Dok je Švajcarska poznata po svojim alpskim skijalištima, Italija po veselom narodu i slikovitim obalama, Slovenija turistima nudi sopstvenu zemlju čuda. U srcu Evrope, kao skriveni biser ušuškan između Italije, Austrije i Hrvatske, ova mala zemlja privlači pažnju svojim zadivljujućim krajolicima, bogatom kulturnom baštinom i atmosferom dobrodošlice, a sve bez silnih gužvi koje često prate njene komšije

Slovenija, koja se često opisuje kao „lepa kao Italija ili Švajcarska“, može se pohvaliti impresivnim nizom prirodnih čuda. Od smaragdnih voda Bledskog jezera do dramatičnih krajolika Nacionalnog parka Triglav, raznovrsna geografija zemlje nudi slikovitu pozadinu za entuzijaste i ljubitelje prirode.

Posetioce očekuju bujne zelene doline, alpski vrhovi i šarmantna sela koja su sačuvala svoju tradicionalnu arhitekturu i način života. Jedna od prednosti Slovenije u odnosu na svoje popularnije komšije je to što tamo još uvek nema masovnog turizma. Dok Italija i Švajcarska svake godine privlače milione turista, Slovenija nudi intimnije i autentičnije iskustvo, navodi britanski list express.co.uk.

Odsutnost velikih gužvi omogućuje posetiocima da istražuju istorijske lokalitete poput Ljubljanskog ili Predjamskog dvorca sopstvenim tempom, bez gnjavaže u dugim redovima ili gužvama na atrakcijama.

Glavni grad Ljubljana, koji se često upoređuje s Pragom zbog šarmantnog starog grada i živahne kulturne scene, odiše opuštenom atmosferom. Njegova kompaktna veličina olakšava istraživanje pešice ili biciklom, a posetoci mogu uživati u lokalnoj kuhinji u brojnim kafićima i restoranima koji se nižu popločanim ulicama.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by TU magazin (@tumagazin.rs)

Slovenačka jadranska obala, koja se proteže na samo 46.6 kilometara nudi mirniju alternativu prenatrpanim plažama Italije i Hrvatske. Primorski grad Piran, sa svojom dobro očuvanom srednjovekovnom arhitekturom i predivnim pogledom na more, pruža miran beg za one koji traže utočište uz more bez turističke gužve.

Dok je Švajcarska poznata po svojim alpskim skijalištima, Slovenija nudi svoju zimsku zemlju čuda. Julijski Alpi pružaju odlične mogućnosti za skijanje i druge zimske aktivnosti, uz dodatni bonus pristupačnijih cena i manjih gužvi nego u švajcarskim Alpima.

Uprkos svojoj veličini, slovenačka vinska regija postaje sve prepoznatljivija. Raznovrsna klima i zemljišni uslovi doprinose proizvodnji visokokvalitetnih vina, s vinogradima raštrkanim po brdima i brežuljcima. Ljubitelji vina mogu se prepustiti degustaciji lokalnih sorti bez komercijalizovane atmosfere koja se često nalazi u poznatijim vinskim regijama Italije ili Francuske.

Zašto su studijska putovanja važna za profesionalce u turizmu, saznajte više.

Dok svet počinje da traži manje utabane turističke staze, Slovenija postaje vrhunska destinacija za one koji žele da pobegnu od gužve. Sa svojom bogatom kulturnom baštinom, raznolikim krajolicima i toplim gostoprimstvom, Slovenija je spremna da postane destinacija koju obavezno moraju da posete putnici koji traže autentično evropsko iskustvo.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Novo istraživanje Svetskog saveta za putovanja i turizam (WTTC) otkriva da će ova godina biti rekordna kada su putovanja i turizam u pitanju. Predviđa se da će uticaj ove industrije na globalni BDP premašiti 11 triliona dolara, a da će biti zaposleno više ljudi nego ikad do sad

Poslednji izveštaj WTTC-a je imao za cilj da analizira ključne pokazatelje kao što su doprinos putovanja i turizma BDP-u, zaposlenost i potrošnju putnika globalno. Dobijeni rezultati su nedvosmisleno pokazali da se turistička industrija ne samo oporavila, već i da je značajno ojačala i napredovala.

Dok ovaj sektor prelazi svoj prosperitet u odnosu na period pre pandemije, WTTC očekuje da će 142 zemlje od 185 analiziranih premašiti prethodne nacionalne rekorde. U partnerstvu sa Oxford Economic-om, izveštaj WTTC-a prikazuje sektor koji je prepun mogućnosti. On direktno podupire gotovo 348 milona radnih mesta širom sveta. To predstavlja povećanje od više od 13.6 milona radnih mesta ako uporedimo sa rekordnom 2019. godinom.

Očekuje se da će potrošnja međunarodnih turista biti bolja nego na vrhuncu 2019. i dostignuti čak 1.89 milijardi dolara, dok se predviđa da će domaći turisti potrošiti više nego bilo koje godine do sada, oko 5.4 milijardi dolara.

Putovanja i turizam za 10 godina

Gledajući unapred, WTTC predviđa svetlu budućnost za sledeću deceniju koju će karakterisati snažan rast i prilike za razvoj industrije. Do 2034. godine ovaj će sektor podupreti globalnu ekonomiju čineći 11.4% celokupnog ekonomskog dohotka.

Ova industrija u procvatu će takođe biti pokretač stvaranja novih radnih mesta, osiguravajući posao za 449 milona ljudi širom sveta. Gotovo 12.2% radne snage pokretaće ovaj živahni sektor, pokazujući ključnu ulogu putovanja i turizma u globalnom zapošljavanju.

Zašto su studijska putovanja važna za profesionalce u turizmu, saznajte više.

Putovanja i turizam su na rubu svoje najtransformativnije ere do sada. To obećava prosperitet, inovacije i povezanost u razmerama koje tek trebamo videti i razumeti, zaključak je izveštaja WTTC-a.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Ukoliko tražite mirniju evropsku destinaciju letnji odmor, internet stranica Metro je napravila listu koja može da vam pomogne u tome. Tu se nalaze gradići koji su analizirani i na osnovu ocena rangirani, na visokom drugom mestu se nalazi Kotor

U analizi stranice Metro, koja ocenjuje sigurnost, broj atrakcija i sadržajnosti, napravljena je lista koja sadrži deset manje posećenih ali ipak poznatih evropskih bisera. Na prvom mestu se nalazi Valeta iz Malte, na drugom Kotor iz Crne Gore, a na trećem Matera iz Italije.

Valeta

Valeta je glavni grad Malte, ima bogatu istoriju koja seže unazad hiljadama godina, sa brojnim uticajima rimske, mletačke, arapske i mnogih drugih kultura. Valeta je poznata po svojoj impresivnoj arhitekturi, uključujući katedralu Svetog Jovana i veličanstvenu Veliku luku. Takođe je poznata po svojim fortifikacijama, koje su bile ključne u istoriji Malte tokom mnogih sukoba i osvajanja. Danas je Valeta živahan grad sa bogatom kulturnom scenom i važnom turističkom destinacijom.

Kotor

Kotor se nalazi u samom srcu zaliva, i jedna je od najposećenijih destinacija u Crnoj Gori. Upisan je na listu Uneskove baštine kao nešto najvrednije što ta zemlje ima da ponudi, i to je jedan od najbolje očuvanih srednjovekovnih gradova u ovom delu Mediterana, kao najveća stara urbana i potpuno funkcionalna celina u Crnoj Gori.

Unutar impresivnih gradskih zidina sačuvan je nakadašnji izgled, autentičan srednjovekovni prostorni raspored sa uzanim krivudavim ulicama i brojnim gradskim trgovima. Glavni akcenat je na crkvama i palatama, oko kojih se gotovo koncentrično grupišu kuće u kojima su živeli meštani.

Utvrđeni grad na crnogorskoj obali Jadrana, Kotor, je poznat po svojim krivudavim ulicama i romantičnim trgovima. Savršen je za ljubitelje istorije, ima nekoliko romaničkih crkava (uključujući kotorsku katedralu), kao i katedralu svetog Tripuna.

Matera

Matera je pravi turistički biser kada su putovanja u pitanju. Smeštena je u regiji Basilicata, i čini savršeni spoj slikovitog pejzaža, arhitekture i istorije. Ovaj grad je poznat i kao mesto gde su se snimali brojni filmovi, počevši od Džejms Bonda, do Mel Gibsonovog „Stradanja Isusa“.

Ovaj grad je podignut na stenama, i nekad je predstavljao „sramotu“ Italije, sinonim bede i prljavštine. Međutim, danas je poznata turistička destinacija i nekadašnja evropska prestonica kulture. Zbog arhitekture i načina života ljudi koji je prilagođen takvim uslovima uvršten je na Uneskovu listu svetske baštine 1993. godine.

Zašto su studijska putovanja važna za profesionalce u turizmu, saznajte više.

Nekadašnji simbol bede, 80-ih godina prošlog veka je obnovio svoje središte kako bi se polako prilagodilo za turiste. Grad Matera je, pored drevne arhitekture, najpoznatiji po kamenim kućama isklesanim u pećinama i liticama. Ljudi su dugo živeli u njima, i bilo je potrebno dosta vremena da se to promeni. Veliki broj pećina je danas pretvoren u luksuzne hotele i restorane.

10 najboljih skrivenih dragulja u Evropi za putovanja ovog leta izgleda ovako:

Valeta, Malta

Kotor, Crna Gora

Matera, Italija

Sintra, Portugal

Valensija, Španija

Lozana, Švajcarska

Koimbra, Portugal

Salcburg, Austrija

Plovdiv, Bugarska

Hajdelberg, Nemačka

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

„Nigde u Evropi sunce ne sija tako… To je jedino sunce koje sija i bogatašu i siromahu, i mladom čoveku, i bolesniku, i starcu… Samo se u Italiji, u Rimu, život i smrt, tako mešaju… Naslagani su u Rimu narodi, stoleća, varvari, skulpture, razni stilovi arhitekture, prolaznost svega. Ne mogu se svi ti Rimovi znati, ni voleti. Obično svako zavoli, na kraju krajeva, jedan. Neki zavole antički Rim, drugi Katakombe, treći samo Rim Mikelanđela. Postoji i Rim papa, Rim Napoleona, Rim romantizma, Rim Ujedinjenja, i nedavni Rim kralja Umberta I“, pisao je Miloš Crnjanski

Večni grad (La Città Eterna), Prestonica sveta (Caput Mundi), Rim, glavni grad Italije, danas je, kao i nekad, milionska metropola u kojoj živi oko 4,3 miliona ljudi, Rim je riznica istorije, umetnosti, hrane i kulture, i nije lako doneti odluku šta videti i raditi, a šta propustiti. Baš kao što je Crnjanski pisao, ne mogu se svi ti Rimovi znati i voleti. Ipak, deo magije Rima i jeste u tome što ćete uvek naići na nešto neočekivano i izuzetno, bilo da ostajete jedan dan ili godinu dana. Ali, kad već moramo da počnemo od negde, nije loše obilaziti Rim kroz ulicu Korzo.

Vija del Korso – žila kucavica grada

Via del Corso je duga oko 1,5 km i proteže se od Pjace Venecije (Piazza Venezia) do Pjace del Popolo (Piazza del Popolo). Dobro je locirana u gradu, u njenoj blizini su mnoge znamenitosti Rima, u njoj, i u uličicama oko nje, sve vrvi od života, od jutra do mraka. Raj je za kupovinu jer se mogu naći i vrhunski brendovi i male, lokalne prodavnice. Puna je restorana, kafića, bistroa, poslastičarnica i pica na parče koje treba obavezno probati. Pizza al taglio (pica na parče) ovde, u Rimu, pravi se u velikim pravougaonim tepsijama i seče makazama u pravougane parčiće. Ovi parčići se onda mere i naplaćuju po gramaži. Pice su sveže, svih mogućih ukusa, a parče prosečne veličine košta 2 – 4 evra. S obzirom da restorani u Rimu nisu jeftini, a ni porcije nisu mnogo obilne, pica na parče je veoma dobar način da se pojede nešto ukusno i pristupačno.

Brdo Kapitol – jedno od sedam brežuljaka Rima

Rim je grad nastao 753. godine pre nove ere na sedam brežuljaka (znači, nije baš ravan, ima mnogo uzbrdica), a pošto je toliko star, mnoge ulice popločane su istrošenom, često razvaljenom kaldrmom, pa je poželjno nositi udobnu i izdržljivu obuću.

Campidoglio (Kampidoljo, brdo Kapitol) iznad Pjace Venezije prepoznatljiv je po bronzanoj statui imperatora Marka Aurelija na konju (original se nalazi unutar muzeja, na trgu je verna kopija) koja je jedina konjička statua preživela iz antičkog Rima. Naime, kada je Rim postao hrišćanski grad, bronzane statue rimskih careva često su topljene i korišćene za kovanje novca, ali za ovu se verovalo da predstavlja Konstantina Velikog, pa je tako sačuvana do danas. Mermerni portret pravog Konstantina Velikog, u stvari ostaci statue – kolosalna glava, stopalo, šaka – nalazi se tu, u dvorištu.

Unutar muzeja je i čuvena statua Vučice koja hrani Romula i Rema, osnivače grada Rima – Lupa Capitolina.

Na Kampidolju je i bazilika Santa Maria in Ara Coeli (Italijani je izgovaraju Aračeli) do koje vodi 124 stepenika. Sagrađena je na mestu punom legendi. Tu je gakanje gusaka spasilo Rim od najezde Gala, tu je car Avgust čuo proročanstvo o rođenju Hrista, pa je podigao oltar, na čijem mestu se danas nalazi crkva u kojoj se čuvaju posmrtni ostaci svete Jelene, majke Konstantina Velikog, a tu je i grob poslednje bosanske kraljice Katarine Kosače Kotromanić. Koga zanima, eto da dodamo da se u ovoj crkvi oženio i Frančesko Toti, čuveni fudbaler Rome.

Teatro di Marčelo, Koloseum, Forum

U blizini Kampidolja je antički Rim. Ni pet minuta odatle je Marcelusov teatar – Teatro di Marcello – izgrađen još u Avgustovo vreme. Nekoliko vekova služio je kao pozorište, a onda, zvuči neverovatno, bogate rimske porodice koristile su ga kao svoju rezidenciju, za život. Teatar je nadzidan i danas su na gornjim spratovima stanovi! „Samo se u Italiji, u Rimu, život i smrt, tako mešaju“.

Ne tako daleko nalaze se ostaci čuvenog Rimskog Foruma – Forum Romanum –  gde su se Rimljani okupljali, držali govore, proslavljali pobede, obavljali poslove. Ostaci slavoluka, hramova, monumentalnih stubova i dalje stoje kao svedoci moći drevnog Rima.

A onda nas svi ovi putevi dovedu do Koloseuma, najvećeg amfiteatra na svetu koji tu, na tom mestu stoji još od 80. godine nove ere! Visok je skoro 50 m, dugačak 189, a širok 156 metara, a mogao je da primi oko 65.000 gledalaca. Preko četiri miliona ljudi ga poseti godišnje, i to je najveća turistička atrakcija u celoj Italiji.

I sve je ovo moguće videti besplatno, onako, u šetnji, tokom dana, ali i noću. Osvetljeno je, romantično i bezbedno.

Barokne crkve, fontane i Panteon

Od Pjace Venecije, sa impozantnim spomenikom od belog mermera posvećenom Vitoriju Emanuelu II, prvom kralju ujedinjene Italije, ulicom Vija del Korso (ili nekom drugom, paralelnom) kreće šetnja prema Pjaci del Popolo. Gde god da se okrenete, nailazite na neki dragulj – barokne crkve, srednjovekovni trgovi, fontane, galerije i muzeji, veličanstveni Panteon. Nemoguće je nabrojati šta se sve nalazi u ovom delu grada, ali tu su i Trajanov stub, Fontana di Trevi, Španske stepenice, Pjaca Navona sa Berninijevom Fontanom četiri reke (Fontana dei Quattro Fiumi), sve do crkve Santa Maria del Popolo na istoimenom trgu u kojoj su Karavađove i Karačijeve slike… Ovde je pravi mikrokosmos Rima gde se prepliću istorija, kultura i savremeni život. I opet je sve to besplatno, nalazi se tu, u prolazu.

A još nismo ni prešli reku Tibar. Sa druge strane je Vatikan sa crkvom Svetog Petra i čuvenim muzejima, boemska četvrt Trastevere, kolosalni Castel Sant’Angelo…

Rim je satkan od istorije, a opet je neverovatno živ i moderan. Lep je, star i nov, malo je i prljav, a ponekad i ne miriše najbolje, ali sve je puno života, puno se priča, druži, pije kafa, jede sladoled, dosta se i puši. Ima svega i za svakog, od jeftinijeg smeštaja i pice na parče, do luksuza u svakom smislu. Rečima Crnjanskog sve se to „pretvara u duboku ljudsku sreću, a svi u Rimu učestvujemo u tom baletu, koji nosi naslov: Il Giorno. Dan.“

Piše: Bojana Ilić

Uprkos svim izazovima koje je imala pred sobom u pandemiji, Hrvatska se fokusirala ne samo na obnovu oštećene turističke industrije, već i na to da postavi temelje za održiva putovanja

Putovanja van sezone i manje poznate destinacije su na samom vrhu strategije održivog turizma Hrvatske. U zemlji u kojoj je turizam neravnomerno razvijen po regionima cilj je da se decentralizuje ova industrija i prilagodi lokalnim i regionalnim potrebama.

Iz ministarstva turizma Hrvatske navode da će novi zakoni sve to promeniti, turizam će postati ekološki i društveno održiv, navodi Euronews. Nekada je osnov za razvoj turizma bio isključivo iz ekonomskih interesa, a danas je priča potpuno drugačija.

Novi zakon udaljava industriju percepcije uspeha koja se bazira isključivo na broju noćenja i prihodima od turizma, kako bi se pronašla prava ravnoteža između ekonomskih, ekoloških i društvenih interesa.

Hrvatska je prošle godine imala najbolje predsezonske rezultate u istoriji. Kada je u pitanju cela godina, turistički rezultati bili su na nivou rekordnih pretpandemijskih godina, a finansijski najbolji u istoriji.

Upravo zbog toga novi zakon obezbediće i sredstva za ublažavanje negativnog uticaja turizma na okolinu, a takođe kako bi decentalizovao ponudu i pomogao lokalnim zajednicama u razvoju destinacija i podizanju kvaliteta života.

Nova strategija podrazumeva i to da se Hrvatska promoviše i kao destinacija pogodna za sva godišnja doba i za sve sezone. Prema poslednjim istraživanjima, turisti su promenili navike putovanja, a interes za održive destinacije van standardnih turističkih sezona svakodnevno raste.

Zašto su studijska putovanja važna za profesionalce u turizmu, saznajte više.

Na ovaj način Hrvatska dokazuje da je ne samo izuzetno posećena destinacija, već i da je zemlja koja želi da unapredi upravljanje svim resursima uključenim u turizam. To bi postavilo dobru osnovu za razvoj održivog turizma u čitavom regionu, što i jeste trenutno najvažnije u ovoj grani privrede kao ekonomskog pokretača.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.