Na čelo NTO je nedavno postavljena Ana Tripković Marković, čija stručnost i dugogodišnji rad u turizmu daju pregršt razloga za optimizam svima koji sudeluju u ovoj izuzetno važnoj oblasti ekonomije Crne Gore. Novoimenovana direktorka, inače rođena Novosađanka, ispred sebe pored ostalog, ima veoma zahtevan zadatak revitalizacije turističkog prometa nakon prošlogodišnje pandemijske sezone

TU: Koliko vam bogato iskustvo u turizmu pomaže na novoj funkciji?
ATM: Turizam nije samo privredna grana, on je širi društveno-ekonomski fenomen i tako ga treba posmatrati. U svojoj karijeri, imala sam priliku da ga proučavam u akademskom i naučnom smislu, i da radim u turističkoj privredi, kao i da sudelujem u turizmu na lokalnom nivou, a sada i na nacionalnom nivou. Iskustvo na svakom od ovih nivoa i oblasti mi je od velike koristi jer pruža dobru osnovu i širok spektar znanja za dalji rad. Upravljanje turističkom destinacijom je vrlo specifičan proces. Proizvod turističke destinacije koji mi, uslovno rečeno, „prodajemo“ jeste iskustvo gosta. A to iskustvo ne čine isključivo hoteli i restorani nego ukupan utisak gosta od trenutka prelaska granice pa sve do kontakata i interakcija sa svima nama koji smo „domaćini“ u destinaciji. Stoga je jako važno ostvariti saradnju među svim akterima u destinaciji i upravo je ovo jedna od oblasti za koju se nadam da će mi dosadašnje iskustvo na različitim poljima turizma pomoći. Jasno, iskustvo je nešto na čemu se mora stalno raditi. Moj plan je da i u toku mandata nastavim kontinuirani rad na usavršavanju.

TU: Kako vidite turistički potencijal Crne Gore u ovoj specifičnoj sezoni, nakon ukidanja ograničenja?
ATM: Turistički potencijal Crne Gore je i u ovoj, za turizam vrlo specifičnoj godini, dobar. Prevashodno, to se odnosi na poboljšanje upravljanja turizmom u epidemiološkim uslovima, a zatim i na potencijal određenih specifičnih vrsta ponude koje su u novonastaloj situaciji izuzetno tražene. Što se tiče upravljanja turizmom u epidemiološkim uslovima trenutno imamo vrlo povoljnu epidemiološku situaciju. Svesni smo da je epidemiološka situacija nešto što će najviše uticati na sami tok sezone. Međutim, za razliku od prošle godine, epidemiolozi i stručna lica, dosta znaju o samom virusu. Sa druge strane, donosioci odluka znaju mnogo više o tome kako napraviti balans između ekonomije i zdravlja. Otuda i optimizam da ćemo, u tom kontekstu, ove godine moći da efikasnije odgovorimo ovom izazovu. Važna je i činjenica da je Vlada Crne Gore definisala zdravstvene protokole za predstojeću letnju sezonu. Dalje, mere poput ukidanja PCR testa za veliki broj zemalja, posebno regiona, besplatno lečenje turista u Crnoj Gori u slučaju obolevanja, besplatno PCR testiranje turista kojima je potreban negativan test za povratak u svoju zemlju i olakšan ulazak u Crnu Goru predstavljaju značajan potencijal. Potvrda da je Crna Gora odgovorna destinacija je i to što je Svetski savet za turizam i putovanja (WTTC) dodelio našoj zemlji međunarodnu oznaku za sigurna putovanja „Safe Travels“ koja putnicima omogućava da prepoznaju destinacije i kompanije širom sveta koje su usvojile globalne standarde zdravstvene i higijenske zaštite, kao važan preduslov za sigurna putovanja. Što se tiče određenih specifičnih vrsta ponude ono što, pored primorskog dela, predstavlja značajan potencijal jeste izuzetna ponuda severnog regiona. Crna Gora ima sjajne mogućnosti za razvoj svih vrsta turizma zasnovanih na prirodi: od avanturističkog turizma, pešačkih i biciklističkih tura pa sve do ruralnog turizma i eko-katuna. Preliminarni podaci pokazuju da su seoska domaćinstva, naročito ona koja nude i dodatne sadržaje kao što je na primer domaća hrana, već u ovom trenutku u potpunosti bukirana do oktobra. Konačno, što se tiče potencijala, ohrabruje i činjenica da imamo dosta upita i sa novih tržišta koja nisu ranije bila prisutna a sada im olakšane mere, atraktivna ponuda i dostupnost predstavljaju podsticaj za dolazak.

TU: Koje su vam bile prve aktivnosti na novom poslu?
ATM: Ono što je usledilo nakon upoznavanja i razgovora sa zaposlenima je svakako planiranje daljeg rada i delovanja Nacionalne turističke organizacije. Naravno, u fokusu su bile prioritetne aktivnosti koje se tiču raznih vrsta promocije: od sajmova, studijskih grupa, digitalnog marketinga, PR aktivnosti pa do regionalnog roadshow-a. U narednom periodu planiram da se posvetim razvojnim projektima. Okvirno, to su tri glavne kategorije u okviru kojih NTO deluje: destinacijski marketing, destinacijski menadžment i prateće aktivnosti čiji je osnovni zadatak da podrže razvoj destinacije. Što se tiče destinacijkog marketinga, potrebno je staviti povećani akcenat na pažljivo osluškivanje potreba i promena u zahtevima tržišta kao i marketing alatima koji nam pomažu da što bolje pristupimo ciljnim grupama. Jasno, u ovom delu očekivano je da će veliki akcenat biti na digitalnom marketingu mada je izuzetno važno da, posebno za određene ciljne grupe, ne budu zanemareni ni drugi kanali marketinga. Što se tiče destinacijskog menadžmenta postoji mnogo razvojnih planova kojima planiram da se posvetim. Pre svega, važno je da se podrži razvoj različitih turističkih proizvoda i specifičnih vidova turizma kao što su na primer digitalni nomadi, filmski turizam, glamping i sl. Zatim, veoma je važno ostvariti dobru saradnju i sa turističkom privredom, sa lokalnim turističkim organizacijama, vladinim i nevladinim organizacijama, jer jedino zajedno možemo ostvariti napredak. Konačno, svakako je od velikog značaja i unapređenje poslovnog izveštavanja u turizmu. Zahvaljujući savremenim tehnologijama u prilici smo da imamo sve više detaljnih informacija koje se ažuriraju u realnom vremenu i da koristeći moderne alate maksimalno unapredimo iskustvo gosta u destinaciji.

TU: Da li planirate neke promene u turističkom poslovanju Crne Gore?
ATM: Prošla godina i pandemija nas opominju da se moramo privikavati na novi način života, pravila, način poslovanja. Poslovne aktivnosti i obrazovanje su se odvijali online duže vreme, a neke kompanije su nastavile takvo poslovanje, jer su uvideli da i na taj način mogu da funkcionišu uz znatno smanjene troškove. Kada je u pitanju poboljšanje sveukupne turističke ponude, potrebno je unaprediti strateški i inovativni segment ponuda. Jedan je kolosek gde moramo da poboljšavamo našu sveukupnu infrastrukturu – dostupnost i sve što uz nju ide. To su stvari vezane za strateško planiranje, ali moramo i da obratimo pažnju na strukturalne probleme, poput strukture našeg smeštaja, koja je trenutno takva da imamo veliki udeo privatnog smeštaja, a manji udeo hotelskog. Drugo, važno je da budemo inovativni i kreativni. U tom smislu inovacije u turističkom proizvodu su nešto čemu će se posvetiti posebna pažnja kroz uvođenje programa za diseminaciju inovativnih rešenja. Konačno, da bi se uvodile promene u turističkom poslovanju Crne Gore potrebno je stalno raditi na unapređenju zakonodavnog i regulativnog okvira kao osnove u kojoj deluje naše ukupno poslovanje.

TU: Kako vidite budućnost Crne Gore kao turističke destinacije?
ATM: Turizam, kao jedna od najvećih delatnosti u svetu, koja pokreće društveno-ekonomski razvoj i otvaranje novih radnih mesta, igra važnu ulogu u pokretanju prosperiteta, osnaživanju žena, mladih i drugih društvenih grupa. Podatak Svetskog saveta za putovanja i turizam, da je rast BDP-a u turizmu, devetu godinu zaredom nadmašio rast ukupnog BDP-a, nas podseća na globalni ekonomski uticaj putovanja i turizma u vreme pre pandemije virusa Covid-19. Stoga, očekujem da će i globalno a i u Crnoj Gori, turizam ostati značajan činilac bruto društvenog proizvoda. Pandemija koja je, nadam se, za nama, naučila nas je da se moramo dinamično prilagođavati promenama. Na neki način to nam je postala važna lekcija da moramo biti fleksibilni, da moramo prestati da se držimo ustaljenog načina rada. U tom smislu, vidim prostor za inovacije, kreativnost i digitalizaciju našeg društva u celini pa i turizma. Stoga očekujem da u budućnosti Crna Gora dodatno i ubrzano radi na modernizaciji sebe kao jedinstvene turističke destinacije.

Tekst: Petar Vušurović