Bosnu i Hercegovinu je u septembru mesecu posetilo više od 100.000 turista, što je za skoro 89% više nego u istom mesecu prošle godine. Međutim, taj broj turističkih poseta je za 30% manji u odnosu na avgust, što je i očekivano, imajući u vidu epidemioločke prilike u regionu

Turisti su u septembru u ovoj zemlji ostvarili 236.876 noćenja, što je više za 67,4% u odnosu na septembar 2020. godine, objavila je Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Od ukupnog broja turista, domaćih je bilo 42,7%, a stranih 57,3%.

Najviše noćenja ostvarili su gosti iz Srbije 11,2%, Saudijske Arabije 10,9%, Hrvatske 8,4%, Nemačke 6,6%, Kuvajta 6,5%, Turske 5,4 %i Ujedinjenih Arapskih Emirata 4,8%. Turisti iz ostalih zemalja su ostvarili 46,2% noćenja.

Najveći broj noćenja ostvaren je u kolektivnom smeštaju, hotelima i sličnim smještajnim kapacitetima sa učešćem od 93%.

Popularni turistički magazin Wanderlust je u okviru konferencije World Travel Market (WTM) održao godišnju svečanu dodelu prestižnih nagrada Wanderlust Travel Awards

Hrvatska se našla na listi top 10 zemalja u kategoriji najpoželjnijih bližih destinacija, a Dubrovnik se nalazi na popisu top 10 najpoželjnijih bližih gradova.

Hrvatska je zauzela šesto mesto u kategoriji najpoželjnijih bližih destinacija, čime se našla u društvu Francuske, Italije, Islanda, Grčke i Španije. Od ostalih zemalja na listi izdvajaju se Portugal, Gruzija, Norveška i Austrija.

Dubrovnik je zauzeo odlično peto mesto u kategoriji najpoželjnijih bližih gradova, a pored njega na listi se nalaze Lisabon, Sevilja, Tbilisi, Marakeš, Bolonja, Talin, Salcburg, Stokholm i St. Petersburg.

Popis nagrađenih destinacija u svih 11 kategorija dostupan je na zvaničnoj internet stranici magazina.

O novom planu za oporavak turizma u Portugalu na konferenciji WTM London, govorio je direktor nacionalne turističke organizacije, Luis Araujo i istakao da je cilj ove zemlje da postane poznata kao destinacija koja se posećuje tokom cele godine

Portugal će izaći iz krize i fokusiraće sa na međunarodne turiste kao ključne, istakao je Luis Araujo. Portugal je tokom pandemije uspeo da ojača svoj brend, zadržavši imidž „trendi, moderne i društvene“ destinacije.

Ova zemlja je do sada obnovila oko 60% turističkih kapaciteta i povezanosti sa svetom u odnosu na 2019. godinu, dok su očekivanja da će se taj broj u sledećoj godini povećati na 90%. Fokus neće biti samo na letnjoj sezoni, već i na ruralnim područjima, vinskom turizmu, kao i na gradovima širom zemlje. Sada su bitniji međunarodni turisti, i sve aktivnosti će biti usmerene ka njima, što ne znači da će domicilno stanovništvo biti zapostavljeno.

Portugal želi da bude jedna od najodrživijih zemalja na svetu, posebno u smislu turizma, jer je na samom početku pandemije bio destinacija koja je pokrenula inicijativu za prevenciju kovid 19 bolesti u sektoru putovanja i turizma, pa sada ima 23.000 kompanija koje su sada dobile pečat zemlje “Čisto i sigurno”.

U međuvremenu, vakcinisano je preko 87% stanovništva, što je omogućilo da ova zemlja bezbrižnije krene da se oporavlja od loših posledica pandemije.

Turizam je i u pandemiji 2021. godine pokazao vitalnost i izdržljivost, a otpornost je pokazao i jedan od najugroženijih delova turističke industrije, industrija krstarenja

U Dubrovniku je u toku sezona krstarenja, i trajaće najmanje do kraja ove godine, kruzing sezonom koja do kraja godine, gde se očekuje još minimum 15 kruzera, ističe direktor Lučke uprave Dubrovnik Blaž Pezo.

Kapaciteti brodova bili ograničeni i svaki brod je dolazio sa tek 50 ili 60% kapaciteta, imajući u vidu maksimalno dozvoljeni kovid kapacitet.

Ove godine je zabeleženo 123 kruzera sa ukupno 102.326 putnika u dubrovačkoj luci, a treba istaći da se do kraja godine očekuje ukupno 138 pristanaka kruzera i dolazak 110.000 putnika.

Kruzing turizam ima budućnost u Dubrovniku, za 2022. godinu najavljen je dolazak čak 365 kruzera, i ovaj grad na Jadranu svakako doprinosi ukupnoj prepoznatljivosti Hrvatske kao kruzing destinacije u međunarodnim okvirima.

Tokom prošlogodišnje zimske sezone veliki broj skijaških centara, naročito na Alpima, nije radio punim kapacitetom, pa se mnogo skijaša prebacilo u naše krajeve. Većinom su to bili domaći gosti, tj. ljudi iz regiona i skijaški centri kao što su Kopaonik ili Jahorina ostvarili su odlične rezultate. Ove godine sa Alpa poručuju da nameravaju da rade sa što manje ograničenja, a skijaški centri u ovom delu Evrope pripremaju se punom parom za predstojeću sezonu od koje očekuju još više

Svi zajedno, i skijaški centri i sami skijaši željno iščekuju ovu zimu i nadaju se brzom i jakom oporavku planinske privrede. Mnoga skijališta provela su poslednjih godinu i po dana u proširivanju kapaciteta, terena, žičara, osnežavanju i otvaranju novih hotela i restorana.

Domaći i regionalni gosti

Na Jahorini su ostvarili istorijske rezultate, imali su najuspešniju zimu u velikoj meri zahvaljujući tome što su bili spremni na situaciju sa korona virusom, uveli stroge mere zaštite, davali kovid garancije i imali veliki broj skijaša koji su prvi put skijali na Jahorini.

– Najbolja pouka koju smo izvukli iz pandemije jeste da moramo brzo reagovati i prilagođavati se novonastaloj situaciji, donositi odluke u skladu sa uslovima koji vladaju. Tako smo prošlu sezonu otvorili prvi u regionu, mogu slobodno reći i Evropi. Zbog nemogućnosti putovanja, mnogo skijaša koji inače skijaju u Austriji, Švajcarskoj i Italiji dolazilo je na Jahorinu, a najveći broj turista prethodne zime bio je iz zemalja regiona – objašnjava Dejan Ljevnaić, direktor OC Jahorina.

I u Srbiji su na planinama gosti uglavnom bili domaći ili iz regiona. Sezona je počela na Kopaoniku i trajala dugih137 dana, dok je na Staroj planini trajala 100 dana, a na Zlatiboru 95.

– Susretali smo se sa brojnim zahtevima i sa mnogim izazovima na koje smo uspešno odgovorili i možemo s radošću da kažemo da je zimska sezona i pored svega bila veoma uspešna. Najviše je bilo domaćih gostiju, zatim gostiju iz regiona i gostiju iz Rusije, Belorusije i Ukrajine, a takođe i iz zemalja poput Ujedinjenih Arapskih Emirata, pa čak i iz SAD i Kanade. Ono što nam je bio glavni fokus jeste zdravstvena bezbednost naših gostiju i naših zaposlenih, a rezultat svega toga je i činjenica da smo nosioci sertifikata Clean & Safe – kaže Ana Miča, direktorka marketinga i prodaje hotela Putnik na Kopaoniku.

Kovid garancije

Prilagođivanje situaciji bio je jedan od najtežjih izazova, na snazi su bile mere kao što je fizička distanca, ograničen broj skijaša, kafići i restorani samo na otvorenom, a mnoga skijališta su uvela i kovid garancije.

U Sloveniji su često menjane preporuke i zahtevi u vezi sa pandemijom, pa je  prilagođavanje, po rečima Vasje Ilešiča, direktora Pohorje Village Wellness & Spa Resorta, predstavljalo velki izazov.

– U sve pakete i cenovnike bila je uključena garancija na kovid, što znači da u slučaju proglašenja epidemije, svi gosti imaju pravo na 100% povraćaj novca. Takođe smo ponosni nosioci logotipa Green & Safe koji podrazumeva zajedničko opredeljenje za odgovoran, siguran i zeleni turizam. Poštujemo standarde odgovornog putovanja slovenačkog turizma, a i sami gosti su najviše tražili apartmane u kojima smo održavali visoke zdravstvene mere – kaže Vasja.

Kao i u drugim bivšim republikama, i u Sloveniji su većina skijaša bili domaći gosti, a kad su granice otvorene, ljudi iz regiona. Pohorje je imalo rekordnu godinu što se tiče snega, pa je prošla zima prošla relativno dobro, bez obzira na sva ograničenja.

Otkrivanje novih destinacija

Sa nesigurnom situacijom otvorenih i zatvorenih granica, ski centara, hotela, turističke agencije svuda u svetu trpe ogromne gubitke. Duga Travel iz Beograda postoji već tri decenije i prošli su i rat, i sankcije, i ekonomske krize. Sada je bila potrebna nova vrsta prilagođavanja.

– Korona nas je sve vratila na fabrička podešavanja, svi smo morali da smanjimo broj zaposlenih, sve je neizvesno. Pratimo šta se dešava na tržištu i prilagođavamo se. Već godinama radimo bugarska skijališta, međutim prošle godine, Bugari su zabranili dolazak srpskih turista od kraja januara, tj. bio je potreban negativan PCR test koji je kod nas skup, što je mnoge odbilo. Zato smo u ponudu uveli jedan odličan hotel u podnožju Romanije u mestu Sokolac u Republici Srpskoj i tamo smo slali goste koji su odatle išli na skijanje na Jahorinu, Ravnu planinu, čak i Bjelašnicu – objašnjava Dragana Smiljanić Ećimović, direktorka prodaje.

Delovalo je da će sve biti u redu u sezoni 2021/22, ali od sredine septembra Srbija se nalazi u crvenoj zoni zemalja i Bugarska je zatvorila granice za naše državljane, ne mogu da putuju ni vakcinisani, ni sa negativnim PCR testom.

– Nadamo se da će se situacija do zime popraviti, ali pripremamo i alternativne destinacije. Oduvek smo vodili na Kopaonik, nastavićemo da vodimo u Republiku Srpsku, planiramo kao destinaciju i Kolašin u Crnoj Gori, a imamo i još nekih rezervnih varijanti. Tako mora da se radi – zaključuje Dragana.

Pripreme za predstojeću sezonu

Za prvih devet meseci u 2021. godini, preduzeće Skijališta Srbije ostvarilo je 516 miliona dinara neto dobiti, što je za 15 odsto više nego u 2020, a 49 odsto više u odnosu na plan. Najveće povećanje odnosi se na prodaju ski karata.

Ana Jovanović rukovodilac sektora za marketing Skijališta Srbije najavljuje proširenje sistema za veštačko osnežavanje na Kopaoniku u dužini od pet kilometara, kao i još neka proširenja i heliodrom.

– Pored toga, očekuju nas organizacija Samita planinskih centara jugoistočne Evrope  „Moresce“ na kom će prisustvovati najznačajniji subjekti iz oblasti planinskog turizma. Zatim slede ski opening i tradicionalno obeležavanje početka sezone u sva tri ski centra, Evropa kup kao najbitniji međunarodni skijaški događaj, humanitarne ski trke, obeležavanje Međunarodnog Dana snega, kao i mnoge druge aktivnosti. Skijališta Srbije pripremaju sada već tradicionalnu web shop pretprodaju ski karata gde će zainteresovani moći da kupe karte sa popustom od petnaest odsto, a nakon toga i sajamsku onlajn prodaju sa popustom od 10 odsto – najavljuje Ana.

U hotelu Putnik na Kopaoniku u punoj meri su  počeli sa promocijom i prodajom aranžmana za ovu zimsku sezonu. U planu je otvaranje a la carte restorana „Stara Vila“, sa akcentom na specijalitetima od angus mesa. Tu su još i različiti sadržaji za decu kao što su animacije, dečji bioskop i dečje predstave.

Zahvaljujući novim projektima, Jahorina predstojeću sezonu dočekuje spremna i sa do sada najboljom ponudom za skijaše i ljubitelje zime na planini. Nakon realizacije svih projekata povećava se kapacitet ski centra za pedeset odsto, broj osneženih staza za 50 odsto, kapacitet osvetljenih staza za 25, zapošljava se novih 50 radnika i vrednost imovine se povećava za 56 odsto.

– Uvek idemo korak ispred i planiramo naše aktivnosti na vreme, zbog toga dobar rezultat ne izostaje. Planiranje, dobro predviđanje situacije dovodi do rezultata. U dolazećoj sezoni smo spremni za sve. Čekamo scenario i prilagođavamo se situaciji – kaže Dejan Ljevnaić.

Na Pohorju se takođe pripremaju za novogodišnje praznike i ski sezonu. Fokus je na porodicama i parovima. U sklopu rizorta osnovali su sopstveni najam ski opreme, a tu su i instruktori skijanja.

– Ponudićemo mnogo dečje animacije, pristupačne ski karte, degustacije lokalnih vina naših nagrađivanih vinara, noćno skijanje, uživanje u spa centru. Znamo da će ova sezona biti samo početak naše uspešne priče usred Pohorja, koje nudi blizinu centra grada Maribora sa najstarijom lozom na svetu, sa bogatim noćnim životom i brojnim tržnim centrima u blizini (Grac, Beč, Ljubljana) i tako planiramo biti sve bolji i bolji iz godine u godinu. Radujemo se vašem dolasku, dragi naši prijatelji iz Srbije – optimističan je Vasja Ilešič.

Sa toliko destinacija željnih da privuku goste, čini se da će ovo biti odlična sezona kako za početnike, koji nikad nisu stali na skije, tako i za one iskusnije, koji možda prošle godine nisu ni videli sneg. Ali, naše telo pamti i  čim udahnete čist planinski vazduh, mišići će se postaviti u ispravan položaj. U ovim nemogućim uslovima, jedino svi zajedno možemo da održimo zimski turizam. Moglo bi se reći da naziv „održivi turizam“ sada dobija sasvim novo značenje.

Piše: Bojana Ilić

Portparolka Evropske komisije Džordis Feroli izjavila je da vakcinacija neće biti uslov za ulazak u Evropsku uniju, već da je potreban EU digitalni kovid sertifikat

Kovid sertifikat ili potvrda je dokaz da je osoba ili vakcinisana ili da je dobila negativne rezultate testa ili da se oporavila od bolesti. Ova potvrda će biti zvaničan dokument za ulazak u zemlje Evropske unije. Međutim, države članice imaju pravo da same odlučuju o pravilima ulaska međunarodnih putnika, pa neće važiti ista pravila za sve zemlje.

Evropska komisija je utvrdila zelenu listu na kojoj se nalaze sve zemlje u kojima ima manje od 75 zaraženih na 100.000 stanovnika, i njihovi građani slobodno mogu ulaze u države članice EU. Srbija se po preporuci Evropske komisije trenutno ne nalazi na „zelenoj listi“.