U planinama Vercors u Francuskoj, dve bliznakinje, vrhovi pod imenom Dve sestre (Les Deux Sœurs), sunčaju se na zimskom suncu. Ovaj prizor i nije toliko neobičan, da one nisu obično prekrivene snegom u ovo doba godine. Nakon više godina, sneg nije prekrio planinu, žičare miruju, i nema skijaša. Međutim, iako snega nema, na planini ima turista, oni su samo skije zamenili rančevima i biciklima

Zimsko odmaralište Col de l’Arzelier u Francuskoj je poznato kao vrhunska destinacija za zimski odmor. Međutim, ova godina nije bila blagonaklona prema njemu, kao i prema većini sličnih destinacija u Evropi, pa snega uopšte nije ni bilo. Kako se onda grad bez snega uspešno vratio na mapu zimskih destinacija?

Na 1.154 metra nadmorske visine, Col de l’Arzelier oduvek je bio porodična destinacija za odmor. Odmaralište je izgrađeno 1960-ih, i ubrzo je postalo popularno među meštanima i decom. Danas, to je jedno od 186 skijališta zatvorenih u Francuskoj od 1970-ih godina, jer snega nema već nekoliko godina.

Postoje brojni razlozi zašto je Col de l’Arzelier zatvoren. Klimatske promene odigrale su veliku ulogu, što se vidi nakon nekoliko sezona bez snega. Problemi oko privatnog zemljišta i nedostatak sezonskog smeštaja takođe su uticali na takvu odluku. Pored toga, sam grad Château-Bernard sa 300 stanovnika nije mogao držati korak sa održavanjem skupe i zastarele opreme, navodi Euronews.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Algd Pierrick (@rouleur_38)

Imajući u vidu sve navedeno, gradske vlasti su odlučile da potpunio promene dotadašnju politiku i promene poslovanje iz korena. S obzirom na ekonomsku nužnost i promenjivu klimu, odlučili su da krenu u drugom pravcu. Sada je fokus na prirodi i netaknutoj okolini, umesto na snegu.

Daleke destinacije kao životni stil, saznajte više.

Priroda i društvo

Hotel u mestu Château-Bernard je zatvoren i žičare miruju, ali u podnožju francuskih padina otvoren je centar za prodaju i iznajmljivanje električnih bicikala. Oni su idealni za istraživanje okoline. Pored toga, na nekadašnjim stazama su podignute jurte, koje obezbeđuju turistima predah i sklonište, i neverovatan pogled na okolinu. Takođe, u nekadašnjem prostoru koji je služio za iznajmljivanje skijaške opreme je otvorena fabrika testenine.

Na okolnim padinama su izgrađene pešake staze, a postoje brojni poligoni i litice za penjanje. Na samom vrhu planinskog lanca, koji je dostupan za pešačenje, može se u daljini videti čak i vrh čuvenog Monblana, kada je lep vreme.

Sve ove promene su bile teške, navode meštani, posebno oni koji su poznavali dobra stara skijaška vremena. Međutim, ipak je u pitanju bio opstanak naselja, pa su oni zaista ozbiljno shvatili neophodnost promene. Danas je to jedna odlična destinacija za sva godišnja doba, priroda je divlja i netaknuta, a narod srdačan. Ovo je još jedan primer kako se može i mora poslovati i prilagođavati vremenu koje nam dolazi.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Na pragu nove godine, prognoze govore da će oporavak i dalji rast turizma umnogome zavisiti od opšte krize, koja traje od februara 2022.

Ako bismo dobili zadatak da ukratko sumiramo ovu godinu, sa turističkog aspekta, sasvim sigurno ne bismo mogli da preskočimo nekoliko ključnih faktora: turizam se sve snažnije oporavlja; velika je zainteresovanost za letove, što je uz manjak osoblja, dovelo do kolapsa u avio-industriji u jednom momentu; putnici ponovo biraju daleke destinacije, ali ne masovno kao pre; građani bivše Jugoslavije obilaze region u sve većem broju.

Zanimljivo je da je 2022. bila rekordna godina za Novi Sad, kada je reč o turizmu, a Beograd je nastavio da „cveta“ i prima turiste sa svih strana sveta.

– Svake godine se otvara 20 novih hotela u Srbiji, a Beograd je, uz planinski turizam, središte ove industrije u zemlji. Naša prestonica je opet na nivou iz 2019, pre svega zahvaljujući novim smeštajnim jedinicama – rekao je nedavno prof. dr Georgi Genov, predstavnik poslovnog udruženja hotelsko ugostiteljske privrede Srbije HORES.

Kada govorimo o gubicima iz proteklog perioda, 1,5 milijardi evra nam je „odnela“ kriza, te izazova i dalje ima, a jedan od njih je i odliv radne snage. I to nije problem koji pogađa samo našu zemlju, već ceo svet.

Kako je turizam širok pojam, privredna grana koja konstantno napreduje i čiji sektori su međusobno zavisni, njegova budućnost će nesumnjivo zavisiti od daljih tokova krize, poput inflacije, štednje i spremnosti ljudi da putuju, zatim od avio i kopnenog saobraćaja, otvaranja novih atraktivnih lokacija/objekata.

Economist Intelligence Unit (EIU) je nedavno objavio svoj izveštaj Tourism in 2023, gde se, između ostalog, kaže da će ova oblast porasti 30 odsto naredne godine.

Analiza je uzela u obzir izglede za rast, najveće rizike i ključne trendove sa kojima će se sektor suočiti sledeće godine. Iako cifra od 30 odsto zvuči obećavajuće, treba podsetiti da je globalni rast turizma u 2022. bio 60 procenata.

Stoga, zaključak EIU je da će turizam, ipak, ostati ispod nivoa pre pandemije. Doduše, s obzirom na burna dešavanja, pre svega, rat u Ukrajini – to i ne čudi mnogo. Inflacija hara svetom, posebno Evropom, te rashodi koji idu na namirnice i račune, po svoj prilici menjaju i navike/potrebe ljudi u narednom periodu.

Dakle, turizam će svakako nastaviti svoj prosperitet, ali malo manjim tempom.

„Turistička industrija je doživela snažan oporavak tokom 2022. i očekujemo da će se to nastaviti i 2023, posebno ako Kina počne da ukida svoju nultu-kovid politiku, kao što se očekuje. Ali, industrija sigurno neće biti imuna na usporavanje privrede. Troškovi za gorivo, struju, hranu i osoblje su već naglo porasli, a kompanije će morati da te troškove prebace na potrošače koji su već pogođeni višim troškovima života. Kao rezultat toga, EIU je odbacio svoje prognoze za potpuni oporavak međunarodnih dolazaka. Sada ne očekujemo da se turizam vrati na nivo iz 2019. do 2024. godine, iako je Bliski istok region koji će, u tom pogledu, biti ispred drugih“, navodi se u izveštaju.

U to smo, zapravo, imali prilike da se uverimo i ovog decembra, kada se u Kataru dešavalo Svetsko prvenstvo u fudbalu, koje je toj državi, kao i susednom Dubaiju, donelo brojne posetioce i, samim tim, mnogo novca. Region je već prethodno intenzivno ulagao u svoje atrakcije, a taj trend će se sada samo nastaviti. Tokom događaja FIFA World Cup, Katar je ugostio više od 1,4 miliona posetilaca.

Ključni trendovi za 2023:

• Globalni turistički dolasci će porasti za 30% u 2023, nakon rasta od 60% u 2022. godini, ali se i dalje neće vratiti na nivoe pre pandemije;
• Ekonomski pad, sankcije Rusiji i, pre svega, kineska nulta-kovid strategija biće među faktorima koji utiču na industriju;
• Hoteli, restorani i aerodromi su pred izazovom zbog nedostatka radne snage, ali i zbog zahteva za većim platama radnika, koje ne „prate“ povišene cene hrane i energije;
• Uprkos tome, očekuje se da će međunarodne avio-kompanije biti profitabilne, zbog kontinuirane zaostale potražnje;
• Uticaj klimatskih promena na industriju će postati sve očigledniji, sa visokim temperaturama, nestašicama vode i poplavama koje će primorati turističke destinacije da preduzmu akcije po tom pitanju.

Tekst: Bojan Tadeuš

 Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.