U petak 19. februara, svoje staze konačno je otvorilo najmodernije i više puta za redom nagrađivano skijalište u Sloveniji, skijaški centar Cerkno.

I pored toga što se zimska sezona bliži kraju, popularno slovenačko skijalište želi gostima da omogući bar nekoliko skijaških dana u ovoj specifičnoj sezoni. Pored toga, u Hotelu Cerkno koji je vlasnik skijališta i Termi Cerkno, već su pripremljeni za letnju sezonu i nadaju se da će sledeća zimska sezona biti ona prava, sa snegom kao ove godine, ali bez problema sa koronavirusom.

Svi građani zapadnog Balkana će već od 1. januara sledeće godine moći da se kreću kroz region samo sa ličnom kartom. Njima će boravak biti dozvoljen maksimalno do tri meseca u Bosni i Hercegovini, Albaniji, Srbiji, Kosovu, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori

Regionalni Sporazum o slobodi kretanja i boravka građana je međunarodni dogovor koji će omogućiti slobodu kretanja između zemalja našeg regiona, počev od 1. januara 2022. godine. U sporazumu se ističe kako će zemlje potpisnice u najvećoj meri pojednostaviti sve administrativne postupke za ulazak, prelazak i kratak boravak građana samo sa ličnom kartom.

Lična karta mora biti važeća, odnosno mora imati važeći rok od najmanje tri meseca, a građani neće smeti da imaju zabranu ulaska i boravka ili da predstavljaju opasnost po bezbednost i zdravlje.

Najveći slovenački primorski grad, Kopar je praktično i jedina pomorska luka Slovenije. Smatra se jednim od najstarijih gradova u Sloveniji jer njegova bogata istorija počinje još u srednjem bronzanom dobu. Zbog svega toga u svom gradskom jezgru nudi brojne kulturno-istorijske spomenike, očuvane palate i uređene trgove, ali i prirodne znamenitosti. Pored toga, uz raznovrsni program kulturno-zabavnih manifestacija i sjajnu gastronomsku i vinsku ponudu, Kopar može da zadovolji i najzahtevnije posetioce

Grad Kopar je glavna luka Slovenije i nalazi se oko dvadeset kilometara južno od Trsta. Prvi put se kao grad spominje u antičko doba, a u 13. veku ulazi u sastav Mletačke republike, da bi u 18. veku prešao u ruke Austrougarske. Kasnije je bio pod Italijom, da bi 1954. ušao u sastav SFRJ. Osim što je važna luka, Kopar je i sedište fabrike motora Tomos i na celom slovenačkom primorju ljudi i dalje koriste ove mopede, dok u Kopru postoji i muzej ove kompanije.

Gradsko jezgro Kopra sačuvano je još od mletačkih vremena i na glavnom, Titovom trgu nalazi se Pretorska palata iz 14. veka, građena u gotičkom stilu, sa renesansnim dodacima iz 15. veka. Tu je i Loža iz kasnogotičkog perioda sa elegantnom arkadom u kojoj se danas nalazi najstarija kavarna iz 1846. godine. Impozantna katedrala posvećena Uspenju Bogorodice dominira trgom. Građena je u nekoliko faza, od 15. do 17. veka, a unutra se nalazi i nekoliko slika venecijanskog slikara iz doba renesanse Vitorija Karpača. U Kopru treba obići i Palatu Belgramoni u kojoj je smešten Pokrajinski muzej kao i srpsku pravoslavnu crkvu Sveti Sava koja postoji u Kopru od 1976. godine.

Okolina Kopra i Istra uopšte, poznata je po izuzetno kvalitetnim maslinovim uljima, a jedan od razloga što masline dobro uspevaju je i položaj maslinika. Naime, voćnjaci se tamo nalaze na oko 200 metara nadmorske visine i mnoga porodična gazdinstva ili kmetije kako se to kaže u Sloveniji, ima zasade sa najmanje 1000 stabala maslina različitih sorti.

Istra se takođe svrstava među popularne eno-gastronomske regije sveta. Drugačija od ostatka Slovenije po mnogim stvarima, Istra je takva i po pitanju vina, koja posebno u koparskoj regiji beleže veliki rast popularnosti. Pored poznate koparske vinarije, Vinakoper, koja proizvodi više od 4 miliona boca istarskog belog i crvenog vina, za preporuku je malo vinogradarsko mesto Marezige. Ovo vinsko utočište koje se nalazi u brdima iznad Kopra poznato je kao mesto gde je pre nekoliko godina otvorena prva vinska fontana u Sloveniji. U paviljonu sa čije terase se pruža divan pogled na Kopar, prodaju se uglavnom vina lokalnih proizvođača i moguće je degustirati različita vina među kojima je najpoznatije Refošk od istoimene sorte grožđa.

Kopar ima nešto posebno i za ljubitelje prirode. Naime, iza velikog drvenog objekta u blizini auto-puta, nalazi se pravi mali raj za posmatrače ptica. To je Prirodni rezervat Škocjanski zatok koji se prostire na čak 122 hektara, a u poslednjih desetak godina ovde se nastanilo čak 250 vrsta ptica.

Fotografije: Jaka Ivančič