Francuska ima puno destinacija koje su kao stvorene za uživanje, jedna od njih je i Provansa, region u kom caruje dokolica ispunjena spavanjem i jelom. Da li treba reći da su Francuzi majstori kad je u pitanju slatki dremež koji može prekinuti jedino čaša vina ili komad ukusnog sira?

Čim pomenete Provansu, odmah nam prvo na pamet padne plava Francuskinja sa šeširom od slame kako šeta ljubičastim poljima lavande, noseći u rukama korpu sa sirom, vinom i kariranim stolnjakom. U pravu ste, jedino što nedostaje na slici su plavo nebo i polja suncokreta. Provansa je mesto u kom priroda, istorija, veseo narod i odlična hrana idu jako dobro zajedno.

Provansa nudi sadržaje za svačiji ukus. Bilo da uživate u moru, bilo da volite ljupku tromost koja živi u malim selima u kontinentalnom delu, ovde ima svega. Ovde je sve u skladu, i ljudi i priroda. Šarmantna srednjovekovna sela pozivaju na istraživanje, dok će vas meštani dočekati sa kvalitetnom hranom i vrhunskim vinom. Ovde se živi sa prirodom i od prirode.

Portonovi – adresa za utočište po vašoj meri, saznajte više.

Turisti koji vole jug, mogu uživati na obali Sredozemnog mora, u beskrajno dugim plažama. Turisti koji više vole planine i aktivan odmor sreću mogu pronaći nešto severnije. Oni koji vole mirniji odmor, mogu se povući u unutrašnjost sela. Tu mogu uživati u kulturno-istorijskim znamenitostima ili u malim pijacama. Na svakoj mogu pronaći bogatu ponudu svežeg voća, povrća, cveća, knjiga, antikviteta i ostalih stvari za zaista dobru cenu.

Avinjon, Sen Remi, Arl i Le Bo su samo neke od destinacija koje treba posetiti. Svaka destinacija priča neku svoju priču koje se nastavljaju jedna na drugu, a živopisna mesta zanatskim radnjama, restoranima ili vidikovcima odmah osvojaja srca svakog putnika.

Provansa nije samo jedno mesto, to je čitava regija koja nudi nešto najbolje od života. Bilo da ste odseli negde u urbanom delu, bilo da ste samo raširili prostirku za spavanje ispod maslinovog drveća, uživaćete svakako. Ovde je mir svakodnevica, i to se nikad neće promeniti.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Turistički magazin Travel+Leisure je predstavio listu 25 najlepših destinacija u Evropi. Na listi se nalaze kako mali gradovi za siti brejk, tako i destinacije sa skrivenim plažama ili predivnom prirodom. Interesantno je navesti da se na listi nalaze i tri destinacije iz našeg regiona

Travel+Leisure u svojoj reportaži navodi da se širom Starog kontinenta nalazi bezbroj destinacija sa puno interesantnih sadržaja. Od šarenih malih gradova, veličanstvenih dvoraca, srednjovekovnih građevina, sve do svetlucavih laguna i skrovitih plaža, Evropa je zaista neiscrpan izvor inspiracije. Čak tri destinacije iz regiona se nalaze među najlepšim u Evropi.

Definisanje najlepših mesta u Evropi je dosta teško, jer destinacija ima zaista puno, a sadržaja koje nude takođe. Magazin je pokušao da bar delimično pomogne putnicima kako bi im olakšao putovanja. Kompletnu listu možete pronaći na zvaničnoj internet stranici.

Prvo mesto na listi zauzela je Villa Rufolo u gradiću na Amalfi obali, dok se na drugom nalazi plaža Egremni na Lefkadi. Treće mesto je zauzela Palata Pena koja se nalazi u Portugalu.

Portonovi – adresa za utočište po vašoj meri, saznajte više.

Na visokom četvrtom mestu se nalazi Gospa od Škrpjela u Crnoj Gori. Magazin o ovom ostrvu kaže da ne postoji nijedan predeo u celoj Boki Kotorskoj koji više zaslužuje da se zaustavite i fotografišete ga, koji se sa pravom često izdvaja kao jedan od najlepših u Crnoj Gori.

Pored Gospe od Škrpjela najlepšim u Evropi se smatraju i Plitvička jezera, kao i Dubrovnik, obe destinacije iz Hrvatske. Nacionalni park Plitvička jezera svake godine poseti više od milion turista koje oduševi svojim kristalnim jezerima, slapovima i bujnim šumama. Dubrovnik je već profilisan kao jedna od najpoznatijih svetskih destinacija.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Švajcarsko selo Forolio ste verovatno više puta videli na Instagramu. Mesto je vrlo slikovito i popularno, a nije teško shvatiti zašto. Pomislili biste da su čarobnjaci tu stvorili predivan svet iz bajke. Tu kao da je vreme stalo, i kao da ne zna za svet koji postoji oko njega

Forolio (Foroglio) se nalazi u Val Bavoni u Švajcarskoj. Ova dolina je jedna od najstrmijih i najstenovitijih u celoj alpskoj regiji. Najpoznatija je po jednostavnim, kamenim kućama zvanim Rustici, i po neverovatnom vodopadu koji koji se nalazi u pozadini. Ova skrivena švajcarska bajka u Alpima živi svojim skromnim životom ne mareći za spoljni svet.

Selo je smešteno u italijanskom govornom području kantona Ticino, i svrstano je među najlepša sela na svetu. Lepota ovog mesta dolazi iz njegovog mira i tišine, što omogućava posetiocima da uspore i uživaju u svemu natenane. Iako sa vremenom postaje sve popularnije, mesto je i dalje prilično skrovito i osamljeno.

Sve kuće u selu su izgrađene od istog materijala, od kamena. U slučaju da se pitate zašto baš od kamena, odgovor je prilično jednostavan. Val Bavona je najstenovitija, najsušnija i najstrmija dolina u Alpima. Kamenje je jednostavno uzeto kao resurs jer je uglavnom dostupno.

Portonovi – adresa za utočište po vašoj meri, saznajte više.

Samo selo nema puno sadržaja za turiste. Osim njegove autentične i bajkovite lepote, može vam ponuditi da se prošetate po okolini, da upoznate prave Alpe. Tu se nalaze doline kao iz Gospodara prstenova, sa divljim rečicama i strmim vodopadima. Selo je zimi najbelje, a leti najzelenije, što dodatno pojačava njegovu slikovitost.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Sezona lala najavljuje dolazak proleća u Istanbulu. Svake godine u aprilu, neka od najpopularnijih mesta u Istanbulu su ukrašena šarenim prolećnim lalama, pretvarajući grad u pravi vizuelni užitak. Na primer, tepih od lala je utkan u Sultanahmet koristeći metod akvakulture uzgoja lala. Prizor koji oduzima dah osvaja i domaće i strane posetioce na prvi pogled. Slični primeri se mogu naći i u parkovima Emirgan, Gulhane, i Jildiz, botaničkoj bašti Soganli i gajevima Bejkoz, Bujuk Čamlidža, Kučuk Čamlidža, i Fethipaša, kao i u Hidiv paviljonu u Istanbulu

Simbol lale je značajan u turskoj umetnosti i kulturi

U Anadoliju su lale doneli Turci sa centralnoazijskih Pamir planina, prvobitne domovine lala i postale su jedan od najvažnijih simbola turske kulture. Lala, lukovičasta biljka, se koristi kao ukrasni motiv u rukotvorinama od 12. veka. Ovaj prelepi cvet je bio u trendu u osmanskom periodu kao tema pesama i priča. Motivi lala korišćeni su u dekoracijama džamija, nadgrobnih spomenika i palata, kao i u šarama ćilima, na kaftanima i sanducima za miraz, pa čak i na novčićima, borbenim šlemovima i odlivcima topova.

Lale, u suštini divlje cveće, kultivisane su tokom 16. veka u Istanbulu, prestonici Osmanskog carstva i sađene su širom grada kao baštensko cveće. Ova strast prema lalama se proširila tokom vladavine Sulejmana Veličanstvenog, što je dovelo do razvoja različitih sorti i ove biljke, npr. istanbulska  lala, koja se poistovećuje i sa simbolom grada. Za vreme vladavine sultana Ahmeda III, lala dostiže toliki značaj, sa skoro dve hiljade sorti, da je dala ime čitavoj jednoj eri – eri lala (Lale Devri) početkom 18. veka.

Svaka boja ima drugačije značenje

Kako se uzgajalo sve više sorti, lale i njihove boje su prenosile različita značenja. Crvene lale su simbolizovale ljubav, dok su bele predstavljale čistotu i nevinost. Ljubičasti cvetovi su označavali plemenitost i romantiku, a žuti ukazivali na radost i beznadežnu ljubav. Retka crna lala označavala je nedostižnost i retkost, dok je prugasta lala označavala čitavu frazu “imaš lepe oči”.

Ovaj prelepi cvet, koji zauzima tako važno mesto u turskoj kulturi, prvo je donet u Austriju, a zatim u Holandiju u drugoj polovini 15. veka i tako uveden u Evropu. Ubrzo su stekli veliku popularnost u Holandiji, lale su donete u Otavu, glavni grad Kanade, postajući svetski poznate.

Postoje brojne sorte lala koje se i danas uzgajaju u Anadoliji, a među najupečatljivijim je „obrnuta lala“, poznata i kao „uplakana nevesta“. Širom sveta postoji 167 vrsta obrnutih lala.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.