Postoje određena mesta i ljudi o kojima, ma koliko često i ponosno govorili – uvek će postojati još poneka lepa i inspirativna priča, koja će ih smestiti u vanvremenski prostor.Ivo Andrić, još uvek jedini nobelovac sa naših prostora, zauvek će biti upamćen kao jedan od najvećih književnika našeg naroda, ali i važan diplomata Kraljevine Jugoslavije. Pričajući o njegovom životu i stvaralaštvu, nezaobilazna je tema ljubav prema Boki Kotorskoj i kuća u Toploj, koju je nazivao svojim domom
Pre nego što je doneo odluku da sazida temelje u Njegoševoj ulici, Andrić je sa svojom suprugom Milicom Babić često boravio u Herceg Novom, svakoga puta u istom hotelu: “Boka” (koji se nalazio blizu današnje gradske kafane). Supružnici su uvek noćili u apartmanu broj 10, koji je imao širok pogled na Jadransko more. Ipak, ne postoje tačne informacije zašto je taj apartman bio toliko važan, uzimajući u obzir činjenicu da je postojalo još nekoliko istih. Međutim, ukoliko bi broj 10 bio zauzet – Andrići su čekali slobodan termin. Uz ovu priču, ponegde se još provuče i ona da je veliki Ivo imao čudne opsesije sa brojevima, pa je u toku dana palio tačno 8 cigareta.
Kako je Herceg Novi postao dom Nobelovca?
Nakon osvajanja Nobelove nagrade za književnost 1961. godine, Andrić se, zajedno sa suprugom Milicom, odlučio za izgradnju kuće u Herceg Novom. U to vreme, Milica je već bila teško bolesna od artritisa i švedski lekari preporučili su lečenje na Insitutu “Simo Milošević”. Novčani deo nagrade Andrić je uložio u obnovu Narodne biblioteke u Sarajevu, dok je ostatak prihoda iskoristio za izgradnju kuće. Između 1962. i 1963. godine, započeta je izgradnja objekta, prema projektu Vojislava Đokića, poznatog beogradskog arhitekte. U Herceg Novom, Ivo i Milica proveli su 5 godina, od zajedničkih 10. Poznato je da su se “čekali” punih 30 godina, jer je Milica prethodno bila udata za Andrićevog prijatelja – diplomatu Nenada Jovanovića. Umrla je od srčanog udara 1968. godine u bašti kuće, nakon čega je Andrić zauvek napustio Novi.
O kući i privatnom životu
Nakon Miličine smrti, Andrić se odrekao svih prava na kuću i ostavinskom raspravom pripala je Miličinoj sestri Danki, koja nije želela da se preseli i živi u njoj. Prodala je kuću Opštini Herceg Novi, tako da je objekat još od 1968./1969. godine u opštinskom vlasništvu. Ali, kuća nije oduvek predstavljala muzej i sećanje na nobelovca i njegovu dragu. Od vrtića, muzičke škole, kluba književnika… služila je čak i kao restoran tokom devedesetih godina, kada je Crna Gora, kao i druge zemlje u okruženju, bila siromašna, pa je grad “zarađivao” od troškova zakupa. Na zahtev dr. Vladimira Roganovića, književnog istoričara i kulturologa (koji će kasnije biti i rukovodilac radova), Opština Herceg Novi započela je revitalizaciju, potpomognuta različitim evropskim asocijacijama (npr. Interrega), institucijama i pojedincima. Prvo veliko otvaranje za javnost dogodilo se 2018. godine, ali je nakon obimnih građevinskih radova i unapređenja, a zvanično je svečano otvorena 9. aprila 2021. godine monodramom Tihomira Stanića “Na Drini ćuprija” i sa stalnom muzejskom postavkom “Andrićeve novske staze, lica, predeli”. Kuća je, uglavnom, zadržala ondašnji izgled, uz različita ulepšavanja. Pre nego što zađete u život i svet Andrića, imate priliku da posmatrate najvažniji segment njihovog zajedničkog života i omiljeno mesto samog doma: baštu. Poznato je da je književnik vodio tzv. “sivu svesku” u koju je zapisivao sve zasađene biljne vrste, kojih je bilo preko 50! Ovaj document pomogao je u stvaranju energije i osećaja koji je postojao i za vreme života Ive i Milice. Zasađen je veliki broj biljnih vrsta koje su i tih šezdesetih posmatrale Jadran. Za supružnike je dvorište predstavljalo svojevrsnu botaničku baštu. Unutar kuće postoje fotografije Andrića, dok sadi nove biljke, zaliva ili okopava zemlju, što je izuzetna retkost za nekoga ko je među narod uvek izlazio u odelima, svečano obučen. Pisac je u javnosti bio hladan i nesusretljiv, veoma introvertan. Društveni život održavala je njegova supruga, koja je umela da poziva komšije na kafu, nakon čega bi se Andrić popeo na drvo smokve u dvorištu i čekao dok gosti ne odu. Nije voleo mnogo da razgovara, pa je čak i prema deci bio izrazito neugodan. Očaravala ga je lepota Boke Kotorske, Jadransko more i pogled koji se protezao na plavetnilo vode i planine. Sam je govorio da je imao poteškoće u pisanju, jer ga je tolika lepota omamljivala i oduzimala mu inspiraciju. Ipak, za vreme boravka u Crnoj Gori, napisao je deo rukopisa za dela “Znakovi pored puta” i “Omer-paša Latas”. U Novom su ga posećivali samo najbliži prijatelji i saradnici: Stevan Raičković, Voja Stanić, Zuko Džumhur (kojem je bilo ponuđeno da, kao veliki Andrićev prijatelj, živi u kući, što je Džumhur odbio rekavši da nije dostojan življenja u domu nobelovca), Desanka Maksimović, pa čak i Gun Bergman, bivša supruga Ingmana Bergama, koja je i prevela roman “Na Drini ćuprija” na švedski jezik.
Kako bi sam život, ličnost, delanje i značaj Andrića bili što bolje dočarani, u projekat stvaranja, revitalizacije, obnove i izmena uključeni su i drugi muzeji, kritičari, istoričari, književnici i akademici, koji su dali svoj doprinos. Tako je veoma važno spomenuti da zajedničkim stremljenjem ka istim ciljevima, Muzej u Beogradu (Andrićev venac), Muzej u Travniku i Spomen kuća u bosanskom Šamcu (gde je Milica rođena) daju velike rezultate i nama, posetiocima, bar za trenutak obilaska približavaju veličinu i snagu njegovih uticaja na društvo.
U prizemlju se nalazi originalni trpezarijski sto, sa dve stolice, zeleni dvorišni ćup i pletena fotelja. Tu se nalazila i Miličina soba, odnosno krevet, s obzirom da se zbog svog oboljenja nije mogla penjati na sprat. Zidovi su ukrašeni fotografijama, opisima, istorijskim podacima, čijenicama, slikama velikih umetnika i novom tehnologijom koja vam omogućava da, uz pomoć naočara, virtuelno šetate kroz stan na Andrićevom vencu.
Na spratu se nalazi replika medaljona i plakete, dok se original čuva u sefu u Beogradu. Uz to, možete videti lule, pisma koja je Andrić pisao Milici (čak i kada su bili u braku, iz poštovanja i prekomerne ljubavi, često je oslovljavao sa “Vi”) i fotografije književnika iz mlađih dana. Po završetku studija, Ivo je postao deo diplomatske službe Kraljevine Jugoslavije. Služio je u različitim konzulatima i ambasadama: Rim, Bukurešt, a najistaknutije je bilo službovanje u Berlinu, tokom uspona nacizma. Ovi diplomatski odnosi, prijateljstva i mogućnost upoznavanja “drugačijeg” sveta, pomogli su mu kao inspiracija za književna dela. Simbolično – baš na ovom spratu predsednik opštine dočekuje zvanice i održava važne sastanke sa evropskim partnerima. U prostoriji desno od stepeništa, nalazi se originalni krevet na kom je spavao Andrić: star, malen i nimalo skupocen. Tu je i ogledalo koje datira iz vremena kada su supružnici živeli u ovom domu. Obratite pažnju na zidove, na kojima se nalaze originalni crteži Milice Babić, koja je bila prva školovana kostimografkinja u Jugoslaviji. Svaki kutak doma odiše energijom koju je teško opisati, izmešta u neka posebna vremena i daje notu elegancije i prefinjenosti. Kada završite obilazak, koji svakako upotpunjuju i ulepšavaju zaposleni kustosi muzeja, ostaje vam samo da izađete na terasu koja posmatra Jadran i dugo razmišljate o čoveku koji će zauvek biti tajanstven, iako toliko poznat.
Kada je najbolje posetiti kuću?
Kuća je, sa stalnom postavkom, otvorena od 09-21h. U letnjem periodu, kada Crna Gora vrvi od turista, radi se intenzivno i u skladu sa brojem posetilaca, prave se manje grupe za obilazak. Ako ipak želite da obiđete dom sami, bez gužve i bliceva… sada je pravo vreme za to. U vremenu van sezone, ovde se održavaju književne večeri, posete školskih ekskurzija, javni časovi, predstave i kulturna zbivanja.
Nama, kako Vladimir Roganović kaže u svojoj knjizi o Andriću, “novima” ostaje da sa smeškom i ponosom slušamo kako se vozimo istim onim barkama, kojima je nobelovac putovao do malenog primorskog mesta Rose, na ručak, sa savršeno zategnutom kravatom i urednim odelom, kako je, iako skroman i ćutljiv, uvek (iako nerado) slušao prolaznike, pomagao im kritikama i savetima u pisanju i ostavio neizbrisiv trag, koji i danas pratimo.
Tekst: Ivana Ninić
Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
Ukoliko želite da upotpunite doživljaj i putovanje ili vam je potrebna zanimacija za one najmlađe – dobro došli u svet dinosaurusa! Dino Park je projektovan tako da bude najsadržajniji i najzanimljiviji avanturistički park u regionu. U nestvarnom planinskom ambijentu, pronaći ćete neverovatne replike dinosaurusa, u impresivnim veličinama, od 8-20 m. Svaka replika posebno je opremljena mehanizmima koji će omogućiti realne pokrete životinja (otvaranje i zatvaranje usta, kretanje glave, pomicanje očiju) uz zvučnu sinhornizaciju, koja će ovaj doživljaj učiniti magičnim i nezaboravnim. Imaćete osećaj da ste zašli u neki potpuno drugačiji svet i uživaćete koliko i deca. I da, kako bi sve bilo spektakularno: tu je avantura park, za sve ljubitelje adrenalina, od najmlađih do najstarijih. Da nije sve samo u igri i zabavljanju, govori edukativni aspekt parka, kreiran tako da steknete dublje razumevanje o planeti Zemlji i njenoj istoriji.
Kako biste što bolje osetili okolinu, možete svoj obilazak započeti vožnjom Turističkim vozom, koji će vas upoznati sa gustim šumama, dva predivna jezera i pejzažima koji izmamljuju osmeh. Ne zaboravite da zabeležite svaki trenutak putovanja, jer fotografije koje ovde napravite mogu biti među najlepšim koje ste ikada imali. Tu su i prostori za roštiljanje ili vožnju bicikla, zabavu, parking za kampere, vidikovci sa durbinom, igrališta, igraonice, punjači za električna vozila i pešačke staze.
