Ovaj grad je poznat još kao i Gibraltar Grčke, i danas je poznata i popularna turistička destinacija. Svi srednjevekovni spomenici i sve znamenitosti su obnovljene, a mnogi od njih su pretvoreni u hotele i turističke objekte. U stvari, to nije samo destinacija, to je putovanje kroz vreme, gde svaki kamen priča priču o nekadašnjem sjaju i životu u prošlim vekovima

Monemvasija je stenovito ostrvo koje se nalazi na istoku Peloponeza u Grčkoj, povezano sa kopnom samo nasipom dužine oko 200 metara. Ostrvo je široko je oko 300 metara, dugačko skoro kilometar, i na njemu se nalazi skriven gradić Monemvasija.

Ovaj gradić datira još iz 6. veka, kada je ostrvo prvi put naseljeno, kada su se stanovnici sa kopna povukli na stenovito poluostrvo zbog zaštite od napadača. Ime Monemvasija potiče od grčkih reči „moni“ (jedan) i „emvasis“ (ulaz), što znači „jedan ulaz“, jer je do grada bilo moguće doći samo kroz jedan uski prolaz.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by 🌞 D☆O☆R☆E☆E☆N 🌞✌ (@doreenalfeld)

Njegova istorija je bila ispunjena usponima i padovima, osvajan je nekoliko puta od strane raznih osvajača, a miran period počinje početkom 19. veka, kada je posle gčkog rata dobio svoje sadašnje mesto. Danas je Monemvasija popularna turistička destinacija, poznata po svom jedinstvenom šarmu i istorijskom značaju, i privlači posetioce koji žele da istraže stare crkve, zamak i uživaju u autentičnoj atmosferi ovog očaravajućeg mesta.

Ostrvo je u samom početku imalo naselje na svom vrhu, na platou koji sada ima ime Gornji grad. Vremenom se naselje širilo, a skriven i ušuškan položaj omogućio je da se razvije grad koji je u neka stara vremena bio čak i trgovački centar, i jedna od većih luka. Njegov konačni oblik, i formu uobličili su marljivi Grci, veseo i razigran narod, poštujući ponosno svoju istoriju, i svoje mesto u Mediteranu. Kao turistička meka, grad je postao poznat skoro slučajno 1970. godine, i od tada ima važno mesto u turističkoj ponudi Grčke.

Monemvasija je poznata po očuvanju svojih tradicionalnih običaja i kulturnog nasleđa. Tokom godine, u gradu se održavaju brojne manifestacije i festivali koji slave lokalnu muziku, plesove i narodne običaje. Meštani su poznati po svojoj gostoljubivosti, a posetioci imaju priliku da uživaju u autentičnoj grčkoj atmosferi.

Gastronomija Monemvasije je još jedan od njenih aduta. U lokalnim restoranima posetioci mogu uživati u tradicionalnim jelima kao što su sveže pripremljena riba, plodovi mora, maslinovo ulje i naravno, čuveno vino. Lokalni proizvodi, uključujući med, sir i začine, takođe su deo kulinarskog iskustva koje Monemvasija nudi.

Zašto su studijska putovanja važna za profesionalce u turizmu, saznajte više.

Monemvasija nije samo grad. To je živi muzej, mesto gde svaki kamen, ulica i zgrada čuvaju priču o prošlosti. Posetioci koji kroče u Monemvasiju vraćaju se u prošlost, gde mogu osetiti duh starih vremena i uživati u spokojstvu ovog drevnog grčkog bisera.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Na severu Etiopije se nalazi pusta i negostoljubiva depresija Danakil, strani i vanzemaljski predeo sa najekstremnijim klimatskim uslovima na planeti. Život je, čak i ovde, pronašao način

U regionu Afar, u Etiopiji, svoje mesto je našla Danakil depresija, na oko 100 metara ispod nivoa mora. Smeštena skoro na samom Rogu Afrike, ova oblast je jedan od najaktivnijih delova sveta. Vrlo je često nazivaju i paklom na zemlji, delom zbog toga što je to možda i najtoplije mesto na planeti, delom zbog svog neobičnog i bizarnog izgleda.

Temperature se često idu i do 50 stepeni celzijusa, što svaki odlazaki utovanje do Afara čini ekspedicijom. To je zaista više od običng putovanja. Negostoljubivi predeo miriše na sumpor, dok brojni aktivni gejziri i mineralna jezera dopunjuju sliku pejzaža koji kao da zaista nije sa ovog sveta. Ovde se takođe nalazi aktivni vulkan Erta Ale, pa je čitav region dodatno namučen uticajem svih ovih faktora zajedno.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Big World Small Pockets | Travel Expert (@bigworldsmallpockets)

Vekovima se ovde dolazilo po dragocenu so, a od skoro turisti sve češće žele da posete pejzaž koji izgleda kao iz naučno fantastičnog  filma. Čak i ovde, gde je skoro nemoguće, postoje brojna pastirska plemena i trgovci solju, život izgleda pobeđuje sve.

Putnici koje interesuje antropologija nisu jedini koji će uživati ​​u poseti Danakil depresiji. Glavni razlog je posmatranje i upoznavanje sa svim suludim geološkim formacijama i događajima, krajolicima koji će u potpunosti zadovoljiti i najodvažnije putnike.

Zašto su studijska putovanja važna za profesionalce u turizmu, saznajte više.

Ovde je slika zivota drugačija, ovde se možda bolje nego igde vidi evolucija na delu. Svi uslovi života su podređeni prirod, i njenim zakonima. Verovatno je to ono što privlači sve veći broj turista, neverovatna priča o trijumfu ljudi nad surovom prirodom, i neverovatna volja za životom.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Dok protesti protiv masovnog turizma besne na ostalim Kanarskim ostrvima, El Jero, najdivlje i najzapadnije među njima, je tiho odlučilo da budućnost uzme u svoje ruke

El Jero (El Hierro) je najmanje i najzapadnije od sedam glavnih Kanarskih ostrva koja pripadaju Španiji. Nalazi se u Atlantskom okeanu, zapadno od severne Afrike. Ostrvo je poznato po svojim spektakularnim prirodnim pejzažima, vulkanskom poreklu, kristalno čistoj vodi, i specifičnoj flori i fauni.

Ostrvo je nastalo kao rezultat intenzivne vulkanske aktivnosti, zbog čega El Jero obiluje strmim liticama, plažama sa vulkanskim peskom i podvodnim vulkanima. Iako je relativno malo, ostrvo ima ima raznovrsnu floru i faunu, od endemskih biljaka do raznovrsnih morskih ekosistema.

Međutim, ono što je posebno karakteristično za ovo maleno ostrvo je činjenica da u godini kada su besneli protesti protiv masovnog turizma širom Španije, El Jero je bilo potpuno mirno i spokojno.

Na ostrvu živi oko 11.000 stanovnika, a njegova dramatična topografija nije pogodna za prostrana odmarališta ili veće zgrade i komplekse. Osim toga, ostrvo nema direktne letove, što znači da prima samo šačicu posetilaca u odnosu na ostala Kanarska ostrva. Njih je 2023. godine bilo jedva oko 20.000, što je ništa ako uporedimo sa Tenerifima koje je te godine posetilo čak 6.5 milona turista.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by El Hierro Island (@elhierroisland)

I turizam i miran san

El Jero ima za cilj da postepeno povećava broj posetilaca. Lokalne vlasti razmišljaju o budućnosti, predane su planu održivog razvoja od 1997. godine. To uključuje otvaranje muzeja i centara za posetioce (trenutno ih ima sedam) koji promovišu njegovu kulturu i tradiciju. Fokus je na aktivnostima sa ograničenim uticajem na okolinu, na poboljšanju ostrvske infrastructure i na očuvanju prirode.

Oni žele da razviju turizam i da nastave da poboljšavaju životni standard, ali ne nauštrb kvaliteta života stanovnika ili prirodnih resursa. Radije održavamo svoju kulturu i delimo svoj miran način života sa posetiocima, navode iz lokalne tuističke zajednice.

Na ostrvu nema velikih hotela i rizorta za prijem turista, ali takođe nema puno privatnih smeštajnih kapaciteta za izdavanje. U interesu stanovnika nije izgradnja stanova ili kuća sa još nekim krevetom kog će izdati turistima, već je ideja da se to nekako prirodno desi. Oni žele da se turisti osećaju kao kod kuće, da zaista uživaju u odmoru, pa zato i ne žure sa proširenjem turističke infrastrukture.

Pored toga, fokus je i na održivim i ekološkim principima u proizvodnji električne energije. Na ostrvu postoji moderna hodroelektrana na vetar. Otvorena je u aprilu 2014. godine, ima pet vetroturbina visokih 60 metara, dva rezervoara za vodu, četiri hidraulične turbine i jednu pumpnu stanicu, koja koristi prednosti jedinstvene topografije ostrva. Elektrana kombinuje povremenu snagu vetra s snagom vode kako bi stvorila stalno snabdevanje električnom energijom.

Zbog svega navedenog, El Jero nudi mir i beg od užurbanosti modernog sveta. Sa svojim netaknutim plažama, autentičnim seoskim pejzažima i tradicionalnom kanarskom arhitekturom, ostrvo je pravo utočište za one koji traže prirodu i tišinu. Osim toga, bogata istorija i kulturno nasleđe ostrva, sa tragovima afričke kulture, pružaju dodatni sloj fascinacije.

Posao, odmor i avantura na najlepšoj planini, saznajte više.

El Jero je više od obične turističke destinacije. To je ostrvo koje inspiriše svojim prirodnim lepotama, ekološkim inicijativama i mirom koji nudi. Ovaj jedinstveni deo Kanarskih ostrva podseća nas na značaj očuvanja prirodnih resursa i neophodne harmonije između čoveka i prirode.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Svaki kutak ove velike zemlje otkriva jedinstven spoj drevne istorije, prirodnih lepota i kulturnog bogatstva, kao i riznicu skrivenih dragulja koji čekaju da budu otkriveni

Od drevnih ruševina Sagalasosa smeštenih u zelenim brdima Burdura, do mističnog nasleđa Frigijaca na centralnom zapadu Turske, ove destinacije obećavaju nezaboravna putovanja prepuna otkrića i čuda. Da li ste spremni da siđete sa utabane staze i uronite u pejzaže koji oduzimaju dah i otkrijete neispričane istorijske priče koje Tursku čine izvanrednim utočištem za putovanja?

Frigijska dolina: Neotkrivene anadolijske zemlje

Frigijci, koji su inspirisali maskotu Olimpijskih igara u Parizu 2024. svojom kultnom frigijskom kapom, bili su jedna od najstarijih civilizacija Anadolije. Frigijska dolina je ogromna regija u kojoj možete pratiti nasleđe ove kulture u provincijama: Eskišehir, Kutahja, Afjon i Ankara.

Frigijskim putem, jednom od najdužih planinarskih staza u Turskoj, možete pratiti stope Frigijaca u njihovoj istorijskoj domovini. Tri alternativne oblasti za početak Frigijskog puta su: Gordion, Sejdiler i farma Jenidže. Gordion, jedan od najnovijih Uneskovih spomenika svetske baštine u Turskoj, najpoznatiji je kao politička i kulturna prestonica Frigije. To je takođe prvo mesto gde se frigijska kapa pojavila na rezbarenom prikazu.

U Afjonu možete započeti svoje putovanje među frigijskim naseljima u Sejdileru, poznatim po fascinantnim vilinskim dimnjacima. Zatim, možete posetiti Ajazini, naselje koje datira još iz perioda Frigijaca i dolinu Gojnuš, dom desetina frigijskih grobnica i spomenika isklesanih u stenama. Vaša prva stanica može biti farma Jenidže u Kutahji gde možete da  vidite i zamkove Deliktaš i Penteser. Bez obzira na to kuda krenete, staze se spajaju u Jazilikaja u Eskišehiru, jednom od najistaknutijih naselja Frigijaca.

Enej: Novi kulturni put za istraživanje

Enejev put, prva i jedina kulturna ruta koju je registrovao Savet Evrope, jedan je od najupečatljivijih doživljaja Turske. Prateći naraciju o legendarnom Eneju, arheološka ruta se proteže kroz pet evropskih i mediteranskih zemalja – počinje od turske severozapadne obale Egeja, a završava se u Lacijumu, u Italiji. Prema legendi, Eneja je pobegao iz Troje posle Trojanskog rata i otišao na putovanje da izgradi novu Troju. Prolazeći kroz mnoga mesta, njegovo putovanje je završilo postavljanjem temelja rimske civilizacije na italijanskoj zemlji. Enejev put ide Enejevim stopama, okupljajući nekoliko ruralnih predela, prirodnih područja i arheoloških lokaliteta, od kojih su neki upisani na Uneskovu listu svetske baštine. Ruta počinje u drevnom gradu Troji u Čanakaleu i nastavlja se u drevnom gradu Antandros u Balikesiru gde je Eneja sagradio svoje brodove.

Sagalasos: Skriveno drevno čudo

Anadolija, jedna od najstarijih naseobina u ljudskoj istoriji, može se pohvaliti ogromnim arheološkim bogatstvom. Iako je Burdur dom nekih od ovih arheoloških spomenika u regionu Zapadne Anadolije, on je i dalje relativno nedovoljno istražen.

Jedno od najznačajnijih istorijskih bogatstava grada je drevni grad Sagalasos. Smešten u okrugu Aglasun, Sagalasos se ističe kao drevni grad sa najvećim pozorištem na svetu, sa kapacitetom za čak 9.000 osoba! Jedan od najvažnijih gradova regiona Pisidija tokom rimskog carskog perioda, uvršten je na Uneskovu probnu listu svetske baštine 2009.godine. Među najistaknutijim građevinama u gradu je veličanstvena Antoninova fontana koja teče već 2.000 godina. Drugi drevni grad Burdura, Kibira, takođe je mesto na kome se i danas nalazi funkcionalna drevna fontana.

Fotografije: TGA (Türkiye Tourism Promotion and Development Agency)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.