Eolski arhipelag je relativno nepoznat turistima zahvaljujući nedostatku saobraćajnih veza. Nalazi se na severu Sicilije u Tirenskom moru, na dosta nepristupačnom mestu, pa ga i ne posećuje baš puno putnika. Možda je upravo sad vreme da ga posetite pre nego što postane previše popularan

Eolski arhipelag je omiljena destinacija avanturistički nastrojenih Italijana. Sastoji se od sedam glavnih ostrva smeštenih u Tirenskom moru, severno od Sicilije. Ova ostrva su vulkanskog porekla i postaju sve dostupnija turistima u poslednjim godinama, uprkos činjenici da do njih nije lako doći.

Eolska ostrva su dostupna samo brodom, što ih čini mnogo težim za posetu do većine destinacija u Italiji. Međutim, ko god da ih je posetio kaže da se svaki napor pri dolasku isplati. Po čemu je ova ostrvska družina tako posebna?

Divlja priroda i pitomi gradići

Glavna ostrva u Eolskom arhipelagu su Lipari, Vulkano, Salina, Stromboli, Panarea, Filikudi i Alikudi. Svako od ovih ostrva ima svoj jedinstveni karakter, sa različitim pejzažima, aktivnostima i atrakcijama za posetioce. Najpopularnije je verovatno Stromboli, poznato po stalnoj vulkanskoj aktivnosti koja proizvodi spektakularne erupcije lave. Sva ostrva su od 2000. godine na Uneskovoj listi.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Stromboli Stati D’animo (@stromboli.stati.danimo)

Odabir jednog od ostrva je vrlo težak jer su sva toliko različita jedna od drugih i karakteristična na svoj način, što je jedan od razloga zašto su tako impresivna. Sva zajedno diskretno i šarmantno spajaju moderne gradove sa drevnim lučkim selima, a svako je okruženo neukroćenom vulkanskom lepotom. Od ljupkih zelenih brežuljaka do uzavrelih kratera, možete pronaći veliki izbor jedinstvenih prirodnih krajolika na vrlo malom prostoru.

Voda u ovom delu Mediterana je impresivno modro plava i bistra. Ima tu dosta istorije i mitologije, i ima puno sadržaja o kojim će vam meštani rado pripovedati. Turistima se preporučuju jednodnevni izleti, takođe i plivanje, ronjenje i vožnja kajakom u skrovitim uvalama sa tamnim plažama od finog peska od crne lave, navodi Euronews.

Postoje brojne kompanije i agencije koje nude tradicionalno jedrenje, a postoje i moderni solarni jedrenjaci koji nude ekološko iskustvo. Oni služe vegansku hranu na brodu i ne love ribu u okolnim vodama, što je inače praksa u celoj Italiji. Uglavnom, na ostrvo se stiže isključivo brodom ili trajektom. Možete uvesti auto, bicikl ili bilo koje vozilo na trajekt i odsesti u nekom od hotela ili pansiona.

Zašto su studijska putovanja važna za profesionalce u turizmu, saznajte više.

Mnogi turisti danas biraju Eolska ostrva ne samo zato što su impresivna, već zato što su mesto za koje mnogi drugi još uvek nisu čuli. To je, bar za sada, mesto gde turista zaista nema, gde se može upoznati sva maštovitost prirode koja je stvorila jedan impresivan i bajkovit predeo.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Dok Gruzija pokušava da se otarasi svog sovjetskog nasleđa, istovremeno planira da iskoristi monumentalne zaostavštine jednog mračnog vremena u turističke svrhe. Jedan od takvih projekata je i napušteno lečilište u gradu Tskalutubo. Nekadašnje mesto okupljanja sovjetskih proletera prolazi kroz tranformaciju kako bi postalo spa centar koji okuplja svetsku elitu

Ako vam terapija elektroškovima ili hidro-kolonoskopija zvuče bolno i bizarno, sve je u redu, u pitanju je samo deo sa liste tretmana spa resorta Tskaltubo koji se nalazi u Gruziji. Ovo lečilište je poznato i kao mesto gde se lečio moćni vođa, i kao mesto koje je prihvatalo i radnički klasu.

Tskaltubo se nalazi 15 minuta vožnje od grada Kutaisi, i u pitanju je spa centar koji je svojevremeno primao stotine hiljada sovjetskih građana koji su dolazili na lečenje.  Na svom vrhuncu, Tskaltubo je bio jedan od najvećih lečilišnih gradova u Sovjetskom Savezu, ali kada se SSSR raspao 1991. godine, ostao je potpuno napušten.

Sovjetski uslužni brutalizam

Stanovništo danas želi da oživi tradiciju. Oni obnavljaju napuštene zgrade i porušene sanatorijume kako bi vratili stari sjaj lečilištu sa toplim mineralnim vodama. Tskaltubo ima više od 2.000 prirodnih izvora, a mineralna voda je toliko posebna da je sovjetska propaganda plasirala javnosti da su ljudi dolazili u invalidskim kolicima a odlazili na sopstvenim nogama.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Reginald Van de Velde (@suspiciousminds)

Banje su bile posebne sovjetske institucije koje su imale hotelske smeštaje, restorane, zabavne, spa i medicinske sadržaje pod jednim krovom. Sovjetskim građanima sledovalo je najmanje dve nedelje odmora godišnje. Ljudi su posećivali banje poput Tskaltuba gde su mogli da se opuste i oporave u tim zdravstvenim ustanovama o državnom trošku.

Zašto su studijska putovanja važna za profesionalce u turizmu, saznajte više.

Prirodna temperatura vode između 33 i 35 stepeni Celzijusa pomože kod bolesti poremećaja lokomotornog sistema, bolesti kardiovaskularnog sistema, kožnih i endokrinih bolesti. Takođe i kod ginekoloških poremećaja, metaboličkih poremećaja i sličnih. Trajanje tretmana je od 14 do 21 dana.

Opšte je poznato da u savremenoj rehabilitaciji veliku ulogu imaju nemedicinski tretmani, među kojima vodeću ulogu ima balneologija, posebno terapija radonom. Radon dokazano jača imunološki sistem, aktivira cirkulaciju krvi i reguliše krvni pritisak. Deluje protivupalno i pospešuje oporavak organizma, svojevremeno su predstavnici evropske elite takve tretmene u banjama smatrali prestižnim. Trenutno je trend povratka prirodnom lečenju evidentan u celom svetu.

Ovaj brutalistički kompleks ima kapacitet da postane jedan od vodećih turističkih sadržaja regiona i zemlje. Pored već navedenih benefita koje pruža lekovita voda, još uvek se oseća onaj duh starog sovjetskog vremena. Posebno kada moćni vođa motri na prolaznike, utkan u zidove, vitraže i srž kompleksa koji je predstavljao nikog drugog nego njega samog.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Ovaj grad se nalazi u srcu Transilvanije, regije koja je često opisivana kao srce Rumunije. Ima dugu i bogatu istoriju koja seže unazad više od 800 godina, a njegova arhitektura i kultura odražavaju bogato nasleđe ovog regiona i naroda. Zbog svog srednjevekovnog duha i izgleda, predeli Brašova su korišćeni u brojnim filmovima

Jedna od najupečatljivijih karakteristika grada Brašov je njegova dobro očuvana srednjovekovna arhitektura, koja oduzima dah posetiocima i vraća ih u prošlost. Stari grad Brašov, okružen zidinama i kulama, podseća na bajkovite srednjovekovne gradove iz bajki. U samom centru grada nalazi se Trg Slobode, koji je okružen impresivnim građevinama kao što su Crna i Crkva Sv. Trojice, koje datiraju iz 14. i 15. veka.

Pored svoje istorijske i arhitektonske lepote, Brašov nudi i brojne druge atrakcije i aktivnosti. Planine Karpati koje se nalaze u blizini pružaju mogućnosti za planinarenje, skijanje i istraživanje netaknute prirode. Planine koja se uzdiže iznad grada nude predivan pogled na Brašov i okolinu i predstavljaju omiljenu destinaciju za rekreativce i ljubitelje prirode.

Brašov je takođe poznat po svojoj bogatoj kulturnoj sceni. Grad redovno domaćin brojnim festivalima, koncertima i kulturnim događajima koji privlače posetioce iz cele Evrope. Tu su i brojni restorani i kafići koji nude autentičnu rumunsku kuhinju i gostoljubivu atmosferu. Hrana i piće su daleko jeftiniji nego u ostalim zemljama EU, obrok u restoranu košta manje od 7 evra a kafa ili bilo koje drugo piće oko 2 evra.

Zašto su studijska putovanja važna za profesionalce u turizmu, saznajte više.

Brašov je grad koji očarava svojom lepotom, istorijom i kulturnom scenom. Posetiti ovaj grad znači uroniti u bogatu istoriju Transilvanije i uživati u jedinstvenoj kombinaciji prošlosti i modernog vremena. Postoje brojne organizovane turističke posete Brašovu, pa ukoliko se nađete u blizini, nemojte ga preskočiti.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Hajdelberg je jedan od najlepših gradova Nemačke. On posetioce očarava svojom tradicijom, arhitekturom i kulturom. Smešten je na obalama reke Nekar i okružen je zelenim brdima, odiše šarmom i elegancijom koji ostavljaju posetioce bez daha. U ovom univerzitetskom, mladom gradu sa bogatom istorijom u Nemačkoj automobili više nisu dobrodošli

Nemački grad Hajdelberg najpoznatiji je kao naučni grad sa najstarijim univerzitetom u zemlji, o čijoj istoriji govori i čuveni dvorac star preko 800 godina. Zamak predstavlja mešavinu gotičke, renesansne i barokne arhitekture. Sa svojim tornjevima i bastionima, on pruža nezaboravan pogled na grad i reku, i to je prvo što turisti primete.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by oitheblog (@oitheblog)

Međutim, novijoj istoriji biće poznat i po nultoj stopi emisija ugljen-dioksida i drugih gasova sa efektom staklene bašte koji izazivaju globalno zagrevanje. Pored industrije, čiji je štetan uticaj sveden na miniumu, posebna pažnja je posvećena automobilima i saobraćaju. U Hajdelbergu će automobili postati izuzetak, a ne pravilo.

Novi plan gradonačelnika zasnovan je na iskorenjavanju klasičnih automobila, a grad obezbeđuje subvencije za kupovinu električni automobila. Osim toga, čitav sistem gradskog saobraćaja se transformiše, uvode se autobusi na vodonik. Takođe se gradi i mreža “superputeva” za bicikle koje bi povezivale grad sa okolinom. Projektuju se i  naselja na način da obeshrabruju upotrebu vozila kako bi podsticala hodanje.

Zašto su studijska putovanja važna za profesionalce u turizmu, saznajte više.

U Hajdelbergu više 80% stanovnika već ne koristi auto, a očekuje se da za par godina automobil u gradu bude atrakcija i prava retkost. Čak i ako primetite neki, on će morati da poseduje važeću ekološku nalepnicu koja potvrđuje da je auto dovoljno dobar za ulazak u ekološku zonu. U suprotnom je propisana kazna od 80 evra plus 25 evra naknade za obradu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Da li ste znali da možete, ako želite, da pošaljete pismo sa dna mora, dok ronite? Danas postoji nekoliko mesta na planeti odakle možete poslati pismo iz dubine mora, i to preko prave pošte, samo ubacite u sandučić razglednicu ili pošiljku

U svetu gde se digitalno u sekundi razmeni ko zna koliko poruka, rukom napisano pismo se čini kao relikvija iz prošlosti. Poznati poštanski sandučići koje ste na svakom uglu ulice viđali postali su staromodni i nepotrebni. Možda je ideja o spasavanju dobre stare tradicije pisanja pisama rezultirala ovim konceptom postavljanja poštanskih sandučića na dno mora.

Hideaway Island, Vanuatu

Podvodna poštanska ispostava uz obalu ostrva Hideaway u državi Vanuatu jedna je od najpoznatijih takve vrste na svetu. Osnovana je 2003. godine i nalazi se na 3 metra dubine. Pošta nudi posebne vodootporne razglednice koje turisti mogu sopstvenim rukama ubaciti u potopljeni poštanski sandučić ili zamoliti osoblje da to učini umesto njih.

Susami Bay, Japan

Mali ribarski gradić Susami, u prefekturi Wakayama u Japanu, poznat je po tome što je napravio prvi podvodni poštanski sandučić na svetu. Sve do postavljanja drugog u Maleziji, poštanski sandučić Susami bio je najdublje postavljen, nalazi se na dubini od 10 metara.

Pulau Layang-Layang, Malezija

Pošta Malezije je postavila podvodni poštanski sandučić na dubinu od 40 metara ispod nivoa mora, što je svetski rekord. Razglednice poslane iz podvodnog poštanskog sandučića zapakovane su u vodootporne plastične kese, imaju poseban poštanski žig i pečat malezijske knjige rekorda.

Risor, Norveška

Podvodni poštanska ispostava u gradu Risoru, na južnoj norveškoj obali, napravljena je od ronilačkog zvona. To je jedini suvi podvodni poštanski sandučić na svetu. Pošta se nalazi na dubini od 4 metra i postavljena je uz mol. Posetioci ostavljaju svoju poštu u prostor predviđen za to uz pristanište, koji se zatim prazni, zatvaraju u vodotpornu kesu i spuštaju u podvodnu kancelariju.

Zašto su studijska putovanja važna za profesionalce u turizmu, saznajte više.

Bahami

Poštanska ispostava “Sea Floor” na Bahamima više ne postoji, ali je to bila prva podvodna pošta na svetu otvorena 1939. godine. Poštu je osmislio američki fotograf John Ernest Williamson koji je priznat kao jedan od pionira podvodne fotografije. Williamson je 1912.  godine dizajnirao komoru sa debelim staklenim prozorom koji se mogao spustiti na morsko dno, gde je i bila smeštena improvizovana pošta.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.