojio prema potrebama različitih profila putnika:

• ALL Accor+ Explorer – uključuje Gold status, dve besplatne noći godišnje, popuste do 50% na sobe i do 30% na hranu i piće. Cena: 215 € godišnje
• ALL Accor+ Voyager – daje 20 statusnih noći odmah po aktivaciji, garantovanu dostupnost soba i 15% popusta na boravke. Cena: 199 € godišnje
• ALL Accor+ ibis – kreiran za ekonomične putnike koji traže povoljne uslove uz lojalti pogodnosti
• ALL Accor+ Signature – ekskluzivni paket prilagođen tržištima Brazila i Latinske Amerike.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Accor Plus (@accorplus)

Zašto je važna subscription era u turizmu?

Kao što su Netflix i Spotify promenili način na koji konzumiramo filmove i muziku, tako i Accor subscription model menja pravila igre u hotelijerstvu. Putnici više ne čekaju da skupljaju poene, već odmah dobijaju sigurne popuste na sobe i restorane, statusne privilegije koje olakšavaju putovanja, besplatne noći koje direktno vraćaju investiciju u pretplatu.

Ovaj model donosi transparentnost i jednostavnost – članovi znaju tačno šta dobijaju i koliko će uštedeti.

Prednosti za hotele i putnike

Za hotele, pretplate znače stabilan prihod i povećanu lojalnost gostiju. Za putnike, to znači veću kontrolu nad troškovima, bolju vrednost i osećaj ekskluzivnosti. Statistika pokazuje da članovi Accor pretplatničkih programa ostvaruju i do 5 puta više noćenja od onih koji nisu u sistemu.

Lansiranjem ALL Accor+, Accor je jasno poručio da turizam ulazi u novu eru – eru pretplate. Ovaj inovativni model pruža gostima sigurnost, ekskluzivne pogodnosti i direktne uštede, dok hotelima donosi veću lojalnost i konkurentsku prednost.

Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.

U vremenu kada su iskustva, personalizacija i vrednost važniji nego ikad, subscription programi u turizmu postaju prirodan sledeći korak. Accor je taj korak načinio prvi, a ostaje da vidimo kako će konkurencija odgovoriti.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Monmart je brdovita, istorijska i umetnička četvrt severnog Pariza, poznata po bazilici Sacré-Coeur, uskim kaldrmisanim ulicama, kafićima i boemskom nasleđu. Zbog ikonografije i prikaza u medijima, oblasti kao što su ulice oko trga Place du Tertre i okolne tačke privlače milione posetilaca godišnje — što je Monmartr učinilo jednim od najposećenijih kvartova Pariza, ali i primerom negativnih efekata masovnog turizma na urbani život

Odnos 400 turista na jednog stanovnika — realnost i primeri

Montmartr (Montmartre) je kvart u 18. arondismanu Pariza, na 130 metara visine, na desnoj obali grada. Poznat je po boemskom šarmu, umetničkoj baštini i znamenitostima, što ga je i učinilom jednim od najposećenijih delova bilo kog grada na svetu. Prema podacima koje prenosi The Times, Monmartr sa oko 26.000 stanovnika godišnje poseti približno 11 miliona turista, što znači da na jednog stanovnika dolazi čak više od 400 posetilaca.

Odnos 400 turista na jednog stanovnika je ekstreman i retko je prezentovan kao prosečan podatak za velike gradove. Međutim, ekstremne disproporcije postoje — mikrodržave i veoma male zajednice beleže veliku stopu poseta po stanovniku. Na primer, Vatikan ima na hiljade turističkih poseta po jednom stanovniku godišnje (milioni posetilaca naspram manjem stalnom broju rezidenata). Dakle, odnos 400:1 nije univerzalan standard, postoje destinacije gde je odnos i znatno veći.

Za velike gradove je korisnije poređenje Pariz i region Île-de-France koji su primili su oko 47–50 miliona posetilaca godišnje u poslednjim dostupnim godinama. To u proseku znači nekih dvadesetak posetilaca godišnje po jednom stanovniku regiona, ali raspodela je vrlo nejednaka. Određene četvrti (kao Monmartr) privlače daleko veći broj prolaznih poseta nego prosečna gradska zona. To znači da lokalni pritisak u nekim kvartovima može funkcionisati kao proporcionalno mnogo veći “odnos turista-po-stanovniku” nego što ukazuju gradske prosečne vrednosti.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Europe Travel Guide 🇪🇺 Hotels | Attractions | Tips (@bestcitiesofeurope)

Kako turizam prisiljava stanovnike da se iseljavaju?

Glavni mehanizmi koji podstiču iseljavanje i degradaciju lokalnog života su:

• Kratkoročni najam (Airbnb i slične platforme). Preusmeravanje stambenih jedinica u turistički inventar smanjuje ponudu za dugoročni najam i podiže rente. To direktno prisiljava porodice i starije stanovnike da traže jeftinije lokacije izvan kvartova koje su postali “turističke zone”. Studije i izveštaji o evropskim gradovima pokazuju jasnu vezu između rasta kratkoročnih iznajmljivanja i pritiska na lokalno stanovanje
• Promena komercijalne ponude. Prodavnice i usluge se prilagođavaju turistima (suvenirnice, fast food, turoperatori), što čini život manje funkcionalnim za stalne stanovnike i urušava svakodnevne, susedske sadržaje
• Infrastrukturni i prostorni pritisci. Gužve, buka, smeće i zatvaranje ulica za saobraćaj (ili preusmeravanje zbog događaja) smanjuju kvalitet života. Neki stariji i mobilno ograničeni stanovnici navode da im je lakše da se presele nego da se bore se sa promenama u svakodnevici

Primena mera i primeri politike

Gradovi u Evropi pokušavaju da balansiraju između ekonomske koristi od turizma i prava stanovnika na pristupačan život. Mere koje se primenjuju (ili su najavljene) uključuju:

• Regulacija kratkoročnih najma. Francuska i gradovi kao što je Pariz pooštrili su pravila i uveli obavezu registracije i ograničenje dana kada primarna stambena jedinica može biti iznajmljena turistima. U 2025. godini lokalne vlasti dobile su veća ovlašćenja da ograniče najam (npr. skraćenje maksimalnog broja dana). Barselona je najavila strože mere pa i planove za zabranu kratkoročnog najma u nastojanju da vrati stanovanje lokalnim stanovnicima
• Upravljanje protokom posetilaca. Naplata turističkih taksi, vremenski rasporedi za ulazak na popularne lokacije, ograničenja grupa i propisi za vodiče — sve su to alati koji smanjuju pritisak na javne prostore
• Preusmeravanje turizma. Promocija manje poznatih, održivijih destinacija i sezonsko rasprostiranje poseta kako bi se rasteretile “hot spot” lokacije. Postoje i mreže i priručnici za dobre prakse koje dele gradovi i organizacije odgovornog turizma

Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.

Šta Monmartr i slične četvrti mogu (i već rade)

U Monmartru su se pojavili lokalni protesti i inicijative koje traže da se prioritet vrati kvalitetu života i autentičnom, lokalnom biznisu (manje suvenirnica, više stanova za lokale, zaštita javnih prostora). Neki akteri pozivaju na ograničenje događaja koji dodatno privlače masivnu medijsku pažnju i na strožu kontrolu kratkoročnih najma. Gradovi koji su uveli kombinaciju zakonskih ograničenja i lokalnih mera zabeležili su delimične pomake, ali je rešenje kompleksno i traži koordinaciju države, lokalne samouprave i platformi za iznajmljivanje.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

U prvih šest meseci 2025. godine Kipar je zabeležio izvanredan rast u turističkoj industriji, koji ga je izdvojio kao lidera među mediteranskim državama kada je reč o brzini razvoja i ekonomskom učinku

Turistički pokazatelji Kipra u prvoj polovini 2025.

U periodu januar–jun 2025. godine Kipar je ugostio 1 843 013 turista, što predstavlja rast od 11,5% u odnosu na isti period prethodne godine kada je broj dolazaka iznosio 1 652 475. Prihodi od turizma u istom periodu porasli su za 21,3% i dostigli približno 1,38 milijardi evra, dok su 2024. godine iznosili oko 1,14 milijardi. Posebno je zanimljivo da je u prvih pet meseci rast bio još veći, čak 27,2%.

Prosečna potrošnja turista je takođe nastavila da raste. U junu 2025. godine prosečan iznos potrošnje iznosio je 847 evra, što je šest procenata više nego prethodne godine. Britanski turisti trošili su u proseku oko 103,92 evra dnevno, Poljaci 90,91 evro, a Izraelci čak 149,44 evra.

Poređenje sa drugim mediteranskim zemljama

U poređenju sa konkurencijom, Kipar je ostvario daleko bolji rezultat. Grčka je u prvoj polovini 2025. godine zabeležila rast prihoda od 11%, dok je ukupan broj turista porastao tek 0,6%, što je više od deset puta sporiji rast nego na Kipru. Španija, Italija i Turska beležile su u proseku između pet i osam odsto rasta prihoda, što je takođe značajno ispod rezultata koje je Kipar ostvario.

Ključni faktori uspeha

Jedan od najvažnijih razloga ovakvog uspeha jeste raznovrsnost tržišta i rast broja posetilaca iz novih zemalja. Velika Britanija je i dalje najznačajnije emitivno tržište, sa udelom od oko 36% u junu 2025, ali su snažan rast zabeležile i druge zemlje. Broj dolazaka iz Danske porastao je za čak 73,6%, iz Holandije za 31,3%, iz Rumunije za 29,1%, a iz Libana za 25%. Ovakva diverzifikacija smanjila je zavisnost Kipra od tradicionalnih tržišta i donela stabilniji i održiviji rast.

Pored tržišne strategije, Kipar je uložio značajna sredstva u promociju i podizanje kvaliteta usluga, sa posebnim fokusom na povećanje prihoda, a ne samo na broj posetilaca. Turističke kampanje i unapređenja infrastrukture doprinele su jačanju brenda Kipra kao atraktivne destinacije. Istovremeno, vlada je morala da odgovori na infrastrukturne izazove koje je doneo nagli porast broja turista, posebno u oblasti vodosnabdevanja. Pokrenuta su ulaganja u desalinizaciona postrojenja u hotelima i modernizaciju vodovodne mreže, kako bi se obezbedila održivost turističkog razvoja.

Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.

Kipar je u prvoj polovini 2025. godine postao pravi lider među mediteranskim destinacijama po stepenu turističkog rasta. Sa 11,5% više dolazaka i 21,3% većim prihodima, daleko je nadmašio Grčku, Španiju, Italiju i Tursku. Uspeh nije rezultat slučajnosti, već pažljivo planirane strategije koja kombinuje diverzifikaciju tržišta, ulaganja u promociju, podizanje standarda i prilagođavanje izazovima. Ovi rezultati potvrđuju da Kipar ne samo da privlači sve više turista, već uspeva da iz godine u godinu generiše sve veće prihode, čime učvršćuje svoju poziciju jedne od vodećih mediteranskih turističkih destinacija.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.