Uđete danas u kafić i dočeka vas nasmejani barista. Sutra vas možda dočeka robot s čašom hladne vode. Razlika nije samo u tome ko vas poslužuje, već u tome kako se taj osećaj precipira

Dok se sve više priča o automatizaciji i veštačkoj inteligenciji u ugostiteljstvu, pravo pitanje nije koliko je neka tehnologija napredna, već koliko je u stvari ljudska. U svetu hrane i pića, najvažniji pomaci neće doći iz bržih sistema ili uštede vremena, već iz trenutaka koji goste iznenade, obraduju i učine da se osećaju viđeno i posebno.

Dizajn pretvara tehnologiju u doživljaj

Upravo je dobar i smislen dizajn taj koji od tehnologije pravi iskustvo. On omogućava da inovacije ne deluju hladno ili zbunjujuće, već poznato i prijatno. I to je ono što će oblikovati sledeću generaciju kafića, restorana i kuhinja s minimalnim brojem zaposlenih. Dizajn je ono što razlikuje tehnologiju koja funkcioniše od one koja se zaista voli i koristi sa zadovoljstvom.

Šta zapravo ne funkcioniše?

Industrija ugostiteljstva je pod velikim pritiskom. Troškovi rada rastu, gosti žele više i brže za manje novca, dok se kuhinjski procesi sve teže nose s potražnjom. Tehnologija se sve češće nameće kao rešenje. Međutim, nije svaka tehnologija dobra tehnologija.

Pogrešan ekran osetljiv na dodir ili nespretan robot mogu možda rešiti jedan problem, a istovremeno stvoriti tri nova. Gosti osećaju hladnoću lošeg korisničkog interfejsa ili nelagodnost digitalnog asistenta koji ne razume njihove potrebe. Ono što nedostaje nije još više linija koda, već više dizajnerskog razmišljanja. Razmišljanja iz ugla gosta, ali i zaposlenih. Jer nije bitno samo šta se desi, već kako se to doživi.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by UNATION Houston (@stufftodoinhouston)

Kako dobar dizajn izgleda u praksi?

U jednom studiju u Belgiji razvijen je potpuno nov pristup. Le Petit Chef, poznat kao najmanji kuvar na svetu, deo je jedinstvenog gastronomskog spektakla koji spaja vrhunsku kuhinju i 3D tehnologiju. Animirani kuvar visok svega nekoliko centimetara projektuje se direktno na vaš sto, gde izvodi malu pozorišnu predstavu dok vam „sprema“ jelo. Zahvaljujući naprednom video mapping-u i kreativnosti belgijskog studija Skullmapping, gosti doživljavaju spoj zabave, umetnosti i kuvarskog umeća – od predjela do deserta, svaki tanjir postaje deo interaktivne priče.

Ovaj koncept dostupan je širom sveta u prestižnim restoranima i hotelima poput Four Seasons i Grand Hyatt, a sve češće se organizuju i tematske večere inspirisane avanturama Marka Pola ili drugim kulinarskim putovanjima. Le Petit Chef nije samo trik za privlačenje pažnje, to je pažljivo osmišljen doživljaj koji podjednako oduševljava decu i odrasle, pružajući večeru koja se pamti ne samo po ukusu, već i po emocijama, smehu i magiji koja se odvija na tanjiru. Jedan od takvih restorana se nalazi i u Beogradu.

U jednom kafiću u Pekingu razvijen je sličan pristup. Počinje jednostavno, naručite hranu ili piće. Ali umesto klasičnog menija, dobijate projekcije animacija preko stola pomoću AR lampe. Svetlosni efekti igraju oko vašeg deserta, pružajući senzorno i emotivno iskustvo pre nego što ste išta probali. Zimski specijalitet, uz projekciju polarnog medveda koji korača vašim stolom.

U pozadini, sistem automatski beleži porudžbinu, projektuje vaše ime na pult za preuzimanje, pokazuje osoblju gde da stavi tacnu, i diskretno signalizira kada treba raščistiti sto ili ponuditi dopunu. Ovo nije zabavni trik, to je funkcionalna infrastruktura, ali oblikovana kao pozorišna scena. Svaki trenutak je ličan, tečan i neprimetno radostan.

Ne menjajte baristu – unapredite ga

Često se govori da automatizacija ubija duh ugostiteljstva. To je tačno samo ako joj to dozvolimo. Pravilno integrisana tehnologija može da rastereti zaposlene i omogući im da se fokusiraju na ono što mašine nikada ne mogu – iskrenu interakciju, empatiju, i ljudsku povezanost. Retko ko pamti savršen odnos mleka i kafe, ali svi pamte iskustvo, kako su se osećali u tom prostoru i ko ih je poslužio.

Jedan od mogućih primera je kafe-robot koji ne pokušava da glumi čoveka, već precizno pravi savršenu kafu, oslobađajući vreme baristama da se bave ljudima. Ako je pritom dizajniran sa dozom humora ili šarma, postaje deo ambijenta, ne smetnja.

Razlika nije u funkciji već u emociji

Fokusiranje isključivo na funkcionalnost je tek prvi korak. U ugostiteljstvu, krajnji cilj je da se oblikuje osećaj. Svaki put kada se kreira robot ili AR sistem, dizajneri bi trebalo da se pitaju: Šta će naterati gosta da se nasmeje? Šta će poželeti da podeli na društvenim mrežama? Šta će ga naterati da se vrati? Ne kreiramo samo mašine, već režiramo trenutke. Najbolja tehnologija ne odvlači pažnju, već nestaje u pozadini, prepuštajući prostor emociji, priči i ljudima.

Šta da očekujemo u budućnosti?

U Kini je budućnost već stigla u formi robota-barmena i potpuno automatizovane prodavnice. Ali u Evropi i Severnoj Americi, gde automatizacija nije atrakcija već potreba, postoji prilika da se sve uradi pametnije. Ne samo digitalnije, već humanije. I to je ono što zaista inspiriše.

Srpska vina krupnim koracima napred, saznajte više.

Kad se AR, AI i robotika integrišu sa svrhom, i kada sve počne od dobrog i smislenog dizajna, ne dobijamo samo rešenja za probleme. Dobijamo i nove vrste veza između prostora, tehnologije i ljudi. Za nekoliko godina, najbolji kafići neće biti oni sa najmanje zaposlenih, već oni koji su na novo osmislili šta ljudi u ugostiteljstvu zaista treba da rade.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Na čuvenoj pijaci Viktualienmarkt u Minhenu luksuz se ne ogleda samo u tartufima i šampanjcu, sada glavnu pažnju privlači paradajz. I to ne bilo koji, već egzotična japanska sorta „Amela“, koja se na ovoj elitnoj lokaciji prodaje po ceni od gotovo 70 evra za kilogram. I dok mnogi zastanu u čudu pred ovim ciframa, pitanje ostaje, da li ovaj paradajz zaista vredi toliko?

Viktualienmarkt je poznat kao pijaca za istančan ukus i dubok džep. Ovde kupci ne plaćaju samo za kvalitet, već i za ekskluzivitet. Paradajz „Amela“, koji se uzgaja po strogo čuvanoj japanskoj metodi u španskoj Granadi, prodaje se za čak 69,50 evra po kilogramu. Jedan plod od oko 65 grama dostiže cenu od 4,52 evra, što je oko 530 dinara.

Oni koji su probali ovu sortu opisuju aromu kao kompleksnu, slatko-kiselkastu, sa blagom notom slanoće. Idealno se servira sirov, u stilu karpaća, bez začina, samo sa malo maslinovog ulja.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by oe24.at (@oe24.at)

Kupci koji ne pitaju za cenu

Na Viktualienmarkt-u, redovni gosti su pripadnici lokalne elite, koja ne štedi kada je u pitanju gastronomski prestiž. Prema rečima prodavaca, ima i onih koji odmah kupuju po dva kilograma ovog luksuznog povrća, što znači da za paradajz ostavljaju i do 140 evra po kupovini.

Da li ukus opravdava cenu?

Ipak, nisu svi impresionirani. Novinar lista BILD, koji je degustirao „Amelu“, ocenio je da paradajz nije dovoljno zreo i da ima previše kiselkast ukus. Njegov zaključak je da luksuz nije uvek garant vrhunskog doživljaja.

Trend luksuza u voću i povrću

Japanska kultura postavlja visoke standarde kada je u pitanju uzgoj hrane, pa nije slučajno da najskuplja jagoda na svetu – „Bijin-hime“ – takođe dolazi iz Japana i košta oko 19 dolara po komadu. Čini se da luksuzna ishrana više ne podrazumeva samo retke morske plodove, već i savršeno uzgojeno voće i povrće.

Srpska vina krupnim koracima napred, saznajte više.

Šta možemo naučiti iz Minhena?

Ovakvi primeri iz Nemačke pokazuju kako se tržište luksuza širi i na pijace, ne samo restorane. Uvođenje pažljivo uzgajanih i ekskluzivnih sorti povrća može biti interesantna prilika i za domaće proizvođače i specijalizovane prodavnice u Srbiji i regionu. Uz dobar marketing i kvalitet, čak i paradajz može postati simbol prestiža, i nova zvezda luksuzne gastronomije.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.