Posezona na Kvarneru donela je odlične rezultate i rast turističkog prometa u odnosu na prošlu godinu. Prema podacima Turističke zajednice Kvarnera, u septembru je u regiji boravilo oko 365.000 gostiju. Oni su ostvarili više od 2,2 miliona noćenja, što je 8% više dolazaka i 7% više noćenja nego 2024. godine

Kvarner je i ove postsezone potvrdio status jedne od najposećenijih regija na Jadranu. Najviše turista stiglo je iz Nemačke, ostvarivši oko 760.000 noćenja, što predstavlja porast od 12%. Slede Austrijanci sa oko 300.000 noćenja i Slovenci sa približno 290.000, čime su oba tržišta zabeležila rast od 6 i 8 odsto. Rast su ostvarili i domaći gosti, koji su u posezoni zabeležili 14% više dolazaka nego prošle godine.

Iz Turističke zajednice Kvarnera saopšteno je da je posezona počela izuzetno dobro, uz rast dolazaka i noćenja u odnosu na prošlu godinu. To je trend koji ova regija beleži već desetak godina, jer su stvoreni jaki motivi dolaska u predsezoni i posezoni, na čemu se, kako navode, intenzivno radi.

Osbovni cilj je produžetak sezone i ravnomernije rasporediti turistički promet tokom cele godine. Fokus, kako dalje navode, ostaje na ojačavanju posezone kako bi se smanjio pritisak na špicu sezone. Poseban naglasak se stavlja na gastronomiju, zdravstveni turizam, outdoor sadržaje i manifestacije koje privlače goste upravo u ovo doba godine.

Hoteli i kampovi vode rast

Kvarnerski hoteli su u septembru ostvarili blizu pola miliona noćenja, što je 9% više nego prošle godine. Najveći rast beleže hoteli sa pet zvezdica, čak 18% više noćenja. Kampovi su takođe zabeležili izvanredan rezultat, sa preko pola miliona noćenja, što je 18% više nego lani, zahvaljujući lepšem vremenu nego prošle godine.

Najveći broj noćenja, više od 840.000, ostvaren je u privatnom smeštaju, pri čemu je posebno porastao broj rezervacija u luksuznim apartmanima i kućama sa pet zvezdica – za 18% više nego prošle godine.

Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.

Ukupni rezultati 2025. godine

Od početka godine, Kvarner je zabeležio oko tri miliona dolazaka (rast od 3%) i 17,3 miliona noćenja (rast od 1%). Nemačko tržište, i dalje najvažnije za region, u blagom je minusu od 2% na godišnjem nivou, dok slovensko tržište beleži rast od 3%, a domaći turisti 5% više noćenja nego prošle godine.

Poseban uspeh ostvarili su gosti iz Poljske, sa 13% više dolazaka i 9% više noćenja, kao i turisti iz Srbije, koji su ostvarili 11% više noćenja.

Iz Turističke zajednice Kvarnera poručuju još da je kvalitet ključan i da mora pratiti cenu, posebno u vreme kada gosti lako mogu uporediti ponude putem digitalnih alata. Turisti danas ne traže nužno najjeftinije opcije, već ono što opravdava cenu, a rast u visokoj kategoriji smeštaja pokazuje da kvalitet uvek pronalazi svoje mesto.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Kupovina direktno iz razgovora više nije samo ideja budućnosti. ChatGPT sada omogućava korisnicima da otkriju, izaberu i plate uslugu – bez napuštanja razgovora, odnosno chat-a. Ova tehnologija, poznata kao conversational commerce, menja način na koji turisti istražuju i rezervišu putovanja

Kako funkcioniše?

U osnovi ovog ChatGPT sistema su tri elementa: aplikacije unutar chat-a, siguran sistem plaćanja (Instant Checkout) i partnerstva sa platformama poput Stripe, Shopify i Booking. ChatGPT može prikazati ponude, izračunati cenu, a korisnik odmah potvrđuje i plaća. Transakcija se obrađuje kroz verifikovanog provajdera, dok trgovac zadržava kontrolu nad isporukom i potvrdom rezervacije.

Prednosti za turizam

Hoteli i agencije dobijaju kraći put do gosta, manje napuštenih korpi i veću konverziju. Gosti mogu u chat-u odmah rezervisati sobu, dodati doručak ili izlet, bez preusmeravanja na sajt. To je posebno korisno za last-minute prodaju i personalizovane ponude.

Bezbednost i poverenje

Podaci o plaćanju prolaze kroz tokenizaciju i enkripciju. Ipak, trgovci moraju jasno navesti ko obrađuje uplatu i poštovati propise o zaštiti potrošača i povraćaju sredstava.

Uticaj i budućnost

Stručnjaci predviđaju da će conversational commerce u narednim godinama činiti veliki deo globalne e-trgovine. Za turistički sektor, to znači prelazak sa informativnog chat-a na pravi prodajni kanal. Brendovi koji se prvi prilagode – imaće prednost.

Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.

ChatGPT prodaja iz razgovora donosi novu dinamiku turizmu. Uz sigurnu tehnologiju i dobro iskustvo korisnika, razgovor postaje nova tačka rezervacije – jednostavna, brza i personalizovana.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Egipat, zemlja koja je decenijama bila sinonim za magiju drevne civilizacije, Nil, piramide i toplo Crveno more, poslednjih meseci sve češće se nalazi pod lupom nezadovoljnih turista. Iako broj posetilaca i dalje raste, čak i iznad nivoa pre pandemije, sve veći broj putnika navodi da je njihovo iskustvo bilo ispod očekivanja. Razlozi su brojni: od loše organizacije i agresivnih prodavaca, do narušenog osećaja bezbednosti i disonance između marketinških obećanja i stvarnosti

Bezbednost

Jedan od ključnih faktora koji utiče na pad zadovoljstva turista jeste percepcija bezbednosti. Prema izveštajima portala OzArab Media, popunjenost hotela na Crvenom moru pala je na oko 80% zbog ratnih tenzija u regionu, naročito nakon sukoba u Pojasu Gaze. Dodatno, tragičan incident u martu 2025. godine, kada je potonula turistička podmornica kod obale Hurghade i poginulo više osoba, dodatno je poljuljao poverenje u standarde bezbednosti i nadzora u turističkoj industriji.

Odnos prema turistima

Drugi problem, koji sve više zauzima mesto u javnosti, tiče se odnosa prema turistima. Na društvenim mrežama, posebno TikToku i Redditu, mnogi posetioci upozoravaju na „turističke zamke“. To su situacije u kojima lokalni prodavci i vodiči nude usluge po jednoj ceni, a zatim traže dodatni novac nakon korišćenja. Portal Egyptian Streets to opisuje kao „TikTok problem“ egipatskog turizma, jer se viralni snimci razočaranih posetilaca šire mnogo brže od promotivnih kampanja. Za mnoge zapadne i evropske turiste, to stvara osećaj nesigurnosti i nelagodnosti, čak i kada su istorijske atrakcije poput piramida u Gizi i Luxora i dalje fascinantne.

Infrastruktura

Uz sve to, dolazi i pitanje kvaliteta infrastrukture i ukupnog doživljaja. Putevi, javni prostori i higijenski standardi u pojedinim turističkim zonama ne prate uvek obećanja luksuza koja se promovišu u brošurama i na društvenim mrežama. Na popularnim forumima i turističkim grupama, česta je ocena da je „Egipat prelep, ali iscrpljujuć“. To je destinacija koja nudi spektakl, ali zahteva strpljenje i toleranciju na „haos“. To se posebno primećuje kod mlađih putnika i influensera, koji porede Egipat sa modernim all-inclusive rizortima u Turskoj ili UAE. To su destinacije gde je usluga daleko standardizovanija i udobnija.

Važno je napomenuti da egipatski turizam ne propada, naprotiv. Prema podacima Tourism Review magazina, broj međunarodnih dolazaka u Egipat porastao je za 12% u odnosu na 2023. godinu. To pokazuje snažan oporavak posle globalne pandemije. Vlada ulaže u modernizaciju aerodroma, nove luksuzne hotele i razvoj kulturnog turizma kroz otvaranje Velikog egipatskog muzeja u Gizi. Pitanje, međutim, nije kvantitativno, turisti dolaze, ali sve češće odlaze sa pomešanim osećanjima.

Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.

Zaključno, Egipat ostaje jedna od najvažnijih svetskih turističkih destinacija, ali suočava se s izazovom reputacije. U eri društvenih mreža, jedan negativan video može imati veći efekat nego deset promotivnih kampanja. Ako zemlja želi da povrati status mesta koje ne samo da se posećuje, već i istinski voli, mora da uloži dodatno. Mora da uloži više u kvalitet usluga, autentičnost iskustva i osećaj dobrodošlice. Te vrednosti su nekada bile sinonim za egipatsko gostoprimstvo.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Evropski gradovi sve više ulažu u unapređenje kvaliteta života svojih stanovnika. Najnovije istraživanje platforme Omio otkriva da su se Zagreb i Ljubljana uspešno svrstali među najzdravije gradove Evrope. Analiza je obuhvatila 17 faktora koji utiču na svakodnevni život, poput kvaliteta vazduha, dostupnosti zelenih površina, nivoa buke, broja teretana i banja, kao i pogodnosti za pešake. Rezultati su pokazali koji evropski gradovi nude najbolje uslove za zdrav, aktivan i uravnotežen život

Na vrhu liste najzdravijih evropskih gradova našao se Madrid, koji se istakao visokim kvalitetom života, brojnim banjama i impresivnim brojem od preko 2.700 sunčanih sati godišnje. Odmah iza njega slede Lisabon i Beč, dok se Zagreb ponosno pozicionirao na desetom mestu, ispred mnogih većih evropskih metropola. Hrvatska prestonica dobila je visoke ocene zahvaljujući obilju zelenih površina, razvijenim pešačkim i biciklističkim rutama, kao i rastućem broju velnes i fitnes sadržaja koji podstiču aktivan i zdrav način života. Posebno se ističu brojni joga prostori, javne teretane i centri za relaksaciju koji sve više privlače i lokalno stanovništvo i turiste.

Odmah iza Zagreba, među najzdravijim evropskim gradovima, nalazi se i Ljubljana. Slovenačka prestonica već godinama važi za primer održivog urbanog razvoja. Posebno se ističu čiste ulice, brojni parkovi, veliki broj biciklističkih staza i minimalno zagađenje. Njen uspeh leži u tome što urbani prostor diše zajedno s prirodom, pa stanovnici lako pronalaze balans između posla, rekreacije i odmora.

U širem evropskom kontekstu, među gradovima koji su se istakli po zdravom načinu života nalaze se i Prag, Amsterdam, Helsinki, Kopenhagen, Rim, Budimpešta, Bern i Berlin. To pokazuje da se koncept zdravog grada više ne odnosi samo na Skandinaviju, već i na centralnu i južnu Evropu.

Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.

Zajedničko svim ovim gradovima jeste uspešna kombinacija urbanog razvoja i brige o životnoj sredini. Ulaganje u javne prostore, čistu energiju, sportsku infrastrukturu i održivu mobilnost postaje prioritet ne samo za zapadne, već i za gradove regiona. Time Zagreb i Ljubljana pokazuju da jugoistočna Evropa više nije pasivan posmatrač evropskih trendova. Ovi gradovi su aktivni učesnici u stvaranju zdravijih, zelenijih i srećnijih sredina.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.