Kada bismo morali da biramo zanimanje sa sedam godina, verovatno bi većina zaposlenih muškaraca na planeti bili piloti. Međutim, pilotski poziv iziskuje gvozdenu disciplinu, savršeno zdravlje, visoko obrazovanje i izuzetnu hrabrost. Zato je pilota malo, a ovakvi mladi lavovi poput Đorđa Stojovića, ne mogu se naći ni za lek. Đorđe stalno radi na svom razvoju, bavi se preduzetništvom, uči (magistar političkih nauka) i ceni svaki trenutak svog retkog slobodnog vremena. Fascinantno zar ne? Uostalom, uverite se i sami
TU: Svi mladi lavovi imaju idole. Koju ličnost bi okarakterisali kao vaš poslovni uzor?
ĐS: Nošenje uniforme, a naročito oficirske, sa sobom nosi odgovornost. Više članova moje porodice je nosilo činove, ali najviše traga i uticaja na mene ostavljaju priče i uspomene na mog dedu Vojislava, predratnog pukovinika SFRJ. Pored kućnog vaspitanja, u kojem se izričito poštuju porodične vrednosti, jedan od važnijih faktora u formiranju mog životnog uzora jesu osobine koje treba da poseduje svaki čovek, a naročito ako se bavi odgovornim zanimanjem. Te osobine se ogledaju u uspostavljanju moralnog temelja individue, u hrabrosti, istrajnosti, lojalnosti kao i požrtvovanosti, što ujedno smatram i važnim osobinama svakog muškarca.
TU: Kako izgleda vaš radni dan?
ĐS: Odgovor na ovo pitanje upravo pišem nakon okončanog radnog dana. Da biste se bavili ovim poslom potrebno je da budete u svakom trenutku odmorni i odličnog psiho-fizičkog zdravlja, zbog čega je i fizička aktivnost za mene važan deo slobodnog vremena. Današnji dan sam započeo treningom, a nakon toga su usledile pripreme za letački dan. To podrazumeva standardne procedure i korake, počev od javljanja na dužnost sat vremena pre samog poletanja, kratak brifing sa ostatkom posade i konačno odlazak na avion. Današnja destinacija je Ljubljana. Rutinski let na redovnoj liniji uz dobre meteo uslove omogućava mi povratak kući kroz 4 do 5 sati i ostavlja mi prostor za popodnevne aktivnosti. Ljubitelj sam kinematografije pa kada ostane vremena, odgledam i neki dobar film.
TU: A šta je za vas pravi odmor?
ĐS: Zbog poslovnih obaveza koje nosi profesija pilota, posebno u letnjoj sezoni, retko pronalazim vreme za odmor. Ipak, kada želim da odmorim u pravom smislu te reči, biram mesta gde mogu da se potpuno „isključim“ i udaljim od svakodnevice. Volim da odmorim uz lepu hranu i dobro društvo, tako da nisam ni tip osobe koja će na putovanjima celi dan provesti šetajući i obilazeći znamenitosti. Svako jutro ipak počinjem na isti način, čitanjem novina koje ne propuštam bilo gde da se nalazim.
TU: Šta je po vama ono što vas izdvaja od drugih?
ĐS: Svako u ovom poslu je individua za sebe, a ono što nas spaja jeste velika ljubav prema avijaciji i letenju. Avijacija je, sticajem okolnosti, bila prisutna u mom životu još od ranog detinjstva iako moram priznati da sam se kasnije, u jednom kratkom periodu dvoumio, između par poziva. Na kraju sam se ipak odlučio za avijaciju i sa šesnaest godina upisao pilotsku akademiju. Na osnovu dosadašnjeg iskustva i važnih odluka koje sam donosio, mogu reći da su me uvek privlačili poslovi koji sa sobom nose veliku odgovornost, ali i odricanja. Uvek sam verovao u sebe i još važnije, bio sam spreman na odricanja, uz veru da mogu da odgovorim na sve izazove koji se nađu preda mnom.
TU: Koja je vaša formula uspeha?
ĐS: Formula uspeha je vrlo kompleksan pojam. Pronaći i obavljati posao iz snova, prihvatati izazove i biti prihvaćen od strane kolektiva, obezbediti uslove za život shodno ličnim afinitetima i u svemu naći balans je izuzetno teško i svi zapravo težimo tome. Pored faktora sreće, na koji ne možemo uticati, pažnju treba usresrediti na uspeh koji se postiže predanim radom i zdravom ambicijom. Smatram takođe da je važan i kontinuiran rad na sebi, postizanje boljih ličih rezultata, ali istovremeno i doprinos opštem dobru.
TU: Šta biste poručili kao savet mladim lavovima koji tek dolaze?
ĐS: Ako posmatramo moje životno iskustvo kroz moje godine, ne bih dao sebi za pravo da dajem savete, ali svakako mogu podeliti par interesantnih principa koji su mi kroz život pomogli, a kojih se i dalje držim. Prvi se vezuje da sve što radimo, radimo sa vizijom razvoja. Uvek treba imati viziju i posmatrati situaicje i prilike iz perspektive budućnosti, jer one imaju uvek neki razvoj, za razliku od stvari kratkog daha. Pažnju treba koncentrisati i kanalisati, ali takođe treba biti spreman na diverzifikaciju. Nikada ne znamo kada nam plan B može zatrebati i za to je potrebna određena širina u sagledavanju stvari, ali i spremnost. Vera i emocija treba da prate svaki rad. Jedino ako verujemo u ono što radimo i ako osećamo da smo ispravni i na dobrom putu, onda možemo računati na uspeh.
