Antalija, zadivljujući grad s pogledom na Sredozemno more, neuporediv je sa bilo kojim drugim zbog svog zlatnog peska, azurnog neba i dubokih plavih voda. Smešten na jugozapadu Turske, ovaj grad ima tu privilegiju da tokom cele godine ima prijatnu klimu sa čak 300 sunčanih dana, stvarajući tako idealno okruženje za posetioce u svako doba godine

Ovaj svetski poznati primorski dragulj, magnet za ljubitelje mora i sunca, ponosni je čuvar najčistijih plaža na svetu. Možda niste znali, ali Antalija drži svetski rekord sa najvećim brojem plaža sertifikovanih “Plavom zastavicom” – čak 233!  Ove netaknute i besprekorne plaže, koje se protežu koliko oko može da vidi, nude letnji odmor iz vaših snova.

Sunčani pesak i kristalne vode

Kako se bliži sezona letnjih odmora, neka vas želja i strast za putovanjima odvedu do nekih od najčistijih plaža na svetu koje su dobile prestižnu oznaku “Plave zastavice” zahvaljujući kvalitetu vode, životne sredine, bezbednosti i pristupa. Posvećenost Antalije očuvanju svojih prirodnih blaga osigurava da se o svakoj plaži brine po najvišim standardima održivosti. Kristalno čiste vode, besprekorne peščane površine i zaštićena prirodna sredina, sve okupano blistavim suncem… Izbora ne nedostaje kada je reč o idiličnim plažama antalijske rivijere.

Otkrijte spokojnu lepotu Alanje, Sidea, Manavgata, Finikea, Kemera, Kalkana, Kaša i mnogih drugih gradova, od kojih svaki ima plaže sa “Plavom zastavicom” koje nude tišinu i mir. Plaže Patara, Kleopatra, Kaputaš, Lara i Konjalti su definitivno najistaknutije i najpoznatije. Zamislite da osluškujete umirujuće zvuke kristalno čistog Sredozemnog mora koje zapljuskuje obalu, uranjate stopala u meki, topli pesak i ispijate osvežavajući koktel dok se sunčate…

Ove plaže su takođe i idealna mesta za različite adrenalinske vodene sportove. Kaš je jedno od najboljih mesta u Turskoj, ne samo zbog predivnih plaža sa “plavom zastavicom”, već i za ronjenje. Sa nekoliko lokacija koje nude odličnu vidljivost zahvaljujući čistim vodama, Kaš je među vodećim svetskim centrima za ronjenje. Ljubitelji jedrenja na dasci i kajt surfinga takođe imaju sreće u Antaliji, jer je Alanja jedno od najboljih mesta za ovaj zabavni sport, zahvaljujući odličnim vetrovima i prelepom moru. Ovde možete uživati i u paraglajdingu, vožnji džet-skijem, pa čak i kajakingu.

Luksuz, istorija i održivost upotpunjuju iskustvo

Netaknute plaže Antalije okružene su luksuznim odmaralištima koja nude vrhunske pogodnosti, uključujući spa centre svetskog nivoa, avanturističke parkove, golf terene i restorane najvišeg gastronomskog renomea. U blizini se nalaze i mnogi drevni lokaliteti i sela koja možete posetiti. Na primer, večni plamen zvani Himera i drevni grad Olimp, dom ruševina likijske civilizacije, nezaobilazne su destinacije blizu plaže Čirali sa „Plavom zastavom“. Slično tome, možete krenuti na fantastično putovanje kroz vreme u drevnom gradu Patari, istorijskoj prestonici Likijskog saveza, nakon što uživate na plaži Patara, jednoj od najdužih plaža u Turskoj (18 km).

Plaže Antalije sa “Plavom zastavicom”, koje se ističu zdravim i bezbednim turističkim uslugama, takođe doprinose održivoj prirodnoj ravnoteži. Među najdragocenijim vrstama su morske kornjače Caretta caretta koje su ugrožena vrsta, i čiji opstanak zavisi upravo od staništa – čistih, netaknutih plaža Antalije sa “Plavom zastavicom”, poput Beleka, Patare i Čiralija. One pružaju bezbedno mesto za njihovo razmnožavanje uz stroge mere zaštite, kao što su zaštićena gnezdišta, kontrolisano osvetljenje plaže i programi podizanja svesti o očuvanju ove dragocene vrste. Tokom sezone parenja, možete čak prisustvovati životnom ciklusu kornjača Caretta caretta, jedinstvenom iskustvu koje se dešava jednom u životu.

Bilo da želite da se opustite uz bistro plavo more, bavite se vodenim sportovima ili jednostavno uživate u predivnom prirodnom okruženju, plaže Antalije sa „Plavom zastavom“ obećavaju nezaboravna iskustva.

Nakon dana provedenog na ovim prelepim plažama, kada zađe sunce uživanje nastavite uz ukusne plodove Sredozemnog mora, lokalna turska vina i živahni noćni život.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Beč iz godine u godinu obara rekorde po broju turista koji posete ovaj grad, a u prestonici Austrije među mnoštvom turista iz čitavog sveta, nalazi se i veliki broj naših turista. Da li zbog blizine ili zbog svih lepota koje ima da ponudi, turisti iz Srbije rado biraju da posete ovaj evropski grad

„Uspešno kretanje u poslovanju bečkih hotela nastavlja se i ove godine. Prve rezervacije za Vaskrs i predstojeće praznične dane izgledaju veoma dobro“, izjavio je predsednik bečkog udruženja hotelijera, Dominik Šmid, optimističan u vezi sa narednim nedeljama. Posebno će tokom Vaskrsa hoteli biti puni: „To je delom zahvaljujući uskršnjim bazarima, koji su stekli sličnu popularnost kao i božićni bazari“, istakao je Šmid.

Za uskršnje praznike trenutno ima samo pojedinačnih slobodnih soba, jer su uskršnje pijace stekle dobar ugled na međunarodnom planu i privlače gotovo isto toliko posetilaca koliko i božićne pijace. A pošto se održavaju po čitavom gradu, turisti su ravnomerno raspoređeni. Dodatni plus koji privlači turiste su umerene cene soba, koje još uvek nisu toliko visoke kao u decembru, objašnjava Šmid.

„Oko 1. maja, prema sadašnjim procenama, očekujemo popunjenost od 85 odsto, a stižu rezervacije i za naredne praznike. Ovo još jednom dokazuje privlačnost grada sa njegovom raznovrsnošću smeštajnih kapaciteta. Od apartmana za odmor do hotela sa pet zvezdica“, rekao je Šmid.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Da li želite da provedete leto van grada i vrelog asfalta? More se čini kao idealna i jedina logična opcija za beg, ali – možda je ovo pravi trenutak da izmenite koncept letovanja i prepustite se čarima planine. Zamislite prijatnu temperaturu, kupalište na 1350 m nadmorske visine i celodnevnu razonodu za decu… i to na samo 20 km od Sarajeva. Ski Centar “Ravna Planina” nudi vam leto kakvo ranije niste ni zamišljali, a u nastavku saznajte zašto

Poznata je činjenica da planine nemaju sezonski karakter i ponuda može biti prilagođena svim godišnjim dobima i vremenskim prilikama. Osim unapređivanja i razvijanja zimske sezone, Ski centar “Ravna Planina” ove godine poseban fokus posvećuje letnjem periodu i savršenom odmoru u najtoplijim mesecima. Osim nestvarne prirode, mirnih šumskih predela, zelenila i čistog vazduha, uživaćete u mnoštvu sadržaja, koji će vas odviknuti da svake naredne godine razmišljate samo o morskim obalama i plažama.

Ako ste mislili da slanu vodu i penu talasa ništa ne može zameniti – još uvek niste doživeli kupanje u veštačkom jezeru, na 1350 m nadmorske visine. Okruženi bogatom šumom, na vazduhu koji je posve drugačiji od gradskog, zauzmite mesto na jednoj od besplatnih ležaljki i prepustite se lepotama koje samo planina može ponuditi. Voda u jezerima je izvorska, a ako ipak niste ljubitelj plivanja i sunčanja, možete zadovoljiti svoj duh na drugom veštačkom jezeru hodajući u loptama po vodi, vozeći pedalinu ili zip-line, posvetiti se sportsko-rekreativnom ribolovu ili jednostavno posmatrati vrh planine iz ptičje perspektive – vozeći se gondolom.

Ukoliko želite da upotpunite doživljaj i putovanje ili vam je potrebna zanimacija za one najmlađe – dobro došli u svet dinosaurusa! Dino Park je projektovan tako da bude najsadržajniji i najzanimljiviji avanturistički park u regionu. U nestvarnom planinskom ambijentu, pronaći ćete neverovatne replike dinosaurusa, u impresivnim veličinama, od 8-20 m. Svaka replika posebno je opremljena mehanizmima koji će omogućiti realne pokrete životinja (otvaranje i zatvaranje usta, kretanje glave, pomicanje očiju) uz zvučnu sinhornizaciju, koja će ovaj doživljaj učiniti magičnim i nezaboravnim. Imaćete osećaj da ste zašli u neki potpuno drugačiji svet i uživaćete koliko i deca. I da, kako bi sve bilo spektakularno:  tu je avantura park, za sve ljubitelje adrenalina, od najmlađih do najstarijih. Da nije sve samo u igri i zabavljanju, govori edukativni aspekt parka, kreiran tako da steknete dublje razumevanje o planeti Zemlji i njenoj istoriji.

Kako biste što bolje osetili okolinu, možete svoj obilazak započeti vožnjom Turističkim vozom, koji će vas upoznati sa gustim šumama, dva predivna jezera i pejzažima koji izmamljuju osmeh. Ne zaboravite da zabeležite svaki trenutak putovanja, jer fotografije koje ovde napravite mogu biti među najlepšim koje ste ikada imali. Tu su i prostori za roštiljanje ili vožnju bicikla, zabavu, parking za kampere, vidikovci sa durbinom, igrališta, igraonice, punjači za električna vozila i pešačke staze.

Uz moderno opremljene i prostrane smeštajne kapacitete, ukusnu hranu i nasmejane zaposlene, “Ravna Planina” definitivno će postati jedno od vaših omiljenih mesta za odmor i sa nestrpljenjem ćete čekati zimsku sezonu.

Tekst: Ivana Ninić

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Postoje određena mesta i ljudi o kojima, ma koliko često i ponosno govorili – uvek će postojati još poneka lepa i inspirativna priča, koja će ih smestiti u vanvremenski prostor.Ivo Andrić, još uvek jedini nobelovac sa naših prostora, zauvek će biti upamćen kao jedan od najvećih književnika našeg naroda, ali i važan diplomata Kraljevine Jugoslavije. Pričajući o njegovom životu i stvaralaštvu, nezaobilazna je tema ljubav prema Boki Kotorskoj i kuća u Toploj, koju je nazivao svojim domom

Pre nego što je doneo odluku da sazida temelje u Njegoševoj ulici, Andrić je sa svojom suprugom Milicom Babić često boravio u Herceg Novom, svakoga puta u istom hotelu: “Boka” (koji se nalazio blizu današnje gradske kafane). Supružnici su uvek noćili u apartmanu broj 10, koji je imao širok pogled na Jadransko more. Ipak, ne postoje tačne informacije zašto je taj apartman bio toliko važan, uzimajući u obzir činjenicu da je postojalo još nekoliko istih. Međutim, ukoliko bi broj 10 bio zauzet – Andrići su čekali slobodan termin. Uz ovu priču, ponegde se još provuče i ona da je veliki Ivo imao čudne opsesije sa brojevima, pa je u toku dana palio tačno 8 cigareta.

Kako je Herceg Novi postao dom Nobelovca?

Nakon osvajanja Nobelove nagrade za književnost 1961. godine, Andrić se, zajedno sa suprugom Milicom, odlučio za izgradnju kuće u Herceg Novom. U to vreme, Milica je već bila teško bolesna od artritisa i švedski lekari preporučili su lečenje na Insitutu “Simo Milošević”. Novčani deo nagrade Andrić je uložio u obnovu Narodne biblioteke u Sarajevu, dok je ostatak prihoda iskoristio za izgradnju kuće. Između 1962. i 1963. godine, započeta je izgradnja objekta, prema projektu Vojislava Đokića, poznatog beogradskog arhitekte. U Herceg Novom, Ivo i Milica proveli su 5 godina, od zajedničkih 10. Poznato je da su se “čekali” punih 30 godina, jer je Milica prethodno bila udata za Andrićevog prijatelja – diplomatu Nenada Jovanovića. Umrla je od srčanog udara 1968. godine u bašti kuće, nakon čega je Andrić zauvek napustio Novi.

O kući i privatnom životu

Nakon Miličine smrti, Andrić se odrekao svih prava na kuću i ostavinskom raspravom pripala je Miličinoj sestri Danki, koja nije želela da se preseli i živi u njoj. Prodala je kuću Opštini Herceg Novi, tako da je objekat još od 1968./1969. godine u opštinskom vlasništvu. Ali, kuća nije oduvek predstavljala muzej i sećanje na nobelovca i njegovu dragu. Od vrtića, muzičke škole, kluba književnika… služila je čak i kao restoran tokom devedesetih godina, kada je Crna Gora, kao i druge zemlje u okruženju, bila siromašna, pa je grad “zarađivao” od troškova zakupa. Na zahtev dr. Vladimira Roganovića, književnog istoričara i kulturologa (koji će kasnije biti i rukovodilac radova), Opština Herceg Novi započela je revitalizaciju, potpomognuta različitim evropskim asocijacijama (npr. Interrega), institucijama i pojedincima. Prvo veliko otvaranje za javnost dogodilo se 2018. godine, ali je nakon obimnih građevinskih radova i unapređenja, a zvanično je svečano otvorena 9. aprila 2021. godine monodramom Tihomira Stanića “Na Drini ćuprija” i sa stalnom muzejskom postavkom “Andrićeve novske staze, lica, predeli”. Kuća je, uglavnom, zadržala ondašnji izgled, uz različita ulepšavanja. Pre nego što zađete u život i svet Andrića, imate priliku da posmatrate najvažniji segment njihovog zajedničkog života i omiljeno mesto samog doma: baštu. Poznato je da je književnik vodio tzv. “sivu svesku” u koju je zapisivao sve zasađene biljne vrste, kojih je bilo preko 50! Ovaj document pomogao je u stvaranju energije i osećaja koji je postojao i za vreme života Ive i Milice. Zasađen je veliki broj biljnih vrsta koje su i tih šezdesetih posmatrale Jadran. Za supružnike je dvorište predstavljalo svojevrsnu botaničku baštu. Unutar kuće postoje fotografije Andrića, dok sadi nove biljke, zaliva ili okopava zemlju, što je izuzetna retkost za nekoga ko je među narod uvek izlazio u odelima, svečano obučen. Pisac je u javnosti bio hladan i nesusretljiv, veoma introvertan. Društveni život održavala je njegova supruga, koja je umela da poziva komšije na kafu, nakon čega bi se Andrić popeo na drvo smokve u dvorištu i čekao dok gosti ne odu. Nije voleo mnogo da razgovara, pa je čak i prema deci bio izrazito neugodan. Očaravala ga je lepota Boke Kotorske, Jadransko more i pogled koji se protezao na plavetnilo vode i planine. Sam je govorio da je imao poteškoće u pisanju, jer ga je tolika lepota omamljivala i oduzimala mu inspiraciju. Ipak, za vreme boravka u Crnoj Gori, napisao je deo rukopisa za dela “Znakovi pored puta” i “Omer-paša Latas”. U Novom su ga posećivali samo najbliži prijatelji i saradnici: Stevan Raičković, Voja Stanić, Zuko Džumhur (kojem je bilo ponuđeno da, kao veliki Andrićev prijatelj, živi u kući, što je Džumhur odbio rekavši da nije dostojan življenja u domu nobelovca), Desanka Maksimović, pa čak i Gun Bergman, bivša supruga Ingmana Bergama, koja je i prevela roman “Na Drini ćuprija” na švedski jezik.

Kako bi sam život, ličnost, delanje i značaj Andrića bili što bolje dočarani, u projekat stvaranja, revitalizacije, obnove i izmena uključeni su i drugi muzeji, kritičari, istoričari, književnici i akademici, koji su dali svoj doprinos. Tako je veoma važno spomenuti da zajedničkim stremljenjem ka istim ciljevima, Muzej u Beogradu (Andrićev venac), Muzej u Travniku i Spomen kuća u bosanskom Šamcu (gde je Milica rođena) daju velike rezultate i nama, posetiocima, bar za trenutak obilaska približavaju veličinu i snagu njegovih uticaja na društvo.

U prizemlju se nalazi originalni trpezarijski sto, sa dve stolice, zeleni dvorišni ćup i pletena fotelja. Tu se nalazila i Miličina soba, odnosno krevet, s obzirom da se zbog svog oboljenja nije mogla penjati na sprat. Zidovi su ukrašeni fotografijama, opisima, istorijskim podacima, čijenicama, slikama velikih umetnika i novom tehnologijom koja vam omogućava da, uz pomoć naočara, virtuelno šetate kroz stan na Andrićevom vencu.

Na spratu se nalazi replika medaljona i plakete, dok se original čuva u sefu u Beogradu. Uz to, možete videti lule, pisma koja je Andrić pisao Milici (čak i kada su bili u braku, iz poštovanja i prekomerne ljubavi, često je oslovljavao sa “Vi”) i fotografije književnika iz mlađih dana. Po završetku studija, Ivo je postao deo diplomatske službe Kraljevine Jugoslavije. Služio je u različitim konzulatima i ambasadama: Rim, Bukurešt, a najistaknutije je bilo službovanje u Berlinu, tokom uspona nacizma. Ovi diplomatski odnosi, prijateljstva i mogućnost upoznavanja “drugačijeg” sveta, pomogli su mu kao inspiracija za književna dela. Simbolično – baš na ovom spratu predsednik opštine dočekuje zvanice i održava važne sastanke sa evropskim partnerima. U prostoriji desno od stepeništa, nalazi se originalni krevet na kom je spavao Andrić: star, malen i nimalo skupocen. Tu je i ogledalo koje datira iz vremena kada su supružnici živeli u ovom domu. Obratite pažnju na zidove, na kojima se nalaze originalni crteži Milice Babić, koja je bila prva školovana kostimografkinja u Jugoslaviji. Svaki kutak doma odiše energijom koju je teško opisati, izmešta u neka posebna vremena i daje notu elegancije i prefinjenosti. Kada završite obilazak, koji svakako upotpunjuju i ulepšavaju zaposleni kustosi muzeja, ostaje vam samo da izađete na terasu koja posmatra Jadran i dugo razmišljate o čoveku koji će zauvek biti tajanstven, iako toliko poznat.

Kada je najbolje posetiti kuću?

Kuća je, sa stalnom postavkom, otvorena od 09-21h. U letnjem periodu, kada Crna Gora vrvi od turista, radi se intenzivno i u skladu sa brojem posetilaca, prave se manje grupe za obilazak. Ako ipak želite da obiđete dom sami, bez gužve i bliceva… sada je pravo vreme za to. U vremenu van sezone, ovde se održavaju književne večeri, posete školskih ekskurzija, javni časovi, predstave i kulturna zbivanja.

Nama, kako Vladimir Roganović kaže u svojoj knjizi o Andriću, “novima” ostaje da sa smeškom i ponosom slušamo kako se vozimo istim onim barkama, kojima je nobelovac putovao do malenog primorskog mesta Rose, na ručak, sa savršeno zategnutom kravatom i urednim odelom, kako je, iako skroman i ćutljiv, uvek (iako nerado) slušao prolaznike, pomagao im kritikama i savetima u pisanju i ostavio neizbrisiv trag, koji i danas pratimo.

Tekst: Ivana Ninić

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.