24.4 C
Belgrade
utorak, jul 29, 2025
ukucajte ovde...
Naslovna Blog Stranica 60

Kompanija GIATA i Ratehawk postali strateški partneri

Od
Redakcija
-
0

Kompanija GIATA sa ponosom objavljuje strateško partnerstvo sa Ratehawk-om. Ratehawk, rezervacioni sistem za turističke profesionalce, pruža informacije o više od 2,6 miliona hotela. Ovo partnerstvo će značajno poboljšati tačnost rešenja kompanije GIATA za mapiranje hotelskih podataka, MultiCodes

Kompanija GIATA MultiCodes, koja se može pohvaliti najvećom svetskom hotelskom bazom podataka, bavi se nedoslednošću podataka u turističkoj industriji pružajući jedinstveni kod za svaki hotelski objekat. RateHawk će preporučiti kompaniju GIATA kao svog preferiranog provajdera mapiranja i biće glavni dobavljač hotelskih podataka za GIATA MultiCodes, obezbeđujući besprekornu integraciju preko platformi i povećavajući pouzdanost podataka za turističke agencije, turoperatore i onlajn rezervacione platforme.

“Veoma smo zadovoljni partnerstvom sa Ratehawk-om, liderom u rezervisanju i distribuciji putovanja”, izjavio je je Rainer Schäfer, potpredsednik prodaje u kompaniji GIATA. “Ovo partnerstvo će nam omogućiti da poboljšamo tačnost i dubinu našeg rešenja za mapiranje MultiCodes, pružajući našim klijentima najviši nivo preciznosti podataka.”

Christopher Jallah, direktor API Distribution kompanije RateHawk, prokomentarisao je: “U RateHawk-u posvećeni smo pružanju najboljeg potrošačkog iskustva našim partnerima. Kao dugogodišnji dobavljač kompanije GIATA, cenimo njihovu predanost u upravljanju hotelskim sadržajem i njihove visoke standarde za efikasna rešenja za mapiranje. Jačanje naše saradnje će poboljšati kvalitet našeg sadržaja i pojednostaviti naše interakcije sa API partnerima.”

Ovo strateško partnerstvo je osmišljeno da donese značajne benefite za obe kompanije, kao i za celu turističku industriju. Povezivanje stručnosti GIATA kompanije u mapiranju podataka sa obimnom hotelskom bazom podataka Ratehawk-a, rezultiraće preciznijim podacima o hotelima, smanjenjem grešaka prilikom rezervisanja i poboljšanjem zadovoljstva korisnika za klijente obe kompanije. Turističke agencije, turoperatori i onlajn rezervacione platforme imaće priliku da dožive besprekornu integraciju i poboljšanu pouzdanost podataka.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Banje u Srbiji dobijaju luksuzne kampove

Od
Redakcija
-
0
Najbolji kampovi u Evropi kamper
Photo: Unsplash/Alexandra Mirgheș

Iz Privredne komore Srbije je saopšteno da je napravljen dogovor da se krene u proceduru podizanja kamping odmorišta u blizini naših banja. To će omogućiti evropskim i domaćim turistima boravak u banjskim i rehabilitacionim centrima Srbije uz dodatnu zdravstvenu negu i uslugu

Na sastanku u Privrednoj komori je dogovoreno da krene izgradnja kamping odmorišta u blizini banja u Srbiji, što omogućava da i domaći i strani turisti uživaju u lepotama zemlje, uz obezbeđenu dodatnu zdravstvenu negu i usluge.

Ova akcija ima za cilj da dodatno promoviše Srbiju i banjski turizam, ali takođe i da se ostvari veći broj noćenja u kampovima i kamping odmorištima. To znači dodano ulaganje i razvoj  kamping i glamping smeštajnih kapaciteta i u drugim zonama kao što su planinski turistički centri, reke i jezera, rezervati prirode i nacionalni parkovi. Takođe su obuhvaćena seoska turistička domaćinstva gde ovaj vid turizma ima svoje prednosti.

Zašto su studijska putovanja važna za profesionalce u turizmu, saznajte više.

Domaće banje su u poslednjih nekoliko godina Banje postale izuzetno popularne i tražene, kako kod domaćih, tako i stranih turista. Pored svojih lekovitih svojstava, one su poznate i kao mesta najboljeg odmora, zbog čistog vazduha i predivne prirode. Treba napomenuti da su popularne i zbog pristupačnih cena smeštaja i ugostiteljskih usluga.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Anomalija suvereniteta i harmonija u granicama

Od
Redakcija
-
0
Bisingen am Hohrajn
Photo: Unsplash/hannah park

Okružena Švajcarskom, ali u vlasništvu Nemačke, malena pokrajina Bisingen am Hohrajn vekovima je pružala utočište i dom i Nemcima i Švajcarcima, i oba naroda je smatraju svojom. To je jedina enklava u Evropi koja nosi specifične pravne i ekonomske karakteristike, čime postaje predmet interesovanja za naučnike, turiste i ljubitelje istorije

U nemačkoj pokrajini Bisingen am Hohrajn (Büsingen am Hochrhein) su duh i srce švajcarski, to se prvo nauči kad se stigne tamo. Razlog? Ovo malo mesto u celosti je okruženo Švajcarskom, što ga čini enklavom, pa je narod ovde naučio sve da spoji u jedan dobar život, na obostranu korist.

Geografski gledano, enklava je teritorija u potpunosti okružen drugim entitetom, odnosno drugom administrativnom jedinicom ilii državom. Istočna granica gradića udaljena je samo 700  metara od Savezne Republike Nemačke. I dok politički grad od oko 1.450 stanovnika pripada Nemačkoj, ekonomski je u suštini deo Švajcarske.

Pravne i ekonomske karakteristike

Kao i Švajcarska, Bisingen nije deo Evropske unije, a sam grad je naveden ako idealan primer za problem Bregzita. Ovde narod sa ponosom ističe da ima nemačke zakone i nemačku vladu, a s druge strane ima švajcarsku ekonomiju. Ideja vredna pažnje.

To nažalost, ima i svoje mane, posebno kad je u pitanju administracija. Teško je pohvatati ko gde radi, kako je plaćen, i kome gde i koliko poreza treba da plati. Trgovina se obavlja uglavnom u francima, većina stanovnika radi u Švajcarskoj. Međutim, oni i dalje moraju porez da plate Nemačkoj, pa se tu stvari dodatno komplikuju konverzijom franaka u evre. Kada se na to doda još i posebni telefonski pozivni brojevi, i odabir školsko sistema, stvari postaju prilično komplikovane.

Međutim, sloga i nevrovatna priroda učinili su svoje, ovde je sve nekako lakše, i živi se prilično lepo. Sve se može dogovoriti, potrebna je volje, kao primer toga treba istaći činjenicu da gradski lokalni fudbalski klub je jedini nemački klub kome je dozvoljeno da igra u Švajcarskoj ligi.

Harmonija između Nemačke i Švajcarske u održavanju ove enklave predstavlja primer uspešne međunarodne saradnje. Büsingen je postao simbol suživota i prilagodljivosti granicama, koje se često percipiraju kao prepreke, ali u ovom slučaju služe kao mostovi između dva naroda.

Zašto su studijska putovanja važna za profesionalce u turizmu, saznajte više.

Büsingen am Hochrhein je mnogo više od pukog geografskog kurioziteta. Njegova istorija, pravni status i svakodnevni život stanovnika odražavaju šire teme međunarodnog prava, suvereniteta i međudržavnih odnosa. Enklava istovremeno osvetljava složenost evropskih granica i nudi inspiraciju za načine na koje različiti pravni, ekonomski i kulturni sistemi mogu koegzistirati.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Bryndzove halušky – Rustikalni šarm slovačke hrane

Od
Redakcija
-
0
Bryndzove halušky njoke
Photo: Freepik/chandlervid85

Nakon lagane vožnje biciklom duž Dunava ili pešačenja kroz guste šume Visokih Tatri, ništa vas ne puni energijom kao bryndzove halušky. Ovaj klasični slovački specijalitet nećete moći da nađete van zemlje, bar ne u osnovnoj formi po kojoj je i najpoznatiji

Bryndzove halušky predstavlja ne samo jedno od najpoznatijih jela u Slovačkoj, već i simbol kulturne baštine ove zemlje. Kroz jednostavne, ali bogate sastojke, poput krompira, ovčijeg sira i slanine, jelo odražava povezanost slovačkog naroda sa prirodom i tradicijom stočarstva. Ovaj specijalitet nema samo gastronomski aspekt, već i širi kulturni kontekst u kom nastaje i opstaje kao simbol identiteta.

Jelo potiče iz ruralnih predela Slovačke, gde je uzgajanje ovaca bila jedna od glavnih poljoprivrednih delatnosti. Ovčiji sir, poznat kao bryndza, proizvod je dugogodišnje tradicije i predstavlja ključni sastojak ovog jela. Njegova proizvodnja ima duboke korene u slovačkom narodu, budući da je stočarstvo vekovima bilo osnova egzistencije mnogih porodica. Bryndza je bogat i kremast sir, sa karakterističnim kiselkastim ukusom koji dodaje jelu jedinstvenu dimenziju.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Andrej Chrček (@andrej_cyr_wheel)

I tradicija i kvalitet

Bryndzove halušky se često smatra nacionalnim jelom Slovačke. Sastoji se od nežnih knedlica od kropira, koje su prelivene kremastim i jakim sirom, na koji se dodaje hrskava pržena slanina. U pitanju je jako i utešno jelo, koje se obično služi sa lokalnom rakijom od šljive, mada i se i pivo odčično slaže sa njim.

Knedlice ili njoke halušky se prave se od sirovog ribanog krompira, brašna i jaja. Gotovo testo se onda kroz „istisne“ kroz ručnu presu sa rupama tako da odmah pada u kipuću vodu. Nakon kuvanja, preliva se jakim slanim i starim ovčijim sirom sa karakterom, koji mu i daje specifičan ukus. Na vrh se onda dodaje ili pržena slanina ili šunka, po želji.

Bryndzove halušky je više od pukog obroka – ono predstavlja vezu između ljudi, zemlje i običaja. U mnogim ruralnim zajednicama, priprema ovog jela bila je društveni događaj, prilikom kojeg su se okupljale porodice i susedi. Danas, iako moderni način života sve više potiskuje tradicionalne običaje, Bryndzove halušky ostaje snažan simbol slovačkog identiteta.

Srpska vina krupnim koracima napred, saznajte više.

Svake godine u Slovačkoj se održavaju festivali posvećeni bryndzi i haluškama, gde posetioci mogu prisustvovati takmičenjima u kuvanju ovog jela, ali i uživati u narodnim pesmama i plesovima. Ovi događaji predstavljaju priliku da se tradicija prenese na mlađe generacije, dok se takođe slavi slovačka kultura.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Balestrino – Grad izgubljen u vremenu

Od
Redakcija
-
0
Balestrino italija
Photo: Pixabay/ ChristophMeinersmann

Balestrino je malo mesto smešteno u regionu Ligurija na severozapadu Italije, tačnije u provinciji Savona. Nalazi se u slikovitom okruženju koje kombinuje istorijsku intrigantnost i prirodnu lepotu. Danas je nažalost u svetu poznato kao Grad duhova

Na oko 70 kilometara udaljenosti od Đenove u Liguriji svoje mesto pod suncem je našao Balestrino, jedan od najmističnijih gradića u Italiji, i njegova prošlost do danas čuva tajnu. Grad Balestrino potiče još iz 11. veka, a tu je sagrađen i dvorac, podignut od strane porodice Bava, koji potvrđuje tradiciju i istoriju grada.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Alberto Pratesi (@pratesialberto00)

Tokom srednjeg veka, porodica Bava, plemići iz Piemonta su bili feudalni gospodari grada. Kasnije, u 16. veku, kada je porodica Del Carretto došla na vlast, izgradila je svoj dvorac, koji je  je spaljen u nemirima. Tom prilikom, ubijen je i plemić Del Carretto, koji je vodio grad, a porodica je nakon njegovog ubistva 1561. godine započela mračan i surov period vadavine. Osnovan je preki sud koji je sprovodio torturu nad stanovništvom u cilju održavanja reda i mira. Ovaj period je poznat u istoriji grada kao izuzetno mračan i turoban.

Uprkos tome, grad je nastavio da se razvija i cveta, sve dok se nije ponovila istorija. Nakon okupacije Napoleona, i borbi koje su usledile, populacija grada je bila ozbiljno smanjena i ugrožena, sve do 1860. godine, kada je postao deo Kraljevine Italije.

Međutim, nesreći grada nije tu bio kraj. U novijoj istroriji, grad su ponovo zadesile velike muke. Njega su nakon niza zemljotresa i hidrogeološke nestabilnosti stanovnici masovno napuštali, pa je od 1953. godine ostao gotovo pust.

Napušteno područje prostire se na oko 1,5 hektara i sastoji se od fascinantnih građevina kao što su crkve Sv. Jurja i Sv. Andrije, koje su izgrađene u 12. veku.

Zašto su studijska putovanja važna za profesionalce u turizmu, saznajte više.

Danas, grad je podeljen na dva dela, stari i novi, i u njemu živi tek nekoliko stotina stanovnika. Oni zbog sve veće popularnosti grada žive od prodaje suvenira i domaćih proizvoda. Grad tek sada pokazuje svoj šarm, a brojni turisti koji su to prepoznali, rado odlaze da ga posete, bez obzira na njegovu ne baš tako sjajnu prošlost.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Kupanje u pesku, more je „passe“

Od
Redakcija
-
0
Plaža japan devojčica pesak
Photo: Pixabay/Pamjpat

Zaboravite na okean, more, vodu. U gradu Ibusuki u  Japanu, sve je u vezi sa peskom, i pesak je na prvom mestu. U zemlji izlazećeg sunca, samuraja i pokemona, sve je drugačije, takav je slučaj i sa kupanjem

Plaže u gradu Ibusuki se nalaze na području poznatom po vulkanskoj aktivnosti, pa ih sa razlogom nazivaju centrom i žarištem geotermalne aktivnosti. Već vise od 300 godina, Japanci su na ovim plažama u potrazi za lekovitim svojstvima peska, koji svojom toplotom od 55 stepeni Celzijusa i svojim sastavom od vulkanskih stena čini čuda.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Michael Yamashita (@yamashitaphoto)

Danas, osim lekovitosti, ovaj pesak se koristi i u tretmanima lepote, hidriranju kože, gde vulkanska isparenja iz peska vraćaju organizmu svežinu i mladost. Duž plaže su smešteni broji spa centri I hoteli koji su bazirali svoje poslove na korišćenju ovih prirodnih svojstava peska, pa nije čudno što ponosno i ljubomorno čuvaju i održavaju ove resurse. Svaki od hotela ili spa centra poseduje deo plaže o kojoj se brine, a boravak je dozvoljen kako gostima hotela, tako i svim ostalim posetiocima.

Kako se koriste svi potencijali koje ovaj pesak nudi? Vrlo jednostavno, odlazi se na plažu, obavezan je tradicionalan kimono koji se nosi (kupaći kostim nije dozvoljen), suncobran kako bi se zaštitili od sunca, i peškir. Ostalo je sve individualno, odaberite mesto, i jednostavno se opustite i legnete, a osoblje će se pobrinuti za ostalo. Fiksiraće peškir oko oko glave da spreče da tamni vulkanski pesak završi na licu gostiju, i bukvalno će vas lopatom zakopati.

Zašto su studijska putovanja važna za profesionalce u turizmu, saznajte više.

Tretman traje do 20 minuta, nakon čega goste čeka tuširanje, pa ultimativno iskustvo, kupka u vrelim vulkanskim izvorištima, a kasnije se preporučuje mirovanje.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Benefiti za zaposlene – veliki potencijal za saradnju kompanija i hotela

Od
Redakcija
-
0
Benefiti za zaposlene – veliki potencijal za saradnju kompanija i hotela

„Suština poklona nije u onome što je dato ili urađeno, već u nameri darodavca“ Seneka, Pisma o moralu

Kako se bliži kraj godine, menadžmenti kompanija analiziraju prethodni period i polako planiraju kako da se posvete zaposlenima jer su najbolji od njih u potrazi za kompanijama koje najviše odgovaraju njihovim karijernim ciljevima i nude najbolje pakete benefita.

Benefiti zaposlenih predstavljaju sve vrste kompenzacija koje se nude zaposlenima pored plate koje primaju. Iako kandidati i dalje traže posao sa većom platom, veliku pažnju im privlače i kompanije koje pružaju konkurentne benefite.

Efekat benefita: zadovoljni zaposleni – zadovoljna i kompanija

Prema studiji koju je sprovelo Društvo za upravljanje ljudskim resursima (SHRM), 61% zaposlenih tvrdi da su benefiti povećali njihovo zadovoljstvo poslom. Obezbeđivanje benefita zaposlenima koji im omogućavaju da uživaju u ličnim aktivnostima, budu osigurani i uštede novac za buduće ciljeve, može povećati moral na radnom mestu, angažovanje i produktivnost.

Pre svega, ne postoje benefiti kojima su svi zadovoljni. O čemu sve, kao poslodavac, treba da razmišljamo prilikom kreiranja paketa benefita za zaposlene? Šta je sve ono što moramo da uradimo ukoliko želimo da naši zaposleni koriste te benefite i budu zadovoljni njima?

Benefiti za zaposlene – veliki potencijal za saradnju kompanija i hotela

Neki od benefita koje najčešće srećemo u kompanijama:

  • dobrovoljno zdravstveno i penzijsko osiguranje,
  • plaćene sportske aktivnosti i rekreacija,
  • obuke i razvoj zaposlenih,
  • tim bilding,
  • nagradna putovanja za ostvarene rezultate
  • popusti za kupovinu proizvoda i usluga.

Program popusta za zaposlene omogućava zaposlenima da dobiju ekskluzivni popust dok kupuju proizvode ili usluge. Proizvodi mogu biti u rasponu od namirnica do ulaznica za bioskop i turističkih putovanja. Pošto se radi o ekskluzivnim popustima, samo zaposleni imaju pravo na ove popuste.

Dok većina benefita predstavlja trošak i dodatno ulaganje za kompaniju, ugovaranje popusta u prodajnim i turističkim objektima ne zahteva dodatna ulaganja, a nailazi na odličan odziv kod zaposlenih.

Iako na prvi pogled nije očigledno, višestruki su razlozi za uspostavljanje saradnje između hotela i predstavnika kompanija koje se bave benefitima i zadovoljstvom zaposlenih, bilo da su to zaposleni u ljudskim resursima, sektorima za obuke i razvoj ili employer brending-u.

  1. Popusti za privatni boravak zaposlenih i njihovih porodica
  2. Povoljni uslovi za organizaciju događaja, obuka, tim bildinga
  3. Poklon putovanja kao nagrada za zaposlene koji ostvare izuzetne rezultate

Benefiti za zaposlene – veliki potencijal za saradnju kompanija i hotela

Iako ne postoji benefit kojim će svi biti zadovoljni, ova vrsta benefita odgovara moglo bi se reći svim ciljnim grupama zaposlenih – naime popularnost putovanja kako kraćih, tako i dužih, raste kod mlađe populacije, ali i kod porodičnih ljudi srednje generacije. Na ovaj način, pored uštede budžeta, zaposlenima se stavlja do znanja da kompanija brine o ravnoteži njihovog privatnog i poslovnog života.

Sve navedeno može doprineti da se zaposleni vrate sa svojih putovanja i godišnjih odmora zadovoljni i puni energije i entuzijazma za nove poslovne projekte.

Piše: Jelena Komlenac, menadžer ljudskih resursa

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Alkobasa – Tajna manastirskih kolača

Od
Redakcija
-
0
Alcobaca manstir portugal
Photo: Pixabay/ jackmac34

U okolini Lisabona u Alkobasi, postoji jedna tradicija koja okuplja sve već broj turista. Tu se jednom godišnje održava internacionalna izložba manastirskog poslastičarstva i proizvodnje likera, gde se baš uživa u slatkom grehu

Mosteiro de Santa Maria de Alcobaça je najpoznatiji manastir u Alkobasi (Alcobaça). Ovaj manastir je jedan od najvažnijih spomenika gotičke arhitekture u Portugalu, a 1989. godine je upisan na Uneskovu listu svetske baštine. Osim duhovne i istorijske vrednosti i važnosti, manastir je poznat i po najukusnijim slatkišima koje pravi.

Svake godine se održava manifestacija gde manstir otvara svoja vrata posetiocima, i organizuje izložbu poslastica. Događaj traje četiri dana, i on pruža nezaboravne trenutke znatiželjnim turistima i sladokuscima. Tom prilikom, plaća se ulaz, a pošto je cena 1 evro, nije ni čudo kolike se gužve stvaraju, pa je najbolje je doći u prepodnevnim časovima.

Manastirsko poslastičarstvo je osnova portugalskog poslastičarstva, gde su sveštenici u 15. veku ovladali uzgojem šećerne trske. Upravo tada, aktivno kreće proizvodnja šećera, i svet više nikada neće biti isti. U manastirima časne sestre započinju proizvodnju manastirskih poslastica, što sa tendencijom da prodajom na gradskim sajmovima obogate crkvenu kasu, što sa tendencijom da svojom kreativnošću i kvalitetnim sastojcima stvore neke nove proizvode. Ovde se poštuje Sveto Trojstvo sastojaka, velike količine jaja, velike količine šećera, i velike količine badema.

Kreativnost časnih sestara se ogleda i u nazivima kolača i poslastica, pa su samo neki od njih “barriga de fereira” – stomak časne sestre, “manjar divino” – božanska krema, “pecado do ceu” – nebeski greh, “beijinhos de fereira” – poljupci časne sestre, “maminhas da noviça” – grudi početnice…postoji više od 1000 poznatih manastirskih kolača, i varijanti istih.

Možda je najpoznatiji slatkiš “ovos moles”, odnosno meka jaja. To je krema od žumanjaca i finog šećera koja se sipa u kalupe obložene hostijom, pa se po hlađenju kolač seče i služi.

Srpska vina krupnim koracima napred, saznajte više.

Ovi slatkiši imaju dugu istoriju i prenose se kroz generacije, sa mnogim receptima koji datiraju iz doba cistercitskih monaha. U Alkobasi i okolnim mestima, ovi specijaliteti su danas deo kulturne baštine i nezaobilazni su deo posete ovom području.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Grčka naplaćuje ulaz na ostrva

Od
Redakcija
-
0
Santorini grčka
Photo: Pixabay/Russell_Yan

Grčku je prošle godine posetilo oko 33 miliona ljudi, što je za 5 miliona više nego godinu ranije. Turiste privlače drevna arheološka nalazišta, tirkizne mediteranske vode i pouzdana letnja sezona. Destinacije poput Santorinija ili Mikonosa su u samom vrhu kada je posećenost u pitanju, i u poslednjim godinama vode borbu sa masovnim turizmom koji je na ovim ostrvima pokazao svoje pravo lice. Upravo zbog toga, ova zemlja planira uvođenje taksi kako bi smanjila masovni turizam, kako bi pomogla stanovništvu da dobiju nazad svoje gradove i obale

Turizam je najvažnija privredna grana u Grčkoj, ali neke od najpopularnijih destinacija, uključujući ostrva Santorini i Mikonos, rizikuju da budu uništena masovnim turizmom. To se pre svega odnosi na turiste koji u zaista velikom broju dolaze sa kruzera na jednodnevne izlete.

Svi putnici koji budu došli sa kruzera na samo par sati na izlet će morati da plate taksu od 20 evra po osobi. Grčke vlati su navele da im cilj nisu dolasci turista, već prihodi od turizma. Njima su potrebni turisti koji troše više novca, i koji na destinaciji provedu nekoliko dana.

Problem sa ostrvom Santorini je takođe i taj što to nije klasična destinacija za letovanje, odnosno plivanje i sunčanje na plaži. Najlepša mesta na Santoriniju uopšte nemaju plažu, jer se nalaze na vrhu ostrva. Santorini je najbolje posetiti u septembru i oktobru, odnosno u proleće, kad je vreme lepo, a nema puno ljudi.

Mikonos je popularno grčko ostrvo u Egejskom moru, deo Kiklada arhipelaga. Poznato je po prelepim plažama, živahnom noćnom životu, tradicionalnoj kikladskoj arhitekturi i belim kućama sa plavim prozorima. Mikonos je jedno od najpopularnijih turističkih odredišta u Grčkoj, naročito među mladima i onima koji traže luksuzna letovanja.

Zašto su studijska putovanja važna za profesionalce u turizmu, saznajte više.

Taksa ima za cilj da smanji broj jednodnevnih izletnika na ova ostrva, a vlada Grčke planira da smanji broj brodova za krstarenje koji istovremeno pristižu na određene destinacije, kako bi zaštitila prirodne resurse i stanovništvo. Mere će biti donete sledeće nedelje.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Fjaka – Dalmatinski zen

Od
Redakcija
-
0
Fjaka odmaranje dokolica
Photo: Pixabay/pasja1000

Ovaj termin je nastao u Dalmaciji, i tamo se dosta pažnje posvećuje značenju ovog izraza. Mnogi kažu da je nastao direktno od Boga, dok drugi opet veruju u sudbinu i opšte dobro koje svaki čovek zasluži. Jedno je sigurno, dalmatinci znaju, i ne boje se da probaju

Fjaka je lokalni izraz za uzvišeno staje uma i tela, stanje u kome čovek jednostavno ne teži ničemu. To je nešto što se ne može naučiti, a postiže se višegodišnjim vrednim trudom i radom, a može se opet iskusiti i doživeti praktično uvek i svuda.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Marijan Šlat (@marijanslat)

Da stvari budu još komplikovanije, potreba za modernom dalmatinskom nirvanom ili zenom je sve popularnija, i poprima mere opšte epidemije, naročito u ovim toplim letnim danima, u kafeu, kad apstraktnost koncepta dolazi do punog izražaja. To je bolest leta, mnogi su podložni epidemiji, a i najhrabriji su popustili.

Novinari BBC-ja su svojevremeno pokušali da dođu do zaključka o čemu se ovde radi, i vrlo brzo su shvatili. To je lifestyle, to je trend, izgovor da ne radiš apsolutno ništa. Ovaj letnji koncept može poslužiti svima, to je već skoro nasušna potreba. Opustite se na suncu, u hladovini.

Zašto su studijska putovanja važna za profesionalce u turizmu, saznajte više.

Verujte isceljujućem toplom vetru, prepustite se čarima leta, koliko ko može, i kako može. Potrebno je da vreme malo stane, a da se baš ništa ne radi, i da se baš ništa ne dešava. Kako dole u Dalmaciji kažu – pola negdje i pola nigdje, uvijek nekako u međuvremenu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

1...596061...340Stranica 60 od ukupno 340

Poslednje objave

Dubai

UAE, Saudijska Arabija, Katar i komšije uvode zajedničku turističku vizu

Redakcija - 0
Do kraja 2025. godine, zemlje članice Saveta za saradnju zalivskih zemalja (Gulf Cooperation Council – GCC) planiraju uvođenje jedinstvene turističke vize koja će omogućiti...
Svedska-Stokholm

Drvena četvrt budućnosti u srcu Švedske

Pasoš ptrljag kofer

Henley Passport Index 2025: Srbija i region – gde smo na...

Mama Shelter, Beograd

Mama Shelter, Beograd

Italija Novi način borbe protiv prekomernog turizma

Najbolji gradovi za putovanja – Italija u vrhu, Francuske nema na...

TU magazin je specijalizovani magazin posvećen turizmu, ugostiteljstvu i HoReCa sektoru u Srbiji i regionu.

Najčitanije

Poslednje objave

Popularne kategorije

© TU magazin 2025.