Državljani Srbije mogu da uđu u Republiku Hrvatsku bez ikakvih ograničenja. Za njihov ulazak nije potrebna potvrda o vakcinaciji, niti negativan PCR test na korona virus.
Ovakva mera je pozitivan znak za turiste koji se pripremaju za odmor, imajući u vidu da je Hrvatska izuzetno popularna letnja destinacija za naše građane.
Rumunski nacionalni komitet za vanredne situacije (CNSU) je izdao saopštenje koje se odnosi na ulazak međunarodnih putnika i turista u zemlju, svi putnici koji dolaze iz zemalja sa zelene liste neće imati mere obaveznog karantina od 14 dana. Na listi se nalazi i Srbija.
Osim Srbije, na zelenoj listi se nalaze još nekoliko zemalja iz regiona, Crna Gora, Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Albanija. Ulazak građana sa ove liste biće moguć uz određene uslove, potreban je negativan PCR test, dokaz o prelezanoj bolesti ili dokaz o vakcinaciji.
Ovakve mere samo potrđuju regionalnu budućnost turizma, odnosno ozbiljnost svih pomenutih zemalja kada je bezbednost turista u pitanju, što je svakako na prvom mestu, i spremnost da ova industrija oporavi na drugom.
Državljani Srbije će moći da putuju turistički u Švajcarsku pod određenim uslovima. Turisti koji su preležali su bolest moraju da poseduju potvrdu koja to dokazuje. Ukoliko su vakcinisani, putnici moraju pokazati sertifikat koji to potvrđuje, a priznate su sve poznatije vakcine koje izdaju zvanične agencije za lekove.
Turisti koji nisu preležali koronavirus i nisu vakcinisani, moraju imati negativan PCR test i popuniti formular za ulazak u Švajcarsku. Srbija se nalazi na zelenoj listi zemalja, i vakcinisani i oporavljeni turisti mogu ući bez obaveze testiranja ili karantina, sve dok je sigurno da vakcinacija nudi dobru zaštitu, izjavlili su zvaničnici Švajcarske.
Kotor se nalazi u samom srcu zaliva, i jedna je od najposećenijih destinacija u Crnoj Gori. Upisan je na listu Uneskove baštine kao nešto najvrednije što ta zemlje ima da ponudi, i to je jedan od najbolje očuvanih srednjovekovnih gradova u ovom delu Mediterana, kao najveća stara urbana i potpuno funkcionalna celina u Crnoj Gori.
Unutar impresivnih gradskih zidina sačuvan je nakadašnji izgled, autentičan srednjovekovni prostorni raspored sa uzanim krivudavim ulicama i brojnim gradskim trgovima. Glavni akcenat je na crkvama i palatama, oko kojih se gotovo koncentrično grupišu kuće u kojima su živeli meštani.
Najbitniji deo kulture i istorije Kotora vezan je za pomorstvo, tradicija pravih prekaljenih pomoraca ovde je svakodnevica, o čemu govori i Pomorski muzej, koji svojim postavkama dočarava raskošne enterijere kotorskih palata, bogato zanatsko nasleđe kotorskih zanatlija i neprocenjivu tradicionalnu narodnu umetnost.
U okolini se nalaze brojne dobro poznate turističke destinacije, treba istaći Prčanj, Stoliv, Dobrotu ili Perast, manja mesta u kojima nema gradske vreve, mesta gde možete uživati u malim plažama i lokalnim gastronomskim specijalitetima koje začinjavaju priče meštana. Ova mesta su najpristupačnija brodom, ali takođe i automobilom ili pešice. Posebno treba izdvojiti dva bisera, ostrva Gospu od Škrpjela i Sveti Đorđe kod Perasta.
Boka Kotorska je sigurno jedan najprepoznatljivijih krajolika u Crnoj Gori, ali i na celom Mediteranu. Romantični pejzaži pozivaju na istraživanje brodom, na avanturu otkrivanja svih skrivenih tajni zaliva koje Kotor rado deli sa turistima, pa je poseta Nevjesti Jadrana jedinstveno i nezaboravno iskustvo koje se ne propušta.
Pojednostavljena procedura u Egipat podrazumeva potvrdu sa QR kodom koju je izdala zvanična medicinska institucija, a potvrda mora sadržati podatke o primljenim dozama, obe doze moraju biti upisane.
Ovakva odluka će u velikoj meri olakšati putovanja, posebno jer je do sada bio neophodan negativan PCR test čija je cena 9.000 dinara, i to bez obzira da li je osoba vakcinisana ili ne.
Jedini uslov koji je naveden je uslov da je prošlo minimum četrnaest dana od kompletne imunizacije, pri čemu se priznaju vakcine koje je odobrila Svetska zdravstvena organizacija, dakle praktično sve poznate.
Kod hrvatskog ostrva Korčula okriveno je naselje iz neolita, a na lokalitetu su pronađeni kremeni noževi, velike keramičke posude i ostale stvari iz tadašnjeg svakodnevnog života ljudi.
Naselje ima oblik sedmougla i vidi se da je izgrađeno planski, a sada je ispod površine vode jer je vremenom došlo do podizanja nivoa mora. Ovakvi lokaliteti se uglavnom otkrivaju u pećinama, retko kad u moru, što ga čini još interesantnijim.
Lokalitet je pronađen sasvim slučajno, zahvaljujući snimcima iz vazduha, a nakon detaljnog proučavanja može postati još jedan deo bogate turističke ponude hrvatske obale.
Austrija je uvrstila Srbiju u sigurne zemlje, pa će građani moći da putuju u Austriju sa sertifikatom o vakcinaciji ili sa negativnim testom, odnosno lekarskom potvrdom o preležanoj bolestiCOVID-a 19.
Ovakva odluka omogućiće lakša putovanja u Austriju koja su, bar kada su turistička putovanja u pitanju, bila zabranjena. Putovanja su bila dozvoljena samo putnicima sa boravišnim dozvolama ili posebnim razlozima, isključivo sa negativnim PCR testom i obaveznim desetodnevnim karantinom.
Georgi Genov, direktor Poslovnog udruženja hotelsko ugostiteljske privrede HORES, je izjavio da je popunjenost hotela u Srbiji 25%, što je daleko od popunjenosti koja je bila 2019. godine. Tada je popunjenost hotela bila oko 65%, a slična situacija je i u gradskim hotelima i u banjskim i planinskim centrima.
Da bi hoteli opstali, neophodno je da popunjenost bude iznad 35%, i javljaju se dva osnovna problema, jedan vezan za očuvanje hotela, a drugi očuvanje radne snage. Ukoliko se ovakav trend nastavi, gotovo 40% moglo bi da bude zatvoreno ili prodato. Prvi paket državne pomoći omogućio je da hoteli opstanu, ali hotelijerima je i dalje neophodna pomoć kako bi preživeli produženu krizu koja je izazvala pandemija koronavirusa.
Od ukupno 450 hotela u Srbiji, gradski hoteli čine polovinu, odnosno njih je čak 200, i njihov opstanak je od velike važnosti za turizam. Hotelski sektor ostao je bez 6.000 radnika, najveći broj njih je otišao u inostranstvo da radi. Trenutno postoji velika potražnja za radnom snagom, nedostaju kuvari, konobari i ostalo osoblje.
Iz udruženja HORES rešenje problema vide u povećanju plate, i u tome da država omogući dolazak stranih radnika, što bi na nekin način omogućilo funkcionisanje hotela, iako je dolazak stranih radnika vrlo nepopularna mera.
Holandija otvara granice svoje zemlje 24. juna 2021. godine za putnike iz Sjedinjenih Država, Severne Makedonije, Albanije, Libana, Tajvana i Srbije.
Zemlja će biti otvorena za sve putnike koji su na listi „sigurnih zemalja“, odnosno zemalja gde je rizik od obolevanja od kovida nizak. Na listi se nalazi i Srbija, koja se smatra zemljom sa izuzetno niskim rizikom od infekcije koronavirusom najviše zbog velikog broja građana koji su primili vakcinu.
U Holandiji će fizička distanca biti ublažena, građanima biti dozvoljeno da skinu maske na otvorenom prostoru, u određenim slučajevima i u zatvorenom, a biće dozvoljeno okupljanje i većeg broja ljudi.
Kafićima i restoranima će biti dozvoljeno da prime do 100 osoba, dok će u kućama moći da se okupi odjednom do osam osoba, trenutno može da ih bude samo četvoro.
S obzirom na trenutni toplotni talas koji je zahvatio Evropu, u Beču je pokrenuta inicijativa da se bečki konji, odnosno poznati turistički fijakeri, ne koriste na temperaturama većim od 30 stepeni Celzijusa.
Iako su fijakeri zaštitni znak Beča, izuzetno poznata i tražena turistička atrakcija u gradu, najbitniji je da se konji koji vuku fijakere sačuvaju od toplotnog udara, imajući u vidu da su u najtoplijem delu dana izloženi suncu, i da u centru grada praktično i nema hlada za životinje. Očekuje se gradske vlasti donesu odluku već za nekoliko dana, na početku letnje turističke sezone.
U Salzburgu je takođe donesena slična odluka, upotreba fijakera je dozvoljena samo do 30 stepeni, i primena takve odluke počinje od ovog leta.
