Ova planina je poznata po bogatoj istoriji koja se u mnogim delovima prepliće sa fikcijom, što je čini još interesantnijom za posetu. Takođe, deo je Via Dinarica, jedinstvenog „puta“ koji se prostire od Slovenije do Albanije u dužini od preko hiljadu kilometara
Planina Vran se nalazi u severozapadnom delu Bosne i Hercegovine, na raskršću opština Jablanica, Prozor-Rama, Posušje i Tomislavgrad. Ime je dobila po svojoj boji, po tamnim i zagasitim obroncima, posebno onim na južnoj strani. Prema predanju, ime je nasledila od brojnih vrana koje žive u podnožju planine.
Planina Vran je u osnovi sačinjena od krečnjaka i dolomita, što je i definisalo njen karakter. Oskudna vegetacija u nižim delovima pojačava se kako se penje ka vrhu, gde se formiraju talasi četinara i ostalog planinskog rastinja koje je prilagođeno opstanku u oskudnim uslovima.
Za planinu Vran se vezuju mnogi mitovi i legende, ona je u prošlosti bila utočište hajduka i uskoka. Takođe, poznata je i po Divi Grabovčevoj, pastirici vanvremenske lepote koja je okončala svoj život na ovoj planini jer nije želela da se uda za turskog bega.
Zašto su studijska putovanja važna za profesionalce u turizmu, saznajte više.
Najviši vrh je Veliki Vran i nalazi se na 2.074 metara nadmorske visine. Uspon na vrh je u zimskim uslovima veliki izazov i za iskusnije planinare, posebno kad je sve prekriveno snegom. Sa vrha pogled seže između ostalog i na tri jezera, Ramsko, Buško i Blidinjsko, što je retkost koja oduševljava sve one koji osvoje taj vrh.
Pratite nas na našoj Facebooki Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
Jelena Slijepčević, menadžerka konsijerž tima hotela Regent Porto Montenegro, dobila je članstvo u organizaciji Zlatnih ključeva, i time postala prva žena u Crnoj Gori sa ovim prestižnim priznanjem za besprekornu uslugu i najviše standarde podrške gostima
Udruženje Zlatnih ključeva okuplja konsijerže hotela sa 5 zvezdica iz celog sveta koji kroz međusobnu saradnju mogu ispuniti gotovo svaki zahtev gosta, a svojim profesionalizmom i znanjem stoje na ponos ovoj cenjenoj profesiji, ali i hotelima u kojima rade.
Asocijacija je osnovana 1929. godine u Parizu, zasnovana prvenstveno na saradnji između konsijerža, a u cilju ispunjenja svih zahteva gostiju hotela. Od samog početka, gaje viziju saradnje i zajedničkih napora, koji neretko znače da će članovi udruženja podržavati jedne druge i pomagati im u rešavanju zahteva gostiju, čak iako rade za konkurentske hotele. Glavni moto udruženja je “usluga kroz prijateljstvo,” i upravo zahvaljujući toj bliskoj povezanosti članovi pomažu jedni drugima. Simbolika ključa je jasna – članstvo u ovakvom udruženju otvara brojna vrata za sve goste i podiže renome hotela među onima koji cene vrhunsku uslugu.
Jelena Slijepčević, rođena Tivćanka, poslednjih sedam godina gradi svoju karijeru u hotelu Regent Porto Montenegro. Počela je na poziciji Homeowners Experience Coordinator, a samo godinu dana kasnije dobija mogućnost da vodi konsijerž tim i od tada je posvećena razvoju veštine pružanja vrhunske usluge. Ovo priznanje rezultat je njenog predanog rada, ali i ozbiljnog procesa selekcije.
“U ovom regionu, nažalost, nemamo svoje međunarodno udruženje konsijerža, pa je procedura dobijanja ključeva potrebna preko zemalja članica EU. Prvi korak je imati nekoga ko će vas preporučiti, kao vodiča kroz taj proces. U mom slučaju, to su bili Andrija Miković i Goran Martinović, koji su me vodili kroz ovaj put. Preko Mađarske asocijacije, prošle godine sam postala član Les Clefs D’Or Hungary. Prošla sam kroz probni godišnji test, a sada sam i dobila međunarodne ključeve na sastanku u Budimpešti,” govori Jelena.
“U srcu odluke da zakoračim u svet Les Clefs d’Or bila je strast prema dinamici mog sektora, podržana prisustvom izuzetnog i veoma posvećenog tima. Kada primetite da gosti cene vašu predanost i uslugu, to postaje prekretnica koja vas vodi ka zasluživanju mesta u konsijerž zajednici. Ovo vidim kao jasan pokazatelj da smo na pravom putu, sposobni pružiti odgovore na svaki zahtev gosta ili, jednostavno rečeno, da možemo rešiti i najzahtevnije upite. Kao što moto same asocijacije kaže: #YourKeyToEverything.”
Ovo prestižno priznanje značajan je iskorak u Jeleninoj karijeri, ali donosi i ogromnu vrednost hotelu Regent Porto Montenegro, kao i celoj lokalnoj i široj zajednici, koja sada dobija neprikosnovenog ambasadora ugostiteljstva. U narednom periodu, Jelenin plan je da radi na daljoj promociji ove profesije u Crnoj Gori, posvećena mentorstvu i stvaranju uslova za osnivanje crnogorske asocijacije Zlatnih ključeva.
Pratite nas na našoj Facebooki Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
Kad se Napoleon prvi put susreo sa Kamamberom, legenda kaže da je bio toliko oduševljen da je poljubio konobaricu koja ga je poslužila. Ostavljajući po strani neprimerenost ovog gesta, francuski car je očigledno prepoznao buduću zvezdu među sirevima
Kamamber (Camembert) se proizvodi u severozapadnoj francuskoj regiji Normandiji u različitim oblicima, barem od 18. veka, od kad se zasigurno zna. Kamamber može biti kremast, mekan, začinjen i bogatog ukusa, i danas se smatra možda i najomiljenijim sirom u Francuskoj. Upravo zbog toga je januar 2024. godine bio vrlo “nezgodan” za ljubitelje ovog delikatesa.
U januaru je studija sa Univerziteta Paris-Saclay izazvala vrlo nepopularnu “gljivičnu krizu” u Francuskoj. Naučnici su objavili sudiju koja potvrđuje sumnje da industrijska proizvodnja kamambera može biti dovedena u pitanje, i imati dugoročne posledice za njegovu budućnost.
Studija je utvrdila da je glavna gljivica koja se koristi u proizvodnji kamambera i drugih sireva sve ređa zbog metoda industrijske proizvodnje koje se koriste kako bi se održao korak sa potražnjom. To je značilo da svi sirevi, koji se prave na takav način, čuveni plavi i slični, takođe mogu biti dovedeni u pitanje.
Situacija ne može biti ozbiljnija. Uz Luvr, visoku modu i Ajfelov toranj, Kamamber je nacionalno blago omiljeno u celom svetu, jednako egzistencijalno za Francuze kao i sam egzistencijalizam. Tipična slika Francuske – boca vina, baget i kamamber.
Srž problema je Penicillium camemberti. To je gljivica koja se koristi u proizvodnji sira koja siru daje belu koru i pomaže u razvijanju bogatog mlečnog ukusa. Ova glivica, kažu naučnici Paris-Saclay, ima problema sa reprodukcijom.
Vrhunska francuska gastronomija za 40 evra, saznajte više.
Iako ovo nije prva kriza koju je čuveni sir preživeo, a verovatno je najozbiljnija. Industrijalizacija i sukobi u prošlom veku gotovo su doveli do njegovog uništenja. Ostaje da se vidi hoće li i ovog puta nauka uspeti da spasi stvar, kako bi kamamber i dalje bio deo svake trpeze francuskih domova.
Pratite nas na našoj Facebooki Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
Boza je poznata kao mesto u kome živi pravi mediteranski zen i njegova pitoma naivnost je najjači adut koji turisti najviše vole. Gradić predstavlja spoj prošlosti i savremenosti, a posetioce očarava svojom arhitekturom, tradicijom i gostoljubivošću veselog naroda
Boza je nekada bilo samo malo ribarsko selo smešteno na brežuljcima na kojim su razbacana ostala sela. Godinama se razvijalo i raslo, ali ne zato što su ljudi tako hteli, već zbog toga što je tako moralo. Danas je to jedan divan i urban ribarski gradić koji je zadržao seosku pitomost i šarm.
Ovde se hleb još uvek pravi na tradicionalan način i ovde svaka stvar ima svoj identitet i smisao. Svaki stanovnik se prvo identifikuje sa Sardinijom, a tek onda sa Italijom. Kada zakoračite u gradić, očekuje vas putovanje kroz vreme. Sačuvano istorijsko jezgro grada svedoči o bogatoj prošlosti koja seže unazad do antičkih vremena.
Ulice su popločane kamenom, a šarene kuće sa fasadama od nijansi crvene, ružičaste, i narandžaste boje stvaraju sliku koja oduzima dah. Stanovništvo se uglavnom bavi poljoprivredom i ribarstvom. Upravo zbog toga turisti i dolaze u ovaj grad. Glavne ulice su pune restorana i tratorija u kojima se služi uvek dobra i sveža hrana. Oni su u stvari i razvili taj univerzalni recept za dobar život, mediteranska kuhinja, čaša dobrog vina i dolce vita.
Zašto su studijska putovanja važna za profesionalce u turizmu, saznajte više.
Gradić možete brzo upoznati, pa je savršen za one koji vole ličnija i sporija putovanja, na kojim mogu lepo upoznati destinacije i na kojim mogu da se druže sa meštanima. Okružen je predivnom prirodom, pa zbog toga lokalne vlasti i ne forsiraju nagli razvoj turizma. Kako kažu, svaki projekat vezan uz turistički rast ozbiljno proučavaju i prilagođavaju lokaciji jer je potrebno vrlo malo da se učini šteta na obali Sardinije, što oni strogo izbegavaju.
Boza je više od turističke destinacije, to je putovanje kroz vreme koje će vam ostati urezano u sećanju zauvek.
Pratite nas na našoj Facebooki Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
Atraktivan promotivni film Turističke zajednice Kvarnera “Make Your Own Movie” osvojio je prestižnu nagradu na filmskom festivalu “The Golden City Gate” u Berlinu u velikoj konkurenciji kandidovanih filmova iz celog sveta!
U filmu su kroz nešto više od 3 minuta prikazane lepote brojnih kvarnerskih turističkih destinacija, a zahvaljujući jedinstvenom i zanimljivom konceptu i kadrovima, film je nakon premijere u Opatiji i na Sarajevo Film Festivalu izazvao veliki talas oduševljenja u domaćim i stranim medijima, i prikupio veliki broj pozitivnih komentara na društvenim mrežama!
Snimljen je u produkciji Filmerije i Kinoteke. Reditelj i urednik filma je Sanjin Stanić koji je zajedno s Ljubom Zdjelarevićem i producent, a u saradnji s Edijem Mužinom, potpisuje i scenario. Direktor fotografije je Hrvoje Franjić. U filmu se pojavljuju glumci Ivan Raffaelli, Zijad Gračić, Serena Ferraiuolo, Damir Orlić, Marina Musulin.
“Izuzetno sam ponosna, jako nas je razveselila ova vest i ovo svetsko priznanje našem filmu! Kad smo krenuli u projekat izrade filma, hteli smo naš predivni Kvarner pokazati iz jednog drugog ugla, kroz jedan inovativan način i stvoriti kvalitetan promotivni alat i sadržaj, čiju je stvarnu vrednost kako vidimo prepoznala i nagradila sama filmska struka. A sudeći po reakcijama medija i publike nakon nacionalne premijere u septembru prošle godine zaista smo stvorili sadržaj privlačan svima. Na našem Youtube kanalu film do danas broji gotovo 70 hiljada pregleda, a nakon proglašenja na ovom svetskom filmskom festivalu gledanost će zasigurno porasti budući da će o našem filmu pisati mediji iz celog svijeta. Samim tim Kvarner će naći put do novih gostiju”, ponosno ističe Peršić Živadinov, direktorica Turističke zajednice Kvarnera.
Dodela nagrada održana je tokom trajanja najvećeg svetskog turističkog sajma ITB u Berlinu koji se ove godine održava od 5. do 7. marta. Svake godine na ovaj filmski festival prijavi se preko 100-tinjak filmova iz celog svijeta, a nezavisni ocenjivački žiri kog čini 45 stručnjaka izabire najbolje. Festival se održava od 2001. godine.
Pratite nas na našoj Facebooki Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
Sa ciljem da Tursku pretvori u top destinaciju za bogate turiste, Mehmet Nuri Ersoj, turski ministar kulture i turizma, želi da produži turističku sezonu na 12 meseci i privuče turiste u svih 81 pokrajina
Sa svojim dobro vođenim hotelima, kvalitetnom uslugom i gostoprimstvom, Turska nije samo veoma popularna destinacija za porodični odmor, već je zahvaljujući nedavnim investicijama i efikasnim novim strategijama kulturna destinacija za bogate putnike.
U ovom važnom razvoju, privatni sektor je uvek bio uspešan i inovativan u svom pristupu, a tursko Ministarstvo kulture i turizma koje obično deluje sa odlučnim opredeljenjima, odigralo je značajnu ulogu. Ministarstvo, kojim rukovodi iskusni turistički stručnjak Mehmet Nuri Ersoj, razvilo je proizvode koji zahtevaju kratkotrajni boravak kao što su: međunarodni događaji, sportski turniri i festivali. Ovi napori su značajno unapredili posete bogatih pojedinaca zemlji.
Štaviše, ministarstvo je stvorilo različite podsticaje za turiste da napuste udobne hotelske objekte u Turskoj zbog izleta. Sa namerom da poveća broj turističkih atrakcija, proširila su se arheološka iskopavanja koja će se sprovoditi tokom cele godine i povećao broj lokacija iskopavanja na 172 u okviru inspirativnog projekta „Nasleđe za budućnost“, na primer, uključivanjem regiona Bergama. Iskopavanja i restauracije ovde takođe treba da budu od koristi okrugu i okolnim gradovima, omogućavajući svim zainteresovanim stranama u gradu da iskoriste prihode od turizma. Pored toga, Ministarstvo je kreiralo inovativne koncepte kao što su „noćni muzeji“, koji omogućavaju turistima da posete monumentalne strukture i drevne gradove van redovnog radnog vremena. Ova inicijativa je dovela do rekordnog broja posetilaca muzeja na otvorenom poput Afrodizije.
Photo: TGA
Sa ciljem da Tursku pretvori u top destinaciju za bogate turiste, Mehmet Nuri Ersoj, ministar kulture i turizma, želi da produži turističku sezonu na 12 meseci i privuče turiste u svih 81 pokrajina. On rezimira svoje ciljeve: „Mramorski i mediteranski regioni Turske pretežno ostvaruju 80% prihoda od turizma u zemlji. Egejski region čini oko 10%, dok se preostalih 10% deli na Crnomorski region i druge delove Anadolije. Jedan od naših ključnih ciljeva je povećanje broja turista i prihoda uz širenje turizma na druge regione različitim proizvodima. S tim u vezi, jedna od najvažnijih tema za nas je obala Egejskog mora: uprkos svom potencijalu, kulturnim dobrima, obalama i prirodnim resursima, nije tamo gde bi trebalo da bude što se tiče turizma. Stoga ćemo nastaviti sa našim nastojanjima da egejsku obalu stavimo više na dnevni red putovanja međunarodnih turista.
Znajući da bogati i ekološki svesni turisti daju prioritet održivosti, ministar Ersoj ulaže velike napore da podstakne sertifikate održivosti turističkih objekata. Postignut je značajan napredak u ovom pogledu, pošto je više od 16.000 od približno 21.000 hotela u Turskoj uspešno dobilo sertifikate održivosti.
Agencija za promociju i razvoj turizma Turske (TGA), koja promoviše Tursku u više od 200 zemalja kako bi privukla istaknute turiste, ističe da Turska nije samo pogodna destinacija za odmor na moru, pesku i suncu, već sada nudi i više od 60 drugih turističkih proizvoda, kao što su priroda i avantura, krstarenje i plavo krstarenje, biciklizam i drugi sportovi, arheološke i kulturne ture, verske rute, kao i gastronomska iskustva. Uključivanje Istanbula, Izmira i Bodruma u prestižni Michelin vodič, jedan od najcenjenijih svetskih gastronomskih izbora, jasan je i ubedljiv dokaz uspeha akcija u ovom kontekstu. Još jedan dokaz kontinuiranih dostignuća Turske u ovom pogledu je sve veći broj lokacija na Uneskovoj listi svetske baštine, kao što su Ankara i drevni grad Gordion.
S ciljem da u bliskoj budućnosti postane treća po važnosti turistička zemlja na svetu, sa 56,7 miliona posetilaca i 54,3 milijarde dolara prihoda od turizma u 2023. godini, Turska takođe obećava da će biti jedna od najpoželjnijih destinacija za bogate turiste.
Pratite nas na našoj Facebooki Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
ITB Berlin je najveći svetski sajam turizma koji okuplja sve stručnjake iz ove industrije, kao i širu javnost. Termin održavanja je od 5. do 7. marta, a ove godine tema sajma je „Definišimo svet putovanja. Zajedno.“ Istraživanje sprovedeno neposredno pred sajam, u saradnji sa globalnom konsultantskom kućom IPK International, daje odgovor na očekivanja i trendove u ovoj industriji za vremena pred nama
ITB Berlin, poznat i kao Međunarodna turistička berza, jedan je od vodećih sajmova u svetu u oblasti turizma. To je događaj koji se održava svake godine i predstavlja globalnu platformu za turističku industriju. Ovaj događaj pruža priliku profesionalcima u turističkom sektoru da se umreže, predstave svoje proizvode i usluge, kao i da razgovaraju o trenutnim trendovima i pitanjima u industriji.
Istraživanje je pokazalo da su se određene turističke destinacije već u 2023. vratile na nivo pre 2019. godine. Takođe, ima destinacija koje se još uvek bore da dostignu tu godinu, dok se s druge strane u 2023. u nekim destibacijama ponovo pojavio problem prekomernog turizma. što mnoge zabrinjava. Opšti utisak je pozitivan, navodi se u izveštaju ITB-a i IPK-a.
Najpopularnija odestinacija u 2023. godini je Španija, a Dubai je najbolje ocenjena destinacija. Španija je zadržala vodeću poziciju sa porastom broja posetilaca od oko 10%, dok su na drugom mestu Sjedinjene Države. Uz Dubai, među najbolje ocenjenim destinacijama su za 2023. bili još i Maldivi, Južnoafrička Republika i Abu Dabi. Od evropskih zemalja, tu su Austrija i Švajcarska.
Istraživanje još pokazuje da su destinacije sa suncem i plažama najtraženije, odmori na takvim odredištima činili su 75% svih globalnih odlaznih putovanja u 2023. godini.
Zašto su studijska putovanja važna za profesionalce u turizmu, saznajte više.
Vezano za vrstu prevoza, u 2023. na odlazna se putovanja po svetu najviše išlo avionima, nakon čega sledi javni prevoz i ostala putna infrastruktura. Samo oko 20% putovanja je ostvareno iznajmljenim sredstvima prevoza.
Uz osvrt na globalni porast, zaključak je da se turistička industrija gotovo u potpunosti oporavila. Uz aktuelne krize u svetu, uprkos porastu životnih troškova, ljudi ne žele lako da se odreknu putovanja. Oni su, pri izboru odredišta, najviše se vodili dobrim odnosom vrednosti za novac, smatrajući važnim još i kvalitet smještaja, hrane i prirodne okoline.
Pratite nas na našoj Facebooki Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
Iako je odlazak čuvenog šefa doneo izvesne promene u poslovanju restorana, najveća od njih je ipak iznenadila javnost. U cilju ležernijeg i jednostavnijeg pristupa ugostiteljstvu, restoran Draga di Lovrana sa Kvarnera je odlučio da vrati Mišlenovu zvezdicu
Mišlenova zvezdica je svakako donela veću globalnu vildljivost i prepoznatljivost restoranu Draga di Lovrana. Sama potvrda od strane poznatog vodiča uticala je na to da je reklama bila gotovo nepotrebna, jer su svi hteli da probaju hranu u restoranu sa prestižnom titulom.
Čuveni šef Deni Srdoč, koji je vodio restoran, izjavio je da je priznanje došlo potpuno zasluženo, jer su i tim i on izuzetno naporno radili kako bi zadovoljili visoke standarde Mišenovih inspektora. Međutim, posle odlaska poznatog šefa iz restorana, nakon što se buka stišala, odlučeno je da se zvezdica vrati.
Vrhunska francuska gastronomija za 40 evra, saznajte više.
Nakon pompe i popularnosti, dve godine kovida, gostiju je bilo manje nego u samom početku. Na smanjenje poslovanja je uticala i aktuelna kriza i poskupljenje namirnica. To je pre svega zahtevalo revidiranje poslovanja, pa su čelnici restorana odlučili da vrate zvezdicu. Vlasnici smatraju da će na taj način privući širi krug gostiju koji će moći da ležernije uživaju u specijalitetima, opuštenije i pristupačnije.
Restoran Draga di Lovrana se nalazi u okviru istoimenog butik hotelau Lovranskoj Dragi koji je 2019. postao prvi restoran na Kvarnerusa Mišlenovom zvezdicom. Hotel se nalazi na ivici planinskog grebena iznad mora odakle se pruža neverovatan panoramski pogled od 360 stepeni.
Pratite nas na našoj Facebooki Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
Ovo ostrvo se nalazi istočnom delu Egejskog mora, i izgleda kao i svaka druga idilična destinacija u Grčkoj. Plavo nebo, plavo more, plave kuće, vruć vetar… Međutim, istina je malo drugačija, upravo tu je počeo kraj sveta i svega što poznajemo
Ostrvo Patmos je mesto gde je nastala paklena vizija konačnog pada čovečanstva, koje je detaljno opisao Jovan u svojoj Knjizi Otkrivenja. Tu su nastale završne stranice Novog zaveta, koje Bibliji daju jedan od najupečatljivijih delova.
Na ostrvu se nalazi grčka pravoslavna kapela sv. Ane, sagrađena početkom 17. veka, koja u u potpunosti skriva pećinu u kojoj je Jovan navodno imao vizije koje je protumačio kao Strašni sud. Iznad pećine stoji natpis “Pećina apokalipse”, i tu je prema predanju Gospod saopštio svoje vesti Jovanu.
Danas dva sveštenika žive u prostorijama iznad pećine, ali glavno žarište verskih aktivnosti na Patmosu, poznatom kao “sveto ostrvo”, je manastir Sv. Jovana, impozantna građevina koja dominira pejzažem.
Međutim, iako su pećina i manastirski kompleks glavne atrakcije Patmosa, to nije jedini razlog zašto ljudi dolaze na ostrvo. Turisti najviše dolaze zbog plaža i lepota glavnog grada Čora (Chora). U poslednjim godinama sve više turista dolazi da uživa u ovom još uvek skrivenom biseru Mediterana, gde nema masovnog turizma.
Patmos je najsevernije ostrvo koje se nalazi u arhipelagu Dodakenez. Ostrvo ima puno zelenila, stena i egzotičnih plaža i uvala, a isto tako ima i veći broj pećina. Najlepše plaže se nalaze unutar svojih uvala i do njih se jedino može stići brodićem. Najpoznatije i najlepše plaže ostrva su svakako Grikos i Diakofti.
Zašto su studijska putovanja važna za profesionalce u turizmu, saznajte više.
Sama izolovanost i udaljenost uticali su na činjenjicu da ostrvo ostane autentično i svoje, pa nije ni čudo što su ga razne VIP ličnosti birale za svoj odmor. Samo neki od najpoznatijih slavnih ličnosti bili su Dejvid Bouvi ili Đorđo Armani, navodi CNN.
Pratite nas na našoj Facebooki Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
Kako stvari stoje u našoj okolini, ali i mnogo šire, uživanje u zimskim sportovima i planinama prekrivenim snežnim pokrivačem bi uskoro moglo postati samo lepa uspomena za ljubitelje skijaškog turizma. Situacija je toliko ozbiljna da ni senzacionalistička štampa nije mogla da izmisli gori scenario, jer najnovije studije otkrivaju da je eraobilnog snega na planinamazauvek prošla
Prošla godina je bila najtoplija ikada zabeležena na globalnom nivou, a 2024. je sledi sa izuzetnim nivoima temperatura koji su još u januaru i februaru postavili nove rekorde. Odsustvo normalne zime na mnogim lokacijama je evidentno na planinama, a nedostatak snega ne samo da ugrožava zimske sportove, već i rizikuje stvaranje ključnih rezervi vode gde otopljeni snežni omotač napaja reke i potoke tokom proleća.
Industrija skijaškog turizma igra glavnu ulogu u ekonomijama mnogih evropskih planinskih regiona, ali opadanje snežnog pokrivača kao rezultat klimatskih promena ugrožava skijališta, dramatično povećavajući broj dana u kojima skijanje nije moguće. Kao rezultat toga, zimski centri se sve više okreću veštačkom osnežavanju kao meri prilagođavanja za stvaranje pouzdanog snežnog pokrivača. Međutim, efikasnost pravljenja veštačkog snega je veoma diskutabilna i njegova upotreba u planinskim oblastima je kontroverzna.
Photo: iStock
Zima bez snega
Nepregledna snežna belina, brojni skijaši na stazama, prepuni hoteli i restorani… Ovo su bile uobičajene slike sa skijališta prethodnih godina, širom Evrope. Međutim, izgleda da ćemo tako nešto gledati sve ređe. Skraćivanje skijaške sezone je već prilično vidljivo, ali je naročito očigledno kada se uporede zime iz 1960-ih i 1970-ih sa zimama iz protekle dve decenije novog milenijuma. Predviđanja kažu da će se ovaj trend nastaviti, a skijaške sezone bi trebalo da budu smanjene u rasponu od 14 do 33 dana do 2050-ih, čak i ako se smanje emisije planetarnog zagrevanja ili razviju napredne metode za pravljenje veštačkog snega.
U novoj studiji, objavljenoj u naučnom žurnalu „Nature Climate Change“, procenjeni su uticaji zagrevanja na 2.234 skijališta u 28 evropskih zemalja. Bez veštačkog snega, predviđa se da će od 53% do čak 98% evropskih skijališta biti izloženo velikom riziku u uslovima globalnog zagrevanja od 2 °C do 4 °C. Korišćenjem osnežavanja do 50% staza prekrivenih snegom, ove brojke su smanjene na 27% odnosno 71% skijališta. Međutim, veštačka osnežavanje će takođe imati negativan uticaj povećanjem potražnje za vodom i električnom energijom i dodatnim zagađenjem u ski industriji.
Photo: Freepik/vwalakte
Ski sezona samo tri meseca
Ova mračna prognoza odnosi se na period nakon pedeset godina, i to za zimsku sezonu na Alpima. Do kraja veka količina snega smanjila bi se za 25%, dok najgori klimatski scenario predviđa smanjenje od čak 45%. S obzirom da malo planina na svetu ima tu nadmorsku visinu, skijališta će biti kolateralna šteta klimatskih promena.
Pored skraćivanja sezone, skijanje bi se ograničilo samo na nadmorske visine iznad 1.500 metara. Ova činjenica bi značajno uticala na čitavu turističku industriju, što se dobro vidi na našem primeru jer je ski centar Kopaonik na nadmorskoj visini od 1.770 metara, dok je najniža polazna tačka žičara na neprihvatljivih 1.057 metara.
Photo: Freepik/wirestock
Šta dalje
Iz ove perspektive izgleda da ni veštački sneg nije rešenje. Naime, temperatura vazduha koja je neophodna da bi se mogle koristiti blagodeti veštačkog snega je prosečno -2,5 °C i niže, dok više temperature zahtevaju povoljne uslove i u smislu vlažnosti vazduha. S tim u vezi, visoke zimske temperature vazduha mogu učiniti skijanje na određenim skijalištima nemogućim čak i uz veštačko osnežavanje.
Zašto su studijska putovanja važna za profesionalce u turizmu, saznajte više.
Odgovor na pitanje šta dalje, treba tražiti u prilagođavanju promenama i kompletnom revidiranju turističkog proizvoda što se tiče planinskog turizma. Kako skijanje neće nikada biti isto, skijaši će postati neka vrsta turističkih nomada, odnosno moraće da idu u potragu za snegom. Zato je pretpostavka da će se mnoga skijališta okrenuti letnjem turizmu zbog prijatnijih temperatura tokom leta na planinama. Pored toga, planine imaju veliki potencijal u oblasti kongresnog turizma i u organizaciji raznih korporativnih događaja.
U svakom slučaju, planinski turistički centri će nesumnjivo raditi na tome da maksimalno produže svoje sezone, moraće da budu inovativni i kreativni ili će polako nestati.
Photo: iStock
Pratite nas na našoj Facebooki Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
Na severu sunčanog ostrva Rab, skrivena među borovima i zlatnim peskom, prostire se Rajska plaža u mestu Lopar – jedno od najlepših prirodnih kupališta...
Ovaj sajt koristi kolačiće za pretraživače da unapredi funkcionisanje. Korišćenjem sajta prihvatate njihovu upotrebu. Prihvatam
Manage consent
Privacy Overview
This website uses cookies to improve your experience while you navigate through the website. Out of these, the cookies that are categorized as necessary are stored on your browser as they are essential for the working of basic functionalities of the website. We also use third-party cookies that help us analyze and understand how you use this website. These cookies will be stored in your browser only with your consent. You also have the option to opt-out of these cookies. But opting out of some of these cookies may affect your browsing experience.
Necessary cookies are absolutely essential for the website to function properly. These cookies ensure basic functionalities and security features of the website, anonymously.
Cookie
Duration
Description
cookielawinfo-checkbox-analytics
11 months
This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookie is used to store the user consent for the cookies in the category "Analytics".
cookielawinfo-checkbox-functional
11 months
The cookie is set by GDPR cookie consent to record the user consent for the cookies in the category "Functional".
cookielawinfo-checkbox-necessary
11 months
This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookies is used to store the user consent for the cookies in the category "Necessary".
cookielawinfo-checkbox-others
11 months
This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookie is used to store the user consent for the cookies in the category "Other.
cookielawinfo-checkbox-performance
11 months
This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookie is used to store the user consent for the cookies in the category "Performance".
viewed_cookie_policy
11 months
The cookie is set by the GDPR Cookie Consent plugin and is used to store whether or not user has consented to the use of cookies. It does not store any personal data.
Functional cookies help to perform certain functionalities like sharing the content of the website on social media platforms, collect feedbacks, and other third-party features.
Performance cookies are used to understand and analyze the key performance indexes of the website which helps in delivering a better user experience for the visitors.
Analytical cookies are used to understand how visitors interact with the website. These cookies help provide information on metrics the number of visitors, bounce rate, traffic source, etc.
Advertisement cookies are used to provide visitors with relevant ads and marketing campaigns. These cookies track visitors across websites and collect information to provide customized ads.
