Evropski gradovi sve više ulažu u unapređenje kvaliteta života svojih stanovnika. Najnovije istraživanje platforme Omio otkriva da su se Zagreb i Ljubljana uspešno svrstali među najzdravije gradove Evrope. Analiza je obuhvatila 17 faktora koji utiču na svakodnevni život, poput kvaliteta vazduha, dostupnosti zelenih površina, nivoa buke, broja teretana i banja, kao i pogodnosti za pešake. Rezultati su pokazali koji evropski gradovi nude najbolje uslove za zdrav, aktivan i uravnotežen život

Na vrhu liste najzdravijih evropskih gradova našao se Madrid, koji se istakao visokim kvalitetom života, brojnim banjama i impresivnim brojem od preko 2.700 sunčanih sati godišnje. Odmah iza njega slede Lisabon i Beč, dok se Zagreb ponosno pozicionirao na desetom mestu, ispred mnogih većih evropskih metropola. Hrvatska prestonica dobila je visoke ocene zahvaljujući obilju zelenih površina, razvijenim pešačkim i biciklističkim rutama, kao i rastućem broju velnes i fitnes sadržaja koji podstiču aktivan i zdrav način života. Posebno se ističu brojni joga prostori, javne teretane i centri za relaksaciju koji sve više privlače i lokalno stanovništvo i turiste.

Odmah iza Zagreba, među najzdravijim evropskim gradovima, nalazi se i Ljubljana. Slovenačka prestonica već godinama važi za primer održivog urbanog razvoja. Posebno se ističu čiste ulice, brojni parkovi, veliki broj biciklističkih staza i minimalno zagađenje. Njen uspeh leži u tome što urbani prostor diše zajedno s prirodom, pa stanovnici lako pronalaze balans između posla, rekreacije i odmora.

U širem evropskom kontekstu, među gradovima koji su se istakli po zdravom načinu života nalaze se i Prag, Amsterdam, Helsinki, Kopenhagen, Rim, Budimpešta, Bern i Berlin. To pokazuje da se koncept zdravog grada više ne odnosi samo na Skandinaviju, već i na centralnu i južnu Evropu.

Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.

Zajedničko svim ovim gradovima jeste uspešna kombinacija urbanog razvoja i brige o životnoj sredini. Ulaganje u javne prostore, čistu energiju, sportsku infrastrukturu i održivu mobilnost postaje prioritet ne samo za zapadne, već i za gradove regiona. Time Zagreb i Ljubljana pokazuju da jugoistočna Evropa više nije pasivan posmatrač evropskih trendova. Ovi gradovi su aktivni učesnici u stvaranju zdravijih, zelenijih i srećnijih sredina.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Španija je i ovog leta dokazala da je neprikosnoveni gigant svetskog turizma. Tokom jula i avgusta 2025. zemlju je posetilo čak 22,3 miliona stranih turista, što je značajno više u poređenju sa 21,8 miliona u istom periodu prošle godine, pokazuju podaci Nacionalnog instituta za statistiku (INE)

Samo u avgustu zabeleženo je 11,3 miliona dolazaka, što je rast od 2,9% u odnosu na 2024. godinu. Jul mesec je doneo 11 miliona posetilaca, to je povećanje od 1,6% u odnosu na prethodnu sezonu. Ukupno, za prvih osam meseci 2025. Španija je ugostila čak 66,8 miliona turista, što predstavlja novi rekord i rast od 3,9% u poređenju sa 2024.

Britanci, Francuzi i Nemci – stub španskog turizma

Glavni oslonac španske turističke privrede ostaju putnici iz Velike Britanije, Francuske i Nemačke. Promenjeni trendovi putovanja takođe doprinose rastu – sve više posetilaca bira jesen i proleće umesto najtoplijih letnjih meseci. Manje od 40% domaćih turista putovalo je u avgustu, dok se sve veći broj Španaca odlučuje za septembar, što dodatno produžava sezonu i puni hotele, barove i apartmane i van letnjeg vrhunca.

U Kanarskim ostrvima, jednoj od najtraženijih destinacija, cene hotelskog i apartmanskog smeštaja porasle su za 5,3% između septembra 2023. i 2024. godine, a trenutno su čak 25% više nego 2019.

Mere protiv masovnog turizma – dovoljno ili ne?

Iako brojke ruše rekorde, Španija se već godinama suočava sa snažnim otporom lokalnog stanovništva prema masovnom turizmu. Protesti širom zemlje zahtevaju da vlasti obuzdaju nekontrolisani rast poseta koji preti kvalitetu života lokalnih zajednica.

Vlada je u septembru 2025. uklonila čak 53.000 turističkih apartmana iz zvaničnog registra, vraćajući ih na tržište trajnog zakupa za mlade i porodice. Platforme poput Airbnb-a i Booking.com-a dobile su nalog da uklone te ponude. Barselona je najavila da će do 2028. potpuno ukinuti kratkoročne turističke stanove, dok je još 2023. ograničila broj kruzera u centralnoj luci.

Málaga je pokrenula kampanju sa pravilima ponašanja za turiste, dok su Balearska ostrva uvela strožu kontrolu konzumacije alkohola i partijanja na brodovima.

Kanarska ostrva na udaru – lokalci ostaju bez domova

Uprkos merama, broj turista ne jenjava. Kanarska ostrva su u martu 2025. zabeležila više od 1,55 miliona stranih posetilaca, što je novi rekord. Međutim, posledice su ozbiljne. Lokalno stanovništvo se suočava sa nestašicom stanova, a pojedini ljudi prinuđeni su da žive u automobilima ili čak pećinama, jer veliki deo nekretnina završava u turističkoj ponudi.

Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.

Aktivisti navode da nemaju ništa protiv samih turista, ali industrija raste iz godine u godinu, troši ogromne resurse i ostrva to jednostavno ne mogu da izdrže. Građanske inicijative sada zahtevaju moratorijum na nove hotele, obustavu izgradnje turističkih kompleksa i uvođenje ekološke takse koja bi zaista imala efekta.

Španija između rekorda i održivosti

Dok Španija slavi još jednu rekordnu sezonu, pitanje održivosti turizma postaje sve urgentnije. Zemlja balansira između ekonomske koristi i pritiska na lokalne zajednice, a naredne godine pokazaće da li će mere protiv masovnog turizma zaista doneti rezultate ili će brojke i dalje nezaustavljivo rasti.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Nakon donekle neizvesnog vrhunca letnje sezone, septembar je doneo novi talas optimizma hrvatskom turizmu. Iako je leto 2025. bilo obeleženo nestabilnim vremenom i izazovima koje donose klimatske promene, ovaj mesec je pokazao da sve više putnika bira mirniji ritam odmora, povoljnije cene i autentična iskustva van glavne sezone

Istra obara rekorde, ali Kvarner pokazuje stabilan rast

Dok je Istra u septembru ostvarila gotovo četiri miliona noćenja, što je 9% više nego prošle godine, Kvarner se istakao kao primer regiona koji uspešno gradi celogodišnji turizam. U Opatiji, simbolu luksuza i tradicije kvarnerskog primorja, ostvareno je 132.000 noćenja, odnosno 3% više nego prošle godine, dok je broj dolazaka porastao za 4%. Najviše gostiju došlo je iz Austrije i Nemačke, a sve veći broj turista stiže i iz Hrvatske, Mađarske, Holandije i Sjedinjenih Američkih Država.

Opatija i šire područje Kvarnera već godinama grade imidž destinacije koja nudi sadržaje tokom cele godine. Osim mora i šetnji uz obalu, turisti posećuju region zbog kongresa, wellness programa, manifestacija i gastronomske ponude. Prema rečima zvaničnika Turističke zajednice grada Opatije, septembar je bio obeležen nizom MICE događaja (kongresa i poslovnih skupova) i manifestacija poput Festivala čokolade i Čarobnog opatijskog adventa, koji svake godine privlače sve više posetilaca i produžavaju sezonu do zime.

Aktivni turizam i gastronomija u prvom planu

Sve veći broj turista danas bira aktivan odmor i boravak u prirodi. Tokom septembra širom Istre i Kvarnera održano je više sportskih događaja, poput biciklističkih tura, triatlona i planinarskih susreta, što je značajno produžilo sezonu i donelo novi profil gostiju. Uz to, vino, maslinovo ulje i lokalna gastronomija postali su ključni motiv dolaska mnogih posetilaca koji traže autentičnost i kvalitet.

Posezona – nova šansa za Jadran

Kvarner i Istra pokazali su da posezona više nije „rezervni plan“, već strateški pravac razvoja turizma. U Opatiji su zdravstveni i velnes programi jesu važan deo ponude, a sve veći broj posetilaca bira boravak u ovoj regiji upravo tokom jeseni. Tada je klima prijatna, cene niže, a događaja mnogo.

Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.

Septembar je, dakle, ponovo potvrdio da hrvatski turizam uspešno širi sezonu. Kvarner pritom zauzima centralno mesto kao destinacija koja spaja more, kulturu, gastronomiju i zdravlje u savršenu jesenju formulu.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Dok mnoge svetske destinacije traže načine da se izbore sa prekomernim turizmom, Helsinki je pokazao da dugoročna i pažljivo planirana strategija može da učini razliku. Pretrpanost gradova, rast cena stanova i pritisak na infrastrukturu uobičajene su posledice masovnog turizma, a negativan uticaj na životnu sredinu sve je izraženiji. Umesto da se bori protiv posledica, Helsinki je već decenijama gradio temelje održivog turizma i upravo zahvaljujući tome dva puta zaredom proglašen je najodrživijom turističkom destinacijom sveta

Ovo priznanje dolazi iz Global Destination Sustainability (GDS) Index-a, međunarodnog sistema rangiranja koji ocenjuje više od 100 gradova na osnovu 70 pokazatelja. Helsinki je briljirao u svim kategorijama – od upravljanja destinacijom i lanca snabdevanja, preko socijalne održivosti, pa sve do ekoloških performansi. Njihov pristup pokazuje da turizam može biti i ekonomski uspešan i društveno odgovoran, ako je vođen jasnom vizijom i transparentnošću.

Jedna od ključnih prednosti Helsinkija leži u saradnji različitih aktera – gradske vlasti, hotela, lokalnih biznisa i samih građana. Činjenica da čak 99% soba u velikim hotelima ima ekološke sertifikate, jasno govori koliko je održivost postala deo identiteta ovog grada. Pored toga, Green Destinations sertifikacija, koju Helsinki nosi od 2025. godine, potvrđuje da standardi održivosti nisu samo deklarativni. Oni su jasni, merljivi i priznati na međunarodnom nivou.

Zanimljivo je da ovakav model ne odbija turiste – naprotiv. Broj međunarodnih posetilaca u Helsinkiju raste, a istraživanja pokazuju da sve više putnika širom sveta želi destinacije koje brinu o ljudima i prirodi. Turizam ovde nije shvaćen kao industrija koja iscrpljuje resurse, već kao prilika da grad postane bolje i zdravije mesto. Grad mora biti isti i za one koji u njemu žive i za one koji ga posećuju.

Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.

Helsinki je danas primer da održivi razvoj ne mora biti kompromis između ekonomije i ekologije, već način da se oba cilja ostvare istovremeno. Njihova poruka je potpuno jasna. Budućnost turizma leži u odgovornosti, a gradovi koji to prepoznaju biće oni koji će dugoročno pobediti u globalnoj turističkoj utakmici.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.