Italija potvrđuje status jedne od vodećih svetskih turističkih destinacija. Prema najnovijim podacima Svetskog saveta za putovanja i turizam (WTTC), ova zemlja je u 2025. godini peta najposećenija na svetu. Sa skoro 58 miliona turističkih dolazaka prognoze pokazuju da bi uskoro mogla da se popne i na četvrtu poziciju.

Doprinos turizma italijanskom BDP-u procenjuje se na 237,4 milijarde evra, dok je u sektoru zaposleno više od 3,2 miliona ljudi. Strani posetioci troše preko 60 milijardi evra, što znači da je Italija među prvih šest destinacija sveta kada je reč o potrošnji turista.

Na Samitu turizma WTTC, održanom u Rimu od 28. do 30. septembra, italijanska premijerka naglasila je da turizam više nije sporedna grana privrede. Turizam je ključni pokretač ekonomskog razvoja te zemlje. Ona je podsetila da je zbog tog značaja formirano i autonomno Ministarstvo turizma, sa ciljem da donosi strateške odluke i dodatno ojača sektor.

Ministarka turizma Italije istakla je da turizam ima i važnu društvenu dimenziju. Prema njenim rečima, putovanja pomažu ljudima da otkriju nove kulture, prevaziđu sopstvene granice i steknu dragocena životna iskustva.

Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.

Ovi rezultati potvrđuju da Italija, sa bogatim kulturnim nasleđem, raznovrsnim pejzažima i snažnom promocijom, ostaje među najatraktivnijim destinacijama sveta. Turizam svakako zauzima sve bitnije mesto u njenom ekonomskom i društvenom razvoju.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Slovenija je još jednom potvrdila svoj status lidera u održivom turizmu – čak osam destinacija iz ove zemlje uvršteno je u prestižnu globalnu listu Green Destinations Top 100 Stories 2025. Bled, Bela krajina, Bohinj, Brežice, Jeruzalem, Ljubljana, Logarska dolina – Solčavsko i Miren Kras predstavljaju inspiraciju za turizam budućnosti, koji gradi mostove između zajednica, poštuje prirodu i stvara mogućnosti za održiviji i povezan svet

Nagrade su uručene na međunarodnoj konferenciji Green Destinations u Monpeljeu, gde je Green Scheme of Slovenian Tourism istaknuta kao primer sistemskog i celovitog pristupa razvoju održivih destinacija. Fokus Slovenije na zelenu budućnost donosi međunarodno priznanje i služi kao inspiracija globalnoj turističkoj zajednici. Green Destinations okuplja više od 600 destinacija iz preko 60 zemalja.

Nagrađene zelene priče Slovenije

Bela krajina – Zero Waste

Manifestacija Lahinja Trail postala je prvo potpuno Zero Waste događanje u Sloveniji. Uz smanjenje otpada za 13% po učesniku i angažovanje 107 volontera, događaj postavlja nove standarde održivog upravljanja događajima. Održava se u novembru, van glavne turističke sezone, čime promoviše održivi turizam i štiti dragocenu biodiverzitet oblasti.

Ljubljana – Nedelja turizma u Ljubljani

Od pokretanja 2022. godine, Ljubljana Tourism Week prerastao je u manifestaciju sa više od 150 aktivnosti za sve uzraste i interesovanja. Oko Svetskog dana turizma 27. septembra, stanovnici imaju priliku da kroz raznovrsne aktivnosti upoznaju kulturnu, kulinarsku i kreativnu ponudu grada. Inicijativa podstiče lokalce da sagledaju svoj grad kroz oči turista i razumeju doprinos turizma kvalitetu života u Ljubljani.

Bohinj – Od viljuške do tanjira: 100% lokalno

Projekat promoviše lokalnu proizvodnju hrane, povezujući proizvođače sa restoranima, pijacama i potrošačima. Cilj je povećanje lokalne samodovoljnosti, podizanje svesti o lokalnim proizvodima i olakšavanje njihove dostupnosti. Projekat čuva prirodnu sredinu Bohinja i podstiče upotrebu svežih, lokalno proizvedenih namirnica.

Bled – Više razglednice: Multimedijalno iskustvo autentičnog Bleda

Turistička organizacija Bleda lansirala je projekat koji Bled pretvara iz destinacije „za videti“ u destinaciju „za doživeti“. Tri formata – film Adventure of a Lifetime, The Bled Podcast i knjiga Bledology – pričaju autentične priče, podstiču duže boravke turista i promovišu manje posećene lokalne rute. Projekat aktivno doprinosi strategiji održivosti destinacije.

Miren Kras – Ukusi ljubavi: Mesec špargli i trešanja

Kulinarski projekt Flavours of Love povezuje špargle iz Goriške i trešnje iz Brda kroz saradnju vinara i restoratera iz tri vinske regije. Projekt jača lanac od farme do stola, podiže kvalitet kulinarstva i stvara prepoznatljivu zajedničku priču. Gala večera sa 9 vrhunskih jela i vina istakla je rezultate projekta u obuci ugostitelja i promociji održive proizvodnje.

Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.

Brežice – Brežice Selected: Od lokalnih proizvođača do zajedničkog brenda

Kolektivni brend Brežice Selected okuplja lokalne poljoprivrednike, vinare, restoratera i zanatlije, promovišući održivost, autentičnost i kvalitet. Sertifikat se dodeljuje proizvodima i uslugama koji zadovoljavaju visoke standarde i uključuju lokalne sastojke. Brend podstiče saradnju, vidljivost i održivi razvoj zajednice.

Logarska dolina – Solčavsko: priča o vuni, zajednici i tradiciji

Festival Bicka Sheep Wool Festival slavi domaću pasminu ovaca i čuva pastirsko i zanatsko nasleđe. Festival uključuje tržište lokalnih proizvoda, demonstracije zanata, radionice i kulturne programe. Postao je međunarodno prepoznat događaj koji povezuje generacije, uključuje ranjive grupe i promoviše očuvanje kulturnog pejzaža.

Jeruzalem – Martinje sa dušom tradicije i održivosti

St. Martin’s Day u Jeruzalemu, koji je počeo kao lokalna proslava berbe i degustacija vina, prerastao je u događaj na nivou destinacije sa koordinisanim programom i održivim planiranjem. Festival Martinovanje privlači posetioce iz Slovenije i inostranstva, a njegov rast postavlja nove standarde u kvalitetu, logistici i autentičnom doživljaju.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Postoji vrsta putovanja koja ne meri svoju vrednost brojem pređenih kilometara niti znamenitostima koje su obiđene. To su putovanja ka sebi, self-discovery iskustva, gde destinacija nije samo geografska tačka, već i unutrašnje stanje. Takva putovanja postaju sve popularnija jer ljudi sve više osećaju da odlazak u prirodu, tišinu i novo okruženje može otvoriti vrata introspektivnom iskustvu koje menja život

Self-discovery putovanje je oblik putovanja koji kombinuje fizičko kretanje i iskustvo nove sredine sa introspektivnim procesom samoproučavanja i ličnog razvoja. Tu cilj nije samo obilazak destinacija, već dublje upoznavanje sopstvenih vrednosti, želja, talenata i životnih prioriteta. Takođe, to je obnavljanje unutrašnje energije i pronalaženje unutrašnjeg mira kroz kontakt sa prirodom, tišinom i iskustvima koja inspirišu promenu i lični rast.

Self-discovery iskustva u Srbiji i regionu

Srbija se prirodno uklapa u ovaj trend. Zlatibor je poznat po retreat programima koji kombinuju jogu i meditaciju, i nudi prirodu i mogućnost da se vreme uspori. Kopaonik, osim što je prestonica zimskog turizma, sve češće se promoviše i kao planina za velnes i regeneraciju. Sve više hotela nudi boravak i programe u prirodi kao temelj za unutrašnje otkrivanje sopstvenih snaga. Vreme provedeno u ruralnim selima Srbije, daleko od gradske vreve, takođe pruža priliku da se povežemo sa jednostavnošću i pronađemo vrednosti koje često u svakodnevici zaboravljamo.

Hrvatska nudi slične mogućnosti. Kvarner, sa spojem mora i planina, stvara jedinstvenu scenu za introspektivni odmor, dok Gorski kotar, poznat kao zelena pluća Hrvatske, pruža šumsku tišinu i prostore za meditativne šetnje i unutrašnji mir. Ove destinacije sve više privlače putnike koji ne traže samo užurban obilazak obale ili gradova, već žele prostor za tišinu, refleksiju i kontakt sa prirodom.

Slovenija je posebna priča u ovom kontekstu, jer razvija održivi turizam koji se prirodno uklapa u koncept samospoznaje. Bohinj, skriven među alpskim vrhovima, pruža idealno okruženje za introspektivne šetnje pored jezera i planinskih potoka. Bled, sa svojim bajkovitim ostrvom i mirnim jezerom, odavno je simbol romantike, ali i mesto gde ljudi pronalaze trenutke unutrašnje tišine i inspiracije.

Slovenačka Istra, sa svojim vinogradima, maslinjacima i mediteranskom atmosferom, nudi spoj mora, sunca i introspektivnog mira. Pohorje, sa svojim prostranim šumama, planinskim stazama i čistim vazduhom, pruža dodatnu dimenziju samospoznaje kroz aktivan odmor i povezivanje sa prirodom.

Crna Gora, sa svojim planinskim predelima i primorskim oazama, pruža jedinstvenu kombinaciju prirodne lepote i prostora za introspektivni odmor. Bosna i Hercegovina nudi destinacije poput Jahorine i Ravne planine, koje su savršene za one koji žele da se povežu sa planinskom prirodom i pronađu unutrašnji mir kroz šetnje, tišinu i aktivan boravak u prirodi.

Ono što self-discovery putovanje izdvaja od običnog odmora jeste njegova snaga da nas vrati sebi. Dok fotografije i suveniri beleže spoljašnje trenutke, ovakva putovanja beleže unutrašnje promene. U tišini planina, u ritmu disanja na časovima joge, u šumama Gorskog kotara ili pored obala Bleda, Bohinja i Pohorja, putnik otkriva delove sebe koje je zaboravio. Upravo zato ovakvi oblici turizma dobijaju na značaju – jer ljudi sve više traže smisao, a ne samo beg od svakodnevnice.

Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.

Self-discovery putovanja na Balkanu postaju dokaz da nije potrebno ići daleko da bi se pronašlo ono najvažnije. Dovoljno je krenuti ka prirodi, otvoriti se za nova iskustva i dozvoliti sebi da putovanje ne bude samo spoljašnje, već i unutrašnje. Putnik može pronaći priliku da otkrije sebe, obnovi energiju i pronađe unutrašnji mir kroz spajanje prirode, introspektivnih aktivnosti i putničke avanture.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

U savremenom turizmu, kratkoročni najam preko platformi poput Airbnb-a donosi i brojne izazove. Dok turisti dobijaju širu ponudu, lokalne zajednice često trpe pritisak zbog ilegalnih oglasa, preopterećenog tržišta nekretnina i narušavanja kvaliteta života stanovnika. Ibiza, jedno od najpoznatijih ostrva u Španiji i svetska turistička ikona, suočila se upravo sa tim problemom. Na sreću, uspela je da ga reši i postane primer destinacije koja je uklonila gotovo kompletnu ponudu ilegalnih kratkoročnih najmova

Proces je vođen koordinacijom lokalnih vlasti, u saradnji sa platformom Airbnb i specijalizovanim analitičkim kompanijama. Kreiran je sistem koji je povezao baze podataka o licencama, geolokacijske informacije i registre nekretnina, čime je omogućeno brzo prepoznavanje oglasa koji ne ispunjavaju zakonske uslove.

Airbnb je pristao da ukloni sve oglase koji nemaju registracioni broj, dok su domaćinima koji nisu posedovali dozvole dati rokovi da usklade svoju ponudu. Paralelno sa tim, pojačane su inspekcije na terenu, uvedene kazne za prekršioce i stvorena jasna pravila koja su omogućila da se regulacija sprovede u praksi.

Kakvi su rezultati?

Rezultati su bili značajni. Tokom perioda od nešto više od godinu dana uklonjeno je više od 2.800 oglasa i preko 14.500 kreveta koji su se nudili ilegalno. Procene pokazuju da je oko 4.900 turista dnevno ranije boravilo u nelegalnim smeštajima, a sada su preusmereni u objekte koji posluju legalno. Ponuda na Airbnb-u prepolovljena je, sa preko 25.000 kreveta svedena je na oko 13.000, čime je Ibiza postala prva destinacija u Španiji koja je praktično eliminisala ilegalni kratkoročni najam sa tržišta.

Ovaj potez doneo je više koristi. Stanovnici Ibize su dobili veću dostupnost stambenog prostora i smanjen pritisak na infrastrukturu. Istovremeo je lokalna samouprava ojačala kontrolu nad turističkim sektorom. Legalni smeštaj je dobio stabilniju poziciju na tržištu, a reputacija ostrva kao destinacije koja uvodi red i promoviše održivost dodatno je porasla. Naravno, problemi sa rastom cena stanova nisu u potpunosti nestali, ali eliminisanje ilegalnih oglasa je pokazalo da odlučna akcija može da preusmeri turistički tok u zakonske okvire.

Iskustvo Ibize nosi važne lekcije za druge destinacije. Ključni elementi uspeha bili su jasan zakonski okvir, saradnja sa platformama koje posreduju u oglašavanju, primena tehnologije za praćenje tržišta i dosledno sprovođenje pravila. Ono što se često činilo nemogućim, Ibiza je uspela da sprovede – dokazavši da se ilegalni kratkoročni najam može staviti pod kontrolu kada postoji politička volja, institucionalna podrška i partnerski odnos između javnog i privatnog sektora.

Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.

Ibiza je time postavila novi standard u borbi protiv neregulisanog turizma i pokazala kako destinacija može da gradi održivost. Na taj način čuva život lokalnog stanovništva i istovremeno obezbeđuje kvalitetnu i sigurnu ponudu za posetioce.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Hrvatska je među pet zemalja sa najviše sertifikovanih destinacija, zajedno sa Australijom, Francuskom, Portugalom i Slovenijom

Na globalnoj konferenciji Green Destinations u Monpeljeu, hrvatski turizam ostvario je veliki uspeh. Plitvička jezera dobila su zlatno priznanje za održivost, dok su Međimurje i Varaždin nagrađeni srebrom. Osim toga, čak pet hrvatskih destinacija našlo se na listi Top 100 Stories – Mali Lošinj, Međimurje, NP Krka, Plitvička jezera i Sveti Ivan Zelina.

Mali Lošinj, biser Kvarnera, već godinama slovi za jednu od najodrživijih destinacija u Hrvatskoj i šire. Grad i ostrvo prepoznati su na globalnoj sceni zbog pažljivog balansa između turizma i očuvanja prirodnih resursa. Poseban naglasak stavlja se na zaštitu mora, biodiverziteta i bogatog delfinskog staništa. Takođe i na ulaganja u zelenu infrastrukturu i projekte koji podstiču ekološku svest lokalnog stanovništva i posetilaca. Upravo zbog toga,

Mali Lošinj se redovno nalazi na listi Green Destinations Top 100 Stories, potvrđujući status destinacije koja uspešno spaja turistički razvoj sa održivošću i brigom za buduće generacije.

Stručnjaci ističu da ovo pokazuje koliko hrvatske destinacije ulažu u održivi razvoj i konkurentno upravljanje turizmom. Trenutno ih je deset sa Green Destinations sertifikatom, a broj se stalno povećava.

Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.

Ovo globalno takmičenje u održivim destinacijama je najveći program na svetu koji prepoznaje i promoviše održivost destinacija. Osnovni cilj je podsticanje destinacija da što odgovornije upravljaju destinacijama kako bi ceo turistički sektor podstakli da usvoji i primeni najbolju praksu u području zaštite okoline.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Dok se u ostatku Evrope leto polako povlači, turske obale nastavljaju da blistaju u punom sjaju. Prema najnovijem izveštaju „Monitoring Sentiment for Intra-European Travel“ koji je objavila Evropska turistička komisija, čak 77% Evropljana planira putovanja između juna i novembra ove godine. U izveštaju takođe stoji da je Mediteran ubedljivo najpoželjnija destinacija. Među njima posebno se izdvaja Turska, koja zahvaljujući blagoj klimi i sunčanim danima pruža priliku da leto potraje sve do kasne jeseni

Turski Egej: Regija koja čuva toplinu i duh Mediterana

Put ka produženom letu vodi na turski Egej, obalu gde se more i nebo i u kasnoj jeseni preliva u nijanse tirkiza. Srce ove regije je Izmir, moderan i živ grad poznat po visokom kvalitetu života i prepoznatljivom egejskom šarmu. Iz njega se lako stiže do niza slikovitih obalnih gradića i skrivenih uvala, što ga čini savršenom bazom za istraživanje.

Najlepši primer spajanja tradicije i luksuza nudi poluostrvo Çeşme. Ovde se uživa u mekom pesku plaže Ilıca, poznatoj po Plavoj zastavici, ili u tišini skrivenog zaliva Şifne. Istoimeni grad Çeşme odiše opuštenom atmosferom, sa restoranima u kojima egejska kuhinja i miris maslina stvaraju pravu razglednicu Mediterana. U blizini je Urla, kulinarska oaza koja se diči vinskim rutama i restoranima s konceptom „od farme do stola“, od kojih su neki nagrađeni prestižnim Mišlenovim zvezdicama.

Još malo južnije pruža se čarobna obala Mugle, do koje se lako stiže iz Izmira ili sa aerodroma Bodrum-Milas i Dalaman. Bodrum, simbol luksuza, spaja vrhunske rizorte, istorijske znamenitosti i noćni život. Marmaris i Dalyan osvajaju glamuroznim plažama i prirodnim lepotama, poput utočišta morskih kornjača na plaži İztuzu. Skrivena Datça i idilični Ölüdeniz kod Fethiye, sa svetski poznatom Plavom lagunom i paraglajdingom sa planine Babadağ, pokazuju zašto Egej važi za jedan od najlepših kutaka Turske.

Antalija: Sunčani biser turske rivijere

Još južnije, na turskoj rivijeri, Antalija dokazuje zašto je sinonim za beskrajno leto. Sa više od 300 sunčanih dana godišnje i neverovatnih 233 Plave zastave, ova regija nudi gotovo beskonačan niz plaža i uvala. Od prostrane Patara plaže, preko urbanih favorita Konyaaltı i Lara, pa sve do boemskog Olymposa, svaka obala ima svoj karakter. Posebno se ističe Kaputaş, plaža okružena dramatičnim stenama, koja redovno zauzima visoka mesta na listama najlepših plaža sveta.

Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.

Ali Antalija nije samo more i sunce. Ovde prošlost živi na svakom koraku – od antičkog grada Perge do fascinantnog Aspendosa, čuvene pozornice rimskih vremena. Posle šetnje kroz istoriju, idealno je prepustiti se uživanju u mediteranskoj kuhinji: sveža riba, turske meze i lokalna bela vina savršeno zaokružuju svaki dan.

Turska – putovanje koje pomera granice leta

Za sve koji žele da zadrže osećaj leta i kada se Evropa sprema za zimu, Turska je pravi izbor. Bilo da se odlučite za egejske zalive ili rivijeru Antalije, tu vas čekaju sunčani dani do kasne jeseni. Miris maslina i citrusa i je neponovljiva prilika da leto traje duže nego bilo gde drugde na Mediteranu.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.