Ovaj neverovatan prirodni fenomen je prosto naterao turiste da ga sve češće posećuju, kako bi uživali u njegovoj vanzemaljskoj lepoti. Međutim, ovo plavo čudo prirode se topi iz dana u dan sve više i nestaje praktično pred našim očima

Islandske ledene pećine su jedan potpuno neobičan i neverovatan prirodni fenomen. Ove šupljine u zidovima glečera nastaju kad kiša i otopljena voda otiče sa lednika probijajući svoj put, prilikom čega nastaju najneobičniji oblici. U letnjim mesecima, kada se glečer povuče, ovaj zamrznuti krajolik se menja i nove pećine i šupljine se pojavljuju tokom zime.

Prizori koji tada nastaju su izuzetno atraktivni i fotogenični, pa turisti u organizovanim grupama kreću u obilazak i istraživanje unutrašnjosti glečera. Jedan od najpoznatijih glečera je Breidamerkurjokull u Nacionalnom parku Vatnajökull, oko 380 kilometara istočno od Rejkjavika. On se prostire na oko 17 kvadratnih kilometara, i prekriva veliku i duboku dolinu koja se spušta do oko 300 metara ispod nivoa mora.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by 9GAG: Go Fun The World (@9gag)

Međutim, na veliku žalost, nestalo je dosta njegove površine u poslednjih 50 godina. Klimatske promene tope glečere na Islandu brže nego što se mogu oporaviti, ugrožavajući njihovo postojanje. Naučnici se boje, ukoliko se nastavi ovakav trend, da njih za 150 godina neće biti uopšte.

Daleke destinacije kao životni stil, saznajte više.

Organizovane turističke ture obilaska i glečera i pećina pre svega za cilj imaju podizanje svesti o klimatskim promenama. Danas su sve popularniji, postoje grupe od čak 300 do 400 turista koji ih u organizovanim turama posećuju. Pećine se mogu obilaziti u periodu od novembra do marta, dok je vreme još uvek hladno.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Jadranska obala uvek ima šta da ponudi, i čime da se pohvali, pa je sa razlogom jedna od omiljenih u Evropi. Takav je slučaj i sa ovim malim ostrvom, čija lepota i mir nikog neostavljaju ravnodušnim

Silba je najsevernije dalmatinsko ostrvo, i zauzima površinu od jedva 15 kilometara kvadratnih. Ima samo jedno, istoimeno naselje koje se smestilo na najužem delu ostrva. Do njega se stiže brodom ili trajektom iz Zadra, Lošinja ili Pule. U najužim turističkim krugovima je poznato kao oaza ljubavi, pešaka, mira i tišine.

Na ostrvo se dolazi isključivo brodićem, i na njemu nema automobila. Na ostrvu gospodare pešaci pa je Silba idealno mesto za sve one koji traže miran odmor, daleko od buke, gužve i užurbane svakodnevice. Jedina prevozna sredstva su ribarske barke i čamci, zbog čega je Silba vrlo atraktivna destinacija i za jedrilice i manje jedrenjake.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Croatia Instagram (@croatia_ig)

Ostrvo ima bogatu šumovitu unutrašnjost, prelepe plaže i čisto, plavo more. Obala je bogata šljunčanim i peščanim uvalama sa najlepšim plažama na Jadranu. Najveća i najpoznatija je Šotorišće na južnoj strani ostrva. Samo dno prekriveno peskom daje vodi divnu tirkiznu boju, a osim nje, Silba krije još puno takvih mesta koje možete svakodnevno otkrivati i na njima uživati.

Daleke destinacije kao životni stil, saznajte više.

Na ostrvu je priroda izuzetno čista, i nema ni industrije ni civilizacije da je pokvari. Zbog svega navedenog, idealna je destinacija za parove, jer kao što svi znamo, ljubav zahteva samoću. Silba je pre svega mesto na kome se duša najbolje odmara, i ukoliko vas put odvede na tu stranu sveta, obavezno ga posetite, ili bar stavite na listu želja za sledeću godinu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Kad svake godine dođe do karnevalskih slavlja, gradovi širom Evrope eksplodiraju u spektakl boja i tekstura toliko živih da se čini kao da dolaze iz snova. Međutim, ove proslave su vrlo stvarne, održavaju se svugde, od Švajcarske do Španije. Svaka od njih je posebna svečanost bez obzira da li su velikih razmera ili se slavi u usko povezanim zajednicama. Neke od njih imaju poseban značaj, jer obeležavaju početak mirnijeg perioda u godini, kao finalni čin dekadentnog uživanja

Svaki festival ima sopstvenu bogatu istoriju, proizašlu iz jedinstvene hemije njegove pojedinačne regije i demografije. Ovo su najbolje karnevalske proslave širom Evrope koje počinju već od februara meseca, a listu su sastavili urednici Condé Nast Traveller magazina.

Venecija, Italija

Termin: 4 – 23. februar 2023.

Karneval u Veneciji je sasvim poseban, i definitivno ekskluzivniji od svih svojih „kolega“ na zapadnoj hemisferi. Atmosfera je više gala, sa balovima i bogatim proslavama, nego što je klasična karnevalska. Ulaznice se mogu kupiti na zvaničnoj internet stranici festivala, na kojoj se očekuje da dođete u vrhunskom originalnom kostimu ili bar sa maskom.

Jedan od najpoznatijih kostima su svakako maske za lice, koje potiču iz starogrčkih i rimskih proslava. Izvorno su se koristile kao način maskiranja ljudi iz nižih klasa, kako bi svi mogli da se pridruže zabavama i događajima.

Bazel, Švajcarska

Termin: 27. februar – 1. mart 2023.

Švajcarce sigurno ne smatrate ljudima koji pružaju dobru zabavu. Međutum, karneval u Bazelu će vas razuveriti, to je jedna od najrazuzdanijih zabava u Evropi. Svake godine ulicama maršira organizovana povorka od oko 20.000 veseljaka odevenih u kostime prema službenoj temi godine. Prava zabava počinje kada svako od njih krene u avanturu obilaska barova, kad su ulice pune “veselih“ ljudi koji pevaju.

Daleke destinacije kao životni stil, saznajte više.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Kobby Dagan (@kobbydagan)

Benš, Belgija

Termin: 19 – 21. feruar 2023.

Belgija je takođe poznata po tradiciji održavanja karnevala. Jedan od najpoznatijih se održava u gradu Benš, gde učesnici nose raskošne šešire od perja, zabavljajući se na ulicama u  neočekivanim ritualima tokom parade. Budući da je karneval zaista dragocena tradicija za lokalno stanovništvo, posetiocima je zabranjeno da kupuju tradicionalne kostime Gilles, koji se mogu iznajmiti samo zvaničnim učesnicima. Čak se i Unesko, koji je nedavno karnevalskim slavljima dao status svetske baštine, slaže da je karneval u Benšu jedan od najzanimljivijih.

Santa Kruz de Tenerife, Španija

Datum: 17 – 26. februar 2023.

Za vreme ovog karnevala ulice doslovno eksplodiraju u razuzdanim slavljima koja traju devet dana zaredom. Tu je veoma zanimljiv i godišnji izbor Kraljice karnevala, koji je jedan od glavnih događaja. Kandidatkinje paradiraju na pozornici u najglamuroznijim i najtežim kostimima u nadi da će osvojiti krunu. Ulice tada mirišu na omiljene specijalitete Španije, kao i na tradiconalna pića koja se služe u neograničenim količinama.

Dizeldorf, Nemačka

Termin: 16 – 22. februar 2023.

Karneval u Dizeldorfu jedna je od najvećih, najhrabrijih i najluđih zabava u Nemačkoj. Grad je pretvoren u veliku zabavu, barovi su bučni, a ulice pune ljudi. Vrhunac događaja je uvek povorka koja uključuje 5.000 kostimiranih izvođača sa duhovitim izvedbama i smicalicama. Tokom festivala, učesnici povorke bacaju slatiše među okupljene ljude. Prvi dan počinje sa ženama odevenim u kostime veštica koje se pretvaraju da otimaju gradonačelnika i preuzimaju kontrolu nad gradom. Nakon toga, svi se oblače u kostime sa najrazličitijim temama.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Alfred_Painting_MFA (@alfredpaintingmfa)

Noting Hil, London

Termin: 27 -28. avgust 2023.

Ono što je prvobitno započelo kao početak trinidadskog karnevala kasnih 1960-ih, preraslo je u najveću londonsku uličnu zabavu. Na početku je karneval bio mesto na kom su karipski migranti pokazivali svetu svoje izvorne kulture, kasnije je postao mesto okupljanja svih građana engleske prestonice. Najzanimljiviji u povorci su uvek živopisno kostimirani izvođači, a njih obično prate različiti bendovi sa najrazličitijim muzičkim pravcima.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Svaka žena koja bude deo ovog jedinstvenog programa u Japanu, moraće pored svakodnevnog posla, da nauči da pleše, peva i svira na određenim instrumentima

U japanskom gradu Gero postoji jedan poseban program oživljavanja turizma. Žene koje su zaposlene u lokalnoj samoupravi se takođe dodatno obučavaju kako bi postale “maiko”, što u prevodu znači „gejša šegrt“. Ovo je drugi primer u toj zemlji da gejšama pokušavaju da dovedu do oporavka turizma.

U prefekturi Gifu, japanskom gradu sa termalnim izvorima, pokušavaju na sve načine da ožive kultnu tradiciju i podstaknu turizam. U japanskoj tradiciji gejše predstavljaju tradicionalne ženske zabavljačice. Njihova osnovna veština se ogleda u umeću različitih umetničkih izvođenja i stilova poput muzike i plesa.

Obuka za ovakav vid zabavljačica traje tri godine, a novo zapošljavanje u okviru ovog programa počinje u februaru. Rukovodilac ovog programa u turističkom odeljenju Gera, ističe da su istorija i kultura gejši važni i da ih treba prenositi dalje.

Daleke destinacije kao životni stil, saznajte više.

To je pre svega važno za revitalizaciju ruralnih područja, kako bi privukli turiste u odmaralište termalnih izvora, koje je još uvek zadržalo ostatke drevne tradicije. U okviru programa žene i devojke uče bonton, ples i narodne pesme. Interesantno je navesti da su sve žene u programu državne službenice, nije im dozvoljeno da zabavljaju privatne grupe, ali mogu da nastupaju u javnosti.

Pre nekoliko decenija njih je bilo više od dvesta zajedno sa šegrtima. Međutim, taj broj je drastično opao, i trenutno ih ima samo tri.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Kada su 1. decembra 2001. godine u Ujedinjenom kraljevstvu započeli sa praksom da ulaz u nacionalne muzeje bude besplatan, ideja vodilja bila je da je kultura za svakog, a ne samo za one koji mogu da plate. Već prve godine broj posetilaca je porastao za sedamdeset odsto, u nekim muzejima više od 100 odsto, a statistike kažu da su 8 od 10 najposećenijih destinacija u Velikoj Britaniji upravo muzeji sa besplatnim ulazom

Ispostavilo se da su besplatni muzeji za većinu turista glavni motiv dolaska u Englesku. Inače, stranci čine četrdeset odsto posetilaca muzeja i donose godišnje više od milijardu funti zarade. Besplatni muzeji u Velikoj Britaniji spadaju u najposećenije muzeje na svetu, u njima je zaposleno više od pedeset hiljada ljudi, a poseti ih neverovatnih pedeset miliona ljudi. A najposećeniji među svim tim muzejima je Britanski muzej u Londonu.

Prvi narodni muzej na svetu

Britanski muzej otvorio je vrata „svim studioznim i radoznalim osobama“ davne 1759. godine, a danas ga godišnje poseti oko šest miliona ljudi. Poseduje kolekciju od najmanje osam miliona predmeta, od kojih je oko 80.000 izloženo i dostupno javnosti. Ogromna kolekcija obuhvata šest hiljada godina ljudske istorije, sa predmetima iz celog sveta, uključujući relikvije starog Egipta, antičke Grčke i Rima, samurajske oklope, retke reljefe lova na asirske lavove…

Zlatna medalja za projekat

Osim bogate kolekcije, muzej je i sam po sebi arhitektonska znamenitost. Inspiracija za zgradu bili su starogrčki hramovi, tako da Britanski muzej, kao neki klasični grčki hram, dominira centralnim Londonom. Projektovao ga je Robert Smirk i 1853. dobio zlatnu medalju od Kraljevskog instituta britanskih arhitekata.

Zgrada je mnogo puta proširivana, a najnoviji dodatak jeste impresivno Veliko predvorje koje je dizajnirao Foster + Partners, a otvoreno je 2000. godine.

U Velikom predvorju nalazi se čuvena Čitaonica, remek-delo tehnologije 19. veka. Okrugla prostorija prečnika 42,6 metara inspirisana je rimskim Panteonom. Redizajnirano Veliko predvorje sada je pokriveno staklom, po uzoru na Fosterovu staklenu kupolu Rajhstaga u Berlinu i kao takvo, čini najveće natkriveno dvorište u Evropi. Ko nema mnogo vremena za obilazak muzeja, može da dođe i vidi samo Veliko predvorje, dovoljno je. Ovo prelepo, grandiozno zdanje, sadrži i nekoliko izuzetnih statua iz čitavog sveta, kao i odličan kafić i knjižaru sa suvenirima.

Krilati lavovi Asirije

Stalna postavka Britanskog muzeja podeljena je u šest tematskih galerija. Jedna od najupečatljivijih je Bliskoistočna galerija u kojoj se mogu videti umetnička dela sa ogromnog područja – drevne Asirije (današnji severni Irak), Irana, Južne Arabije, Anadolije, Mesopotamije i Sirije. Izložena su mnoga remek-dela drevne civilizacije kao što su reljefi sa scenama lova na lavove, kolosalne skulpture iz kraljevske palate u Nimrudu, gigantski krilati lavovi, reljefi sa scenama kraljevskog lova, bronzana kapija iz Balavata i još mnogo toga.

Skulpture i reljefi sa hramova koji su se nalazili u drevnim gradovima Nimrudu i Ninivi stari su više hiljada godina i ostavljaju bez daha. Činjenica da su ova dva grada uništili i do temelja razrušili džihadisti 2015. i 2016. godine, daje Bliskoistočnoj galeriji neprocenjivu civilizacijsku vrednost.

Stari Egipat

Uz drevnu Asiriju tu je i stari Egipat – statue, sarkofazi, slike, grnčarija, papirusi, dok su najpoznatiji od njih gigantska granitna glava Amenhotepa III, bista Ramzesa II doneta iz Luksora i čuveni Kamen iz Rozete, na kome je isklesan isti tekst, ali na tri različita pisma: hijeroglifima, demotskim i starogrčkim pismom. Zahvaljujući otkriću Kamena iz Rozete tokom Napoleonovih osvajanja, francuski i britanski lingvisti bili su u mogućnosti da dešifruju hijeroglife i otpočnu novo poglavlje egiptologije.

Kamen iz Rozete je jedan od najpoznatijih predmeta u celom Britanskom muzeju, a u poslednje vreme postao je deo rasprava i kontraverzi jer je bio deo ratnog plena (prvo ga je odneo Napoleon, a onda je pripao Britancima) i iz Egipta stižu nezvanični zahtevi da se Rozeta vrati u zemlju porekla.

Antička Grčka i Rim

Impresivni skup predmeta iz antičkog perioda – grčke, rimske i etrurske vaze, skulpture, sarkofazi, zlato, oružje – od bronzanog doba do pada Rimskog carstva, uključuju i starogrčku posudu za vino koju je naslikao Sofilos, rimsku statuu „Venera koja čuči“ i čuvene Fidijine mermerne skulpture i reljefe iz Partenona nastale u 5. veku pre nove ere. Veoma upečatljiv je rekonstruisan Spomenik nereida iz Ksantosa (u sadašnjoj Turskoj).

Britanski muzej poseduje impresivnu kolekciju predmeta iz Afrike, Okeanije i Centralne i Južne Amerike, kao i sa Kariba.

Takođe je značajna kolekcija sa umetničkim predmetima Britanije i Evrope iz srednjeg veka, a vredna je pomena i zbirka crteža i grafika sa remek-delima Mikelanđela, Rafaela. Direra, Rembranta i Goje.

Radno vreme muzeja je svakog dana od 10.00 do 17.00, petkom do 20.30. časova.

Antr.

Grci i dalje traže Partenon

Veliki broj predmeta u Britanskom muzeju je predmet kontroverzi, jer je mnoge od njih muzej pribavio davno, pre više od dva veka, kada je Osmansko carstvo vladalo Balkanskim poluostrvom, Bliskim istokom, severnom Afrikom…

Najpoznatiji je slučaj Grčke koja je u više navrata tražila da joj muzej vrati delove Partenona. Britanski muzej je sa svoje strane objasnio da su skulpture i delovi Partenona preneti u Britaniju još 1801. godine kako bi bili spaseni od degradacije i uništenja, jer je, tokom dugih vekova pod Osmanlijama, Partenon pretrpeo značajnu štetu. Čim su osvojili Atinu, Turci su Partenon pretvorili u džamiju, sagradili minare, ogroman deo je eksplodirao u ratu koji su Osmanlije vodili sa Mletačkom republikom u 17. veku, tako da je u Evropi tog vremena preovladavalo mišljenje da Partenon treba spašavati.  Kada je britanski lord Elgin dobio od sultana ferman da „kad poželi, može da nosi delove kamenja sa starim natpisima i figurama“, on ga je protumačio da može da nosi šta god poželi. I tako je u Britaniju preneo čitave delove hrama, reljefe i skulpture, o svom trošku, koji bi u današnjem novcu iznosio više od milion evra. Britanski muzej je kasnije otkupio sve to od lorda Elgina i delovi Partenona su postali deo stalne postavke od 1832. godine. Grci traže mermerne statue nazad, Britanci tvrde da je sve bilo po zakonu tadašnjeg vremena, a što se posetilaca tiče, pa, oni u Britanski muzej ulaze besplatno, dok je ulaz na Akropolj potrebno platiti.

Antr.

Za posetu Britanskom muzeju treba se pripremiti, jer se vikendom redovi protežu duž nekoliko ulica. S obzirom da je ulaz besplatan, relativno brzo se ulazi, jedino što koči su posetioci s rancima i većim torbama, jer to mora da se pretrese. Ako nemate ništa ili se radi o ženskoj torbici, nema zadržavanja. Muzej je ogroman, pa čak i kad je gužva, ne oseća se mnogo. Dobro je koncipiran i moguće je boraviti u njemu i pola sata, i nekoliko dana. U prizemlju su sve poznati i monumentalni predmeti, s jedne strane drevne civilizacije Evrope i Bliskog istoka, s druge strane umetnost ostalih kontinenata. Na spratu su artefakti manjih dimenzija, primenjene umetnosti, crteži…

Tekst: Bojana Ilić