Vlada Balearskih ostrva (koja uključuju Majorku, Ibicu, Menorku i Formenteru) prepoznala je moć društvenih mreža kao ključnog alata u transformaciji turističkog sektora. Sa sve izraženijim izazovima masovnog turizma, lokalne vlasti sve češće angažuju influensere kako bi usmerili posetioce ka manje poznatim lokacijama i podstakli turizam van glavne sezone. Kako Balearska ostrva korišćenjem influens marketinga pokušavaju da uravnoteže sezonski i prostorni turizam?

Problem: Preopterećenje popularnih destinacija

Ostrva, najviše Ibica i Majorka, trpe veliki pritisak tokom letnjih meseci. Gradovi, plaže i prirodni resursi suočavaju se sa problemima prekomernog broja turista, što negativno utiče na život lokalnog stanovništva, infrastrukturu i životnu sredinu.

Rešenje: Strateški influenseri

Balearska vlada je pokrenula kampanje koje uključuju pažljivo birane influensere iz različitih zemalja, posebno iz Nemačke, Velike Britanije i Skandinavije. Cilj je da se kroz autentičan i inspirativan sadržaj predstave:

• Manje poznate regije i sela
• Kulturne i gastronomske atrakcije van obale
• Planinarenje, biciklizam i ekoturizam
• Aktivnosti dostupne van glavne letnje sezone (proleće, jesen)

Primeri iz prakse

U jednoj kampanji 2024. godine, influenseri iz Nemačke su tokom aprila posetili unutrašnjost Majorke, fokusirajući se na lokalne festivale i vinske ture. Korišćenjem haštagova poput #HiddenMallorca i #OffSeasonBalearics, stvorili su viralni efekat koji je rezultirao porastom vansezonskih rezervacija za čak 18%.

Efekti i reakcije

Prvi rezultati pokazuju smanjenje sezonskih oscilacija i bolju distribuciju posetilaca. Lokalna zajednica je uglavnom podržala ovaj pristup, jer umanjuje pritisak u špicu sezone i ravnomernije raspoređuje prihode od turizma.

Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.

Ipak, postoje i kritike. Neki stručnjaci upozoravaju da se i alternativne lokacije brzo mogu preopteretiti ako se ne upravlja pažljivo. Zbog toga je u planu uvođenje digitalnih alata za kontrolu protoka turista u realnom vremenu.

Društvene mreže kao održivi instrument

Balearska strategija pokazuje da društvene mreže, uz pažljivo planiranje i partnerstvo sa relevantnim influenserima, mogu igrati važnu ulogu u borbi protiv negativnih efekata masovnog turizma. Ova praksa bi mogla poslužiti kao model i drugim turističkim regijama u Evropi – pa čak i na Balkanu.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Turizam se menja, a sa njim i očekivanja putnika. Sve više ljudi traži autentična iskustva, bežeći od klasičnih, unapred definisanih tura. U tom kontekstu nastaje novi pojam: Unframed Tourism, odnosno „turizam bez okvira“, koji postaje jedan od najuzbudljivijih trendova savremenog putovanja. Šta je Unframed Tourism, kako funkcioniše, kome je namenjen i zašto bi destinacije u Srbiji i regionu trebalo da ga prepoznaju kao priliku za razvoj?

Šta je Unframed Tourism?

Unframed Tourism predstavlja putovanje bez unapred određenog plana, u kome putnik sam kreira svoje iskustvo u realnom vremenu, uz oslanjanje na lokalne preporuke, digitalne alate i sopstvenu radoznalost. Umesto da prate unapred definisane rute, turisti postaju istraživači koji spontano otkrivaju lokalnu kulturu, hranu, umetnost i običaje.

Ovaj koncept ide dalje od klasičnog individualnog turizma. Njegova suština je fleksibilnost, autentičnost i interakcija sa lokalnim zajednicama. Putnik ne dolazi da bi „odradio“ listu atrakcija, već da bi uronio u svakodnevicu destinacije, razumeo način života i pronašao vrednost u neočekivanom.

Zašto je Unframed Tourism sve popularniji?

Postoji nekoliko razloga za rastuću popularnost ovog oblika turizma:

• Zasićenost klasičnim turama – Sve više ljudi želi da izbegne gužve i „instagramabilne“ lokacije koje su izgubile dušu
• Digitalna sloboda – Uz pametne telefone, GPS i aplikacije poput Google Maps, Couchsurfing, Komoot ili Culture Trip, putnici mogu da istražuju samostalno, bez potrebe za vodičem
• Potraga za autentičnošću – Turisti žele da jedu gde jedu lokalci, otkrivaju skrivena mesta i razgovaraju sa ljudima iz zajednice
• Ekološka i društvena svest – Sve je veći broj onih koji žele da njihovo putovanje ima pozitivan uticaj na lokalnu ekonomiju i kulturu, a ne samo da troše novac na masovni turizam.

Primeri u praksi

Beograd: Umesto posete Kalemegdanu i Knez Mihailovoj, turisti otkrivaju Zemunsku pijacu, lokalne kafiće na Karaburmi i umetničke ateljee u Savamali.

Crna Gora: Putnici iznajmljuju bicikle u Kotoru i bez plana istražuju sela iznad Boke Kotorske, učeći kako se pravi sir i vino.

Slovenija: U Ljubljani koriste aplikaciju za urbani treking i pronalaze skrivene murale i male radionice zanatlija.

Hrvatska: Umesto da obiđu samo Dubrovnik, turisti posećuju lokalna sela u unutrašnjosti Dalmacije, učeći o suvom zidu i pravljenju lavandinog ulja.

Kako destinacije mogu da prihvate unframed turizam?

Da bi se uspešno razvijao Unframed Tourism, destinacije treba da pruže odgovarajuću podršku i infrastrukturu. Prvi korak je digitalna podrška kroz kreiranje lokalnih interaktivnih mapa, QR kodova sa pričama i mini-vodiča kroz kvartove koji pomažu turistima da se lakše snađu i otkriju autentična mesta. Sledeći korak je edukacija lokalaca, odnosno pružanje podrške stanovnicima da postanu domaćini autentičnih iskustava, kao što su radionice, vođene ture ili domaći obroci.

Podsticanje spontanosti je takođe važno, kroz promociju lokalnih festivala, pijaca i radionica koje nisu deo uobičajene turističke ponude, ali nude istinsku lokalnu atmosferu. Na kraju, neophodna je i održiva infrastruktura, uključujući razvoj ekoloških staza, biciklističkih ruta i efikasnog javnog prevoza koji omogućava turistima da istražuju destinaciju i van njenog centra.

Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.

Unframed Tourism nije samo trend, već odgovor na promene u načinu na koji ljudi žele da doživljavaju svet. U vremenu kada je sve dostupno klikom, prava vrednost se krije u onome što nije unapred spakovano. Za Srbiju i ceo region, ovo je prilika da se turistička ponuda osveži, da se uključe lokalne zajednice i da se stvore nezaboravna iskustva – bez okvira, ali sa puno duše.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Na najnovijoj rang-listi kongresnih metropola (ICCA-Međunarodna kongresna asocijacija) za 2024. godinu glavni grad Austrije zauzeo je 1. mesto u svetu, ispred Lisabona i Singapura. Sa 154 održana kongresa Beč se vratio na svetski vrh nakon što je prethodne godine bio na četvrtom mestu. Na 2. i 3. mestu ove godine se nalaze Lisabon (153 kongresa) i Singapur (144), a slede Barselona (142), Prag (131), Pariz (124), Seul (124), Bangkok (115), Rim (114) i Atina (111)

„Kongresi i korporativni skupovi doneli su prošle godine dodatnu vrednost od 1,3 milijarde evra i obezbedili 23.500 radnih mesta“, istakao je gradonačelnik Beča, Mihael Ludvig. „Uz bogat kulturni život, kongresi predstavljaju turističku snagu našeg grada. Oni obezbeđuju popunjenost kongresnih dvorana i smeštajnih kapaciteta. Sa snažnim efektom na stabilnost cena u hotelijerstvu, kongresi podržavaju razvoj turizma visokog kvaliteta, pa će naš strateški fokus i ubuduće ostati na kongresnoj industriji. Cilj nam je da i dalje svako deseto noćenje u gradu bude rezultat kongresa ili poslovnih sastanaka“, naglasio je direktor Turističke organizacije Beča, Norbert Ketner. „Udruženim snagama uspeli smo da ponovo dovedemo Beč na svetski vrh kongresnih destinacija. Trenutno je u toku oko 250 kandidatura za događaje do 2038. godine“, navodi direktorka Bečkog kongresnog biroa, Anita Pajc.

Austrija je sa 233 održana kongresa zauzela 16. mesto na svetskoj listi. Listu predvode SAD (709), Italija (635) i Španija (536). Ukupno je prošle godine u Beču održano 6.619 kongresa i poslovnih sastanaka, čime je grad premašio prethodni rekord iz 2023. godine za tri odsto. Oko 670.000 učesnika u 2024. godini ostvarilo je 1,9 miliona noćenja.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Prestižna regata „The Ocean Race Europe“ pravi istorijski iskorak dolaskom u region jugoistočne Evrope i Jadransko more. Ova trka spaja vrhunsko jedrenje s misijom očuvanja okeana i mora, a biće krunisana spektakularnim finalom u Bokokotorskom zalivu od 15. do 21. septembra 2025. godine, kada jedinstvena IMOCA flota uplovi u Tivat – grad domaćin

Piter Ruš, direktor komunikacija The Ocean Race, naglasio je da je klasa IMOCA jedrilica, koju će da koriste timovi tokom trke, trenutno najsavremenije plovilo ove vrste na svetu.

“Na jedrilicama će biti po četiri  člana posade i jedan reporter. Svaki tim mora da ima najmanje jednu ženu u posadi, kao i da budu zastupljene najmanje dve nacionalnosti. Jedrilice su izrađene od karbonskih materijala i koriste tehnologiju koja im omogućava da se kreću brže od tradicionalnih jedrilica. Regata duga više od 4.000 nautičkih milja počinje 10. avgusta u Kilu (Nemačka), zatim vodi preko Portsmuta (UK), Matoshinja-Porta u Portugalu (fly-by etapa), Kartahene (Španija), Nice (Francuska) i Đenove (Italija), pre nego što uplovi u Jadran i stigne do cilja u Bokokotorskom zalivu.”

Direktor marketinga i gradova domaćina Mirko Grošner istakao je da je jedna od misija trke – pored jedrenja, takmičenja i povezivanja Evrope – i globalno očuvanje mora, u saradnji sa Ujedinjenim nacijama.

“Svaki brod je opremljen specijalnom opremom koja prikuplja ključne naučne podatke o morima kroz koja prolazi, nastavljajući nagrađivani naučni program trke The Ocean Race, u cilju podrške globalnim istraživanjima mora”, naveo je Grošner.

Gradovi domaćini imaju ključnu ulogu u promociji i organizaciji cele regate, a u svakom od njih biće organizovan poseban program. Isto važi i za Tivat, koji će biti domaćin finala u trajanju od šest dana. Posebnu podršku projektu pružiće Pomorski fakultet u Kotoru, poručila je prodekanica za razvoj i komunikaciju, Zorica Đurović.

„Veliko nam je zadovoljstvo što smo deo ove priče i što ćemo dati doprinos da se Crna Gora pozicionira na novi način na evropskoj i svetskoj mapi. The Ocean Race dolazi po prvi put u ovaj deo Sredozemlja. Regatu prati bogat naučni i edukativni sadržaj, i sa posebnim zadovoljstvom najavljujemo brojne programe za sve uzraste“, naglasila je Đurović.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.