Nekada je šoljica kafe bila jednostavna ceremonija – mala, crna, vruća tečnost, za jutarnji ritual ili popodnevni odmor, „dočekuša“ ili „sikteruša“, a često je služila i za gatanje. No, vremena se menjaju i dok su se nekada cenile jednostavnost i tradicija, danas se sve više eksperimentiše s različitim ukusima, temperaturama i teksturama. Od hladnih kafa s bogatom penom, do toplih napitaka s neobičnim dodacima, ponuda je postala toliko raznolika da zadovolji i najizbirljivije nepce
Mlada generacija je donela revoluciju u svet kafe, pretvorila ju je iz toplog napitka u pravo umetničko delo. Kafa više nije samo piće, postala je platno na kojem baristi i uopšte ljubitelji iskazuju svoju kreativnost.
Za razliku od starijih generacija, koje su kafu pile skoro isključivo vruću i crnu, mlađe generacije traže nešto više – zanimljive kombinacije ukusa, prijatnu atmosferu, ugodan ambijent, jednom rečju, kompletno iskustvo rituala. Sve im je važnije da sami kreiraju svoju savršenu šoljicu, odnosno šolju, koju će slikati i onda postaviti na društvene mreže, što je uostalom i postao veoma važan segment širenja svih trendova.
Promene u navikama potrošača
U poslednjih nekoliko godina svedoci smo značajnih promena u navikama konzumiranja kafe. Ono što je nekada bilo jednostavno jutarnje piće, danas je postalo kompleksno iskustvo s brojnim varijacijama, odabranim sortama i metodama pripreme. Generacija Z (rođeni približno 1997 – 2012. godine) kojoj je veoma bitna personalizacija i estetika, dovela je do eksplozije hladnih napitaka na bazi kafe, što predstavlja izazov, ali i veliku priliku za industriju.
Uticaj istorijskih događaja na tržište kafe
Ekstremni vremenski uslovi, promena klime (koja naročito utiče na sortu kafe arabiku), suša u Brazilu, pandemija, ratovi u Ukrajini i Izraelu, geopolitička nestabilnost, sve to ima direktan uticaj na cenu i dostupnost kafe kao sirovine. Poslednja u nizu je Uredba Evropske Unije o krčenju šuma (EUDR) po kojoj od sledeće godine, EU zemlje planiraju da uvoze proizvode samo od onih proizvođača koji mogu da dokažu da pri proizvodnji nisu krčili šume. Sve to stvara dodatni pritisak, jer kafa, kakao, soja, palmino ulje, proizvode se na poljima sa kojih je uklonjeno drveće. Ovakve fluktuacije zahtevaju od industrije preduzimljivost i sposobnost prilagođavanja, kako bi se obezbedili kontinuitet nabavke i naravno, zadovoljstvo potrošača.
Održivost kao ključni faktor uspeha
Sve veća svest o uticaju proizvodnje na životnu sredinu stvara potražnju za održivom i etički proizvedenom kafom. Potrošači su sve bolje informisani, traže transparentnost u celom lancu nabavke, od uzgoja zrna do konačnog proizvoda i industrija mora da pronađe rešenja za ovake zahteve.
Što je trenutno in u svetu kafe?
Specialty coffee – najkvalitetnija kafa proizvedena u naročitim klimatskim uslovima, koja dolazi sa jedne plantaže i pržena je na određeni način. Ova kafa na skalama za merenje kvaliteta dostiže najmanje osamdeset poena, od maksimalnih 100.
Alternativne metode pripreme – osim klasične turske i instant kafe (kod nas poznatije kao nes kafe) i espresa, sve su popularnije razne vrste filter kafe (metodom chemex, pour over, aeropress) koje ističu različite arome i note ukusa.
Hladna kafa – cold brew i ice coffee su postali nezaobilazni deo vrelih, letnjih meseci, a sve više se eksperimentiše s različitim ukusima i dodacima. Nama je najpoznatija hladna kafa grčki frape (ili hladni nes), ali se poslednjih godina sa Kipra na grčka ostrva, pa kasnije i na kopno proširio freddo cappuccino, ledeni kapućino sa hladnom penom od mleka, koji će možda preuzeti primat nad hladnim kafama. Sve popularniji je i nitro cold brew – hladna kafa koja se toči sa azotom, a služi sa penom i kockicama leda.
Kafa s mlečnim alternativama – biljna mleka poput bademovog, sojinog, ovsenog i pirinčanog sve su češći izbor za ljubitelje kafe koji su vegani ili intolerentni na laktozu. Poslednjih godina pojavila su se i mleka od konoplje i indijskog oraha.
Flat white – australijska verzija espresa sa mlekom, nešto između kapućina i caffè latte-a i Cortado – španska verzija makijata, s jednakom količinom espresa i toplog mleka, polako osvajaju svet.
RTD – ready to drink kafa, pripremljena i flaširana kafa u staklenim bocama ili u konzervama, sve je popularnija u svetu, a naročito od kad su proizvođači počeli da koriste veoma kvalitetne sorte kafe.
Svet kafe je dinamičan i stalno se menja i transformiše. Ljubitelji kafe uvek traže nove ukuse, nova iskustva i načine da uživaju u svom omiljenom napitku. Brze promene u sklonostima i navikama potrošača, globalni događaji i tehnološki napredak nameću celoj industriji da bude aktivna, preduzimljiva, domišljata i usmerena na nove naraštaje.
Ko pije najviše kafe?
Statistike o tome ko popije najviše kafe po glavi stanovnika u svetu i u Evropi razlikuju se među sobom, variraju iz godine u godinu, a Srbije često nema na listama. Ipak, ono što im je zajedničko, jeste da najviše kafe po glavi stanovnika, na celom svetu, popiju Skandinavci i građani Beneluksa – Holandija, Finska, Danska, Švedska, Norveška i Luksemburg uvek su u vrhu sa popijenih između deset i 8 kilograma po stanovniku godišnje, a slede ih Nemačka i Italija. Inače, u proseku u Evropskoj uniji popije se oko 5,7 kg kafe po glavi stanovnika, ali su razlike među zemljama vrlo velike, a primetan je i pad potrošnje, kako u EU, tako i u SAD.
U zemljama Balkana popije se u proseku oko četiri kilograma, s tim što je primetan pad tokom godina. U Srbiji nema mnogo podataka, a ono što ima, to je da se u 2009. pilo 5,2 kg po glavi stanovnika, da bi 2019. taj broj spao na 3,8 kg. Razlog je verovatno cena, pošto u Srbiji kafa konstantno poskupljuje, od 2019. poskupela 53 odsto, a trenutno je pakovanje kafe u Srbiji skuplje 3 puta nego u Italiji, a 1,8 puta nego u Belgiji.
Piše: Bojana Ilić
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
