Rastuća globalna strast prema železničkim putovanjima dobija upečatljiv izraz kroz turistički Istočni Ekspres u Turskoj. Noćno putovanje između turske prestonice Ankare i istočnoanatolijskog dragulja Karsa putnicima pruža zadivljujuće poglede na snegom
prekrivene anatolijske ravnice i planine. Spajajući nostalgiju, slikovito putovanje i održivost, turistički Istočni Ekspres stekao je međunarodno priznanje kao jedno od najimpresivnijih železničkih putovanja na svetu

Najtraženija vožnja vozom u Turskoj

Ritam šina, udobni kupei, snežni pejzaži i očaravajuća stajališta pretvaraju Istočni
Ekspres u mnogo više od običnog putovanja vozom – to je prava bajka kroz Anadoliju.
Saobraćajući u oba pravca između Ankare i Karsa, ruta je spektakularna u oba smera,
iako je putovanje iz prestonice ka Karsu kroz dramatične anatolijske predele
najpopularniji izbor. Turistički Istočni Ekspres polazi tri puta nedeljno iz oba grada, a
karte su dostupne onlajn.

Kako je to najtraženije železničko putovanje u Turskoj, karte se rasprodaju veoma brzo, pa je rana rezervacija neophodna. Putovanje traje oko 24 sata i nudi udobne kupee sa ležajevima, upečatljive pejzaže i planirana zaustavljanja za izlete. Mnogi putnici personalizuju svoje kupee svetlima i dekoracijama kako bi dodatno naglasili toplu i prijatnu atmosferu. Putnici mogu poneti sopstveni piknik – kupei imaju frižider i lavabo – ili jesti u restoranskom vagonu pre nego što se smeste na miran noćni odmor u vozu.

Voz koji polazi iz Ankare prolazi kroz Kirikkale, Kajseri, Sivas, Erzindžan i Erzurum, da bi na kraju stigao u Kars. Na relaciji Ankara – Kars voz se zaustavlja u Erzindžanu i Erzurumu, dok se na povratku, od Karsa ka Ankari, zaustavlja u Iliču, Divrigiju i Sivasu, pružajući putnicima priliku da istraže brojne prirodne i istorijske znamenitosti, uključujući i lokalitete pod zaštitom UNESCO-a.

Najmagičnija zimska destinacija

Slikovito železničko putovanje započinje u Ankari, a završava se u Karsu – gradu
poznatom po svojoj slojevitoj istoriji, zimskim pejzažima i regionalnoj kuhinji. Kao jedno
od najstarijih naselja u Anadoliji, Kars nudi bogato, ali pristupačno istorijsko iskustvo, od
prepoznatljive arhitekture u centru grada do vekovima starih znamenitosti u okolini.

U blizini grada nalazi se Ani, lokalitet svetske baštine UNESCO-a. Nekada veliki
srednjovekovni grad poznat kao „grad 1001 crkve“, Ani se odlikuje impresivnom zbirkom
crkava, kupatila, jedne od najranijih džamija i moćnih utvrđenja, koja odražavaju
slojevito urbano nasleđe oblikovano smenom hrišćanskih i muslimanskih dinastija.
Prirodne lepote Karsa nude jedinstveno iskustvo.

U Sarikamišu posetioci mogu skijati na kristalno čistom snegu i uživati u vožnji sankama, uz veličanstvene poglede. Jezero Čildir, na granici između Karsa i Ardahana, još je jedno prirodno čudo koje se mora videti, sa svojom zaleđenom površinom tokom zime. Dok posetioci klize preko leda u saonicama koje vuku konji, ribari se mogu videti kako probijaju ledenu površinu da bi lovili šarana – upečatljiv prizor koji je postao jedan od najprepoznatljivijih zimskih simbola ovog regiona.

Jedno od najupečatljivijih iskustava u Karsu jesu večernji obroci, tokom kojih se posetioci upoznaju sa autentičnim duhom grada kroz ‘ašik atišmasi’ (tradicionalna verbalna nadmetanja narodnih pesnika), kavkaske narodne igre i pažljivo osmišljen jelovnik koji uključuje guščje meso, karski sir, rakiju i istočnoanatolijska vina. Poznat po bogatoj gastronomiji – uključujući sireve, grijer, med, guščje meso i mantije – Kars takođe poziva posetioce u Muzej sira u selu Bogatepe, gde mogu saznati više otradiciji proizvodnje sira u regionu i probati razne lokalne sireve.

Fotografije: TGA (Türkiye Tourism Promotion and Development Agency)

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Generacija Z sve snažnije utiče na ugostiteljsku industriju, menjajući način na koji restorani i hoteli razmišljaju o tehnologiji, iskustvu gostiju i upravljanju prihodima. Dok starije generacije smanjuju učestalost odlazaka u restorane, mladi potrošači pokazuju neočekivanu otpornost i spremnost da troše – ali pod drugačijim uslovima

Analiza kompanije Revenue Management Solutions (RMS), koja obrađuje podatke o transakcijama i ponašanju potrošača iz više od 120 globalnih ugostiteljskih brendova, otkriva podeljeno tržište. Potrošači sa prihodima ispod 50.000 dolara godišnje i dalje su finansijski ograničeni, dok ukupni promet u QSR segmentu u SAD beleži pad poseta, ali rast prosečnog računa. U tom okruženju, generacija Z se jasno izdvaja.

Generacija Z kao pokretač rasta u ugostiteljstvu

U poslednjem kvartalu 2025. godine, pripadnici generacije Z povećali su posete restoranima brze usluge za čak 34%, iako je ukupna učestalost odlazaka u restorane kod starijih generacija opadala. Čak 40% mladih navodi da troši više na restorane nego prethodne godine, uz optimizam da će u narednom periodu još češće birati obedovanje van kuće. Za vlasnike restorana, hotelijere i tehnološke direktore, ovo nije samo demografski podatak, već jasan signal gde ulaganja u tehnologiju mogu doneti najveći povraćaj.

Iskustvo važnije od cene: Šta generacija Z zaista vrednuje?

Iako se generacija Z često opisuje kao digitalno orijentisana i cenovno osetljiva, podaci RMS-a ukazuju na zreliju sliku. Čak 78% mladih jede u restoranu najmanje jednom nedeljno, dok 22% planira da dodatno poveća učestalost dolazaka. Posebno je zanimljivo da 25% generacije Z sve češće posećuje restorane pune usluge, gotovo tri puta više nego baby boomer-i.

Za ovu generaciju, vrednost se ne meri samo cenom. Transparentnost, personalizacija i kvalitet interakcije jednako su važni kao i digitalna praktičnost. Gosti žele iskustva koja prirodno spajaju online i fizički svet, bez osećaja forsirane prodaje ili agresivnih popusta.

Tri ključna signala za ugostiteljske tehnološke timove

Prvi signal odnosi se na personalizaciju. Generacija Z očekuje kontinuitet – da ih sistem „pamti“ kroz aplikacije, programe lojalnosti i boravak u objektu. Personalizacija mora biti deo infrastrukture, a ne povremena marketinška kampanja. Doslednost između lokacija i kanala postaje presudna, posebno kod franšiznih sistema.

Drugi signal je da iskustvo u objektu postaje deo digitalnog ekosistema. Iako su digitalni alati standard, fizički prostori i dalje imaju veliku vrednost. Mladi gosti očekuju jasne informacije o dostupnosti, vremenu čekanja i cenama, kao i jednostavne procese naručivanja, prijave i plaćanja – sve uz besprekorno funkcionisanje programa lojalnosti.

Treći signal tiče se strategija prihoda. Dok generacija Z i milenijalci povećavaju učestalost poseta, stariji potrošači se povlače. To čini statične cenovnike i univerzalne ponude sve manje efikasnim. Analitika, veštačka inteligencija i pametno upravljanje podacima omogućavaju prilagođavanje cena, menija i paketa stvarnoj lokalnoj i generacijskoj potražnji.

Tehnološka infrastruktura kao temelj budućeg rasta

Transformacija ugostiteljstva u 2026. godini neće zavisiti od jednog alata ili platforme, već od toga koliko su sistemi povezani i usklađeni sa realnim ponašanjem gostiju. Prioriteti uključuju integraciju POS sistema, CRM-a, programa lojalnosti i digitalnog naručivanja, kao i korišćenje AI rešenja za donošenje odluka o cenama i operacijama.

Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.

Generacija Z već pokazuje kako će izgledati budućnost ugostiteljstva. To je svet u kome se vrednost meri kvalitetom iskustva, a tehnologija je intuitivna, nenametljiva i u službi gosta. Oni koji na vreme prilagode svoju digitalnu i operativnu strategiju ovim očekivanjima, imaće jasnu prednost u borbi za lojalnost i dugoročnu profitabilnost.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Globalna potražnja za međunarodnim putovanjima nastavila je da raste i tokom 2026. godine, nakon što je turizam u 2025. zabeležio snažan oporavak širom sveta. Prema podacima Svetske turističke organizacije (UN Tourism), tokom 2025. godine više od 1,5 milijardi ljudi putovalo je van granica svojih zemalja. Potrošnja turista je dostigla blizu 1,9 biliona američkih dolara, uz očekivanja nastavka rasta i u 2026. godini. Taj rast povezan je sa obnovljenom potražnjom i boljom vazdušnom povezanošću širom regiona, uključujući Aziju i Pacifik

Ono što posebno izdvaja turističke trendove početkom 2026. jeste uloga Azije kao vodeće regije u globalnoj potražnji. Prema najnovijoj analizi istraživačke kompanije Mabrian, Istočna i Jugoistočna Azija zajedno čine čak 31,7 % ukupne globalne potražnje za međunarodnim putovanjima u prvoj polovini 2026. Ovaj podatak ukazuje da putnici širom sveta najčešće pretražuju, planiraju i rezervišu putovanja upravo u azijske destinacije. Na taj način Azija postaje ključni motor rasta u globalnom turizmu.

Razlozi snažnog rasta potražnje u Aziji

Postoji nekoliko faktora koji objašnjavaju zašto Azija dominira globalnom turističkom potražnjom. Prvo, zemlje poput Japana, Vijetnama, Indonezije, i drugih jugoistočnoazijskih destinacija, uspešno su obnovile svoje turističke kapacitete nakon pandemije, uz poboljšanu vazdušnu povezanost i širenje kapaciteta na međunarodnim letovima. To znači više direktnih letova, lakše vizne procedure i veću dostupnost popularnih destinacija za putnike iz Evrope, Amerike i drugih delova sveta.

Drugo, rast srednje klase unutar samih azijskih zemalja dovodi do veće domaće i regionalne potražnje. Sve više mladih i sredovečnih putnika koristi digitalne alate, društvene mreže i mobilne aplikacije za planiranje putovanja, što dodatno „gura“ interesovanje ka azijskim destinacijama. Pored toga, potražnja se ne odnosi samo na tradicionalne megagradove, već i na manje poznate destinacije, gde turisti traže autentična iskustva, kulturu i prirodu.

Globalne implikacije – kako Azija menja lice turizma

Dominacija Azije u globalnoj turističkoj potražnji ima važne implikacije za čitavu industriju. Regije koje u 2025. i ranije dominiraju turističkim statistikama, poput Zapadne Evrope i Severne Amerike, u nekim segmentima beleže stabilniji ili čak nešto sporiji rast turista u poređenju sa Azijom. To ne znači pad popularnosti tih destinacija. To ukazuje na veliku promenu u obrascima putovanja. Putnici sada traže nove kulture, drugačije destinacije i iskustva koja su izvan tradicionalnih turističkih ruta.

Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.

Pored toga, azijske zemlje sada privlače i sve više radnih i poslovnih putovanja, konferencija, sportskih i kulturnih događaja. To dodatno jača njihovu poziciju kao vodećih globalnih centara putničke potražnje. Te tendencije utiču i na globalnu ekonomiju, jer turizam predstavlja značajan izvor prihoda, zapošljavanja i međunarodnih investicija.

Perspektive i izazovi u budućnosti

Ukratko, trendovi za početak 2026. godine ukazuju da Azija ne samo da se oporavlja od uticaja pandemije, već i postaje centralna tačka globalnog turizma. Snažan doprinos Istočne i Jugoistočne Azije ukupnoj svetskoj potražnji ističe kako se turisti okrenuli regionima koji nude raznolikost, autentičnost i sve bolju povezivost. Perspektive za 2026. i kasnije ostaju pozitivne, uz očekivanja da će globalni turizam nastaviti rasti, i to uz značajan doprinos azijskih tržišta.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.