Kvalitet života jedne porodice sa decom zavisi od velikog broja faktora, i svi su međusobno povezani. Upravo zbog toga, Ujedinjene nacije su pokušale da daju odgovor gde se nalaze najbolja mesta za podizanje dece 

Međunarodni fond za decu Ujedinjenih nacija, Unicef, je pokušao da napravi listu koji su to najbolji gradovi za život sa decom. Ovaj fond se najviše brine o kvalitetu životnog standarda mlađe populacije, pa je njihova analiza uključivala sve faktore koji mogu uticati na to.

Život sa decom ne podrazumeva samo ekonomsku stabilnost, te treba uzeti u obzir više faktora od recimo prosečnog prihoda porodice. Posebno je bitno zdravlje i sreća dece kao i kvalitet obrazovanja i bezbednost, navodi BBC. Unicef je izdvojio pet gradova, od Azije do Evrope. Koji su to najbolji gradovi za život sa decom?

Japan

U Unicefovoj analizi Japan se nalazi na prvom mestu, posebno zbog opšte dobrog zdravlja mališana. Pored toga, njega od ostalih odvaja velik broj urbanih zelenih površina i bezbednost u saobraćaju. Japan takođe ima najnižu stopu gojaznosti dece, nisku stopu smrtnosti i izuzetno nizak nivo zagađenja vode ili vazduha.

Estonija

Iako Estonija nije na vrhu Unicefove liste, ima visoku ocenu za niz važnih aspekata. Deca su izložena manjem zagađenju vazduha, u zemlji ima više urbanih zelenih površina od mnogih drugih zemalja, uključujući SAD, Kanadu, Australiju i Veliku Britaniju. Estonija ima jedan od najboljih obrazovnih sistema u Evropi, deca imaju bolje matematičke, prirodne i pismene veštine od bilo koje druge zemlje van Azije.

Španija

Španija je visoko rangirana takođe zbog dobre politike oko zagađenja vazduha i okoline. Međutim, iako je loše ocenjena u smislu socijalnih, obrazovnih i zdravstvenih usluga, prema Unicefu, deca u Španiji imaju izrazito visoku opštu dobrobit. U Španiji su deca dobrodošla svugde, društveno je prihvatljivo voditi dete u restorane, barove i ostala mesta za odrasle. Sasvim je normalno videti porodicu sa malim detetom kako šeta ulicama u recimo ponoć.

Holandija

Na vrhu Unicefove liste nalazi se i Holandija, koja posebno dobro stoji u pogledu mentalnog zdravlja dece i praktičnih veština. Socijalne i zdravstvene službe su jako dobro organizovane i pružaju dosta podrške roditeljima i deci. O tome govori i činjenica da Holanđani imaju najviše slobodnih dana u godini, kao i najduže trudničko i porodiljsko odsustvo. Sve to je dostupno građanima koji redovno i legalno žive i rade u zemlji.

Najgostoljubivije mesto sveta, saznajte više.

Finska

Finska je petom mestu u najnovijem Unicefovom izveštaju, i ima posebno visoke rezultate u dve kategorije. Obe se tiču opšteg benefita deteta, a posebno je bitan onaj deo kako svet utiče na dete. To je jedna od zemalja sa najboljim rezultatima u svetu u pogledu dečje pismenosti i matematičkih veština. Osim toga, Finska je poznata po odličnoj zdravstvenoj zaštiti dece i omladine.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Poznati magazin o putovanjima Condé Nast Traveler je uvrstio jednu zemlju iz našeg regiona na listu evropskih destinacija koje su najpoželjnije za letnji odmor 

Od zlatnih plaža do starih gradova, Crna Gora je potcenjen evropski dragulj koji bi trebao biti na svakom turističkom radaru. Novinar poznatog magazina Jonathan Wiggin je u svojoj reportaži izdvojio omiljene destinacije u Crnoj gori, za koju je rekao da je možda i najbolja evropska destinacija u usponu.

Novinar navodi da je su Crnoj Gori nebo i more jednako plavi, gde se gorde planine uzdižu poput drevnih zidina sa svake strane. Njih od bistre i mirne vode odvaja samo uzak rub seoskih kuća sa krovovima od terakote, male plaže, trgovačke kuće i jarboli usidrenih čamaca. Njega je posebno iznenadio sporiji pristup životu.

Pored krajolika i bogate kulturne baštine koja kombinuje pravoslavne, katoličke, italijanske i osmanske uticaje, Crna Gora nudi uzvišenu sintezu moderne udobnosti i ruralnog šarma. Crna Gora još uvek nije “inficirana” masovnim turizmom. Upravo to je čini zemljom koju morate staviti na vrh popisa mesta koja moraju da se posete ove godine. On izdvaja nekoliko mesta, za koja kažu da poseduju vanvremensku lepotu i vrednost.

Daleke destinacije kao životni stil, saznajte više.

Jonathan Wiggin izdvaja Kotor i Bokokotorski zaliv, Perast, poluostrvo Lušticu, Herceg Novi i Skadarsko jezero. Svaku od izdvojenih destinacija definiše posebna prirodna lepota, bogata kulturno-istorijska baština, kao i luksuzni dodir netaknute prirode. Sve to u kombinaciji sa ruralnim karakterom i gordim ljudima izdvaja Crnu Goru od ostalih destinacija u regionu. To je čini zaista pravim biserom Jadrana, autentičnim i čarobnim.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Iako se približavamo sredini zime, snega i niskih temperatura koje pogoduju zimskim sportovima nema ni u Evropi ni kod nas. Ovo je prouzrokovalo da mnoga skijališta zbog nepovoljnih vremenskih prilika budu čak i zatvorena

Kako se sneg topi, skijaški centri širom Evrope se okreću alternativama, što se može primetiti u sve više “zimskih” destinacija u Evropi. Umesto na skijanje, na skijališta se ide na surfovanje, sunčanje i kupanje u bazenima.

Kad pomislite na zimu u Alpima, prva asocijacija su snežne kolibe i skijaši koji se spuštaju niz bele padine. Međutim, to nije bio slučaj ove godine. Mnoga evropska skijališta su se borila sa nedostatkom snega zbog neuobičajeno visokih temperatura i obilnih kiša. Kao rezultat toga, pola skijališta je bilo zatvoreno. S obzirom na to da će zime nastaviti da budu sve toplije, mnoga skijališta traže alternativnu ponudu za turiste, u slučaju da skijanje ne bude opcija.

Kako se skijališta prilagođavaju toplijoj klimi?

Smešteno u francuskoj regiji Jura, 45 minuta od Lozane, malo skijalište Métabief je pionir u borbi protiv klimatskih promena. U pitanju je prvo francusko skijalište koje je organizovalo istraživanje uticaja klime na destinaciju. Njegova relativno niska nadmorska visina od 1463 metara, verovatno će značiti da nakon 2035. godine, tu neće više moći da se skija.

Métabief je preuzeo stvari u svoje ruke. Odmaralište je već uvelo niz aktivnosti koje ne uključuju skijanje. Ukoliko i bude nešto snega, napravljene su staze za sankanje, a tu su i staze za zimski brdski biciklizam, speleologiju i organizovano jahanje.

Širom Evrope skijališta poput Métabiefa proširuju svoje letne aktivnosti kako bi održala potražnju tokom toplijih zimskih meseci. Brdski biciklizam i planinarenje su uobičajeni, ali neke destinacije razmišljaju “van okvira”, kako bi pružile neobičniju zabavu.

Uzmimo Morzine, na primer, gde možete ići u šetnju s orlovima. Na 1.500 metara nadmorske visine, organizovane su ture sa sokolovima i ostalim velikim evropskim pticama grabljivicama. Tu se može naučiti dosta i o snežnim sovama, planinskim kozama i ovcama ili krenuti na pešačenje koje podiže svest o očuvanju prirode.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by ALAÏA BAY (@alaia.bay)

U Švajcarskoj, surferi mogu uživati u talsima tokom cele godine u Alaia Bay-u. Samo 45 minuta vožnje od Verbiera, postoji bazen za surfanje otvoren cele godine. Turisti ovde mogu zameniti svoje skije za dasku za surfovanje tokom zimskih meseci. Temperatura vode je između 5 i 10 stepeni Celzijusa, ali sa odgovarajućim odelom i rukavicama nećete osećati hladnoću.

Koncerti i umetnička događanja cvetaju na skijalištima

Dok su Alpi prirodno pogodni za aktivnosti na otvorenom, u Francuskoj, Švajcarskoj i Austriji se organizuju brojni kulturni događaji. Ove sezone Les Gets u Francuskoj je održan prvi Montreux Comedy Goes Skiing festival, najveći svetski događaj komedije francuskog govornog područja.

Daleke destinacije kao životni stil, saznajte više.

Pored toga, brojni zimski muzički festivali su pokazali da mogu biti zaista uspešni, od Rock The Pistes festivala u Portes du Soleilu, do Polaris festivala, za ljubitelje elektronike u Verbieru. U Austriji, Top of the Mountain privlači više od 20.000 posetilca svake godine, a neke od zvezda koje nastupaju su Robi Vilijams, Kejti Peri ili Elton Džon.

Na veliku žalost i skijaša i ljubitelja zimskih sportova i aktivnosti, budućnost nije baš najsnežnija. Dok se vreme neminovno menja, utičući na sve, moramo i mi da se prilagođvamo. Ukoliko se i desi da ostanemo bez snega, moramo naći nove načine kako bi planine ponovo postale popularne i posećene. Ovi zimski centri su pokazali odličnu inicijativu, što vraća nadu i optimizam.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Gradske vlasti Amsterdama žele da ograniče broj turističkih noćenja na minimum, jer je masovni turizam u ovom gradu promenio sve ono lepo što turisti treba da predstavljaju. Pored toga, nova pravila se odnose najviše na zabranu konzumiranja kanabisa u četvrti „crvenih fenjera“, a takođe se menja i radno vreme lokala

Masovni turizam je postao veliki problem, pre svega u gradovima ili destinacijama koje nemaju kapacitete da se izbore sa najezdama turista. Jedna od takvih je i Amsterdam, grad koji nije više ono što je nekad bio. On polako zatvara svoja vrata turistima, i to je po svemu sudeći najlogičniji korak.

Gradsko veće Amsterdama je donelo odluku o zabrani pušenja marihuane u čuvenoj četvrti De Valen, poznatijoj pod imenom „Četvrt crvenih fenjera“. Ovaj zakon će stupiti na snagu već sredinom maja.

Pored toga, uvedena su i druga ograničenja koja se tiču najviše noćnog života. Prema novom zakonu, restorani i barovi u Četvrti crvenih fenjera će vikendom raditi maksimalno do dva sata ujutru.

Gradske vlasti su zbog velike posećenosti turista odlučile da ograniče broj turističkih noćenja na 20 miliona godišnje. To bi za početak iznosilo smanjenje za oko 10%, iako je udruženje građana tražilo da se broj noćenja smanji na maksimum 12 milona godišnje.

Ostale mere se odnose na povećanje boravišnih taksi i ograničenja platformama za iznajmljivanje smeštaja, kao što je Airbnb. Ovakve uredbe nisu novost, i sa vremenom će postajati sve oštrije i ozbiljnije. Amsterdam od velikog broja turista ne može da funkcioniše. Kao poslednje rešenje se pominje i izmeštanje čuvene gradske četvrti crvenih fenjara na periferiju.

Daleke destinacije kao životni stil, saznajte više.

Sve ove nove mere i ograničenja imaju za cilj da sačuvaju gradsko jezgro i lokalno stanovništvo od turista. To se najviše odnosi na funkcionisanje komunalnih službi, koje nisu u mogućnosti da obavljaju svoju dužnost.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.