Izložba na otvorenom inspirisana je počecima skijaškog turizma na ovim prostorima, prvim entuzijastima u osvajanju Kopaonika i prvim koracima ka savremenom turističkom centru. Otvaranje hotela Karavan, 1981. godine predstavlja krunisanje dotadašnjih napora u izgradnji i razvoju infrastrukture Kopaonika. Taj trenutak doneo je na ove prostore duh evropskih skijaških prestonica. Posetioci će do kraja oktobra imati priliku da vide arhivske fotografije Kopaonika iz svih razdoblja  – od skromnih početaka skijanja do jedne od najvažnijih turističkih destinacija Srbije

Svetlana Kostić, direktorka marketinga i komunikacija MK Mountain Resorta, rekla je da izložba treba da predoči blistavi put Kopaonika od prvih tragova skija u snegu do mondenskog turističkog centra kakav je danas. „Zahvaljujem se Arhivu Jugoslavije, Turističkoj organizaciji Srbije (TOS), Turističkoj organizaciji Raške i Skijaškom klubu Raška na pomoći i podršci u pripremanju izložbe. Grand je bio i ostao iznad svog vremena, kamen temeljac luksuzne turističke ponude u Srbiji. Posebno nam je drago da će u godini jubileja hotel Grand dobiti svoje potpuno novo luksuzno izdanje. Cilj nam je da celokupnu uslugu i ponudu podignemo na premium nivo koji hotel Grand zaslužujeˮ, rekla je Svetlana Kostić.

Direktorka TOS-a Marija Labović istakla je da je jubilej, 40 godina od početka razvoja savremenog turizma na Kopaoniku, značajan ne samo za MK Group i Kopanik, već i za čitavu Srbiju.

„Ovo je najbolji pokazatelj koliko daleko je odmakao turizam u našoj zemlji, zauzimajući značajno mesto u ekonomiji Srbije. Ulaganja MK Group su Kopaonik kao destinaciju dovela na nivo svetskih ski centara. Kopaonik je primer kako se destinacije razvijaju, ne samo u zimskom periodu, već čitave godine. Mi danas možemo da kažemo da imamo planinu koja parira svim drugim planinskim centrima Evrope i koja se sa pravom takmiči za inostrane i domaće turisteˮ, istakla je Marija Labović.

Prema njenim rečima, o značaju Kopaonika za turizam Srbije govori i podatak da je 2019. godine, koja je bila rekordna za srpski turizam sa više od 10 miliona noćenja, skoro 30 odsto bilo realizovano u planinskim centrima, od čega je 25 odsto realizovano na Kopaoniku.

Poslednji segment izložbe predstaviće novu eru hotela Grand Kopaonik, njegovo luksuzno izdanje i sadržaje u kojima će gosti imati priliku da uživaju već od ove zime. Izložba je otovrena do 22. oktobra za sve posetioce i predstavlja svojevrstan omaž Kopaoniku u čijim lepotama uživamo svih ovih godina.

Grad Trebinje je izabran među “100 najboljih priča o održivosti” sa pričom o Hercegovačkoj kući, sopšteno je na konferenciji “Globalni dani zelenih destinacija”

“Globalni dani zelenih destinacija” je konferencija koju organizuje Fondacija Green Destinations, i grad Trebinje je po prvi put imao priliku da učestvuje u ovom takmičenju koje je ove godine održano onlajn zbog nepovoljne epidemiološke situacije.

Ovaj grad se našao među 100 najboljih destinacija, u društvu ostalih iz regiona, regije Istra u Hrvatskoj, Ljubljane u Sloveniji, ali i Bodruma u Turskoj, regije Bratislave u Slovačkoj, Kjotoa u Japanu, kao i mesta u Brazilu, Portugalu, Australiji. Kako žiri takmičenja ističe, projekat Hercegovačke kuće predstavlja odličan primer uključivanja lokalne zajednice i saradnje sa ostalim partnerima.

Projekat Hercegovačka kuća  bi trebalo da bude otvoren do kraja godine ili najkasnije na proleće u Beogradu, kako bi ponudili tradicionalne hercegovačke proizvode i na ovom tržištu.

Destinacije izabrane na ovom takmičenju biće predstavljene na Sajmu turizma u Berlinu koji treba da se održi krajem oktobra.

Svi putnici koji su u tranzitu kroz Hrvatsku imaće obaveznu meru samoizolacije ukoliko ne napuste zemlju u roku od 12 sati od trenutka ulaska, saopšteno je iz Nacionalnog štaba civilne zaštite Hrvatske

Slobodan ulazak u Hrvatsku omogućen je putnicima koji dolaze iz država članica Evropske unije, odnosno članica šengenskog prostora i država pridruženih šengenskom prostoru, ukoliko poseduju važeću digitalnu EU kovid potvrdu.

Digitalnu EU kovid potvrdu moraju da poseduju i državljani ostalih zemalja sa dugotrajnim boravištem i lica koja imaju pravo boravka u Evropskoj uniji, takođe i lica koja imaju vizu.

Ulazak u Hrvatsku biće odobren samo u slučaju hitnih i neodložnih putovanja državljanima trećih zemalja. To podrazumeva da u Hrvatsku mogu da uđu svi zdravstveni radnici i ostali koji su u bilo kakvoj vezi sa pružanjem nege ili zdravstvene pomoći, pogranični radnici, sportisti, osoblje u sektoru saobraćaja, diplomate i osoblje međunarodnih organizacija i udruženja.

Boško Kozarski, autor putopisnog serijala „Kulturista“ na televiziji Balkan Trip, više od petnaest godina traga za kulturnim nasleđem Srbije i Balkana, da bi u poslednjih godinu dana ta svoja „skitanja“ kako ih zove, ekranizovao i snimio 50 putopisnih epizoda. Razgovarali smo sa njim o kulturnom turizmu, njegovim potencijalima, zastupljenosti u turističkoj ponudi, a otkrio nam je i neka skrivena i još neotkrivena mesta Srbije

TU: Kad ste počeli sa svojim emisijama i zbog čega?
BK: Odmah po ukidanju velikog broja avio-linija i sa zabranama ulazaka u pojedine države, lako se moglo zaključiti da će u narednom periodu ekspanziju doživeti domaći turizam. Tada sam došao na ideju da otkrijem neotkrivena mesta Srbije, oslanjajući se na kulturno i istorijsko nasleđe, kreirajući novi vid putešestvovanja koji sam i nazvao „kulturizam“. Ideja je brzo zaživela i priča se proširila na region. Posebno srećna okolnost je ta što je moj brat Sava, majstor televizijskog zanata, snimatelj, dron-operater i montažer, što bi se reklo „tri u jedan“, pa je produkcijski deo priče idealna simbioza sa idejom. U istom periodu pojavila se i nova turistička televizija „Balkan trip“ i sve se sklopilo u jednu lepu priču koja je već rezultirala sa pedeset putopisnih epizoda.

TU: Kako birate mesta koja posećujete?
BK: Prvih deset epizoda snimljeno je na mestima koja sam dobro poznavao i po pričama koje sam istraživao godinama, pre ideje o ovakvom serijalu. Danas se lokacije i priče same nude. Dobijam više desetina poruka svaki dan sa raznim predlozima.

TU: Šta je po vama, i kako vi opisujete kulturni turizam?
BK: Kulturni turizam svakako nije najpopularniji vid turizma, ali se veoma brzo penje na lestvici popularnosti. Hotelski kompleksi i plaže, kao i ski-centri polako postaju monotoni, jer se ponavljaju iz godine u godinu u manje-više istoj formi, pa turisti traže neki novi sadržaj, nešto što nije puki odmor, već nekakva nadogradnja. Upravo to nudi kulturni turizam, odmor i nadgradnju.

TU: Da li je kod nas dovoljno zastupljena kultura i kulturni sadržaji u turističkoj ponudi?
BK: U Srbiji, a generalno i na čitavom Balkanu u kontinentalnom delu, kulturni sadržaji i jesu osnova turizma. Bez obzira na Zlatibor ili metropolitski duh Beograda, Srbiju u svetu najbolje predstavlja Beli anđeo iz Mileševe, klica renesanse u Sopoćanima ili osećaj večnosti u Visokim Dečanima. Upravo kulturno-istorijsko nasleđe jeste najbolji turistički potencijal, pa samim tim ne postoji šansa da ne bude zastupljeno u ponudi turističkih agencija.

TU: Koji su to skriveni biseri kod nas, za koje ljudi ne znaju, a trebalo bi? BK: Istakao bih malo poznata mesta, na primer selo Vrmdža podno mistične planine Rtanj, sa svim svojim misterijama poput Latingrada. Napomenuo bih i retkosti poput jedinstvenog gejzira u Medveđi, pa malo poznatu Mojsinjsku svetu goru i jedinstveni grad-muzej Cetinje. Upravo ove i ovakve lokacije, u bliskoj budućnosti jesu novi spektar turističke ponude i kroz svaku od ovih destinacija nude se prirodne retkosti, kulturne atrakcije, a neretko i mala doza adrenalinske avanture. O svakoj već snimismo po jedan putopis, pa neka se priča zakotrlja.

TU: Osim kulturnih spomenika, kakvo je vaše viđenje po pitanju pozorišta, koncertnih nastupa, kao vida kulturnog turizma?
BK: Moskva ima Boljšoj teatar, Beč svetski poznatu Filharmoniju, London se diči Glob teatrom, a Brodvej privlači turiste na putovanje „preko bare“. Trebalo bi da sledimo njihov primer na regionalnom nivou. Verujem da bi mnogo Zagrepčana želelo da uživo vidi Voju Brajovića, Seku Sablić ili Milana Gutovića na daskama koje život znače. Mnoge bi privukli i brodvejski spektakli Pozorišta na Terazijama, ali taj vid kulturnog turizma još uvek nije oživeo. Vremena se ipak menjaju i potrebno je da neko „povuče nogu“ i kulturni turizam u Srbiji doživeo bi ekspresni procvat. Možda neku iskru u kamenu izazove i „Kulturista“, ko zna.

TU: Mnogi od najvrednijih kulturnih spomenika Srbije nisu naročito pristupačni i nije lako snaći se za smeštaj. Gde vi odsedate kad, na primer, obilazite manastire Raške?
BK: Na putu ka Sopoćanima nalazi se etno kompleks „Pazarište“, u prelepom ambijentu, pokraj starog grada Rasa, međutim za turizam tu postoji jedan nedostatak, ako tako mogu da kažem. U objektu se ne služi alkohol. Iako je stanovništvo u ovom kraju većinski islamske veroispoesti, u turističkoj ponudi, po mom mišljenju, mora se naći i neko kvalitetno vino, koje će dopuniti već dobru gastronomsku ponudu. Novi Pazar je najznačajniji grad u toj oblasti i bez obzira na neke infrastrukturne razlike u odnosu na evropske standarde, po mom mišljenju je zaista egzotična destinacija za kulturni turizam, jer upravo u ovom delu Srbije se nalaze najvredniji srednjovekovni srpski spomenici, ali i građevine osmanskog nasleđa. U samom centru je izuzetni hotel „Vrbak“, a svega 5 km dalje, u Novopazarskoj banji, tri potpuno nova hotela. Novi Pazar poslednje dve godine razvija svoju turističku ponudu i u tandemu sa Pešterskom visoravni sa Sjenicom, može postati veoma popularna destinacija. Nedostaci poput uskih trotoara i slično, samo su tekovina urbanističkog nasleđa ovog kraja i to treba posmatrati kao nešto autentično, a ne kao problem.

TU: Kakvo je vaše mišljenje o smeštaju u Srbiji?
BK: Ono što toplo preporučujem turistima kada obilaze bilo koji kraj Srbije jeste da prvo probaju da nađu smeštaj u etno domaćinstvima poput „Boškovih voda“ u Ljubišu (kod Zlatibora) ili kućica na vodi na Perućcu, pa tek ako tu nema slobodnih mesta, rezervišu hotelski smeštaj. Razlike su velike, a i sam doživljaj Srbije lepši je iz ambijenta koji ga istinski oslikava.

TU: Koje vi destinacije najviše volite da posećujete tokom cele godine?
BK: Destinacija koju ja volim u svako doba godine, upravo iz razloga jer živi 365 dana jeste Subotica, a čini mi se da to postaje i Inđija. Mali industrijski grad, kako ga većina vidi, izrasta u zanimljivu turističku destinaciju, punu kulturno-istorijskog nasleđa. Malo se zna da Inđija obuhvata i Stari Slankamen, Krčedin, Bešku, deo Fruške Gore, a ponuda manifestacija i kulturnih dešavanja u ovom gradu značajno je obogaćena u poslednjih godinu dana. Što se ponude smeštaja tiče i ona je bogatija iz dana u dan, a od kućica na obali Dunava do hotela na obodu centra, protežu se i varijante i cene.

Tekst: Bojana Ilić