Naslovna Blog Stranica 368

Milorad Janković, operativni direktor hotela Gorski

Od
Redakcija
-
0
Milorad Janković, operativni direktor hotela Gorski

Ne tako davno Milorad Janković je danju radio kao kuvar, a onda direktno iz kuhinje odlazio na posao noćnog recepcionara. Danas je operativni direktor Hotela Gorski na Kopaoniku i do ove pozicije svakako nije stigao „preko noći“, već je zanat pekao polako, učeći i radeći na bezmalo svim radnim mestima koje moderno hotelijerstvo može da ponudi. Neko će reći da je to samo „filmska priča“ ili „američki san“, ali ako ga upoznate i pokaže vam svoje neformalno, drugo lice uverićete se da je Milorad niko drugi do pravi mladi lav

TU: Svi mladi lavovi imaju idole. Koju ličnost bi okarakterisali kao vaš poslovni uzor?
MJ: Imao sam nekoliko ljudi za idole u poslu. Pre svih to je čovek sa kojim sam radio u Zira hotelu. On je sve vreme delio svoje znanje sa mnom i zaslužan je što danas to činim ja sa mojim mlađim kolegama. Kasnije sam upoznao ljude koji su imali mnogo čvršći i da tako kažem strožiji pristup poslu, ali je za mene kao mladog čoveka to takođe bilo veoma značajno, jer sam od njih naučio tehnike koje svakodnevno primenjujem.

TU: Kako izgleda vaš radni dan u ovim uslovima?
MJ: Na mom poslu je bez obzira na ovu pandemiju, svaki dan priča za sebe. U hotelijerstvu sa jedne strane imate redovne aktivnosti i rutinu, a opet tu je i nešto što se stalno dešava kao nova situacija na koju morate da reagujete i da se prilagodite u datom trenutku. Dakle, prilično je dinamično i ja zbog svega toga doživljavam hotel kao lice kojem je potrebna celodnevna pažnja i staranje, jer će u suprotnom ostati samo običan skup zidova, hodnika i soba, bez ikakve duše.

TU: A šta je za vas pravi odmor?
MJ: Moram da priznam da mi nije lako da odmah odbacim svoje poslovne navike kad odem negde na odmor, jer sam i na odmoru ja taj koji sve organizuje, koji animira, kuva i započinje sve akcije. Zbog toga, pod pravim odmorom podrazumevam neki „chill“ na plaži, meditaciju i potpuni mir, ali opet da i to ne traje predugo.
TU: Šta je po vama ono što vas izdvaja od drugih?
MJ: Ne razmišljam puno o tome, ali smatram da je veoma važno biti „prikačen“ na sadašnji trenutak. Možda bi bilo bolje da to kaže neko drugi o meni, ali mislim da ja u svakoj situaciji pokušavam da nađem potencijal koji drugi ne bi ni tražili. To ume ponekad i da mi zakomplikuje život, ali prosto to sam ja i posle svega mi obično bude drago što tako reagujem.

TU: Koja je vaša formula uspeha?
MJ: Do sada sam na svakom poslu pokušavao da ostanem dugo i da uđem u suštinu, tako da bi neka moja formula bila: „Daj vremenu – vremena!“ Mnogi ljudi odustanu i idu dalje kada recimo posle pola godine na poslu ne dođu do željenih rezultata. Moj pristup je drugačiji, odnosno ako želiš u nečemu da uspeš, moraš najmanje tri godine da izgaraš od jutra do mraka i da se tome potpuno posvetiš kako bi bio siguran da si zaista dao sve od sebe.

TU: Šta biste poručili kao savet mladim lavovima koji tek dolaze?
MJ: Smatram da kao mentor nisam previše insistirao na tome šta bi mlade kolege trebalo da rade, već sam se trudio da što više širim ono što znam i da to znanje oni prenesu dalje. Verujem u onu budističku mudrost koja kaže da kada je učenik spreman, učitelj se pojavi sam. Takođe, mladi bi trebalo da imaju na umu da je poenta ovog posla – timski rad i da nema mesta za mnogo soliranja. Dakle, potrebna je jedna stalna razmena ideja i informacija – protočnost u svakom smislu te reči.

Tekst: Petar Vušurović

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Restoran Zadruga Food Concept, Beograd

Od
Redakcija
-
0
Restoran Zadruga Food Concept, Beograd

Od njive do trpeze, dugačak je put, govorio je nekada Zaharije Trnavčević… Danas je ovaj put verovatno još duži i komplikovaniji, jer smo udaljavanjem sela i grada, a onda i globalizacijom, došli do toga da sve one namirnice koje bi trebalo da budu iz obližnje seoske bašte ili farme, prirodne, sveže i pre svega zdrave, nisu baš takve. U gradske tržnice i prodavnice one stižu ko zna odakle, kao pakovanja misterioznog porekla i nepostojećeg ukusa i mirisa. Još, ako svemu tome dodamo naše iskrivljene navike u ishrani, gde hrana i nije hrana ako ne otera u urgentni, dobijamo egzistencijalni problem koji već decenijama muči čitavu našu civilizaciju

Restoran Zadruga Food Concept, Beograd

Naravno, iako svi znamo da je rešenje povratak prirodi kao načinu života, za većinu ljudi iz gradova to zvuči kao nemoguća misija. Međutim, nada ipak postoji! Beogradski Zadruga Food Concept je pravi primer kako spojiti selo i grad, na opšte zadovoljstvo. U modernom i keativnom prostoru u Makenzijevoj na Vračaru, Zadruga uspeva da ponudi, kako kažu, zdraviju, kvalitetniju, prirodniju i pre svega, hranu sa kontrolisanim poreklom. Izbor jela i pića prati godišnja doba, a hrana se priprema od najkvalitetnijih namirnica koje stižu sa lokalnih gazdinstava.

Restoran Zadruga Food Concept, Beograd

Pored toga, tu je i prodavnica u kojoj možete da kupite „za poneti“ istinske organske proizvode (od namaza, meda i brašna, do slatkih sirupa i sokova). Filozofija Zadruga Food Concept-a koja glasi: „sa naših polja pravo na Vaš sto“ je po mom skromnom mišljenju upravo ono što bi mogao da bude pravi i najkraći put u svetlu budućnost ishrane, a samim tim i ugostiteljstva.

Tekst: Petar Vušurović

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Saborni hram Svetog Jovana Vladimira u Baru, Crna Gora

Od
Redakcija
-
0
Saborni hram Svetog Jovana Vladimira u Baru, Crna Gora

Impozantne površine od 1.370 m², visine 44.5 m do vrha krsta na centralnoj kupoli, hram Svetog Jovana Vladimira u Baru, jedan je od najvećih pravoslavnih hramova na svetu. U njemu je oslikano skoro 5.000 m² zidova, mermerni ikonostas dugačak je 18,5 m, podni mozaik zauzima oko 1.700 m², hram ima 7 bronzanih i 9 drvenih vrata, 28 stubova, 11 zvona, podno grejanje

Osim što zadivljuje veličinom, hram impresionira i veštinom i umećem kojim je sagrađen. Na čelu sa protomajstorom Momčilom Stanojevićem, ovaj hram podigli  su mnogobrojni majstori. Idejni projekat radio je čuveni arhitekta i umetnik Predrag Ristić, izvedbeni arhitekta bio je Svetozar Popović. Pet ekipa freskopisaca na čelu sa Anastasijem Radovićem radilo je danonoćno na oslikavanju hrama. Samo freska Bogorodice Šire od Nebesa u oltarskoj apsidi, zauzima površinu oko 80 m².

Saborni hram Svetog Jovana Vladimira u Baru, Crna Gora

Prave freske

Hram Sv. Jovana Vladimira u Baru jedna je od retkih savremenih crkava na ovim prostorima u kojoj je živopis urađen “al fresco” tehnikom. Iako se za zidno slikarstvo kod nas uobičajeno kaže „freske“, na zidovima pravoslavnih crkava koje su podignute poslednjih nekoliko decenija zidno slikarstvo rađeno je “al seko” tehnikom. Naime, fresko tehnika podrazumeva slikanje na vlažnom malteru, brzo, pre nego što se malter osuši, ali samouvereno, jer greške ne mogu da se isprave. Ova tehnika zahteva majstorsku veštinu slikara koju, na primer, Leonardo da Vinči nije baš imao, te je eksperimentisao sa novim tehnikama zidnog slikarstva, ne bi li našao alternativu freskama. Međutim, nije bio uspešan u tome i ti radovi su mu ili potpuno nestali, ili su veoma oštećeni. Baš zbog toga što je ovo zahtevan postupak, zidno slikarstvo u pravoslavnim hramovima kod nas se u poslednje vreme radi al seko, odnosno na suvoj podlozi. Tako se crkva brže oslika, moguće je prepraviti greške, ali slike nisu dugotrajne kao freske. Zato živopis srednjovekovnih srpskih manastira i dalje fascinira lepotom, gracioznošću i vitalnošću boja, dok je u crkvama dvadesetog veka slikarstvu potrebna ili restauracija ili potpuno preslikavanje.

Saborni hram Svetog Jovana Vladimira u Baru, Crna Gora

U Hramu Sv. Jovana Vladimira mislilo se i na kreč koji je korišćen za malter – doneli su ga iz nekada poznate krečane kod Spuža, u kojoj se danas vadi mermer, a bio je star više od četrdeset godina. Malter pravljen od takvog kvalitetnog kreča čini da oslikana freska ne izbledi.

Kvalitetni klesarski radovi

Ikone na ikonostasu slikane su takođe u drevnoj tehnici, na lipovom drvetu, sa ispoliranim i do visokog sjaja izglačanim zlatnim listićima u oreolima.

Sâm ikonostas je urađen od više vrsta kamena koji je donet iz Severne Makedonije i iz Italije, a iz Sijarinske Banje sa juga Srbije korišćen je oniks. Od kamena su i svi prozori, kao i podni mozaik, Časna trpeza, tron, dok su crvenim i sivim kamenom iz Nikšića popločane staze oko hrama. Veliki tim klesara, njih čak pedeset, predvodili su Ivan Stefanović i Dragiša Krkeljić koji su uspeli da za tri godine urade ovako velik i zahtevan posao.

Saborni hram Svetog Jovana Vladimira u Baru, Crna Gora

Zvona i zvonar iz Rusije

U nekadašnjoj vojnoj fabrici za proizvodnju kaćuša, koja danas radi kao zvonolivnica Vera, u Voronježu u Rusiji, izliveno je jedanaest zvona za barski hram, od kojih najveće zvono ima 800, a najmanje oko 10 kilograma, pa je na njima moguće „odsvirati“ mnoge melodije, jer je raspon tonova širok. To nije konačan broj zvona predviđenih za ovaj hram. Inače, zvona su smeštena u dva pirga posvećena Sv. caru Konstantinu i carici Jeleni i sv. Kirilu i Metodiju.

Na zvonima se zvoni ručno, a za to je zadužen profesor u barskoj muzičkoj školi Aleksandar Basarab. Ovaj Ukrajinac izučio je „zanat“ u Rusiji gde se zvonarska veština veoma poštuje.

Saborni hram Svetog Jovana Vladimira u Baru, Crna Gora

Kripta hrama posvećena je Sv. Aleksandru Nevskom, kompletno je završena i koristi se za bogosluženja, predavanja i okupljanja.

Za hram Sv. Jovana Vladimira stanovnici Bara nisu štedeli, davali su izdašno, ali nije sve išlo lako. Kada je nakon zemljotresa 1979. Bar izrastao u moderan, planski uređen grad, u njemu nije bila predviđena crkva. Prvi zahtev za određivanje lokacije za izgradnju crkve podneo je sveštenik Bogić Femić, ali je tek nakon štrajka glađu na gradskom trgu i potpisa oko pet hiljada građana (što je bilo više od pola stanovnika grada) i mitinga pred Skupštinom, lokacija za crkvu dobijena. Crkva je osveštana 2016. na hiljadugodišnjicu smrti Sv. Jovana Vladimira. Saborni hram Sv. Jovana Vladimira otvoren je svakog dana od 7.00 do 21.00 sat.

Najlepše se zahvaljujemo na saradnji starešini hrama Slobodanu Zekoviću sa sveštenicima, zatim protojereju Jovanu Plamencu, kao i našem domaćinu Dejanu Vukiću.

Sveti Jovan Vladimir

Jovan Vladimir bio je knez Duklje u periodu od 1000. do 1016. godine, na prostoru od Kotora do reke Bojane, a na severu do Skadarskog jezera. U periodu njegove vladavine, Vizantijsko carstvo potresali su ratovi sa Samuilom, carem Prvog bugarskog carstva koji je u svojim pohodima osvojio i Duklju, zarobio kneza  Vladimira i odveo ga u zatočeništvo u Prespu (današnja Severna Makedonija). Usledilo je venčanje između Jovana Vladimira i ćerke cara Samuila, u narodu i književnosti poznata i opevana ljubav Vladimira i Kosare. Nakon Samuilove smrti, njegov naslednik Jovan Vladislav pozvao je Vladimira na poklonjenje i poslao mu drveni krst kao obećanje da će Vladimir biti bezbedan. Međutim, kad je knez Vladimir stigao u Prespu, pogubljen je ispred crkve, u kojoj je posle i sahranjen. Njegove mošti je kraljica Kosara prenela u Prečistu Krajinsku, prestonicu Duklje, da bi tokom vekova one bile seljene u Drač, u Elbasan, pa u Tiranu. Zato se Sveti Jovan Vladimir, osim među Srbima, poštuje i u Albaniji, Makedoniji i Bugarskoj. On je zaštitnik grada Bara, a krst na kome je knez pogubljen čuva, već devet vekova, porodica Andrović. Oni ga jednom godišnje, na Duhove, iznose na svetlost dana i tada narod, sve tri veroispovesti, odlazi sa Androvićima i Svetim krstom na Rumiju, planinu iznad Bara. Replika ovog krsta nalazi se na središnjoj kupoli hrama.

Tekst: Bojana Ilić

Foto: Dejan Vukić

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Bergen – norveški lepotan i kralj fjordova

Od
Redakcija
-
0

Bergen je verovatno najšarmantniji i najslikovitiji grad u Norveškoj. Smešten je na zapadnoj obali zemlje, i osnovan je 1070. godine, u doba strašnih Vikinga, zmajeva i ratova

Ovaj drugi po veličini grad u Norveškoj još zovu i “kapija fjordova” jer iz njegove ogromne luke polaze brodovi za krstarenje fjordovima, što je odlična prilika da se upozna priroda ove zemlje. Ovde je sve uređeno i savršeno, od prirode do ljudi, sve funkcioniše sa nekom divnom lakoćom.

Bergen se nalazi na zapadnoj obali, na oko sat vremena putovanja avionom od Osla, ali možete stići do njega iz glavnog norveškog grada i vozom. U svakom slučaju se preporučuje vožnja vozom, jer tada imate jedinstvenu priliku da prođete kroz najlepšu prirodu i predivne pejzaže koji oduzimaju dah!

Grad je formiran davne 1070. godine i vremenom je izrastao u važnu norvešku luku. Bergen danas nije samo luka, već i grad kulture i zabave, u kom se tokom cele godine održavaju festivali i razna događanja. Zabave ima za sve, od koncerata filmarhonije do uličnih zabavljača, od vrhunske restoranske ponude do najukusnije ulične hrane.

Grad je poznat i po čuvenim, različito obojenim drvenim kućama starim nekoliko stotina godina. One romantično opkoljavaju luku i jedan su od najprepoznatljivijih motiva Bergena. U mnogima od njih se nalaze najrazličitiji sadržaji, pa je svaka preporuka da posetite ovaj grad i uživate u nečem posebnom i nečem neuobičajenom.

Iz  ogromne luke u Bergenu polaze brodovi za krstarenje fjordovima, kako biste odatle mogli da krenete u istraživanje prirode. Do luke stižu gorostasni kruzeri nekon čega manji brodovi sa turistima kreću u obilazak okoline. Ukoliko ne želite da plovite, a volite adrenalin i avanturu, ne brinite, postoji puno sadržaja za vas, od pešačenja, planinarenja i skijanja do saonica koje vuku psi, ima apsloutno svega.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Budimpešta – grad koji živi dvostrukim životom

Od
Redakcija
-
0

Glavni grad Mađarske je priča o dva grada koje je podelila moćna reka Dunav. Budim i Pešta osim toga što gradu daju ime, definišu i njegove različite životne stilove i posebnosti po kojima je Budimpešta i najpoznatija

Dva stara grada, Budim i Pešta, danas su spojena u jednu celinu. Budim na brdu, Pešta u ravnici, zajedno čine Budimpeštu, prestonicu Mađarske, grad na srednjem toku Dunava.

Pešta je vrlo brza, većina stvari se upravo tu događa. U ovom delu grada postoji mnogo barova, restorana, on je takođe i mesto u kom su svoj dom našle brojne moderne kompanije. Budim je mnogo mirniji, okružen je predivnim brežuljcima i tu uglavnom možete pronaći puno zelenih površina, a kažu da je vazduh ovde znatno boljeg kvaliteta u odnosu na moderniju sestru Peštu.

Bez obzira na kojoj su strani, svi stanovnici Budmipešte se ponose svojim gradom. Mađari vole da istražuju i eksperimentišu sa novim stvarima i trendovima, ali isto tako vole da čuvaju svoj nacionalni identitet i kulturno-istorijsku baštinu. Oko toga nema pregovora.

Stanovnici su poznati po tome što su prijateljski raspoloženi prema svim strancima, a nove mogućnosti privlače sve više ljudi u to područje, Budimpešta je idealno mesto za digitalne nomade sa svojom živopisnom i razdraganom startap scenom.

Iako su stariji stanovnici blago introvertni, i ponekad nepoverljivi prema novotarijama sa zapada, nadolazeća generacija mladih Mađara ima tendenciju da bude otvorena i prijateljski raspoložena prema apsolutno svim stvarima, što ovaj grad svrstava u najpoželjnije gradove za život u Evropi.

Budim stranu favorizuju porodični ljudi, dok je Pešta strana omiljena među mladim “profesionalcima” jer tu svakako ima više zabave. Bez obzira na to, grad funkcioniše savršeno, svaki deo sa svojom vibracijom koje ne smetaju jedna drugoj, čak se nakako divno dopunjuju.

Budimpešta – grad koji živi dvostrukim životom

Hrana, piće i smeštaj su vrlo povoljni, ali zbog visoke stope poreza, neke stvari poput kompjutera, elektronike i digitalne opreme mogu biti skuplji nego u drugim delovima Evrope. Osim toga, Budimpešta je mnogo povoljnija od ostalih evropskih prestonica. Sve je pristupačnije i jeftinije, i ono što je najbitnije, odnos troškova i kvaliteta života je daleko bolji nego u ostalim zemljama u okruženju.

Budimpešta je nekad bila grad preko kog smo učili kako se putuje, i preko nje smo upoznavali evropsku kulturu i tradiciju. Danas je to grad koji je pokazao svetu da je više od obične turističke destinacije, danas je to grad u koji ljudi idu da ostanu, da u njemu žive.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Herceg Novi, herceg među gradovima

Od
Redakcija
-
0
Dobar početak turističke sezone u Herceg Novom
Photo: iStock

Ovdje sve živi od sunca, zbog sunca, za sunce.

(Zato sam došao i ostao u ovom gradu!)

Zuko Džumhur

Najrelevantniji istorijski podaci navode da je grad Herceg Novi, osnovao  bosanski kralj Tvrtko I Kotromanić u proleće 1382. godine. Grad je utvrđen u tadašnjoj župi Dračevića, u Topaljskom zalivu (deo današnje oblasti Topla) i njegov tadašnji naziv bio je Sveti Stefan. Osim današnjeg naziva (Herceg Novi), grad se još zvao Novi, Castrum Novum, Castel Nuovo…

I pored toga što je najmlađi od gradova u zalivu, često je bio predmet poređenja sa obližnjim Dubrovnikom i Kotorom. Međutim, Novi je imao oduvek nešto posebno. To je  jedinstven niz gradskih utvrđenja nastalih u raznim epohama istorije, počev od Španjole na vrhu, preko Kanli kule, venecijanske Forte Mare i Mezalune ili Citadele, koja je nakon razornog zemljotresa 1979. godine, stradala i skliznula u more. 

Herceg Novi je grad prepoznatljiv po mimozama i mnogobrojnim stepenicama. Prepun bujnog zelenila, Herceg Novi skriva mnogobrojne vrste tropskog cveća. Krajem januara čitav grad odiše nežnim mirisom žuto zelenih mimoza, tako da je i fešta pod nazivom „Praznik mimoza“ posvećena upravo ovoj vrsti cveća. Za vreme letnjih meseci održavaju se festivali koji dodatno obogaćuju turističku ponudu ovog čarobnog grada. Kroz uzane prolaze i skaline, kroz razbuktale palme, eukaliptuse i magnolije, bez predaha se provlači vetar sa mora. Naravno, Novi je i „grad sunca“ koje tokom čitave godine obasjava njegove ulice i gradske zidine, a u poslednjih nekoliko „globalno zagrejanih godina“ imao je više od 300 sunčanih dana godišnje. Andrić je jednom zapisao: „U ovaj grad smo dolazili najviše zbog sunca, jer sunce ima sedam berićeta, a kiša samo jedan.“ 

Ovde su osim njega živeli i takvi velikani kao Njegoš, Ćopić, potom Matavulj, Šantić, Lalić, Desanka Maksimović, Momo Kapor, Zuko Džumhur i mnogi drugi. Takođe, ovde je živela i tragično nastradala Gun Bergman, supruga švedskog reditelja Ingmara, koja je prevela sva Andrićeva dela na švedski jezik. Andrić je čak verovao da mu je Gun donela i sreću za Nobela. Za čuvenu umetničku školu u Herceg Novom bili su vezani velikani poput Lubarde, Milunovića, Toškovića, Stanića, Pravilovića, Tomanovića, Kovačevića, Dada Đurića i Živka Nikolića. 

Čak i zimi, grad je okupan u žutu i plavu – sunce, more, nebo i mimoze. Vreme karnevala, gradske muzike i  mažoretkinja ne prestaje.

Turizam u Herceg Novom predstavlja jednu od najvažnijih privrenih delatnosti ovog grada, a samim tim i čitavog crnogorskog primorja. Hercegnovska rivijera pruža se u dužini od 25 km i pored Herceg Novog obuhvata još nekoliko naselja, odnosno turističkih destinacija, od kojih svaka ima svoje kvalitete: Igalo, Meljine, Bijela, Đenovići, Kumbor, Zelenika, Njivice, Sutorina. Iako se turistički počeci vezuju su za 19. vek i dva turistička objekta – gostionicu Šjora Roze i kafanu „Bela Vista”, iskru modernog hotelijerstva predstavlja pansion na zelenoj plaži u Zelenici koji je 1902. otvorio mađarski plemić Antal Magjar. Ovaj hotel postoji i danas, pod imenom „Plaža”, kao jedan od dvadesetak hotela na Hercegnovskoj rivijeri. Smešten u živopisnoj Zelenici smatra se i pretečom razvoja zdravstvenog turizma, po kome je Herceg Novi takođe poznat. 

Ako ipak više volite privatni smeštaj, u Herceg Novom postoji zaista obilje atraktivnih objekata, a mi preporučujemo jedan od najtraženijih. To je luksuzan, a u isto vreme veoma „domaćinski“ apartman, Gemelli II https://www.booking.com/hotel/me/gemelli.sr.html koji nudi smeštaj sa besplatnim WiFi internetom, klima-uređajem, restoranom i terasom, na 600 metara od Ćorovića plaže i 500 metara od plaže Savina. Plaža Topla nalazi se na 1,5 km od objekta, dok je kula sa satom u Herceg Novom udaljena samo 80 metara. Najbliži aerodrom se nalazi u Tivtu i udaljen je 25 km od smeštaja. 

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Jelena Vojinović, koordinator za protokol generalnog direktora NIS a.d.

Od
Redakcija
-
0

Kada kažu da od svega najbolje uspeva uspeh, ljudi sigurno imaju na pameti nekoga poput naših mladih lavica. Lepe, pametne, a tako jednostavne i prirodne, baš kao Jelena Vojinović

TU: Svi mladi lavovi imaju idole. Koju ličnost bi okarakterisali kao vaš poslovni uzor?
JV: Idole nikada nisam imala, ali sam se uvek divila uspešnim i zadovoljnim ljudima. Moj večiti uzor će uvek biti moja majka Branka od koje sam naučila da budem odgovorna, primerena, optimistična, maštovita, a sve to sam mogla da primenim na poslovnom planu. Ako bih baš morala nekoga da izdvojim onda neka to bude moj sadašnji direktor Kirill Tyurdenev – CEO Naftne Industrije Srbije NIS A.D., koji je dokaz da jedan mlad čovek može da bude jako uspešan, pravičan i pre svega human.

TU: Kako izgleda vaš radni dan?
JV: Radni dan mi počinje domaćom kafom i (tihom) džez muzikom. Posle mojih omiljenih 30 minuta kreće jedan rolerkoster obaveza i odgovornosti. Posložim zadatke po prioritetima i krećem sa realizacijom istih. Neki me naravno iznerviraju, a neki me oduševe – u svemu treba naći balans.

TU: A vaš uobičajeni odmor?
JV: Moj svaki dan je odmor kada posle posla dođem kući i dočeka me moj pas Miša. Često putujem i najviše odmaram pored mora, a i odlazak na selo me smiri i napuni baterije za sledeću radnu nedelju.

TU: Šta je po vama ono što vas izdvaja od drugih?
JV: Smatram da smo svi jednaki i zato sebe nikada nisam izdvajala od drugih. Mene možete prepoznati po večitom osmehu jer mi je priroda takva, pozitivnom stavu i lojalnosti.

TU: Koja je vaša formula uspeha?
JV: Dobro rasporedite svoje vreme, odredite jasan cilj, fokusirajte se na ostvarenje, nemojte uvek biti ozbiljni – našalite se, neka neki zadaci budu i zabavni (ili ih bar vi tako posmatrajte), izgradite dobre odnose sa kolegama.

TU: Šta biste poručili kao savet mladim lavovima koji tek dolaze?
JV: Budite spremni na uspehe i uvek se setite da se sve dešava za vaše dobro.

Tekst: Petar Vušurović

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Ana Babić, Brand and Commercial Action Coordinator Renault Nissan Srbija

Od
Redakcija
-
0

Posebna vremena traže posebne ljude, kako bi se uradile posebne stvari. Zato vam sa posebnim zadovoljstvom predstavljamo Anu Babić koja je prava mlada lavica za ovaj posebni, da ne kažem „krizni“ broj TU magazina, i to iz više razloga. Pre svega ona je kreativna i naučena da rešava baš ovakve situacije, a kako je i „bečki đak“, njenim venama protiču red, rad i disciplina. Zar to nije sve što nam je sada potrebno?!   

TU: Sve mlade lavice imaju idole. Koju ličnost bi okarakterisali kao vaš poslovni uzor?
AB: Moj uzor su moji roditelji od kojih sam naučila odgovornost prema svemu što radim, disciplinovanost, kao i da prepoznam prave istinske vrednosti u životu. Naravno, da je u mojoj dosadašnjoj karijeri veliki doprinos i uticaj imao određeni broj ljudi koji iza sebe ima veliko poslovno iskustvo.

TU: Kako izgleda vaš radni dan u ovim vanrednim uslovima?
AB:Imajući u vidu situaciju i to da radim od kuće, svaki radni dan je izazov. Trudim se da koliko toliko neki moji jutarnji rituali ostanu kao i pre vanrednih okolnosti. Dan započinjem sa jutarnjom kafom, i pregledom novosti kako u svetu tako i kod nas. Nakon toga, pročitam mailove i pošto imam već pripremljenu listu dnevnih aktivnosti, krećem u realizaciju. Svakako, pažnju posvećujem i promenama na tržištu koje utiču na našu industriju.

TU: A šta je za vas pravi odmor?
AB:Pored svakodnevnih obaveza uvek se trudim da nađem malo vremena za odmor i za sebe. Svaki vikend koji provedem sa porodicom ili prijateljima je za mene odmor i tada punim baterije. Ali, onaj pravi je definitivno duže putovanje i obilazak neke nove destinacije.

TU: Šta je po vama ono što vas izdvaja od drugih?
AB: Jako je teško odgovoriti na ovakvo pitanje, jer smo donekle svi različiti, u nečemu slični, a u nečemu bolji jedni od drugih. Nešto što bih izdvojila je da imam pozitivan stav u svemu što radim i da sam direktna u komunikaciji sa ljudima.

TU: Koja je vaša formula uspeha?
AB:Smatram da ne postoji neka posebna formula za uspeh i mislim da je sve to individualno. Verujem da ako neko želi da bude uspešan trebalo bi da razvije određene navike, da bude željan znanja, da ima jasan cilj, da bude fokusiran, a pre svega da veruje u sebe i da nikad ne odustaje.

TU: Šta biste poručili kao savet mladim lavicama i lavovima koji tek dolaze?
AB: Mladima bih poručila da ukoliko imaju želju da napreduju i budu uspešni, što pre pronađu ono što ih istinski ispunjava. Možda će zvučati kao fraza, ali jako je bitno da volite ono što radite i da se tome posvetite. Budite samouvereni, spremni, radite, učite i borite se. Sa ovakvim stavom uspeh će zasigurno doći.

Tekst: Petar Vušurović

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Vinarija Stojanović, Slankamen

Od
Redakcija
-
0

Verovali ili ne, ima nešto u toj tajnoj vezi muzike i vina. Na stranu plaćene studije i istraživanja i nategnute marketinške kampanje koje govore o simbiozi ove dve umetnosti (jer vino jeste umetnost). Najbolji dokaz su sami vinari među kojima ima toliko zaljubljenika u muziku i sjajnih muzikanata da to prosto ne može biti statistička greška. Za ovu tvrdnju, rekao bih da su najznačajniji baš oni koji se bave ovim poslovima uporedo i ne možete sa sigurnošću reći da li su više muzičari ili vinari. Jedan od tih koji ne mogu da dobiju etiketu je svakako Ivica Stojanović, bas gitarista i šef popularnih „Žaoka“ i vinar čija su vina rapsodije mirisa i ukusa

TU: Upoznao sam te kao muzičara, kako si ušao u vinski posao?
IS: Duga je to priča… U svet ugostiteljstva došao sam iz sveta muzike u kome sam se često bavio organizovanjem događaja koji su bili povezani sa ugostiteljima. Nakon toga sam počeo da se bavim menadžerskim poslom u restoranima u kojima sam svirao i tako malo po malo, upoznajući vino, shvatio sam da ono ima izuzetno važnu ulogu u ugostiteljstvu. Kada tome dodamo priče i pesme o vinu koje su bile neizbežne u mnogobrojnim druženjima sa profesorom Jovićem, odlučio sam da 2006. godine upišem somelijerski kurs. Tako je krenula moja vinska priča koja traje i danas. Prvo sam se kao somelijer dva puta našao u finalu za izbor najboljeg u Srbiji, onda sam osnovao agenciju za konsalting u ugostiteljstvu i radio posao promotera naših i inostranih vinarija da bih posle svega rešio da kupim imanje i da i sam počnem sa proizvodnjom vina.

TU: Koliko pamtim, uspelo ti je iz prve. Koja je to berba i kako su se zvala vina?
IS: Sticajem okolnosti, to se desilo 2012. godine kada sam počeo da proizvodim vino od komšijskog grožđa, iako nisam imao ništa što je neophodno da bi se pokrenuo proces proizvodnje. Međutim, sreća prati hrabre i s obzirom da je ta berba bila zaista dobra za belo i izvrsna za crveno vino, uspeo sam da proizvedem tri vrste vina. Želeo sam tada da pravim kupaže jer u njima do izražaja dolazi vinar, njegov stil, kreativnost i vinska filozofija. Tako je nastalo belo vino od sovinjon blana, šardonea i žutog muskata koje sam nazvao „Bisernica“ kako se inače zove jedan žičani muzički instrument. Roze od hamburga i merloa je dobio ime „Sremica“, a crveno vino je bilo od kaberne sovinjona, merloa i širaza i tu kupažu sam nazvao „Peharnik“. Inače, ova reč se nekada koristila za titulu somelijera u srednjovekovnoj Srbiji, a najpoznatiji peharnik bio je Pribac Hrebeljanović, otac kneza Lazara koji je služio vino na dvoru cara Dušana. Istina je da tada nisam imao puno izbora u odabiru sorti za kupaže, ali znam da sam se trudio da uklopim njihove ukuse i mirise sa gastronomijom, jer je staro pravilo da se vino pije viljuškom.

TU: Počeo si da proizvodiš vino kupujući grožđe, a onda je nastao „Fruškogorski Krokan“ iz tvog vinograda. Kako se to desilo?
IS: Tako je. Tri godine sam proizvodio vino samo od kupljenog grožđa, a onda sam 2015. godine kupio vinograd, takođe od komšije koji je nakalemio muskat krokan sa Bisernog ostrva. Inače ta sorta grožđa ima zanimljivu priču i njeno poreklo potiče iz Alžira, odakle je donet u Evropu. Međutim, najbolje rezultate je dao na Bisernom ostrvu gde ga je posadio izvesni grof Rohonci. Pokušavali su, nakon filoksere koja je uništila 90% svetskih vinograda, da ga zasade na drugim lokacijama, ali bez uspeha, tako da muskat krokan jeste naša autohtona sorta jer ga ima samo ovde. Osetljiv je na bolesti, ali ja za sada nemam nikakvih problema i napravio sam čak i oranž varijantu organskom proizvodnjom.

TU: Koliko hektara vinograda imaš i koje su sorte grožđa u njima?
IS: Ja sada imam 2,5 hektara samo pod muskat krokanom. Sa zasadima sam počeo 2016. i već mogu da kažem da su sva vina koja sada proizvodim, od grožđa iz mojih vinograda. Krokan, slankamenka i vranac su sorte koje gajim na 4 hektara. Imam još 2 hektara bez zasada i iako je to prva zemlja koju sam kupio, zbog specifičnosti terena i dalje nisam siguran šta ću da uradim sa njom. Generalno, naša mikro-lokacija je izuzetna. Moji posedi su u selu čiji je naziv Slankamenački vinogradi, tako da samo ime govori šta je ovde oduvek bio prioritet. Ovim putem pored moje vinarije, koji se spušta na Dunav, vino je nekada nošeno na reku pa onda za Evropu i svet. Kada sam počeo da sadim odlučio sam da se posvetim autohtonim sortama, pa su mi vina sada sa potpuno drugačijim sortimentom u odnosu na početak.

TU: Reci nam nešto više o svojim vinima.
IS: Trenutno u prodaji imam tri vina. O Krokanu i toj sorti sam već pričao. Roze proizvodim od slankamenke i to je sorta koju prosto nisam mogao da izbegnem, jer je ovde bukvalno svaka kuća imala vino od nje. Ta vina nemaju puno šećera, neku strukturu i veliko telo, ali to je nešto što ja i ne očekujem od rozea. Iskreno, najradije i najčešće pijem baš slankamenku, jer mogu da uživam u njoj od jutra do mraka. To je fino, lagano, voćno, a opet specifično roze vino. Moje treće vino je od vranca koga je zasadio jedan komšija ovde i ja sad obrađujem taj vinograd. Vranac sa Fruške gore je diskutabilan marketinški, jer je kod nas nepisano pravilo da se dobra crvena vina proizvode na jugu, dok su bela rezervisana za Frušku goru i sever Srbije. U početku sam vrancu dodavao kaberne sovinjon, ali sam se sada, kako sam već napomenuo, potpuno posvetio sortnim vinima od autohtonog grožđa, pa je ovaj 100% vranac dobio naziv od pređašnjeg vina „Peharnik“.

30

TU: Vino nastaje u vinogradu, ali su važni i ostali aspekti proizvodnje. Kakvo je tvoje mišljenje o tome?
IS: Nakon uspešnih eksperimenata sa autohtonim sortama vina, sada želim da krenem da radim samo sa divljim kvascima. Već dve berbe, u vinogradu koristim samo sumpor i bakar i pored toga što je ova 2019. bila izuzetno komplikovana godina. U podrumu vino odležava u bariku i takođe nema nikakvih poboljšivača ukusa i mirisa. Ne želim, niti imam mogućnosti da proizvodim industrijska vina. Kao somelijer sam naučio da vino prodaju kvalitet i priča, i ja ću se truditi da idem tim putem.

TU: Kolika je godišnja proizvodnja vinarije Stojanović?
IS: Godišnja proizvodnja je oko 5.000 litara godišnje poput butik vinarija, tako da i pored toga što ću uskoro imati još vinograda, ne želim da drastično menjam ni stil ni koncept proizvodnje vina. Rekao bih da su po zakonu male vinarije one koje proizvode do 30.000 litara vina, tako da odgovorno tvrdim da ću zauvek biti mala vinarija i neću preći taj okvir.

TU: Koliko pažnje poklanjaš vinskom turizmu?
IS: Često nam dolaze pojedinci i grupe koje ovde uživaju u našim vinima i gurmanskim specijalitetima sa Fruške gore. Oduvek sam bio posvećen slaganju vina i hrane, pa mi je zato veoma važno da kada ljudi dođu da degustiraju vino ponudim i odgovarajuću hranu uz njega. Hrana je domaća, iz ovog kraja, praktično iz bašte. Imamo i dosta divljači, kao na primer suvo meso od muflona, tartar biftek od jelena lopatara, srneće kobasice, gulaš od divlje svinje… Pošto je ovo Srem, često imamo gusku ispod sača, patku u medu, što je malo drugačija hrana od uobičajene, uostalom kao i moja vina.

Tekst: Petar Vušurović

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Workshop slovenačkog turizma

Od
Redakcija
-
0

U Beogradu je u organizaciji TU magazina, a uz podršku Slovenačke turističke organizacije 24. oktobra 2019. godine održan Workshop slovenačkog turizma na kome su se turističkim agencijama iz Srbije predstavili najznačajniji hoteli i destinacije iz Slovenije. Radionica je organizovana u hotelu Radisson Collection Hotel Old Mill Belgrade

TU magazin već tri godine zaredom organizuje ovakvu vrstu radionica, za koje vlada sve veće interesovanje. Ove godine na Workshopu slovenačkog turizma učestvovalo je dvadeset i šest hotela i destinacija iz Slovenije, a iz cele Srbije je došlo više od 55 pažljivo odabranih turističkih agencija.

Utisci su već godinama pozitivni na obe strane, slovenačke destinacije na ovaj način imaju priliku da detaljnije predstave svoju ponudu tur operatorima iz Srbije koji su zainteresovani za saradnju, dok je agencijama iz Srbije ovo prilika da se ili podsete, ili upoznaju sa turističkom ponudom ove komšijske zemlje, sa destinacijama od Jadranskog mora do Alpa.

Workshop je trajao tri sata i sve turističke agencije imale su priliku da se lično upoznaju sa predstavnicima destinacija i hotela i iz prve ruke saznaju sve o turističkim sadržajima i potencijalima Slovenije, a zatim je TU magazin bio domaćin na večeri koja je u Radisson Collection Hotelu organizovana za sve učesnike radionice.

Tekst: Bojana Ilić

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

1...367368369370Stranica 368 od ukupno 370

Poslednje objave

Mišlenove zvezdice konačno u Srbiji Mišlenov vodič

Restoran toliko dobar da je kineskim zvaničnicima zabranjen ulazak

Redakcija - 0
U srcu starog Pekinga, nedaleko od hrama Lama i na svega nekoliko kilometara od Zabranjenog grada, nalazi se restoran King’s Joy – mesto koje...
Hotel Grand Kopaonik (1)

Na visini savršenstva

Najbolji gradovi za hranu na svetu u 2026. godini

Murau austrija selo ruralni alpi

Sve čari Austrije u jednom šarmantnom gradiću

Dinan belgija

Bajkoviti grad Belgije koji izgleda kao razglednica