Ako želite da posetite neku karipsku zemlju, postoji mnogo razloga da odaberete baš Dominikansku Republiku. To je jedna od najposećenijih turističkih destinacija u Karibima i predstavlja važan deo u istoriji naseljavanja Srednje i Latinske Amerike

Dominikanska Republika deli ostrvo Hispañola sa svojim susedom Haitijem i predstavlja jednu od najraznovrsnijih karipskih destinacija. Tako ima svega, od impresivnih planinskih lanaca i bujnih reka do prelepih tropskih plaža. Cela država ima nešto manje od 9 miliona stanovnika, i iako je zvanični jezik španski, zbog velikog broja turista dobro se govori i engleski i francuski.

Ova ostrvska zemlja se može pohvaliti sa preko 1.600 kilometara obale, domom mnogih jedinstvenih životinjskih i biljnih vrsta. Kao što je raznovrsna priroda, takva je i gastronomija. Ona se oslanja na svoje tradicionalne, afričke i evropske korene. Osim lepota prirode, Dominikanska Republika ima i bogatu istoriju i kulturu. Najvažniji i najbolji deo te priče su ljudi, gostoljubivi domaćini koji doprinose nezaboravnom turističkom iskustvu.

Turizam u zemlji beleži rekordne brojke poslednjih godina. Prema zvaničnim podacima, Dominikanska Republika je 2024. godine ugostila oko 11,19 miliona turista, dok je 2025. godine ta brojka porasla na oko 11,6 miliona posetilaca. To predstavlja istorijski rekord i potvrđuje status zemlje kao jedne od najpoželjnijih karipskih destinacija.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by H&P Travel Agency 🌍 (@hp_travel_oferta)

Kad je najbolje vreme za posetu?

Sada je idealno vreme za posetu Dominikanskoj Republici, posebno ako dolazite iz Srbije. Trenutno traje suva sezona, sa sunčanim danima i prijatnim temperaturama oko 25–30 stepeni Celzijusa. To je savršeno za uživanje na tropskim plažama, kupanje u toplom moru i istraživanje prirodnih atrakcija. Ovaj period, od decembra do aprila, takođe je najbolji za avanturističke aktivnosti kao što su planinarenje, obilazak vodopada na reci Damajagua ili posmatranje grbavih kitova u blizini poluostrva Samaná.

Iako su decembar i januar najposećeniji zbog praznika i Nove godine, mart i april nude idealnu ravnotežu između lepog vremena i manje gužve. Tada su i pristupačnije cene hotela i avionskih karata. Bez obzira na mesec, sada je pravi trenutak da se doživi autentični karipski odmor, uživa u bogatoj istoriji i kulturi zemlje i iskoristi sve što Dominikanska Republika nudi, od veličanstvene prirode do gostoljubivih domaćina.

Dominianska Republika je i važno istorijsko mesto. On je bila prvo evropsko naselje u Americi kada je 1492. godine Kristofor Kolumbo stigao na ovo tlo. Glavni grad, Santo Domingo, je mešavina istorijske i moderne arhitekture. Tu stare zgrade iz 16. veka koegzistiraju sa modernim građevinama iz 20. veka. Od 1990. godine grad je na Uneskovoj listi svetske baštine i dom je Nacionalne botaničke bašte, najveće te vrste u Karibima. Grad nudi i razvijen noćni život sa vrhunskim restoranima, barovima i klubovima.

Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.

Jedna od najpoznatijih prirodnih atrakcija su 27 vodopada na reci Damajagua, gde turisti mogu da istraže divlju prirodu, penju se uz stenje i plivaju u prirodnim bazenima. Pored toga, Dominikanska Republika je poznata po sakupljanju grbavih kitova u blizini poluostrva Samaná, a postoje brojne organizovane ture brodićima za posmatranje ovih veličanstvenih stvorenja tokom sezone.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Digitalna trgovina ulazi u novu fazu razvoja u kojoj veštačka inteligencija više nije samo pomoćni alat, već aktivni učesnik u procesu kupovine. Gugl (Google) je u tom kontekstu predstavio dva ključna pojma: agentic checkout i Universal Commerce Protocol (UCP). Ove tehnologije najavljuju radikalnu promenu načina na koji korisnici kupuju proizvode, a brendovi i trgovci komuniciraju sa kupcima

Šta je Google agentic checkout?

Agentic checkout predstavlja koncept u kome AI agent preuzima ulogu kupca. Umesto da korisnik samostalno pretražuje proizvode, uporđujei cene, popunjava formulare i završava plaćanje, sve te korake obavlja veštačka inteligencija. Dovoljno je da korisnik izrazi nameru, na primer da želi određeni proizvod u definisanom budžetu, a AI agent samostalno pronalazi najbolju opciju i završava kupovinu.

Ovakav pristup značajno skraćuje put od želje do kupovine i uklanja klasične prepreke u online trgovini, poput komplikovanih checkout procesa, sporih sajtova ili loše optimizovanih formi za plaćanje.

Kako funkcioniše kupovina bez klasičnog checkouta?

Kod agentic checkout modela korisnik često uopšte ne napušta pretragu ili AI interfejs. Veštačka inteligencija komunicira direktno sa prodavcem, proverava dostupnost proizvoda, cenu, rok isporuke i koristi već sačuvane podatke za plaćanje i dostavu. Kupovina se završava u pozadini, bez potrebe da korisnik ulazi na više različitih sajtova.

Za krajnjeg kupca to znači bržu, jednostavniju i personalizovaniju kupovinu, dok se odluka sve više zasniva na poverenju u AI sistem, a ne u pojedinačne online prodavnice.

Šta je Universal Commerce Protocol (UCP)?

Universal Commerce Protocol, poznat kao UCP, predstavlja tehnički standard koji omogućava da AI agenti funkcionišu u realnom trgovinskom okruženju. Njegova svrha je da poveže prodavce, platforme za e-trgovinu i sisteme plaćanja u jedinstveni ekosistem koji je razumljiv veštačkoj inteligenciji.

UCP omogućava AI agentima da dobiju strukturisane informacije o proizvodima, zalihama, cenama, pravilima isporuke i plaćanja, bez potrebe za posebnom integracijom sa svakim pojedinačnim sajtom. Na taj način, svi učesnici u online trgovini „govore istim jezikom“.

Zašto je UCP ključan za budućnost e-commerce?

Bez univerzalnog protokola, agentic checkout bi bio ograničen samo na velike platforme sa sopstvenim zatvorenim sistemima. UCP omogućava otvoren i skalabilan model u kojem i mali i srednji trgovci mogu da učestvuju u AI-vođenoj kupovini. Ovaj standard smanjuje tehničke barijere, ubrzava implementaciju i otvara prostor za novu generaciju digitalne trgovine u kojoj su brzina, interoperabilnost i automatizacija ključni faktori uspeha.

Uticaj na trgovce i brendove

Uvođenjem agentic checkouta i UCP-a, fokus trgovaca se pomera sa dizajna sajta i klasičnog marketinga ka kvalitetu podataka i vidljivosti u AI sistemima. Opisi proizvoda, tačne cene, dostupnost i pouzdana logistika postaju presudni, jer AI agent donosi odluke u ime korisnika.

Brendovi koji se ne prilagode ovom modelu rizikuju da postanu „nevidljivi“ u svetu gde veštačka inteligencija filtrira ponudu i bira optimalne opcije bez direktne ljudske interakcije.

Kako Gugl menja ponašanje potrošača?

Gugl ovim tehnologijama menja ulogu pretrage. Ona više nije samo mesto za informisanje, već centralna tačka za donošenje i izvršavanje odluka o kupovini. Korisnici se postepeno navikavaju da ne biraju ručno, već da veruju sistemima koji optimizuju izbor prema njihovim navikama, budžetu i preferencijama. Ovaj pomak može dugoročno promeniti način na koji ljudi doživljavaju online kupovinu. Pored toga, može promeniti i način na koji se meri lojalnost brendu.

Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.

Nova era automatizovane kupovine

Google agentic checkout i Universal Commerce Protocol predstavljaju temelj nove ere digitalne trgovine u kojoj veštačka inteligencija ne samo da savetuje, već i deluje. UCP obezbeđuje infrastrukturu, dok agentic checkout donosi konkretno korisničko iskustvo bez trenja. Za potrošače to znači bržu i jednostavniju kupovinu, a za trgovce potrebu da se prilagode svetu u kojem AI postaje glavni posrednik između ponude i potražnje.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Rezervacije turističkog smeštaja putem online platformi (OTA) tokom leta 2025. godine nastavile su snažan uzlazni trend širom Evropske unije. Prema podacima Eurostat-a, koji obuhvataju kratkoročni smeštaj rezervisan preko platformi kao što su Airbnb, Booking i Expedia, Jadranska Hrvatska se pozicionirala kao druga najtraženija regija u EU, odmah iza španske Andaluzije, a ispred francuske regije Ile de France

U trećem tromesečju 2025. godine ukupan broj noćenja ostvarenih putem OTA porastao je za 8,7 odsto u odnosu na isti period 2024. godine. U poređenju sa 2023. zabeležen je snažan rast od čak 28,2 procenta. Najizraženiji mesečni skok registrovan je u julu, što potvrđuje da vrhunac letnje sezone i dalje ima presudan uticaj na rezultate online rezervacija.

Hrvatska je druga najtraženija destinacija za online rezervacije u Evropi

Posebno se ističe rivalstvo između Andaluzije i Jadranske Hrvatske, dve mediteranske regije koje dominiraju potražnjom za kratkoročnim turističkim smeštajem. Andaluzija je u posmatranom periodu ostvarila 13,3 miliona noćenja putem OTA kanala, dok je Jadranska Hrvatska zauzela drugo mesto sa 9,6 miliona noćenja. Trećeplasirana Ile de France zabeležila je oko 9 miliona noćenja, što dodatno potvrđuje snagu urbanog i kulturnog turizma u kombinaciji sa online prodajom smeštaja.

Podaci za celu 2024. godinu daju širi kontekst ovog rasta. U Evropskoj uniji je tada ostvareno više od 854 miliona noćenja putem online rezervacija. Francuska je prednjačila sa 192 miliona, iza nje su bile Španija sa 171 i Italija sa 127 miliona, dok su Nemačka i Grčka zauzele četvrto i peto mesto. Hrvatska se našla na osmoj poziciji sa ukupno 37,7 miliona noćenja, pri čemu je čak 94 odsto otpalo na strane goste, što jasno govori o njenoj snažnoj međunarodnoj privlačnosti.

Među 20 vodećih evropskih regionalnih destinacija u 2024. godini, Andaluzija je ponovo bila na prvom mestu sa 44,08 miliona noćenja rezervisanih putem OTA platformi, dok je Jadranska Hrvatska izbila na drugo mesto sa 35,42 miliona noćenja. Ovi rezultati dodatno učvršćuju status hrvatskog Jadrana kao jedne od ključnih letnjih destinacija u Evropi.

Zanimljivo je da se, prema podacima za drugo tromesečje 2025. godine, čak 20 najpopularnijih regija za letnje OTA rezervacije nalazi u samo pet država Evropske unije. Španija i Francuska imaju po šest regija na toj listi, Italija pet i Portugal dve. Hrvatska je zastupljena sa jednom, ali izuzetno visoko rangiranom regijom.

Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.

Na nivou cele EU, u periodu od jula do kraja septembra 2025. godine ostvareno je 398,1 miliona noćenja u kratkoročnom smeštaju rezervisanom putem online platformi. Najveći rast zabeležen je u julu, sa povećanjem od 10 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, dok su avgust i septembar doneli stabilan rast od po 8 procenata. Ovi pokazatelji potvrđuju da OTA kanali ostaju jedan od ključnih pokretača turističkog rasta i vidljivosti evropskih destinacija, sa Jadranskom Hrvatskom kao jednim od njihovih najjačih aduta.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Prošla godina protekla je u znaku nastavka snažnih, stabilnih i kontinuiranih pozitivnih trendova u turizmu Šaleške doline. Umereni, ali kontinuirani rast dolazaka i noćenja potvrđuje da se destinacija razvija planski, uz kvalitetnu ponudu i dobro usklađenu saradnju lokalnih aktera. Iako Šaleška ne spada u klasične masovne turističke destinacije, sve se jasnije pozicionira kao mesto pristupačnih, sadržajnih i autentičnih doživljaja koji povezuju prirodu, kulturu i svakodnevni lokalni život

Šaleška iznad slovenačkog proseka po rastu turizma

Tokom 2025. godine u Šaleškoj dolini ostvareno je oko 46.800 dolazaka i 129.100 noćenja. To predstavlja rast od približno 20 odsto u odnosu na 2024. godinu, kako u dolascima, tako i u noćenjima. Ovi rezultati svrstavaju Šalešku iznad slovenačkog proseka rasta i pozicioniraju je na nacionalnom nivou kao primer uravnoteženog i održivog turističkog razvoja, posebno u okviru destinacije Velenje–Topolšica.

Slovenački turizam 2025: Rekordna godina uz fokus na kvalitet

Godina 2025. bila je rekordna i za slovenački turizam u celini, sa oko 7 miliona dolazaka i približno 17,9 miliona noćenja. Stabilan rast rezultat je strateškog pristupa, koordinacije institucija i jasnog fokusa na kvalitet, održivost i veću dodatu vrednost. U tom kontekstu, Šaleška dolina prepoznata je kao pozitivan primer destinacije koja raste, ali ne gubi ravnotežu između turizma, prostora i lokalne zajednice.

Turizam po meri ljudi, porodice i lokalne zajednice

Istraživanja sprovedena tokom 2025. godine potvrđuju da je razvoj turizma u Šaleškoj usmeren na ljude. Čak 93 odsto posetilaca prepoznaje destinaciju kao porodično prijateljsku, dok je 91 odsto zadovoljno turističkom ponudom. Namere ponovnog dolaska iskazalo je 92 odsto gostiju, a pozitivan odnos prema turizmu pokazuje i lokalno stanovništvo, 74 odsto stanovnika zadovoljno je razvojem turizma, dok ga 88 odsto aktivno podržava.

Nova brend identifikacija i snažan fokus na gastronomiju

Važan iskorak u 2025. godini bilo je jačanje identiteta destinacije kroz novu tržišnu marku ŠALEŠKA, koja simbolizuje savremenu, povezanu i samouverenu regiju. Paralelno s tim, predstavljen je novi destinacijski katalog u štampanom i digitalnom izdanju, na više stranih jezika. Poseban akcenat stavljen je na gastronomiju, kroz kreiranje gastronomske piramide Šaleške i pokretanje projekta Okusi Šaleške, koji povezuje lokalne proizvođače i ugostitelje.

Međunarodna priznanja kao potvrda kvaliteta i održivosti

Razvojni pravac Šaleške doline potvrđen je i brojnim nacionalnim i međunarodnim nagradama. Među njima se izdvajaju dve srebrne nagrade „The Golden City Gate“, zlatni znak u okviru akcije „Moja dežela“, lepa i gostoljubna za Velenje, prvo mesto za najbolje prirodno kupalište u Sloveniji – za Velenjsku plažu, kao i priznanja „Hidden Gems of Slovenia“, Nagrada Jakob 2025 i zlatna medalja na World Drink Awards za jabukovo penušavo vino, Eros.

Zelena priča Šaleške kao temelj dugoročnog razvoja

Održivost predstavlja osnovu turističke strategije Šaleške doline. Odgovorno upravljanje resursima, zelena mobilnost, održivi događaji i dugoročno planiranje integrisani su u svakodnevno funkcionisanje destinacije. U okviru Zelene šeme slovenskog turizma razvijaju se proizvodi zasnovani na principima odgovornog putovanja, dok su u saradnji sa Gradskom opštinom Velenje izrađeni krizni plan za turizam i Zelena politika kao praktičan okvir održivog upravljanja.

Jedinstvena iskustva i aktivni turizam

Šaleška je jedina slovenačka destinacija sa čak tri doživljaja koji nose oznaku Slovenia Unique Experience: Velenje Underground, Skrivnosti potopljenih vasi i Polet v usnjarno Evrope. Ovi proizvodi oslanjaju se na autentične lokalne priče i savremene interpretacije, a 2025. godine dodatno je razvijen novi inovativni proizvod Velenje pod gladinom. Poseban zamah doživeo je i biciklistički turizam na Štrekni, uz vođena iskustva i digitalne kampanje koje podstiču duži boravak gostiju.

Saradnja, događaji i snažna digitalna promocija

Tokom 2025. godine realizovan je veliki broj događaja i promotivnih aktivnosti u saradnji sa lokalnim partnerima, ustanovama i udruženjima. Među njima se izdvajaju Promenada ukusa sa zero waste pristupom, Skok u leto na Velenjskoj plaži, Martinovanje u Starom Velenju i bogat decembarski program. Digitalne kampanje i sajt visitsaleska.si ostvarili su više od 6 miliona pregleda, dok je organizovano preko 145 turističkih vođenja za više od 3.800 posetilaca.

Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.

Turizam kao odnos, a ne samo ponuda

Šaleška dolina u 2025. godini jasno je pokazala da turizam nije samo događaj, već dugoročan odnos zasnovan na poverenju, saradnji i zajedničkim vrednostima. Upravljanje ključnim tačkama destinacije – Velenjskom plažom, Vistom i Vilom Bianca – realizuje se uz stalno povezivanje sa lokalnom zajednicom i susednim regijama, čime Šaleška gradi održivu i prepoznatljivu poziciju na turističkoj mapi Slovenije i Evrope.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Sezonalnost u turizmu je jedan od ključnih izazova sa kojim se suočavaju turističke destinacije širom Evrope. Podaci za 2025. godinu pokazuju da je gotovo trećina noćenja u EU ostvarena u julu i avgustu, dok su zemlje poput Hrvatske, Grčke, Bugarske, Albanije i Crne Gore beležile najizraženiju sezonalnost

Turistička noćenja u julu i avgustu

U 2025. godini, u julu i avgustu ostvareno je 31% noćenja u turističkim smeštajnim objektima EU. Popularnost ovih meseci proizilazi iz kombinacije klimatskih uslova, školskih raspusta i kulturnih faktora. Najviše noćenja zabeleženo je u avgustu (16%, oko 493 miliona noćenja), dok je jul imao 15% (449 miliona noćenja). Za poređenje, januar je imao samo 134 miliona noćenja, što je skoro četiri puta manje od avgusta, navodi Eurostat.

Podaci pokazuju da je dužina boravka turista tokom vrhunca sezone obično duža, što ukazuje na to da turisti u tom periodu koriste glavni deo svojih godišnjih odmora.

Najizraženija sezonalnost u Evropi

Sezonalnost se može meriti na više načina. Gini koeficijent, koji meri nejednakost u distribuciji noćenja po mesecima, pokazuje da je Hrvatska imala najvišu sezonalnost (0,59), dok je prosečna sezonalnost za EU iznosila 0,25. Visoka sezonalnost registrovana je i u Grčkoj (0,49) i Bugarskoj (0,40).

Drugi pristup meri udeo dva najprometnija meseca u ukupnom godišnjem broju noćenja. Ovim merama potvrđuje se da su Hrvatska (56%), Bugarska (44%) i Grčka (41%) zemlje sa najvećim sezonskim koncentracijama noćenja. Suprotno tome, Malta (23%), Nemačka i Finska (po 24%) beleže najmanju sezonalnost.

Treći pristup, sezonska devijacija, pokazuje prosečno odstupanje mesečnih noćenja od godišnjeg proseka. Najveće devijacije zabeležene su u Hrvatskoj (8,0) i Grčkoj (6,6), dok je Finska imala najmanje sezonsko odstupanje (1,6).

Poređenje najprometnijeg i najmirnijeg meseca pokazuje da je u EU avgust imao 3,7 puta više noćenja od januara. U Hrvatskoj je razlika bila ekstremna – 45,7 puta više noćenja u avgustu nego u januaru, dok je u Grčkoj ta razlika iznosila 20,3 puta.

Sezonalnost po državama

Generalno pravilo je da su jul i avgust najprometniji meseci u svim evropskim zemljama. Međutim, intenzitet sezonalnosti varira. U Hrvatskoj više od polovine godišnjih noćenja (56%) ostvareno je u julu i avgustu, dok su u Grčkoj i Bugarskoj ti meseci činili preko 40%. S druge strane, zemlje poput Malte, Finske, Nemačke i Austrije beleže oko 25% noćenja u letnjoj sezoni.

Zemlje sa zimskim turizmom, poput Austrije i Finske, imaju drugi, manji vrhunac tokom zime, što pomaže u ravnomernijem rasporedu turističkih tokova kroz godinu.

Sezonalnost po tipu smeštaja

Najizraženija sezonalnost u 2025. godini zabeležena je na kampovima, uključujući i RV parkove i prikolice, gde je gotovo dve trećine (65%) noćenja ostvareno u trećem kvartalu (jul–septembar). Za hotele je treći kvartal činio 36% noćenja, dok je segment kratkoročnog smeštaja imao 43%. U zemljama poput Bugarske, Hrvatske i Grčke, hoteli su više od polovine godišnjih noćenja ostvarili upravo u trećem kvartalu.

Sezonalnost po strukturi gostiju

Iako su sezonski obrasci slični za domaće i međunarodne turiste, treći kvartal je bio nešto dominantniji kod međunarodnih gostiju (42% naspram 41% kod domaćih). Septembar je imao veći udeo kod stranih turista (11,1% od godišnjih noćenja) nego kod domaćih (9,2%). To ukazuje na produženu sezonu za internacionalne turiste.

U Hrvatskoj, gotovo 70% međunarodnih noćenja zabeleženo je u trećem kvartalu, dok su prvi i četvrti kvartal činili svega 7% godišnjih noćenja stranih gostiju.

Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.

Sezonalnost u sektoru turističkog smeštaja ostaje izazov za Evropu i region. Najveći broj noćenja koncentrisan je u letnjim mesecima, a zemlje kao što su Hrvatska, Grčka i Bugarska beleže ekstremnu sezonalnost. Kampovi i otvoreni tipovi smeštaja pokazuju najveće sezonske oscilacije, dok hoteli imaju stabilniji raspored noćenja. Analiza sezonalnosti po tipu smeštaja i poreklu turista omogućava bolje planiranje i optimizaciju kapaciteta, čime se smanjuju pritisci tokom vrhunca i povećava iskorišćenost u vansezonskim periodima.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Turizam je jedan od najvažnijih sektora privrede u zemljama Jadranskog i srednjoevropskog regiona. Svake godine milioni turista posete Hrvatsku, Srbiju, Crnu Goru i Sloveniju, ostvarujući značajan broj noćenja i doprinoseći lokalnoj ekonomiji. Godina 2025. pokazala je različite trendove u regionu – dok neke zemlje beleže stabilan rast i širenje turističke sezone, druge se suočavaju sa stagnacijom ili sezonskim oscilacijama

Hrvatska – stabilan rast turističkih noćenja

Hrvatska je i u 2025. godini potvrdila poziciju jedne od najposećenijih turističkih destinacija u regionu. Prema preliminarnim podacima, do kraja septembra ostvareno je oko 89,4 miliona noćenja i 18,7 miliona dolazaka, što predstavlja blagi rast u odnosu na isti period 2024. godine. Veliki doprinos rastu dali su strani turisti, dok su domaći posetioci doprineli povećanju noćenja u predsezoni i postsezoni. Prema još uvek nezvaničnim podacima Hrvatska je prvi put u istoriji prešla broj od 110 miliona noćenja, čekaju se još podaci servisa eVisitor.

U pojedinim mesecima, poput aprila i septembra, Hrvatska je zabeležila značajne poraste: strani turisti su u aprilu ostvarili 2,8 miliona noćenja, dok je ukupno ostvareno 3,3 miliona noćenja. Septembar 2025. je zabeležio oko 11,9 miliona noćenja, što je povećanje od oko 6% u odnosu na prethodnu godinu, navodi Državni zavod za statistiku.

Srbija – stagnacija i blagi pad noćenja

U Srbiji se 2025. godine beleži stabilizacija turističkog prometa, ali uz blagi pad noćenja u odnosu na 2024. Republički zavod za statistiku navodi da je u novembru zabeležen pad od 4,3% ukupnih noćenja turista.

Trendovi tokom godine variraju: u nekim mesecima broj noćenja stranih turista raste, dok ukupna statistika pokazuje smanjenje boravaka domaćih turista. Ovi rezultati ukazuju na izazove u privlačenju dužih boravaka i potrebu za diversifikacijom turističke ponude.

Crna Gora – letnja sezona i koncentracija noćenja

Crna Gora je i dalje sinonim za letnji turizam, ali preliminarni podaci pokazuju pad u pojedinim periodima. U novembru 2025. ostvareno je 115.568 noćenja u kolektivnom smeštaju, od čega je 66,5% bilo stranih turista, podaci u Monstat-a.

Glavni meseci sezone, jul i avgust, zabeležili su više od 1 milion noćenja mesečno. Ipak, trendovi pokazuju pad noćenja u nekim primorskim gradovima u poređenju sa prethodnom godinom, što ukazuje na sezonalnu zavisnost turističkog prometa.

Slovenija – kontinuirani rast međunarodnih posetilaca

Slovenija je u 2025. ostvarila stabilan rast noćenja, naročito zahvaljujući posetiocima iz Nemačke, Italije i Austrije. U prvih šest meseci zabeleženo je oko 6,9 miliona noćenja, što je 8% više nego u istom periodu 2024., navodi STO.

Preliminarni podaci do avgusta pokazuju preko 13 miliona noćenja, s rastom u gotovo svim mesecima. To potvrđuje da Slovenija ne zavisi isključivo od letnjih poseta, već razvija i planinske, ruralne i kulturne turističke destinacije.

Uporedni trendovi u regionu

U 2025. godini, turistička scena u regionu pokazuje različite trendove:

• Hrvatska i Slovenija beleže rast noćenja i dolazaka, sa širenjem turističke sezone i stabilnom potražnjom stranih gostiju
• Srbija se suočava sa blagom stagnacijom i padom noćenja, posebno kod domaćih turista
• Crna Gora ostaje popularna destinacija u letnjim mesecima, ali pokazuje sezonske oscilacije i pad u pojedinim gradovima

Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.

Ovi trendovi ukazuju da je razvoj turističkog sektora u regionu u 2025. bio dinamičan, s izazovima vezanim za sezonalnost, konkurenciju i diversifikaciju ponude, što će oblikovati i performanse turizma u 2026. godini.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.