Kruzer može postati novi dom za penzionere koji žele da ostatak života provedu putujući svetom. Globalna rezidencijalna kruzerska kompanija Villa Vie Residences pokrenula je jedinstvenu inicijativu – program Golden Passport, koji putnicima omogućava da žive i uživaju u penziji na brodu MV Odyssey

Put oko sveta iz sopstvene kabine

MV Odyssey plovi od oktobra 2024. godine i tokom jedne kružne rute duge tri i po godine posećuje čak 425 luka u 147 zemalja, uključujući više od 100 tropskih ostrva. Putnici imaju produžena zadržavanja od dva do tri dana u lukama, što pruža priliku za dublje kulturno upoznavanje svake destinacije.

Program Endless Horizons nudi mogućnost kupovine, najma ili zakupa kabine doživotno, uz sve pogodnosti doma – od internet konekcije, restorana i zabave, do redovnog čišćenja i medicinskih pregleda.

Najnoviji Golden Passport ide korak dalje. On omogućava penzionerima da zauvek žive na kruzeru, obnavljajući svake tri i po godine istu svetsku rutu i postajući deo plutajuće zajednice.

Koliko košta trajna penzija na kruzeru?

Cena programa zavisi od godina starosti putnika. Najstariji, sa 90 i više godina, plaćaju od 99.999 dolara , dok za one između 55 i 60 godina cena iznosi 399.999 dolara. Za dvoje, pogađate, cena je dakle 699,999 dolara.

U cenu su uključeni svi troškovi života na brodu: smeštaj, ishrana, piće (pivo i vino uz obroke), internet, pranje veša, zabavni program, medicinski pregledi, kao i takse i lučke dažbine. Gosti mogu pozvati prijatelje i porodicu na brod za dnevnu naknadu od 129 dolara. Iako je Odyssey trenutno jedini brod kompanije, Golden Passport će važiti i za buduće brodove Villa Vie Residences.

Prednosti i izazovi života na moru

Život brzo prolazi, a mnogi žale što nisu obišli svet kada su imali priliku. Golden Passport to omogućava, i to po pristupačnoj ceni koju industrija putovanja do sada nije nudila.

Ipak, brod je imao izazovan start – zbog starosti od preko 30 godina, MV Odyssey je pre lansiranja dugo bio na testiranjima i renoviranju. To je izazvalo višemesečna kašnjenja, pa su mnogi putnici bili zaglavljeni u Belfastu, čekajući ukrcavanje.

Uprkos početnim problemima, ideja o „penzionisanju na kruzeru“ sve više privlači starije putnike, naročito dok cene domova za stare i troškovi života rastu širom sveta.

Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.

Za one koji nisu spremni da odmah investiraju u život na moru, postoje i kraće opcije. Kruzeri kao što su Princess Cruises i Oceania Cruises nude višemesečna putovanja koja pružaju osećaj produženog života na talasima.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Umesto kazni i restrikcija za putnike, sve više evropskih gradova uvodi programe nagrađivanja turista koji biraju ekološki prihvatljive opcije. Inspiracija je došla iz Kopenhagena, gde je prošle godine pokrenuta inicijativa CopenPay – sistem koji posetioce nagrađuje za odgovorno ponašanje i doprinos održivosti

Kopenhagen pionir u održivom turizmu

Dok mnoge destinacije širom Evrope uvode takse i ograničenja da bi se izborile sa prekomernim turizmom, Kopenhagen je odlučio da pruži nagrade. Turisti koji učestvuju u akcijama čišćenja otpada, voze bicikl umesto automobila ili pomažu u zajedničkim baštama dobijaju besplatne obilaske brodom, ručkove i iznajmljivanje bicikala.

Od kad je pokrenuta akcija CopenPay prošlog leta, interesovanje gradova i turističkih organizacija širom sveta je veliko. To potvrđuje da dobro smišljen plan može u velikoj meri pomoći i destinacijama i lokalnim zajednicama.

Berlin, Helsinki i Bremen slede primer

Nakon uspeha u Danskoj, druge evropske metropole žele da uvedu slične programe:

• Berlin planira da nagrađuje turiste koji dolaze vozom, ostaju duže, jedu biljne obroke ili učestvuju u ekološkim aktivnostima. Nagrade bi uključivale besplatan ulaz u muzeje, hranu i bicikle na korišćenje. Sistem će najverovatnije funkcionisati preko mobilnih aplikacija i bodova, u saradnji sa lokalnim preduzetnicima
• Helsinki razvija sopstvenu verziju nagrađivanja sa fokusom na regenerativni turizam i očuvanje Baltičkog mora. Posetioci bi za korišćenje javnog prevoza ili bicikala dobijali besplatne obroke i popuste na ture
• Bremen je već pokrenuo saradnju sa Nemačkim železnicama (Deutsche Bahn). Gosti koji dođu vozom dobijaju poklon pakete sa vaučerima i lokalnim proizvodima, a za 2026. planira se još šira kampanja

Alpi, London, Švajcarska i Francuska uvode pogodnosti

Održivi turizam nije ograničen samo na velike gradove:

• Ski centri u Alpima, poput Via Lattea u Italiji i Les Gets-Morzine u Francuskoj, nude do 25% popusta na ski karte za posetioce koji dolaze vozom
• U Londonu, tokom jula, učesnici akcija čišćenja dobijaju besplatna pića u okviru inicijative Plastic Free July
• Švajcarska nagrađuje putnike koji koriste javni prevoz besplatnim ulazom u preko 500 muzeja uz Swiss Travel Pass, kao i popustima na planinske železnice
• U Normandiji, posetioci koji dolaze autobusom, vozom ili biciklom imaju najmanje 10% popusta na više od 90 atrakcija – od muzeja i zamkova do biciklističkih tura i kajaka

Budućnost turizma – nagrada umesto kazne

Trend nagrađivanja odgovornog ponašanja umesto kažnjavanja turista sve više dobija na popularnosti. Ovakvi sistemi pomažu putnicima da lakše biraju održive opcije, dok gradovima omogućavaju da smanje pritisak na životnu sredinu i istovremeno unaprede iskustvo posetilaca.

Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.

Evropski primeri pokazuju da održivi turizam ne mora biti odricanje, već može doneti nove privilegije i jedinstvene doživljaje – od besplatnih ručkova do popusta na najpoznatije kulturne atrakcije.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Evropa ove jeseni dobija novu mrežu noćnih autobusa koja obećava da potpuno promeni iskustvo putovanja na dužim relacijama. Švajcarska kompanija Twiliner pokreće linije koje spajaju ključne turističke destinacije, nudeći komfor koji do sada nije bio dostupan u autobuskom prevozu. Prve vožnje planirane su za novembar 2025. godine, a ruta će obuhvatiti Švajcarsku, Luksemburg, Belgiju, Holandiju i Španiju

Za putnike iz Srbije i regiona, ovo je prilika da povežu svoja putovanja sa centralnom i zapadnom Evropom – jer se upravo Cirih, Amsterdam i Barselona ubrajaju među najtraženije destinacije iz naših krajeva. Uz dobre avio i železničke veze iz Beograda, Zagreba, Ljubljane ili Podgorice, Twiliner noćni autobusi mogu biti produžetak putovanja ka severu i zapadu kontinenta.

Twiliner naglašava da njihovi autobusi pružaju održivu alternativu kratkim avionskim letovima. Putovanje je ekološki gotovo jednako vožnji vozom, uz 85% manje emisije CO₂ u poređenju sa avionom. Vozila koriste HVO dizel, gorivo dobijeno iz otpadnih masti i biljnih ulja, što dodatno smanjuje negativan uticaj na životnu sredinu.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Twiliner Nightbus | travel asleep across Europe (@twiliner.nightbus)

Autobus kao biznis klasa u avionu

Komfor je glavni adut Twilinera. U autobusu se nalazi 21 sedište (18 na spratu i 3 u donjem delu), inspirisana biznis klasom u avionima. Svako sedište na pritisak dugmeta može da se transformiše u krevet, a putnici dobijaju jastuke i ćebad. Pored toga, na raspolaganju su utičnice, stočići, individualna rasveta, besplatan internet i mali prostor za lične stvari.

Na donjem nivou nalazi se kupatilo sa garderoberom (bez tuševa) i mini bar sa grickalicama i osveženjem. Putnici mogu poneti jedan veliki kofer do 23 kg i ručni prtljag do 5 kg, dok se bicikli, skije i daske za surf mogu dodati uz prethodnu rezervaciju.

Prve linije i širenje mreže

Od starta će postojati dve rute. To su Cirih–Amsterdam (sa stajanjima u Bazelu, Luksemburgu, Briselu i Roterdamu) i Cirih–Barselona (sa zaustavljanjem u Đironi). Karte kreću od oko 180 evra u jednom pravcu, a autobusi će u početku saobraćati nekoliko puta nedeljno. Već sledeće godine se očekuju polasci skoro svakog dana.

Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.

Twiliner planira da do 2028. godine poveže 25 najvećih evropskih gradova i tako stvori mrežu noćnih autobusa koja će biti pandan noćnim vozovima. Za putnike iz Balkana ovo znači da će u bliskoj budućnosti i Beograd, Zagreb ili Ljubljana biti još bolje povezani sa glavnim evropskim metropolama – uz udobnost, pristupačne cene i znatno manji ekološki otisak u poređenju sa avionom.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Hoteli sve više traže načine da povećaju prihode van soba kroz fleksibilne opcije ishrane, digitalna iskustva i saradnju sa lokalnom zajednicom. Fokus se seli sa klasičnih prihoda od soba na dodatne izvore prihoda koji obogaćuju iskustvo gostiju i maksimalno povećavaju vrednost prostora, što u 2025. postaje ključna strategija u hotelijerstvu

Širenje mobilnog naručivanja i digitalnih usluga

Mnogi hoteli u regionu već su počeli da proširuju mobilno naručivanje izvan soba – uključujući kafiće, barove na bazenima, lobije i poslovne sale. Ovaj pristup privlači različite profile gostiju: digitalne nomade, hibridne radnike, milenijalce i generaciju Z koji preferiraju da svoje boravke upravljaju putem mobilnih uređaja.

Hoteli poput Hilton Beograd već nude mobilne menije koji omogućavaju gostima da naruče i plate hranu ili piće putem telefona. Time se značajno poboljšava korisničko iskustvo, a istovremeno povećava prihod bez dodatnog opterećenja osoblja. QR kod meniji omogućavaju i lokalnim kancelarijama i stanovnicima da naruče i preuzmu proizvode, što otvara dodatni izvor prihoda za hotel.

Autentičnost i fleksibilnost F&B ponude

Restorani i barovi u hotelima sve više postaju glavni izvor prihoda, ponekad nadmašujući prihod od soba. Hoteli u regionu fokusiraju se na autentične, lokalne menije i saradnju sa domaćim proizvođačima, što podržava održivost i privlači goste koji žele da iskuse lokalnu kuhinju.

Primeri uključuju Avala Resort & Villas u Budvi, gde se redovno organizuju pop-up večere sa lokalnim specijalitetima, i Hotel Moskva u Beogradu, koji u menije uvodi sezonske proizvode iz Srbije. Fleksibilni, self-service koncepti omogućavaju hotelima da opsluže veći broj gostiju.  To je posebno važno u uslovima manjka osoblja, što je globalni trend prema istraživanju American Hotel & Lodging Association (AHLA). Istraživanje pokazuje da hoteli sve češće traže rešenja za efikasnije upravljanje osobljem.

Povezivanje sa lokalnom zajednicom

Ulaganje u lokalnu zajednicu postaje ključna strategija za rast prihoda van soba. Hoteli nude lokalnim firmama popuste ili dodatne pogodnosti za korišćenje konferencijskih sala, organizuju Happy Hour za zaposlene ili promovišu lokalne umetnike i humanitarne inicijative.

Ovakvi pristupi ne samo da diversifikuju prihode, već i jačaju osećaj zajedništva. Na primer, Kempinski Hotel Adriatic u Savudriji organizovao je izložbu keramike poznate umetnice u svom izložbenom prostoru, dok u Beogradu mnogi hoteli redovno organizuju događaje za lokalne profesionalce u lobijima i barovima. Time se povećava angažman zajednice i dodatno promovišu svoj brend.

Takođe, Hotel Bellevue na Lošinju redovno predstavlja postavke raznih umetnika. Izložbe su deo umetničkog programa hotela, koji se fokusira na povezivanje umetnosti i turizma, pružajući gostima jedinstveno i inspirativno iskustvo tokom boravka.

Personalizacija menija i digitalnih iskustava

Personalizacija postaje standard u hotelskoj F&B ponudi. Gosti žele da prilagode menije prema alergijama, preferencijama, jeziku ili grupnim plaćanjima. Hoteli zbog toga moraju brzo da prilagode menije ili kreiraju posebne ponude za događaje.

Ulaganje u digitalne alate omogućava hotelima da povećaju prihode van soba i poboljšaju iskustvo gostiju. Hoteli poput Radisson Collection u Beogradu koriste mobilne aplikacije za personalizaciju narudžbina i promociju specijalnih jela, što podiže standard usluge i zadovoljstvo gostiju.

Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.

Hoteli u 2025. jasno pokazuju da profit nije više samo u sobama. Kombinacija mobilnog naručivanja, fleksibilnih i autentičnih F&B ponuda, digitalne personalizacije i saradnje sa lokalnom zajednicom omogućava hotelima da povećaju prihode, unaprede iskustvo gostiju i maksimalno iskoriste svaki kvadratni metar svoje imovine.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Burgenland, najistočnija austrijska pokrajina, danas se ubraja u vodeće primere održivog turizma u Evropi. Sa 171 opštinom i tri jasno profilisane regije – Severnim Burgenlandom, Središnjim Burgenlandom–Rosalia i Južnim Burgenlandom – ova oblast razvija turizam zasnovan na odgovornosti prema ljudima, prirodi i životnoj sredini

Burgenland je prva austrijska pokrajina u kojoj su sve tri regije dobile dvostruku sertifikaciju. To su austrijska Eko-oznaka za destinacije i međunarodni sertifikat TourCert. Ova potvrda garantuje da održivost nije samo slogan, već način funkcionisanja cele zajednice.

U praksi to znači da gosti mogu da borave u smeštajima sa ekološkim sertifikatima, uživaju u autentičnoj lokalnoj hrani i vinu, posete vođene ture osmišljene tako da čuvaju resurse i dožive jedinstvena staništa i kulturno nasleđe koja su pod zaštitom Uneska. Dobro razvijena mreža javnog prevoza i biciklističkih staza dodatno olakšava ekološko kretanje bez upotrebe automobila.

Najpoznatiji prirodni dragulj je kulturalni pejzaž Ferto-Nojzider (Fertő–Neusiedlersee), upisan na Listu svetske baštine Uneska. Nacionalni park Nojzidler Ze-Sivinkel (Neusiedler See–Seewinkel), osnovan 1993. godine, predstavlja prvi prekogranični park u Austriji i danas je jedno od najvažnijih područja za posmatranje ptica u Evropi. Uz više od tri stotine sunčanih dana godišnje, regija nudi idealne uslove za biciklizam, pešačenje, vinske ture i slow travel iskustva.

Ekologija i društvo

Burgenland je poznat i kao pionir u obnovljivim izvorima energije. Grad Gusing (Güssing) godinama je služio kao živi laboratorijum energetske tranzicije, zasnovane na biomasi, kogeneraciji i istraživanju novih tehnologija. Model Gusinga postao je simbol južnog Burgenlanda i dokaz da energetska nezavisnost može da ide ruku pod ruku sa turizmom i razvojem lokalne zajednice.

Održivost u Burgenlandu obuhvata mnogo više od ekologije. Programi unapređenja zdravlja i dobrobiti stanovnika, inicijative koje uključuju zajednice u donošenje odluka i projekti koji podstiču društvenu koheziju jednako su važni kao i zaštita prirode. Time Burgenland pokazuje da je održivi turizam u suštini ravnoteža između ljudi, kulture i prirode.

Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.

Upravo zato Burgenland sve više privlači putnike koji traže autentična, odgovorna i inspirativna iskustva. Bilo da se radi o posmatranju ptica u Zivinkelu, degustaciji vina u vinogradima Središnjeg Burgenlanda ili otkrivanju energetskih inovacija u Gusingu, ova pokrajina pokazuje da održivi turizam može biti i privlačan i primeran. Burgenland je tako ispisao novo poglavlje u istoriji austrijskog i evropskog turizma. To je poglavlje u kom priroda i zajednica stoje u samom centru doživljaja.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.