Kako masovni turizam i u 2025. godini ne pokazuje znake usporavanja, popularne evropske destinacije uvode sve neobičnije mere kako bi zaštitile lokalne zajednice i očuvale svakodnevni život. Od specijalnih zona za selfije do kazni za nepropisnu obuću, evo najčudnijih i najzanimljivijih načina na koje se evropski gradovi bore protiv prekomernog turizma

Noting Hil: Crne fasade protiv turista sa kamerama

Noting Hil u Londonu je u svetu poznat po filmu iz 90-ih sa Džulijom Roberts i Hjuom Grantom. Danas se suočava sa sasvim drugačijom vrstom popularnosti, opsednutošću društvenih mreža njegovim šarenim kućama. Stanovnici su sve više frustrirani zbog gužvi, buke i nedostatka privatnosti, a najviše zbog influensera koji ulaze u privatne prostore, organizuju piknike ispred ulaza ili čak traže od domaćina da se sklone kako im ne bi „kvarili kadar“.

U pokušaju da obeshrabre foto-turiste, neki stanovnici su počeli da farbaju kuće u crnu ili sivu boju, a dodatno su postavljeni natpisi „zona tišine“ i lanci ispred ulaznih stepenica, navodi Euronews.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by The Times and The Sunday Times (@thetimes)

Činkve Tere: Policija proverava obuću planinara

U italijanskom nacionalnom parku Činkve Tere, pešačke staze povezuju slikovita sela na liticama. Vlasti su još 2019. godine zabranile obuću sa klizavim ili otvorenim đonovima, poput japanki, zbog bezbednosti. U 2025. godini ova pravila se dodatno pooštravaju – park sada najavljuje da će policija proveravati obuću posetilaca na licu mesta. Kazne za one koji ne poštuju pravila kreću se od 50 do čak 2.500 evra.

Barselona: Zona za selfije kod Sagrade Familije

U Barseloni, gradske vlasti su morale da reaguju na TikTok trend koji je izazivao haos. Turisti su postavljali telefone na pokretne stepenice metroa da bi snimili sebe sa čuvenom crkvom Sagrada Familija u pozadini. Rezultat – zakrčeni izlazi i opšta pometnja.

Kao odgovor, grad je odlučio da izgradi posebnu „predsobu“ za turiste. To je zona površine 6.200 metara kvadratnih između fasade Rođenja bazilike i trga Plaça de Gaudí, gde posetioci mogu napraviti pauzu i bezbedno fotografisati pre nego što uđu u crkvu.

Benidorm: Kazne za neprimereno korišćenje skutera

U španskom letovalištu Benidorm, gradske vlasti su odlučile da stanu na put zloupotrebi skutera za osobe sa invaliditetom. Turisti su ih često iznajmljivali iz zabave, bez dozvole i osiguranja, vozeći ih velikim brzinama i ugrožavajući bezbednost. Sada je jasno istaknuto da su skuteri dozvoljeni isključivo onima kojima su stvarno potrebni, a prekršioci mogu biti kažnjeni sa čak 500 evra.

Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.

Dok se evropski gradovi bore sa prekomernim turizmom, 2025. godina donosi sve maštovitije – i strože – pristupe. Bilo da je reč o farbanju fasada u crno, policijskim proverama obuće ili specijalnim zonama za fotografisanje, zajednička poruka je jasna! Turizam mora biti održiv i u skladu s lokalnim životom. Masovni turizam mora biti ukroćen!

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Letnja sezona 2025. godine donosi zabrinjavajuće trendove za evropski turizam. Interesovanje za putovanja u Evropu među dalekim tržištima opada, pokazuje najnoviji izveštaj Evropske turističke komisije (ETC). Međutim, u moru negativnih pokazatelja, jedno tržište koje beleži izuzetan rast je Kina

Visoki troškovi kao glavni uzrok pada interesovanja

Prema ETC izveštaju, ključni razlog za pad interesovanja turista iz udaljenih regiona poput Sjedinjenih Američkih Država, Kanade, Brazila, Japana i Australije jesu visoki troškovi putovanja i boravka u Evropi. Inflacija, poskupljenje avionskih karata, ali i povećani troškovi života u destinacijama poput Pariza, Rima i Barselone, dodatno odbijaju potencijalne putnike. Takođe, pooštrene vizne procedure i globalna geopolitička nestabilnost doprinose nesigurnosti i smanjenju rezervacija sa dalekih tržišta.

Kina jedini izuzetak

Za razliku od ostalih zemalja, broj turista iz Kine koji planiraju letovanje u Evropi u 2025. godini beleži konstantan rast. Ovaj porast objašnjava se postepenim otvaranjem kineskih granica, sve većom kupovnom moći srednje klase i snažnim interesovanjem za evropsku kulturu i istoriju. Kineski turisti sve češće biraju manje poznate evropske destinacije, čime pomažu u ravnomernijem turističkom razvoju kontinenta.

Šta mogu da urade evropske destinacije?

Evropske destinacije imaju ogroman potencijal da privuku globalne posetioce, ali moraju brzo reagovati na promene u turističkoj industriji. Ključne mere za unapređenje uključuju razvoj pristupačnijih turističkih paketa prilagođenih udaljenim tržištima, poput Azije i Amerike, kako bi se privukli novi posetioci. Povećanje promotivnih aktivnosti na ovim tržištima ključno je za podizanje svesti o evropskim atrakcijama.

Takođe, ulaganje u digitalne alate za personalizaciju putničkih iskustava omogućava bolju prilagodbu individualnim potrebama turista. Konačno, olakšavanje viznih procedura i poboljšanje avio-konekcija učiniće Evropu dostupnijom, podstičući veći priliv posetilaca i jačajući njenu poziciju na globalnom turističkom tržištu.

Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.

Iako je pad interesovanja turista sa dalekih tržišta izazov za evropski turizam, rast kineskog tržišta predstavlja važnu priliku za oporavak. Turističke destinacije moraju se prilagoditi novim okolnostima i ponuditi sadržaje koji su konkurentni u globalnom kontekstu. U vremenu ekonomskih turbulencija, fleksibilnost, inovacija i strateško planiranje postaju ključ uspeha.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Prema istraživanju Londonskog instituta za kvalitet života, nekoliko balkanskih gradova našlo se na listi najsrećnijih gradova sveta u 2025. godini. Analizirano je više desetina kategorija koje obuhvataju zaštitu životne sredine, ekonomsku stabilnost, saobraćaj, upravljanje gradom i prisustvo zelenih površina

Na listi su se, osim svetskih metropola poput Kopenhagena, Ciriha i Singapura, našli i gradovi sa prostora našeg regiona – Ljubljana, Maribor, Pula i Podgorica, kao i Sofija, glavni grad Bugarske.

Slovenija – dve pozicije među najsrećnijima

Ljubljana, poznata kao najzelenija evropska prestonica, zauzela je 41. mesto na svetskoj listi. Grad se ističe svojom predanošću održivom razvoju – bio je prvi u Evropi koji je sebi postavio cilj da postane grad bez otpada.

Maribor, drugi slovenački grad na listi, nalazi se na 104. mestu. Okružen planinama i rekom Dravom, opisan je kao oaza mira i prirode. Građani navode nisku stopu nezaposlenosti i osećaj sigurnosti kao ključne faktore zadovoljstva.

Pula – istorija, more i filmska scena

Iako je Pula zauzela poslednje, 200. mesto, to nije umanjilo ponos lokalnog stanovništva. Ovaj primorski grad u Hrvatskoj poznat je po rimskom amfiteatru, festivalima i kulturnom životu, kao i po lepoti jadranske obale. Građani Pule posebno su istakli kombinaciju istorije i prirode kao izvor lokalnog zadovoljstva.

Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.

Podgorica – mirna, opuštena i sve dostupna

Glavni grad Crne Gore, Podgorica, zauzela je 191. mesto na svetskoj listi. Iako mnogi stanovnici i urbanisti ukazuju na probleme s prekomernom izgradnjom i nedostatkom zajedničkog urbanog identiteta, Podgorica je visoko ocenjena po bezbednosti, funkcionalnosti javnog prevoza i mirnom načinu života.

Stanovici za grad kažu da je dovoljno razvijen, da je sve blizu, da se sve može brzo obaviti i da život tamo može biti kvalitetan. Najvišu ocenu grad je dobio za način upravljanja, što ukazuje na stabilnu administraciju i usmerenje ka potrebama građana.

Top 5 najsrećnijih gradova sveta u 2025. godini:

1. Kopenhagen, Danska

2. Cirih, Švajcarska

3. Singapur

4. Orhus, Danska

5. Antverpen, Belgija

Pored globalnih metropola, gradovi sa Balkana se sve više prepoznaju kao mesta sa kvalitetnim i stabilnim uslovima za život. Bez obzira na izazove u urbanizmu, Podgorica, Ljubljana, Maribor i Pula dokazuju da sreća u gradovima ne zavisi samo od veličine ili bogatstva, već i od osećaja zajedništva, bezbednosti i funkcionalnosti svakodnevnog života.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Kada se pomene severni Jadran, prve asocijacije mnogima su Italija i Hrvatska, ali između njih se smestila jedna mala, diskretna i romantična obala – slovenačka. Sa svojih samo 47 kilometara dužine, slovenačka rivijera predstavlja skriveni dragulj koji spaja prirodnu lepotu, istoriju i mediteranski stil života. Njena prednost je upravo u toj kompaktnosti: sve je blizu, dostupno, a iskustva su autentična i raznolika. Slovenačka Istra se na tržištu predstavlja kao atraktivna destinacija za zdrav životni stil i regija vrhunske gastronomske ponude u okviru brenda „Love Istria“

Srce ove obale je Piran, grad venecijanskog duha, sa uskim kaldrmisanim ulicama, kamenim kućama i Tartinijevim trgom, nekadašnjom lukom pretvorenim u gradski trg. Nazvan po violinisti Đuzepeu Tartiniju, ovaj trg simbolično objedinjuje umetnost, istoriju i lokalni ponos. Na njemu se nalazi i čuvena kuća sa natpisom „Lassa pur dir“ – neka govore – simbol ljubavne priče koja je postala legenda grada.

Sa visina crkve Svetog Đorđa pruža se panoramski pogled na Piran, more i čitavu obalu. Gradske zidine, akvarijum i muzej pomorstva dodatno osvetljavaju značaj ovog mesta kroz vekove. Tokom letnjih meseci, Piran postaje pozornica kulturnih manifestacija, koncerata klasične muzike i umetničkih festivala koji oživljavaju trgove i ulice.

Portorož, u neposrednoj blizini, nudi moderniji ugođaj. Poznat po spa centrima, kazinu i urbanom turizmu, ovaj grad ima i jednu od retkih prirodnih atrakcija, solane Sečovlje. Tamo se morska so proizvodi tradicionalno, ručno, više od 700 godina, a posetioci mogu obići park i uživati u spa tretmanima sa lekovitim blatom i solju. Portorož takođe nudi bogatu hotelsku ponudu i marine koje privlače nautičare iz čitavog regiona.

Izola, još jedno obalsko mesto, zadržava ribarski duh. Njeni restorani nude dnevni ulov, a vikendom se ovde organizuju festivali ribe i lokalnih proizvoda. Šetnja kroz Izolu pruža uvid u mirniji, opušteniji način života, gde vreme kao da teče sporije, a svaki zalazak sunca na rivijeri postaje mali spektakl.

Ankaran, smešten blizu italijanske granice i obavijen borovom šumom, predstavlja pravu oazu mira. Njegove plaže su idealne za porodice, a brojni kampovi i velnes centri čine ga pogodnim i za duži boravak. Nekada deo benediktinskog manastira, današnji kompleks sv. Nikolaja pruža istorijsku dimenziju ovom mestu, dok obližnji Rt Debeli rtič, sa svojim zaštićenim područjem, poziva na šetnje, posmatranje ptica i kontakt s prirodom. Ankaran je i odlična početna tačka za biciklističke ture duž obale sve do Kopra i dalje.

Koper, najveći grad na slovenačkoj obali, spaja mediteranski duh i urbani tempo. Njegov stari grad odiše istorijom – Titov trg, Pretorska palata i katedrala Uznesenja Marijinog s visokom kulom, pružaju kulturni i arhitektonski uvid u prošlost grada pod vlašću Venecije i Habsburgovaca. Danas, Koper je važna luka, ali i grad parkova, šetališta i trgova sa brojnim restoranima, poslastičarnicama i prodavnicama lokalnih proizvoda. Leti se ovde organizuju brojni događaji, uključujući muzičke festivale, sajmove vina i manifestacije na otvorenom. Koper je idealan i za kupovinu, ali i za lagane šetnje uz more.

Unutrašnjost slovenačke Istre otkriva potpuno drugačiji svet. Valovita brda pod vinogradima, maslinjacima i voćnjacima, mirna sela i porodične vinarije koje nude degustacije malvazije i refoška. Lokalna gastronomija kombinuje slovenačku, italijansku i balkansku tradiciju, pa su jela poput fuča sa tartufima, domaćih kobasica i sireva, neizostavan deo doživljaja.

Padna je pravi skriveni dragulj ovog dela zemlje – poznatog i kao slovenačka Toskana. Iako broji jedva nekoliko desetina stanovnika, Padna očarava autentičnim kamenim kućama, maslinjacima i vinogradima koji se pružaju niz valovite brežuljke. Tuvreme teče sporije, ujutru se pije domaća kafa uz poglede na Jadran, a popodne se probaju vina i maslinova ulja iz lokalnih podruma. Selo je pod zaštitom kao kulturna baština i često ga posećuju oni koji tragaju za tišinom i pravim duhom Mediterana.

Za ljubitelje aktivnog odmora, slovenačka obala nudi brojne biciklističke i pešačke staze koje vode duž mora ili kroz unutrašnjost Istre. Ronjenje, jedrenje, kajak, ali i posete lokalnim pijacama i umetničkim galerijama, čine ovu destinaciju kompletnim iskustvom za sva čula.

Slovenačka obala možda jeste mala, ali njen šarm i raznolikost ostavljaju snažan utisak. Idealna je za putnike koji traže autentičnost, mir i doživljaj Mediterana bez gužve. Njena ljubavna priča sa Jadranom traje već vekovima – i svaki putnik u njoj može pronaći svoje mesto.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.