U duhu evropskih ciljeva za održivu mobilnost i smanjenje emisije ugljen-dioksida, Hrvatska i Slovenija napravile su značajan korak u pravcu ekološki prihvatljivog transporta. Uvedena je nova železnička linija koja svakog petka povezuje Zagreb, Ljubljanu i Pulu, a povratak je planiran svake nedelje. Ova linija predstavlja više od običnog transportnog rešenja – ona simbolizuje moderni pristup putovanju, sa naglaskom na ekologiju, regionalnu saradnju i turizam

Održiva alternativa za vikend putovanja

Svaki petak novi voz polazi iz Zagreba, prolazi kroz Ljubljanu i nastavlja do Pule, omogućavajući putnicima udoban, siguran i znatno ekološki prihvatljiviji način putovanja u poređenju s automobilima ili avionima. Povratak iz Pule prema Zagrebu, takođe preko Ljubljane, organizovan je svake nedelje, što ovu liniju čini idealnim izborom za vikend putovanja.

Jačanje regionalne povezanosti

Nova železnička linija dodatno učvršćuje saobraćajne i turističke veze između Hrvatske i Slovenije. Ljubljana, kao važna evropska prestonica, dobija direktnu i redovnu vezu sa hrvatskom obalom, što može doprineti boljoj cirkulaciji turista i razmeni između gradova. S druge strane, Pula kao popularna destinacija u Istri, postaje još dostupnija putnicima iz unutrašnjosti.

Prednosti za turizam i lokalnu privredu

Povezivanjem tri važna grada – Zagreba, Ljubljane i Pule – voz otvara nove mogućnosti za razvoj održivog turizma. Turisti koji žele da uživaju u kulturnim znamenitostima, prirodnim lepotama i morskim čarima sada imaju jednostavan i direktan način da stignu do svog cilja. Osim toga, povećana dostupnost može doprineti većoj poseti lokalnim ugostiteljima, hotelima i manifestacijama, što je važan impuls za regionalnu privredu.

Ekološki značaj

Promocija železničkog prevoza kao alternativnog oblika mobilnosti ima direktan uticaj na zaštitu životne sredine. Vozovi emituju znatno manje CO₂ po pređenom kilometru u poređenju s drumskim i vazdušnim prevozom. Korišćenjem ove linije putnici aktivno doprinose smanjenju saobraćajnog zagađenja i jačanju ekološke svesti.

Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.

Nova železnička linija Zagreb–Ljubljana–Pula ne samo da unapređuje saobraćajnu infrastrukturu i regionalnu povezanost, već aktivno doprinosi ciljevima održivog razvoja. Kao deo šire evropske inicijative za dekarbonizaciju transporta, ona predstavlja model budućnosti – gde mobilnost ne dolazi nauštrb planete, već u skladu s njom.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Dve i po hiljade godina nakon svog osnivanja, Napulj doživljava pravi turistički procvat, ali istovremeno se suočava i sa negativnim posledicama koje mnogi gradovi dožive tek decenijama kasnije

U 2025. godini, kada Napulj obeležava 2.500 godina postojanja, gradska transformacija je toliko izražena da je teško pratiti njen tempo. U poslednjoj deceniji, potraga turista za „autentičnim“ i preduzimljivost lokalnog stanovništva doprineli su transformaciji ovog mesta. Promene se dešavaju širom grada, s pozitivnim i negativnim posledicama.

Nakon decenija zanemarivanja, negativnih stereotipa i bezbednosnih upozorenja, danas je postao nezaobilazna tačka na mapi posetilaca željnih „prave Italije“. Međutim, masovni turizam sa sobom donosi i brojne izazove.

„Divlje dete Italije“ dobija novo lice

Napulj je decenijama bio opisivan kao „grub“, što je često bio eufemizam za nagomilane probleme sa otpadom i kriminalom. Za razliku od besprekorno ulickanih destinacija poput Toskane, Amalfi obale ili Činkve Tere, Napulj je zračio sirovom autentičnošću.

Napulj sada intenzivno radi na rešavanju tih problema. Grad je najavio nove strategije za unapređenje upravljanja otpadom: nova internet platforma, bolje komuniciranje s građanima i uvođenje savremene tehnologije za praćenje prikupljanja otpada. Istovremeno, kriminal opada, krađa je u 2024. pala za 6%, a pljačke za gotovo 18% u odnosu na 2023. godinu.

Luksuzni hoteli i kruzeri u Napulju

Promene u gradu prati i promena turističkog profila. Sa krova luksuznog hotela Romeo Hotel Napoli, gosti uz šampanjac gledaju zaliv Napulja, Vezuv i dolazak kruzera. Tokom letnjih meseci, u Napulj dnevno pristanu tri broda, izbacujući na desetine hiljada turista.

Za razliku od Venecije i Santorinija, Napulj ima kapacitet da “primi” ovu masu turista i pa čak i da profitira. Prema rečima lokalaca, turisti s kruzera predstavljaju ključnu klijentelu za privatni prevoz, ture i prodavnice suvenira.

Luksuzni turisti takođe sve više otkrivaju Napulj. Trenutno postoji tek nekoliko hotela s pet zvezdica (za razliku od preko 50 u Rimu). Ipak, u pripremi su novi hoteli – Radisson, Roccoforte i Marriott.

Broj turista u Napulju porastao je za 15% u periodu 2023–2024, a struktura posetilaca postaje sve raznovrsnija. Ranije su dolazili uglavnom Italijani, Nemci i poneki Francuz. Sada dolaze Amerikanci, Britanci ili Australijanci, pa čak i putnici iz Indije i Južne Amerike, navodi Euronews.

Tamna strana turističkog buma

Turizam je doneo novu energiju, radna mesta i preduzetničke inicijative. Neki zapušteni kvartovi sada oživljavaju – otvaraju se kafići, umetnički prostori, mali hoteli, mladi pokreću biznise. Postoji i novi lokalni ponos, a turisti cene tradiciju, kuhinju, kreativnost.

Ipak, gradske vlasti moraju da preduzmu mere kako bi ublažile negativne posledice. Sve veći broj turista podstiče rast kratkoročnog iznajmljivanja, što je dovelo do stambene krize – slično kao u Barseloni ili Kanarskim ostrvima.

Studija iz 2023. pokazala je da je broj stanova na Airbnb-u u Napulju porastao za 553% između 2015. i 2019, posebno u najsiromašnijim delovima grada. Kirije koje su nekada bile 550–600 evra sada su 1.200–1.400 evra. Plate, međutim, ne prate taj rast, stopa nezaposlenosti među mladima i dalje je 43%.

Potrebna je strategija održivog turizma

Turistički pritisak se može smanjiti ako se gosti usmere i van centra i popularne obale. Postoje sjajni kvartovi koje turisti gotovo da ne posećuju. Bolje saobraćajne veze i jasnija signalizacija – naročito na engleskom – takođe bi pomogle.

Napulj se zaista promenio. Ljudi sada dolaze baš zbog Napulja, zbog hrane, umetnosti i te sirove lepote. Nije “ispoliran”, ali baš to ga čini posebnim. Grad danas balansira između dve krajnosti. S jedne strane, turizam mu donosi novu energiju, investicije i priznanje. S druge strane, grad rizikuje da izgubi ono što ga čini posebnim – svoju iskonsku, nedomestifikovanu prirodu.

Masovni turizam je, kao što pokazuje primer Napulja, mač da dve oštrice: može biti sredstvo za oživljavanje lokalne zajednice, ali i alat za njeno istiskivanje. Ključno pitanje za budućnost ovog grada jeste – da li može ostati Napulj, a da ne postane samo još jedna kulisa za fotografije?

Za one koji ga posete s poštovanjem i radoznalošću, Napulj ostaje jedno od najuzbudljivijih i najnepredvidivijih mesta u Italiji. Ali upravo ta autentičnost, zbog koje ga turisti sve više vole, mora biti očuvana i za one koji u njemu žive – da bi grad bio živ i sutra, a ne samo lep na slici.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Ako tragate za mestom u Grčkoj gde vreme teče sporije, a priroda ostaje netaknuta, ostrvo Kastos je vaša sledeća destinacija iz snova. Smešteno istočno od Lefkade i južno od poznatijeg Meganisija, Kastos je malo, ali magično ostrvo koje nudi autentičan ugođaj Mediterana – bez gužvi, bez buke i bez preteranog turizma

Na ostrvu Kastos živi svega oko 50 stanovnika tokom cele godine, a leti taj broj blago poraste zahvaljujući nautičarima i putnicima koji traže beg od modernog sveta. Nema automobila, nema hotela sa pet zvezdica, ali zato ima milion zvezda na nebu svake noći, miris maslina i borova, i zvuk talasa koji zapljuskuju obalu.

Raj za moreplovce i istraživače

Ostrvo je pravi raj za ljubitelje jedrenja i brodova – njegova prirodna luka privlači jahtaše iz celog sveta koji ovde zastanu da predahnu uz svežu ribu i čašu ouza u lokalnoj taverni. Istraživači prirode oduševiće se pešačkim stazama koje vode kroz maslinjake do skrivenih uvala i svetionika na krajnjem jugu ostrva.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by TRAVEL DIARY (@asuitcaseandtheworld)

Plaže bez traga civilizacije

Na Kastosu nema uređenih ležaljki ni glasne muzike. Tu plaže znače kamenčiće pod nogama, tirkizno more pred vama i osećaj da ste pronašli sopstveni kutak raja. Plaže poput Vali i Ammouda su idealne za plivanje, ronjenje i tišinu. Za potpunu privatnost, mnogi gosti istražuju malim čamcima brojne skrivene uvale duž obale.

Lokalni šarm i spor život

Mesto Kastos, jedino selo na ostrvu, odiše šarmom prošlih vremena. Uživajte u domaćim specijalitetima – maslinama, ribi, medu i domaćem vinu – u nekoj od taverni uz obalu. Ovde ljudi žive sporo, s osmehom, i imaju vremena za razgovor. Ako poželite smeštaj, pronaći ćete nekoliko apartmana u starim kamennim kućama s pogledom na pučinu.

Zašto treba posetiti Kastos?

Kastos nije mesto za luksuzni turizam – to je mesto za luksuz duše. Idealno za parove, umetnike, avanturiste i sve one koji žele da se isključe iz svakodnevice i ponovo spoje sa sobom i prirodom. Ostrvo pruža jedinstveno iskustvo mira i slobode koje se retko nalazi u savremenom svetu.

Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.

Ako sanjate o grčkom ostrvu koje je ostalo verno sebi, gde su jutra tiha, a večeri pod zvezdama nezaboravne – Kastos je vaša sledeća destinacija. Uključite ga na svoju listu skrivenih bisera Jonskog mora i otkrijte šta znači istinski odmor.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Turistička organizacija Irske lansirala je kampanju „Keep Discovering – Take Your Time“ kako bi pozicionirala zemlju kao idealnu destinaciju za one koji žele da putuju sporije, dublje i autentičnije. Umesto klasičnog promoviranja atrakcija, kampanja stavlja akcenat na osećaj otkrivanja i ličnu transformaciju, oslanjajući se na jake emocije i vizuelni identitet koji podseća na poeziju i smirenost

Kroz pažljivo osmišljenu naraciju i upečatljive slike netaknute prirode, kampanja emotivno angažuje posmatrača i vešto ga vodi kroz sve faze AIDA modela – od privlačenja pažnje do poziva na konkretnu akciju. Irska se ovde ne prikazuje samo kao destinacija, već kao putovanje ka sebi – poziv da „ne otkrivaš samo svet, već i sopstveni mir“.

Kampanja je odličan primer primene AIDA modela (Attention – Interest – Desire – Action) u savremenom turizmu. Evo kako izgleda u praksi:

Pažnja (Attention)

Slogan “Keep Discovering” odmah privlači pažnju, dok poruka “Take Your Time” kontrira brzom i stresnom načinu života. Smireni vizuali, zvuci prirode i nežna muzika bude znatiželju i emocije.

Interesovanje (Interest)

Kampanja razvija interesovanje kroz autentične priče, pejzaže van utabanih staza i svakodnevne scene koje prikazuju život u Irskoj. Fokus je na slow travel iskustvima i kontaktu sa lokalnom kulturom.

Želja (Desire)

Emotivna naracija gradi želju da se Irska doživi lično – bez žurbe, u sopstvenom ritmu. Prikaz pejzaža, gostoprimstva i unutrašnjeg mira budi potrebu za begom iz svakodnevice.

Akcija (Action)

Poziv na akciju je blag, ali jasan – uz linkove ka planiranju putovanja, inspirativnim vodičima i konkretnim itinerarima. Kampanja ne prodaje “ponudu”, već poziva da sebi poklonite vreme i iskustvo.

Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.

„Keep Discovering – Take Your Time“ nije samo marketinški slogan, već emotivna filozofija putovanja. Kampanja pokazuje kako se spajaju emocija i konverzija – pažljivo vodeći turiste od inspiracije do odluke da krenu na put. Irska se tako pozicionira kao destinacija koja nudi više od fotografije – nudi osećaj pripadanja i mira.

Paralela sa Srbijom – Ima li mesta za takav turizam i kod nas?

Kampanja „Keep Discovering – Take Your Time“ može biti inspiracija i za destinacije u Srbiji, posebno one koje već nude autentična iskustva, prirodnu tišinu i lokalnu kulturu.

Regioni poput Stare planine, Tare, Homolja, Zlatibora van centra, pa i sela u Šumadiji ili istočnoj Srbiji, već imaju uslove za slow travel – sporo putovanje koje stavlja akcenat na doživljaj, ljude i prirodu, a ne samo na atrakcije.

U Srbiji postoji potencijal za sličan narativ – gde se odmor ne meri kilometrima, već trenucima. Kampanje koje bi prikazivale miris sveže pečenog hleba, razgovore sa domaćinima na tremu, zvuke reke ili pucketanje vatre u planinskoj kolibi – mogle bi, poput Irske, da emocijom angažuju domaće i strane posetioce.

Irska koristi emociju da inspiriše. Srbija to može da prati, autentičnost već poseduje. Potrebna je samo dobra priča i prava poruka.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.