Magaluf, jedno od najpoznatijih letovališta na španskom ostrvu Majorka, ove sezone izgleda potpuno drugačije nego ranije. Grad, poznat po divljim noćnim žurkama, punim barovima i beskrajnom letnjem provodu, sada deluje gotovo napušteno. Prazne ulice, nepopunjene ležaljke i restorani bez gostiju šokirali su i turiste i lokalno stanovništvo

Stroža pravila i pad turizma

Veliki pad posećenosti u čuvenom mestu Magaluf dolazi nakon što je vlada uvela stroge mere protiv tzv. „pijanog turizma“. Kazne za skakanje sa balkona idu i do 50.000 evra, u all-inclusive hotelima uvedena su ograničenja na alkohol, a kasnonoćno „zabavljanje“ na ulici je zabranjeno. Čuvena ulica Punta Ballena, poznata kao „najluđa kilometarska žurka Evrope“, opisivana i kao „500 metara srama“, sada je pusta.

Uz to, na Majorci se sve češće održavaju protesti protiv masovnog turizma. Samo u junu 2025. godine, oko 10.000 ljudi izašlo je na ulice zahtevajući održiviji turizam i povoljnije stambene uslove. Mnogi meštani tvrde da trenutni model previše opterećuje infrastrukturu i prirodne resurse, posebno vodu.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by MARISA SAKURA DALNÄS (@sakurastudiomallorca)

Prazni barovi i restorani

Vlasnici restorana i kafića već osećaju posledice, neki beleže i do 40% manje posetilaca u poređenju sa prethodnim godinama. Snimci i fotografije koji kruže društvenim mrežama otkrivaju da je Magaluf postao sablasno prazan čak i u jeku letnje sezone.

Izgleda da se Magaluf zaista promenio, kažu mnogi. U avgustu ove godine turistički radnici su očekivali veliku gužvu, ali dočekala ih je potpuno drugačija slika. U samom špicu sezone, grad je izgledao više kao u aprilu – miran i tih, gotovo kao da je predsezona.

Nostalgija i zabrinutost za budućnost

Mnogi dugogodišnji posetioci u komentarima izražavaju nostalgiju za starim Magalufom. Navode da je atmosfera mrtva, gotovo tužna. Nekada su barovi i ulice bili prepuni, a sada izgleda kao kraj sezone Ako ovako ostane, mnogi barovi će ove godine zatvoriti vrata i neće se otvoriti naredne sezone.

Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.

Da li je ovo kraj jedne ere?

Magaluf je decenijama bio sinonim za mladalački provod, noćni život i letnju euforiju. Ipak, nova pravila, pritisak lokalnog stanovništva i promena turističkih trendova mogli bi zauvek da izmene sliku ovog mesta. Ono što je nekada bilo evropski epicentar zabave, danas se suočava sa tišinom i pitanjem – da li će Magaluf ikada ponovo biti ono što je bio?

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Ako tražite mirno mediteransko mesto koje nije preplavljeno turistima ni u septembru, Kastro u južnoj Italiji je pravi izbor. Smešten na jadranskoj obali u regiji Pulja, ovaj gradić nudi autentičan ugođaj daleko od gužvi poznatijih destinacija poput Otranta. U septembru vas ovde očekuju prijatne temperature od oko 25 stepeni tokom dana, uz tople večeri i more koje podseća na tropske lagune

Za razliku od klasičnih plaža sa sitnim peskom, Kastro (Castro) se ponosi stenovitom obalom i kristalno čistom vodom tirkizne boje. Ovaj deo obale posebno je privlačan plivačima i ljubiteljima ronjenja, jer su stene i podvodni svet prava mala avantura. Do mora se najčešće silazi kamenim stepenicama, a duž obale se nalaze brojna mesta pogodna za snorkeling. Iz male luke u marini polaze i brodovi koji vode do morskih pećina, među kojima su najpoznatije Zinzulusa, Azzurra i Palombara.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Fabio 😃 (@faxworld)

Personifikacija italijanskog gostoprimstva

Kastro je podeljen na dva dela – donji deo sa marinom i gornji istorijski grad. Staro gradsko jezgro skriva srednjovekovne ulice i katedralu iz 12. veka i zamak iz 16. veka. Sa čuvenog vidikovca Belvedere di Kastro možete uživati u panorami Jadrana koja ostavlja bez daha. Glavni trg, Pjaca dela Vitoria, i dalje čuva mirnu atmosferu, a šetnja zidinama i kaldrmom pruža osećaj povratka u prošlost.

Još jedna zanimljivost je da se Kastro nalazi u oblasti koja je bogata istorijskim tragovima. Tu možete naći sve, od grčkih i rimskih tragova, pa sve do srednjovekovnih fortifikacija. U blizini se nalaze i poznati gradovi Leće, Santa Cesarea Terme i Otranto, pa se lako može kombinovati sa drugim izletima po Pulji.

Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.

Najbliži aerodrom je u Brindiziju, udaljen nešto više od sat vremena vožnje. Upravo ta blaga izolovanost čini da Kastro ostane miran i autentičan, čak i kada jadranska obala vrvi od turista. Za razliku od ostatka Italije, ovde je lako pronaći slobodno mesto u kafićima, na plažama i na ulicama, a o parkingu da i ne govorimo.

Za one koji traže opuštanje u prelepom prirodnom okruženju, ali i dašak istorije i autentičnog italijanskog šarma, Kastro je destinacija koju vredi otkriti. Ako želite da osetite gostoprimstvo ovog mesta, preporučujemo da posetite lokalne restorane i probate specijalitete kao što su sveža riba, paste i poznata italijanska poslastica, sladoled. Stanovnici su u potpunosti otvoreni za razgovor i pomoći će vam oko bilo kakvih informacija.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Turska, jedna od najpopularnijih destinacija za all inclusive aranžmane, mogla bi uskoro da uvede velike promene u hotelskoj ponudi. Razlog? Ogromno rasipanje hrane koje je postalo ozbiljan društveni i ekonomski problem

All inclusive koncepti i bogati švedski stolovi, simbol turskog turizma, mogli bi uskoro da dožive velike promene zbog ogromnog rasipanja hrane. Prema podacima Turske fondacije za sprečavanje rasipanja, u ovoj zemlji se svake godine baci oko 23 miliona tona hrane, a čak 35% voća i povrća nikada ne stigne do trpeze. Ovo ne samo da izaziva štetu u lancu snabdevanja već i direktno utiče na rast cena hrane i inflaciju.

All inclusive pod pritiskom

Švedski stolovi u hotelima i raskošni doručci u restoranima već godinama su simbol turskog turizma. Međutim, upravo ti obroci generišu najveće količine bačene hrane. Ramazan Bingol, član Predsedničkog saveta za poljoprivrednu i prehrambenu politiku i predsednik Udruženja svih restorana i turističkih radnika (TÜRES), izjavio je da se čak 50% hrane sa bogatih doručaka baca. Restorani često insistiraju da se doručak servira prema broju gostiju, iako bi manja količina hrane bila dovoljna.

Slična situacija je i u hotelima – gosti uzimaju više nego što mogu da pojedu, pa se milioni lira godišnje jednostavno bacaju, navodi Euronews.

Novi koncept usluge – od švedskog stola ka à la carte

Kako bi se smanjilo rasipanje, turske vlasti razmatraju uvođenje novog modela hotelske ishrane. All inclusive bi mogao da se transformiše u sistem à la carte, gde bi gosti naručivali tačno ono što žele i koliko mogu da pojedu.

Na ovaj način bi se zadržao visok nivo usluge, ali bi se istovremeno smanjila količina bačene hrane. Predlozi uključuju i zakonske mere koje bi sprečile restorane i kafiće da nameću obavezne porcije po osobi. Ako Skupština usvoji mere, gosti će moći da podele doručak ili obrok prema sopstvenim potrebama, a u slučaju da restoran to odbije – predviđene su i kazne.

Borba protiv bacanja hrane na ulicama

Pored hotelskog i restoranskog sektora, izveštaj Saveta predviđa i zabranu bacanja hrane na ulice pod izgovorom hranjenja uličnih životinja. Umesto toga, predlaže se organizovano prikupljanje ostataka i njihovo slanje u skloništa.

Stručnjaci naglašavaju da ovakva praksa ne postoji u evropskim zemljama i da bi njenim ukidanjem gradovi postali čistiji, a zdravlje životinja i ljudi zaštićeno.

Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.

Budućnost turizma u Turskoj

Iako mnogi stručnjaci smatraju da će all inclusive koncept ostati dominantan, on bi mogao da doživi značajne izmene kako bi se prilagodio zahtevima održivog turizma i smanjenja rasipanja. Turisti u Turskoj u narednim godinama mogu da očekuju veću fleksibilnost, više à la carte opcija i naglasak na kvalitetu hrane umesto na kvantitetu.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Italijani ovog leta masovno zaobilaze svoje voljene plaže – broj posetilaca na pojedinim obalama u junu i julu pao je i do 25%

Decenijama su italijanske porodice imale isti letnji ritual. Mesecima unapred rezervisale bi ležaljke i suncobrane na svom omiljenom letovalištu i tamo provodile ceo odmor. Ove godine, međutim, vlasnici plažnih barova i iznajmljivača ležaljki beleže drastičan pad gostiju, posebno onih koji ostaju duže vreme.

Istovremeno, planinski masivi Italije na severu beleže pravu opsadu turista. Dok političari krive visoke cene na obali, sve je jasnije da su glavni razlozi – vreli toplotni talasi i klimatske promene.

Cene na plažama rastu, posetioci odlaze

Asocijacija Assobalneari Italia pad poseta pripisuje rastu troškova života i sve višim cenama iznajmljivanja plažnog prostora. Prema podacima udruženja Altroconsumo, cena iznajmljivanja ležaljke je sada u proseku 17% viša nego pre četiri godine.

Na plažama Lacija gotovo je nemoguće iznajmiti dva ležaljke i suncobran za manje od 30 evra dnevno, dok u najpopularnijim mestima Pulje i Sardinije ta cifra dostiže i 90 evra.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Leonhard Angerer (@angererleonhard)

Planine privlače sve više turista

Mnogi Italijani ne ostaju kod kuće da bi štedeli, već odmor provode na planini. Iako je planinski odmor u proseku jeftiniji od letovanja na moru, stručnjaci kažu da presudan razlog nije novac, već beg od nesnosnih vrućina.

Jun je bio jedan od najtoplijih meseci ikada zabeleženih u svetu, dok je Evropa pretrpela dugotrajan toplotni talas sa temperaturama iznad 40°C. Iako se u julu vrućina malo ublažila, to je i dalje bio četvrti najtopliji jul u evropskoj istoriji.

Zato sve više turista bira alpske predele poput Dolomita. U Trentinu, poznatom po nacionalnim parkovima i planinskim vrhovima, broj posetilaca je već blizu rekorda iz prošlog leta od preko 10 miliona.

Pretnja od “lošeg upravljanja” turizmom

Za planinske centre, koji se zimi bore sa sve kraćom ski sezonom, letnji priliv turista predstavlja spas. Međutim, stručnjaci upozoravaju na opasnost od loše organizacije poseta.

Neke destinacije, poput Sećeda, jezera Brajes i Tre Ćime di Lavaredo, ove godine jedva uspevaju da izađu na kraj sa ogromnim brojem gostiju. Na poznatoj stazi na Sećedi, sa koje se pruža spektakularan pogled na planinske vrhove Odle, zabeleženo je čak 8.000 posetilaca u jednom danu jula. Gužve su bile tolika da su lokalni vlasnici zemljišta postavili kapiju sa naplatom ulaza.

Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.

Turistički radnici ističu da je potrebno promovisati i manje poznata mesta koja su jednako lepa. Na taj način bi se smanjio pritisak na nekoliko prepoznatljivih lokacija koje turisti redovno posećuju.

Produžena sezona kao rešenje

Sa sve dužim letima u Evropi, stručnjaci predlažu produženje sezone i fokusiranje na planinski turizam tokom septembra i oktobra. U Trentinu su, na primer, planinske kolibe ostavljene otvorene duže, a organizuju se i gastronomske i vinske ture posvećene jesenjim specijalitetima.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.