Vićenca, najbogatiji grad regije Veneto, 1994. godine stavljena je pod UNESCO zaštitu, kao mesto remek dela arhitekte Andrea Paladia (1508 – 1580). U masi od 60 realizovanih objekata (bazilike, mostovi, pozorište, opštinske zgrade…) važno mesto zauzimaju palate i vile građene za plemićke i bogataške porodice tog doba. Najznačajnija među njima je Vila Rotonda, za koju je sam autor govorio da je projekat u kojem je najbolje uspeo da iskaže svo svoje umetničko i inženjersko znanje
Monsinjor Paolo Almeriko (1514 – 1589), bogati venecijanski plemić do svoje pedesete godine službovao je na papskom dvoru kao pravni savetnik. Vrativši se u rodni Veneto, angažuje tada već poznatog arhitektu Andrea Paladija za projekat svoje rezidencije na periferiji Vićence. Smeštena na brežuljku, šest kilometara udaljenom od gradskih zidina, vila Rotonda, svojom belinom i lepotom dominira zelenim pejzažom. Istovremeno, vlasnik palate je želeo da na ogromnom imanju oko kuće nastavi poljoprivredne aktivnosti – uzgoj plemenitih kultura, proizvodnju vina, voća i povrća. Arhitekta je dobio zadatak da obezbedi magacine u podrumskim prostorijama. Kao sin mlinara, iskusni poznavalac poslovnog duha svog mecene, Paladio stvara harmoniju estetike klasicizma, funkcionalnosti i sklada sa prirodom.
Već na prvi pogled, Rotonda podseća na rimski Panteon, sa ulaznim tremovima i timpanonima koje nosi po pet jonskih stubova. Tačnije, vila ima četiri identične fasade, sa istovetnim monumentalnim stepenicama, portalima, prozorima i dvadeset dekorativnih skulptura (po pet na svakoj fasadi).
I kao što je Panteon verski hram starih Rimljana, tako je Rotonda hram umetnosti i dom raznim kulturnim događajima tog vremena. Monsinjor Paolo Almeriko, priznati intelektualac tog vremena, pravnik, humanista, pesnik i književnik, bio je domaćin brojnih kulturnih događaja – književnih večeri, koncerata i izložbi.
Dizajnirana po obrascu zrele renesanse, ova vila projektovana 1567. godine je prava preteča neoklasicizma u arhitekturi koji se razvijao sredinom 18. veka. Veličanje antičkih vrednosti, monumentalni jonski stubovi, trougaoni zabati nad tremom, skladni prozori, lučni svodovi, skulpture dobrodošlice… Osnova zgrade je pravilan krst sa kružnom centralnom salom i kupolom i sa osam osa idealne simetrije. Sve dimenzije vile su u besprekornoj međuzavisnosti – ukupna visina palate sa kupolom je polovina ukupne širine sa stepenicama; visina centralne zgrade je polovina njene širine; Paladijeva pravila proporcija su primenjena kod dizajniranja ulaznog trema sa timpanonom, kod položaja i dimenzija svih otvora i kod visina skulptura.
Ogromno inženjersko znanje ovog arhitekte, ogleda se u konstruktivnim rešenjima – Rotonda je zgrada bez temelja. Spregnuti stubovi, lukovi i svodovi u prizemlju čine je samonosećom. Potrebna je velika veština povezati slogove opeke kako bi svi noseći elementi zajednički prihvatili složenu i tešku konstrukciju cele vile. Četiri bočne lođe, poput kontrafora primaju pritisak fasada, a zgrada se diskretno sužava ka vrhu, po principu piramidalnog tereta.
Kao ekonomični graditelj, Paladio je štedeo na dekorativnim elementima – kapitele i stope je radio od klesanog kamena, ali su postamenti izrađeni od cigala, obloženim malterom od kreča i mermerne prašine, ostavljajući utisak monumetalne stene.
Stroga pravila projektovanja Paladio je primenio i na oblikovanju unutrašnjeg prostora. Rotonda je vila za jednu porodicu, ali je i hram koji slavi umetnost. Stambeni deo kuće je sveden, smešten u niskom prizemlju u koje se ulazi ispod glavnog stepeništa. Sva četiri stepenišna kraka, sa četiri strane dvorišta, vode na prvi sprat reprezentativnog – javnog prostora. Preko visokih zasvedenih holova, kroz lučne paladijumske prolaze, ulazi se u centralnu salu koja se punom visinom palate završava oslikanom kupolom. Oko sale, u potpuno simetričnoj šemi, projektovane su luksuzne sale sa četiri zatvorena stepeništa koja vode ka galeriji. Prema prvobitnoj želji naručioca, galerija je bila predviđena za skladištenje žita, ali korisnici su je naknadno reorganizovali kako bi hol osvetlili preko kružnog balkona i šesnaest malih prozora.
Kako je Paladio umro pre završetka Rotonde (1580), njegov učenik i naslednik Vinćenco Skamoci (1548-1616) preuzeo je gradnju. Ovaj mladi arhitekta je posebno ostavio pečat na dizajniranju unutrašnjosti vile. Inicijalno projektovanu kupolu u obliku polulopte, preradio je u spušteni svod, a na vrhu je dodao okulus – otvor, poput onog na rimskom Panteonu. Kroz osmougaonu lanternu, svetlost difuzno ulazi u kružni hol. Ovim je originalna kupola izgubila na visini, a cela vila na vitkosti.
Posle smrti monsinjor Paola Almerika (1589), vila često menja vlasnike: sin Virgilije je nakon dve godine ustupa rođacima Odoriki i Mariju Kapri. Njihova porodica je kroz vekove, a u skladu sa modnim trendovima, uređivala enterijer javnih prostora. Zidovi i tavanice obiluju gipasanim dekoracijama, pilastrima, slavolucima, štukaturama i freskama. Motivi na slikama su kombinacija religioznih prikaza i scena iz života porodice Kapri, kao što je scena venčanja Sesilije Kapre u centralnoj sali. Reljefni nadvratnici i štukatura pripadaju umetnicima 19. veka.
Rotondu je 1912. godine kupio Grof Andrea Valmaran i koristio je kao letnjikovac do 1970. kada je započeo velike restauratorske radove. Vila je otvorena za javnost 1976. da bi 1994. bila stavljena pod UNESCO zaštitu. Danas se može posetiti individualno, a subotom i nedeljom, specijalni vodiči omogućiće posetiocima posetu podrumu, starinskoj kuhinji, kao i spiralnim stepenicama na sve spratove vile.
Kroz četiri veka istorije, Rotondu su posetile brojne poznate ličnosti, umetnici, državnici i arhitekte. Za svoju Vilu Savoj, Le Korbizje je rekao da je apstraktna verzija matematičke strogoće Paladijeve Rotonde. Tomas Džeferson, arhitekta i treći predsednik Amerike, lično je dizajnirao svoju kuću u Šarlotsvilu, inspirisan Rotondom. Detalji ove vile mogu se pronaći na Beloj kući i Kapitol Hilu.
Ipak, najbolji opis Rotonde, zapisao je veliki nemački književnik J.V. Gete 1786.
„Verovatno arhitektura nikada nije dostigla takav nivo veličanstvenosti“. U prilog racionalnosti Paladijevog projekta, a kao slika skromnosti dekorisanja stambenog dela vile, svedoči drugi deo Geteovog opisa Rotonde: „Unutrašnjost stambenog dela se svakako može prihvatiti kao useljiva, ali ne i napravljena za uživanje. Proporcije glavnog hola su prelepe, baš kao i podovi i spavaće sobe, ali jedva da bi se mogao nazvati letnjom rezidencijom za uglednu porodicu“.
Tekst i foto: Branka Bošnjak
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
