Naslovna Blog Stranica 348

Aleksander Valentin, direktor TZ Portorož

Od
Redakcija
-
0
Aleksander Valentin, direktor TZ Portorož

Turistički biser slovenačkog primorja, Portorož užurbano se priprema za novu sezonu kako bi svojom ponudom opravdao dugu tradiciju i nakon popuštanja pandemijskih ograničenja, ponovo privukao goste. Shodno tome, na čelo TZ Portorož postavljen je novi direktor, Aleksander Valentin, diplomirani hotelijer i magistar menadžmenta sa impresivnom poslovnom biografijom

TU: Koliko vam bogato iskustvo u hotelijerstvu pomaže na novoj funkciji direktora TZ Portorož?
AV: Istina je da mi iskustvo koje sam stekao radom u hotelima u Sloveniji i inostranstvu dosta olakšava ovaj period prilagođavanja na novom poslu. Veoma sam dugo u turizmu, a pored toga znam kako funkcionišu i hoteli odnosno kako sve to izgleda iz ugla jednog gosta. Takođe, dva mandata sam radio u nadzornom odboru Turističke zajednice Ljubljana, što mi zaista pomaže da zajedno sa ovom sjajnom domaćom ekipom uradimo jedan izuzetan posao na promociji i pokretanju novih turističkih proizvoda Portoroža i okoline. Inače, ja sam rođen ovde i veliki deo života sam proveo u Portorožu, pa samim tim znam širi aspekt ovog grada i njegove ljude.

TU: Kakav je turistički potencijal Portoroža u ovoj specifičnoj sezoni, nakon popuštanja ograničenja?
AV: Mislim da će ova sezona biti slična prethodnoj u kojoj je 70% posetilaca Portoroža bilo iz Slovenije, što je bitno drugačija situacija u odnosu na prethodnih dvadeset godina. Tako da, zbog mnoštva nepoznanica u vezi putovanja, smatram da će evropski turisti uglavnom letovati u svojim zemljama, pa će samim tim i Portorož kao top destinacija biti najviše interesantan domaćim turistima koji i nemaju previše drugih opcija kada je slovenačko more u pitanju. Sa druge strane, nadam se da će prihod biti nešto veći jer je „lokdaun“ bio prilično dug i ljudi nisu putovali, pa će imati na raspolaganju više novca koji mogu da potroše. Moje misli su iskreno, nekako više okrenute 2022. kada ćemo opet moći da se posvetimo inostranim gostima i kada bi trebalo da u Portorož opet dovedemo Italijane, Austrijance, Nemce, Mađare, pa i srpske turiste. Konkurencija će sasvim izvesno biti žestoka, tako da ćemo morati veoma dobro da se pripremimo za sve to.

TU: Koje su vam bile prve aktivnosti na novom poslu?
AV: Proteklo je samo nekoliko nedelja od kako sam počeo sa radom i bilo je veoma intenzivno, jer sam želeo da se dobro upoznam pre svega sa saradnicima i planovima u TZ Portorož, a onda i sa svim aktivnim učesnicima u lokalu kao što su hotelijeri, restorateri, ljudi iz privatnog smeštaja. Zbog toga stalno obilazim unutrašnjost i sa ljudima iz okolnih mesta razgovaram o problemima i prednostima naše destinacije. Veoma mi je važno da se povežem sa svim tim ljudima i u ovom mandatu ću se usredsrediti na izgradnju kvalitetnog odnosa sa njima.

TU: Da li bi, po vama nešto trebalo promeniti u turističkom poslovanju Portoroža?
AV: U suštini TZ Portorož je radila dobro, ali bih ja potencirao izradu strategije koja će nam omogućiti goste tokom čitave godine, a ne samo tokom letnje sezone. Ovako obrni-okreni mi imamo uistinu samo tri jaka meseca, a sve ostalo nije preterano uspešno. Tako da, smatram da u sledećim godinama moramo da napravimo bolju segmentaciju unutar turističke zajednice. Pre svega bi trebalo da odredimo motive dolaska u Portorož jer će oni biti drugačiji u različitim sezonama. Zato moramo da uradimo dobru segmentaciju tržišta, da podelimo zadatke i fokusiramo se na različite turističke proizvode. Portorož mora da ponudi nešto posebno turistima jer more i sunce ima mnoštvo primorskih gradova u okruženju.

TU: Kako vidite budućnost Portoroža kao turističke destinacije?
AV: Moj stav u vezi svetle turističke budućnosti Portoroža je da bi pre svega trebalo raditi na infrastrukturi jer je ona pomalo zaboravljena, pa je na meni da relevantnim institucijama skrenem pažnju na to. Naime, jedan deo naše obale je degradiran i to bi trebalo popraviti. Takođe, imamo problem sa parking mestima jer zagovaramo tzv. drive-through turizam, a plašim se da neće biti dovoljno mesta za smeštanje svih tih automobila koji će doći u Portorož. Zato nameravam da razgovaram sa opštinskim vlastima o investiranju u infrastrukturu, jer se to odmah primećuje i važno je za svakog turistu. Na kraju bih želeo da napomenem da se za nastupujuću sezonu u saradnji sa centrom Avditorij Portorož priprema izuzetno dobar kulturni program sa mnoštvom izložbi, koncerata i pozorišnih predstava što će, siguran sam, biti veoma interesantno za sve posetioce Portoroža i okoline.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Kvarner, regija izobilja i gastronomije

Od
Redakcija
-
0
Hrvatska Kvarner
Autor: Luka Tabako

Regija Kvarner, na relativno malom području, u jednoj slici ima mnogo priča, i to je ono što je čini jedinstvenom, savršenom kombinacijom primorja, ostrva i gorja. Opatijska rivijera, Crikveničko-vinodolska rivijera, ostrva Krk, Cres, Lošinj i Rab, kao i grad Rijeka sa okolinom, uz Gorski kotar, šumsko-planinski predeo Kvarnera, garancija su raznolikosti u svakom pogledu i u svako godišnje doba

Udaljen samo nekoliko sati vožnje od najvećih evropskih metropola Beča, Minhena, Milana, Budimpešte, Beograda, Ljubljane, Venecije…poziva na bekstvo od svakodnevice.

Autor: Antonio Pavela

Kvarner, regija izobilja i gastronomije

Destinacija je to magičnih plaža od kojih su mnoge uvrštene u sam vrh evropskih i svetskih lestvica, destinacija sa uzbudljivom gastro-scenom i autohtonim, lokalnim vinima, ali i prepuna izazova za aktivan odmor na otvorenom, kako na kopnu, tako i na moru. Aromaterapija na otvorenom zahvaljujući kombinaciji vetra, mora, mediteranskog bilja i blage mediteranske klime uz više od 200 sunčanih dana godišnje, olakšava disanje i znatno doprinosi dobrom fizičkom i mentalnom stanju. Upravo je sve to prilika za „resetovanje“ u 2021. godini.

Autor: Frank Heuer

Jer, ovde su vrata turizmu otvorena još u 19. veku. Nakon što je tim lekara i naučnika utvrdio neosporne blagodeti klimatoterapije i talasoterapije, carskim dekretom su prvo Opatija, a zatim Lošinj i Crikvenica proglašeni klimatskim lečilištima. Od tada pa do danas, tu su dolazile i uživale u rajskom ambijentu mnoge kraljevske glave, umetnici i elita iz sveta bogatih i slavnih…

Autor: Frank Heuer

Regija Kvarner oduvek je bila regija vrhunske gastronomije i izvrsnih vina, omiljena destinacija ljubitelja gastro-doživljaja. Tražite preporuku, jer ne znate što biste odabrali? Na Kvarneru ćete naći Mišlenove zvezdice i preporuke, Gault&Millau kapice, Falstaff preporuke i mnoge druge, kao i regionalnu oznaku kvaliteta „Kvarner Gourmet“ i „Kvarner Food“, koja vas upućuje na lokalnu ponudu, kvalitet i kreativnost šefova.

Hrvatska druga na listi najboljih destinacija, saznajte više.

U vinarijama sa oznakom „Kvarner Wines“ degustiraju se vina koja se proizvode od autohtonih sorti isključivo sa te mikrolokacije, a najpoznatije su sorte žlahtina od belih i sansigot od kvarnerskih crvenih vina. Pridodamo li tom vinu krčku pršutu, domaći sir, kvarnerske škampe, rapsku tortu, goranske šumske plodove i divljač, cresku janjetinu, te sve začinimo maslinovim uljem, preostaje na gastro-putovanju Kvarnerom samo još reći: „Prijatno i živeli!

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Mediteran najpoželjnija letnja destinacija

Od
Redakcija
-
0
Mediteran najpoželjnija letnja destinacija sveta
Photo: iStock

Mediteran tradicionalno privlači veliki broj turista svake godine u letnjem periodu, a takav je slučaj i u ovom post-pandemijskom vremenu

Svake godine Mediteran privlači otprilike trećinu svih svetskih turista, posebno kad je vreme letnjih godišnjih odmora, a takav trend je zabeležen i u 2021. godini. Mnoge zemlje koje u velikoj meri zavise od poseta turista ovih dana pojačano pokušavaju da skrenu pažnju na sebe raznim kampanjama i promotivnim aktivnostima. Koje su to trenutno najinteresantnije zemlje za turiste?

Grčka je pokrenula promotivnu kampanju pod imenom “All you want is Greece”, čiji je fokus na prirodnim lepote te zemlje, i na sigurnosti od koronavirusa. Ova promotivna kampanja je najveća u poslednjih nekoliko godina, i plan je da “nagovore” bar 15 milona turista da dođu u njihovu zemlju na odmor.

Hrvatska se vrlo rano i vrlo pozitivno izdvojila još u februaru kampanjom “Safe stay in Croatia”. Ova zemlja garantuje bezbednost i sigurnost svim turistima koji se odluče da dođu na odmor, imajući u vidu da su još tad implementirali nacionalne sigurnosne protokole u turizmu i ugostiteljstvu.

Turska je pokrenula kampanju sa porukom “Enjoy, I’m vaccinated” koja jasno govori turistima o činjenici da su svi turistički i ugostiteljski radnici vakcinisani, a i užurbano se vakciniše i ostalo stanovništvo Turske.

Španija je pokrenula promotivnu kampanju pod sloganom “You deserve Spain” i uglavnom je u digitalnom formatu, i sprovodi se na društvenim mrežama. Njihova kampanja ima za cilj ima da pokaže svetu o kakvoj se turističkoj velesili radi, i da je vreme da im se ponovo ukaže poverenje.

Francuska kao i uvek ležerno, njihova kampanja “What really matters” promoviše tipičnu finu francusku percepciju života i životni stil, naročito u ruralnim i retko naseljenim područjima, uz gastronomska uživanja.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Nije more samo leti…

Od
Redakcija
-
0

Oluja osim što ruši sve pred sobom, u isto vreme može da raščisti i napravi novi put. To nepisano pravilo se upravo dogodilo i TU magazinu, jer su sva dosadašnja studijska putovanja koja smo organizovali za turisitčke agencije bila u pravcu zapada. Međutim, prvo nakon korone je bilo u pravcu juga, komšijske Crne Gore i njene primorske perjanice Budve

Na put smo poveli predstavnike turističkih agencija iz Srbije koje žele da svojim putnicima ponude Budvu kao destinaciju za sva godišnje doba.

Nisam verovao da je moguće organizovati studijsko putovanje za samo sedam dana, ali ljudi zaduženi za turizam u ambasadi Crne Gore u Beogradu, koji su inače i inicijatori ovog putovanja, su me uverili u to. Sve vreme boravka, kompletna ekipa TO Budva na čelu sa direktorkom Majom Liješević je bila odlična, uvek na usluzi i ovim putem im se još jednom zahvaljujem.

Smešteni smo u hotelu Aleksandar koji pripada HG Budvanska rivijera. Sobe su renovirane i udobne, hrana izvrsna, a hotel se nalazi na Slovenskoj plaži. Plan putovanja je bio sadržajan, te smo prvog dana posetili i hotel Slovenska plaža koji takođe pripada navedenoj hotelskoj grupaciji. Da Budvu ne čine samo hoteli, naši domaćini su nam pokazali posetom Starom gradu i Muzeju grada Budve gde nam je sjajna vodičkinja održala interesantan čas istorije. Od prastanovnika Ilira, preko Grka, Rimljana, kulture slovenskih plemena do novije istorije, kada su u Budvi živeli bogati trgovci, zanatlije, moreplovci i ribari. Nasuprot Starog grada nalazi se luksuzni hotel Avala koji smo takođe posetili. Kako u pet dana našeg boravka nismo mogli posetiti sve učesnike u turizmu, organizovan nam je workshop na kojem smo imali konsturktivne sastanke sa predstavnicima turističkih agencija iz Budve, Udruženjem malih hotela, Udruženjem privatnog smeštaja i predstavnicima Crnogorskog udruženja. Tog dana ručak smo imali u restoranu Vista Vidikovac sa pogledom na Stari grad i ostatak Budve. Hrana je kao i pogled, bila za svaku preporuku. Nakon ručka, sa obzirom da smo u poseti bili sredinom maja, vremenski uslovi su dozvoljavali da se “osolimo”. U samom centru grada, a opet kraj mora, nalazi se prelepi hotel Budva koji je otvoren tokom cele godine i posetili smo ga narednog jutra. Dalje nas put vodi do Bečića i hotela Iberostar Bellevue. To je savršena oaza za odmor puna sadržaja za svačiji ukus. Nastavljamo do jednog od bisera budvanske rivijere i hotela Maestral. Ušuškan u mestu Pržno na svojoj plaži odiše luksuzom i elegancijom. Nastavljamo u tom stilu i posećujemo Miločerski park. Oko hotela Miločer, sagrađenog pre 80 godina kao letovalište dinastije Karađorđević, decenijama se formirao vrt od egzotičnog drveća i cveća, libanski kedar, eukaliptus, tropska mimoza, japanska mušmula, kaktus, agava, pitospora… uz lokalno mediteransko rastinje i cveće, decenijama su za turiste predstavljali prirodno bogatstvo koje se mora videti.

Vraćamo se u Bečiće i obilazimo hotel Splendid. Osim u savršenoj hrani, uživali smo na njegovoj plaži i spa centru. Nedaleko se nalazi i hotel Montenegro koji isto pripada hotelskoj grupaciji Montenegro Stars kao i hotel Splendid. Kada smo već u Bečićima, morali smo da posetimo i hotel Falkensteiner koji pored prostranih soba ima savršen pogled na more. Zalazak sunca tog dana smo dočekali pored bazena na krovu novootvorenog hotela Slavija u Budvi koji je takođe otvoren tokom cele godine.

Samo 20 minuta vožnje i stižemo do Petrovca, malog mesta koje se ranije zvalo Kaštel Lastva, a svoje sadašnje ime dobija u čast kralja Petra I Karađorđevića. Šetalište kraj mora je lepo uređeno, a postoji i dugačka peščana plaza. Petrovac je mirnije mesto od Budve, ali ima takođe sjajne hotele. Posetili smo hotele Ami i Palas. Koliko ponuđivača u turizmu ima Budva kao destinacija, govori da smo imali još jedan konsturktivan workshop u Petrovcu.

Dalje nas put vodi u Reževiće i jedan od najnovijih dragulja budvanske rivijere hotel Vivid Blue. Hotel ima odlične sobe, pogled od million dolara i šefa kuhinje koji nam je priredio savršenu kombinaciju jela od plodova mora, ali i tora. Za one koji žele više privatnosti u Reževićima tu je Ananti rizort, koji pored apartmana svojim gostima nudi vile sa sopstvenim bazenom. Luksuz od kojeg zastaje dah.

Zahvalio bih se predstavnicima turističkih agencija Kon Tiki Travel, Odeon World Travel, Barcino Tours, Pierre Travel, Ponte Travel, Olympic Travel, Aero Turs i Travel Partner na iskazanoj profesionalnosti i sjajnoj atmosferi tokom putovanja.

Poslednja destinacija u Budvi je bila u domaćinstvu Rađenović na Skočiđevojci. Uz domaću hranu i vino, dočekali smo zalazak sunca u prijatnom društvu domaćina. Domaćinstvo ima šest apartmana i jedan penthaus sa ogromnom terasom, te pogledom od 360 stepeni.

Zaključak putovanja je da Budva ima ponudu u kojoj svako može da pronađe nešto za sebe. Hoteli i privatni smeštaji su spremni za letnju sezonu, hrana je fenomenalna, cene u odnosu na kvalitet su odlične, a ljudi topli i veoma gostoljubivi. I da, nije more samo leti. Možete Budvu posetiti tokom cele godine, a na vama je da izaberete godišnje doba. Ja biram proleće i jesen.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Da li će budućnost fine kuhinje biti fina

Od
Redakcija
-
0

Da se restorani nalaze među onim biznisima koji su ekonomski najteže pogođeni virusom COVID-19, jasno je od početka pandemije. Virus je napao baš ono što je jedna od glavnih karakteristika ove civilizacije – izuzetna društvenost ljudskih bića koja žude da se okupe kako bi jeli, pili i razgovarali, jednom rečju – restoran

Nesumnjivo je da već decenijama, inovativni kuvari i njihovi restorani oblikuju način na koji jedemo, pijemo, proizvodimo hranu i razmišljamo o njoj. Nejasno je šta će se dogoditi ako kojim slučajem toga više ne bude. Zato, ljudi koji vode i poseduju restorane širom sveta, sada grozničavo razmišljaju kako ublažiti opasnosti usled pandemije ove veoma zarazne i često fatalne respiratorne bolesti.

Ako nas je istorija nečemu naučila, to je činjenica da će veliki i moćni uspeti da se izvuku i iz ove krize. Veliki „igrači“ i robusni ugostiteljski lanci koji su i pre pandemije kontrolisali tržište, uspevaju da i dalje rade uspešno ili sa minornim gubicima. Međutim, na žalost, mnogi fajn dajning restorani koji u svojim malim objektima pokušavaju da rade sa smanjenim kapacitetom, oslanjajući se na dostavu, ne mogu to da isprate pre svega zbog tehničkih ograničenja. I pored toga što su u pomoć pritekle i druge industrije, konkretno automobilska sa raznim tipovima izuzetno efikasnih dostavnih vozila, od kojih je naša peporuka RENAULT EXPRESS VAN, neki od šefova kuhinja koji upravljaju najekskluzivnijim, a najčešće i najinovativnijim restoranima, počinju da zvuče kao da ne vide jasnu budućnost popularnog fine dininga.

Sa druge strane, ako je verovati društvenim mrežama veliki broj ljudi jedva i čeka svršetak obedovanja u restoranima visokog cenovnog razreda i smatra da će smrt „foodie“ kulture dovesti do boljeg, manje snobističkog i zdravijeg načina razmišljanja u vezi hrane i ugostiteljstva uopšte.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Najskuplji sladoled na svetu

Od
Redakcija
-
0
Nemci prvi u Evropi po proizvodnji sladoleda
Photo: iStock

Ovu poslasticu morate naručiti najmanje 48 sati ranije, i to je trenutno najraskošnija stvar koju možete dobiti  za osveženje u Njujorku

Sladoled sadrži najkvalitetnije sastojke, i dolazi u kompletu sa tri kugle sladoleda od tahićanske vanile koje su prekrivene listićima zlata od 23 karata. Osim toga, on se služi sa bademima, kavijarom, orhidejama od zlata i sušenim voćem u čaši od Bakarat kristala od 350 dolara. Posuda je obložena sa više zlatnih listića, a sladoled se jede zlatnom kašikom.

Ukoliko se odlučite za kornet, u njemu će biti poslužen sladoled preliven karamelizovanim pekanom, sa tartufima od bele čokolade, makarunom od maline, pipetama sa voćnim punjenjem i jestivim dijamantima. Ima takođe zlatnih listića, naravno.

Sladoled se prodaje i za 1.000 dolara, a cena varira od količine zlata i ostalih sastojaka, tako da može koštati i mnogo više od toga. Sladoled je napravljen pre nekoliko godina, sastav se nije puno promenio, a vlasnik ugostiteljskog objekta gde se prodaje kaže da ima redovne mušterije i da je potražnja velika.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Vino iz ohridskih dubina

Od
Redakcija
-
0
Severna Makedonija Popust u hotelima za građane Srbije

Nova turistička ponuda u Ohridu je pre svega interesantna jer se radi o potpuno novoj ideji, o iskustvu koje je turistima dostupno na samo nekoliko lokacija na moru

Turisti će moći od sada da uživaju u vinu rashlađenom u dubinama Ohridskog jezera. Specijalna metalna korpa u kojoj se nalazi vino postavljena je na 20 metara dubine, a postavili su je u blizini sela Trpejci ronioci Kluba za podvodne delatnosti iz Ohrida.

Vino se na zahtev gostiju vadi iz dubina jezera i služi u restoranu, idealno rashlađeno, kako bi uživanje u njemu bilo savršeno. Konstantna temperatura, odsustvo vazduha i sunčeve svetlosti utiču na kvaltet vina, pa su vina koja se čuvaju na taj način posebna i kvalitetnija od drugih.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Saradnja turističkih organizacije Srbije i Crne Gore

Od
Redakcija
-
0
Crna Gora među 10 najboljih svetskih destinacija iz snova
Photo: iStock

Dogovor o saradnji podrazumeva zajedničko promovisanje na dalekim tržištima kao što su Kina, Sjedinjene Države ili Kanada, ali takođe i saradnju sa Evropskom turističkom komisijom

Direktorke turističkih organizacija Srbije i Crne Gore Marija Labović i Ana Tripković Marković dogovorile su potpisivanje memoranduma o saradnji o daljem razvoju zajedničkog turističkog proizvoda između dve zemlje.

Ova saradnja takođe obuhvata, osim zajedničkih projekata, i sve buduće marketinške aktivnosti koje će obe destinacije predstaviti svetu na najbolji način.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Mišlenove zvezdice konačno u Srbiji

Od
Redakcija
-
0
Mišlenove zvezdice konačno u Srbiji Mišlenov vodič
Photo: Pexels

Srbija je postala deo čuvenog Mišlenovog gastronomskog vodiča, samo je pitanje koji će restoran dobiti ovo najprestižnije kulinarsko priznanje

Restorani mogu dobiti do 3 zvezdice, i kvalitet hrane se ocenjuje u pet kategorija, to su kvalitet upotrebljenih namirnica, majstorstvo ukusa i tehnika kuvanja, ličnost kuvara u kuhinji, odnos cene i ponude, kao i doslednost kvaliteta. Sve to procenjuju i donose konačnu odluku Mišlenovi inspektori.

Sama ceremonija izbora je odložena zbog pandemije koronavirusa i još uvek nije poznato koji restorani u našoj zemlji su dobili ovo priznanje, i za sada se zna da lista sadrži pet restorana, Salon 1905, Magelan, Enso, Langouste i Homa.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Cafe & Pizzeria Ciao

Od
Redakcija
-
0

Znate za one lokale koji vam od prvog trenutka deluju prijatno i poznato, iako nikada niste kročili u njih? Ili na primer, oni gde svakog trenutka očekujete da neko uzvikne: „Ton – ide, kamera -ide!“, a oko vas nema poznatih glumaca. Složićete se, sve ih je manje i polako postaju endemska vrsta koja uspeva na magičnim mestima poput Dorćola…

Ipak, „Ciao“ je svakako jedan od takvih i to će vam posvedočiti svako ko je kod Duška Tanaskovića uz espreso popio i čašicu razgovora ili se namerio da oseti duh Italije usred beogradske bašte. I, nije to samo zbog dobre kafe ili zbog jednostavne, ali autentično-fantastične italijanske hrane. Pice, paste i piadine pričaju tečni italijanski, a naizgled obične salate i sendviči, takođe imaju taj neki mediteranski šmek koji Ciao i izdvaja od ostalih objekata slične orijentacije.

U stvari, verovatno je „kvaka“ u toj Ciao-atmosferi u kojoj je sve opušteno i polako (osim Duleta koji istovremeno kuva, peva i ide od jednog do drugog gosta), kao i u ljudima koji u Ciao dolaze da uživaju i vide jedni druge, a ne da budu viđeni.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

1...347348349...370Stranica 348 od ukupno 370

Poslednje objave

Otkrijte Mardin kroz umetnost: Bijenale koje povezuje nebo, zemlju i ...

Redakcija - 0
Turska je dugo bila domaćin značajnih nacionalnih i međunarodnih umetničkih i kulturnih događaja. Istanbul, jedan od najposećenijih gradova na svetu, prednjači u tome. Antalija...
Restoran gosti hotel f&b

Kako hoteli transformišu F&B iz prateće usluge u generator profita

Pastici malta street fod ulična hrana

Svi ukusi Malte u jednom zalogaju

Gauda holandija

Srednjovekovni grad sira koji osvaja posetioce iz celog sveta

Mišlenove zvezdice konačno u Srbiji Mišlenov vodič

Restoran toliko dobar da je kineskim zvaničnicima zabranjen ulazak