Pojam „prekomerni turizam“ je nažalost postao svakodnevni izraz koji opisuje negativnu stranu turizma, posebno za destinacije ili turističke atrakcije koje nisu spremne za veliki broj turista 

Svet nikada nije bio pristupačniji za istraživanje, i više ne postoji ni jedan deo planete na koji ne možemo da odemo. Međutim, osim očigledne finansijske strane ove priče, postoje i druge koje moramo uzeti u razmatranje. U pitanju su ljudske, moralne, etičke i ekološke strane. Prekomerni turizam je na veliku žalost promenio i svoje značenje i ime, i evoluirao u nešto što se zove “ekstraktivan turizam”.

Šta je ekstraktivan turizam?

“Ekstraktivan turizam” (extractive tourism) je pojam koji je prvi formulisao akademik Vijay Kolinjivadi, i on prevazilazi osnovno tumačenje prekomernog turizma. On u osnovi znači nešto mnogo gore. Radi se o doslovno zagušenjima i lošim delovanjima koje uzrokuju turisti koji hrle na žarišna mesta turizma podstaknuti pre svega ekonomskim benefitima. Ukratko, što više, što jeftinije, što pristupačnije, i to po svaku cenu. Nova fraza daleko bolje definiše razorni uticaj masovnog turizma i na lokalne zajednice, navodi adventure.com.

Poslednjih godina pitanje prekomernog turizma izazvalo je veliku raspravu u turističkoj industriji, kao i u društvu uopšteno. Za mnoge je putovanje prestalo da bude benigna aktivnost u kojoj svi mogu uživati, jer mogućnost slobodnog putovanja svetom se sve više smatra osnovnim ljudskim pravom. Ovakvo razmišljanje ima toksičan učinak na planetu, doprinoseći klimatskoj krizi i uništavanju ekosistema. Osim toga, “ekstraktivan turizam”  ima izuzetno loš uticaj na kulturno nasleđe i egzistenciju autohtonog lokalnog stanovništva, što je nešto što nikako ne smemo dozvoliti.

Autor ovog termina takođe tvrdi da turističke kompanije nastoje da kapitalizuju destinacije kako bi ostvarile interes, tretirajući ih kao neiskorišteni resurs koji se mora potrošiti a ništa ne košta.

Iako se turizam nesumnjivo smatra sredstvom za ekonomsku korist u mnogim delovima sveta kad se njim dobro upravlja, postoje najbolje prakse koje se mogu usvojiti kako bi se masovni turizam sveo na minimum ili čak potpuno obeshrabrio, ublažujući na taj način njegove najgore negativne strane.

Neophodno je uvesti neka pravila, kako bi se dobra praksa turizma upotrebila za korisne stvari, posebno one koje mogu doneti realne benefite destinacijama ili lokalnim zajednicama. Svaka strana uključena u ovu priču mora ulagati sredstva u područja koja “eksploatiše”, umesto da oduzimaju resurse, oni treba da se usredsrede na brigu o samoj zemlji i ljudima, a ne da brinu isključivo o ukupnom broju turističkih dolazaka.

Hrvatska ima najspektakularniju obalu, saznajte više.

Sve više zemalja je odlučilo da prekine ovu lošu praksu, pa su kroz dodatne poreze, ograničavanje poseta ili strožije kontrole uspeli da na neki način svedu loš uticaj turista na minimum. Postoji puno primera, a samo neke od destinacija koje su rekle: „NE“ prekomernom turizmu su Venecija, Peru, Amsterdam, Pariz, Tajland, Halštat ili Barselona.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Na osnovu istraživanja kompanije Booking.com i recenzija njihovih korisnika, napravljena je lista najgostoljubivijih destinacija na svetu. U obzir je uzeto više od 300 miliona recenzija, gde su putnici svojim iskustvima pomogli da se sastavi lista destinacija na kojima ćete najverovatnije sresti najbolje domaćine. Hrvatska je među najboljih deset

Booking.com je za sastavljanje liste koristio više od 309 milona recenzija putnika. Destinacije su rangirane prema gostoprimstvu, usluzi i standardima smeštaja, aktivnostima i kompanijama za prevoz putnika. Od pet najgostoljubivijih na svetu čak tri se nalaze u Evropi.

Najviše zemalja sa liste se nalazi u Evropi. Italija je na prvom mestu sa 181.012 destinacija, a slede Španija sa 125.611, Francuska sa 124.361, Nemačka sa 86.910 i Velika Britanija sa 74.754. Među prvih deset se nalaze i Poljska, Brazil, Sjedinjene Države, Hrvatska i Portugal. Tri najgostoljubivije destinacije u Evropi se nalaze u Grčkoj, Portugalu i Švajcarskoj, navodi Euronews.

Ermoupoli, Grčka

Ermoupoli, glavni grad Sirosa, grčkog ostrva u Kikladama u Egejskom moru, je drugo najgostoljubivije mesto na svetu. Jedinstven je po svojoj neoklasičnoj arhitekturi obojenoj u očaravajuće pastelne nijanse. Meštani su prijatni, veseli i rado dočekuju turiste.

Vijano do Kastelo, Portugal

Vijano do Kastelo je treća najgostoljubljivija destinacija na svetu. Grad je smešten na portugalskoj atlantskoj obali, ima dugu pomorsku istoriju koju posetioci mogu upoznati na svakom koraku. Grad je definisan raznolikom zadivljujućom arhitekturom sa palatama, crkvama i manastirima iz istorijskih razdoblja od renesanse do baroka i art dekoa.

Hrvatska ima najspektakularniju obalu, saznajte više.

Grindelvald, Švajcarska

U srcu švajcarskih Alpa, na oko 1.000 metara nadmorske visine, nalazi se Grindelvald, peta najgostoljubivija destinacija na listi. Iako je dugo bio poznat kao isključivo skijaški grad, njegova transformacija u popularnu letnju destinaciju poslednjih godina je bila izvanredna.

Mnoštvo aktivnosti u potrazi za uzbuđenjem smestilo je Grindelvald u središte novog procvata avanturističkih putovanja u Švajcarskoj. Iznad grada, nebo je sad prošarano šarenim jedrima paraglajdera, dok brdski biciklisti jure niz panoramske staze koje prolaze kroz okolne padine.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Plaža Navagio na ostrvu Zakintos je napoznatija po belom pesku i po olupini broda na obali male uvale. Međutim, verovatno najfotografisaniji motiv u čitavoj Grčkoj je u velikoj opasnosti od nestajanja. Da li će nas brod Panagiotis nakon nekoliko decenija zauvek napustiti?

Navagio, koja se često naziva „Plaža brodoloma“, najpoznatija je po olupini MV Panagiotis, broda koji se nasukao 1980. godine. Ova 43 godine stara olupina je jedna od najposećenijih i najfotografisanijih atrakcija ostrva, možda čak i cele Grčke.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Zakynthos (@zakynthos.official)

Međutim, godine izlaganja moru i suncu su ostavile dubok trag na olupini, čije se stanje u poslednih nekoliko godina dramatično pogoršalo. U 2018. i 2022. godini desile su se nepogode u vidi klizišta i tada je plaža bila privremeno zatvorena. Kupanje i sidrenje čamaca zabranjeni su nakon što se deo litice srušio. To je ozbiljno uticalo na stanje olupine broda.

Hrvatska ima najspektakularniju obalu, saznajte više.

Pored toga, loše vreme i jake oluje doveli su do toga da je brod počeo da se raspada. Zbog toga, lokalne vlasti i turistički radnici pozvali su vlasti Grčke da odmah intervenišu kako bi zaštitili brod. Ako inicijativa bude prihvaćena, opština Zakintos bi preuzela upravljanje brodom i sanacijom štete, jer je olupina od vitalnog značaja za turizam ostrva.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.