12.9 C
Belgrade
Nedelja, novembar 16, 2025
ukucajte ovde...
Naslovna Blog Stranica 361

Hoće li kultura ulične hrane u Indiji preživeti krizu?

Od
Redakcija
-
0
Hoće li kultura ulične hrane u Indiji preživeti krizu

Dok se gradovi u Indiji ponovno otvaraju, proizvođači i prodavci ulične hrane se suočavaju sa činjenicom da je ulična hrana postala nepraktična i ne tako jednostavna za konzumiranje, po čemu je uostalom i najpoznatija ovakva hrana, pa je sve više ljudi vidi kao nepouzdanu i nebezbednu

Ulična hrana je decenijama bila nešto po čemu su se gradovi prepoznavali i preporučivali putnicima. Indija je jedna od takvih država, bogata i šarena, sa verovatno najrazličitijom i najraskošnijom ponudom ulične hrane. Mnogu svetski šefovi i poznati kuvari su odlazili u gradove širom Indije, kako bi saznali kakve se sve tajne kriju iza najukusnijih delikatesa koji se služe na ulicama.

Indija i njeni gradovi poput Delhija proglašeni su za mesta žarišta koronavirusa, pa su sa razlogom sprovedene mere zatvaranja gradova i granica kako bi se ublažile i sanirale posledice zaraze, a to je prouzrokovalao velike probleme u ekonomskom smislu, kao i u većini država sveta.

Iako prodavci ulične hrane polako otvaraju svoje štandove, postoji nepokolebljiva spoznaja da javno okupljanje i konzumiranje ulične hrane više ne samo da nije moguće, već je i opasno. Kako da se industrija ulične hrane prilagodi novim trendovima, da bi preživela?

Glavi “krivac” je kultura koju je stvorila indijska industrija hrane na ulici. Nije suština u traženju najbolje hrane u gradu ili najautentičnijeg štanda ili prodavca, suština je u energiji, slučajnim okupljanjima i nezaboravnim razgovorima koje ovakva hrana nudi. Ulična hrana izjednačava i ujedinjuje – bar na kratko prestaju da postoje socio-kulturološke barijere.

Sve više prodavaca ulične hrane razmišlja o tome da svoje jelovnike ponudi putem aplikacija za naručivanje preko interneta. Rad preko aplikacija za dostavu znači da su ulični dobavljači osigurali svoj posao bez ograničenja kapaciteta, i bez bojazni da može doći do eventualne zaraze, ali to takođe isto znači da svi prodavci moraju imati digitalne sisteme sa bezgotovinskom kupovinom i naplatom, kao i svu neophodnu opremu.

Tu nastaje problem, ovaj sektor, iako profitabilan, potpuno je neorganizovan, ne postoji dovoljno podrške u smislu logistike ili obrazovnog sistema koji bi obezbedio osnovna znanja i veštine, ali takav je slučaj sa 93% radne snage u Indiji. Veliko tržište zahteva velike korake, i postoji realna bojazan ukoliko se ovakve “tranzicione” mere ne sprovedu kako treba, da će skoro 20% populacije planete biti u jako velikom egzitencijalnom problemu.

Da li je ovo kraj ulične hrane u Indiji ili u u kojoj formi će se ponovo pojaviti, ostaje da vidimo. Jedna stvar je sigurna, hrana je pokretač svega, pa je gotovo izvesno da će morati da pokrene neke stvari i u zemlji kako što je Indija, bez obzira na to koliko se ona opire novim trendovima.

Kamps Bej – nova afrička turistička meka

Od
Redakcija
-
0

U Kejptaunu i najlepšem odmaralištu u tom kraju sveta, Kamps Beju, sve je podređeno okeanu i dekadentnom načinu života na plaži

Kamps Bej (Camps Bay) je jedno od najživljih i najmodernijih predgrađa u Kejptaunu, a nalazi se na obali Atlanskog okeana, na samom jugu afričkog kontinenta. Nekada netaknuti prirodni raj, danas je popularna turistička destinacija za sve zaljubljenike u morske sportove.

Na samoj obali Kamps Beja nalaze se brojni luksuzni resorti i butik hoteli, kao i šarmantni pansioni koji obezbeđuju vrhunac odmora i uživanja u lepotama Afrike u kombinaciji sa ekstravagantnim luksuzom.

Plaže su obložene belim peskom koji okružuju palme, a uporedo sa plažom prostire se nepregledno šetalište i bulevar na kome se nalaze brojni kafići, bistroi i restorani specijalizovani za mediteransku gastronomiju koja odražava taj kosmopolitski trend koji je svuda prisutan.

Kamps Bej predgrađe je popularno mesto za slavne osobe, lokalce koji žive u blizini, kao i za internacionalne turiste koji dolaze ovamo kako bi uz koktel uživali u plažama i modernim restoranima.  Nakon dugog surfovanja, sunčanja, planinarenja ili vožnje biciklom, koktel je sve ono što jednom čoveku treba.

 

Amazon u srcu Bosne i Hercegovine

Od
Redakcija
-
0
Amazon u srcu Bosne i Hercegovine
Photo: iStock

Na oko 40 kilometara od Mostara nalazi se jedan potpuno neočekivan prizor nastao radom prirode, i taj fenomen je danas pod zaštitom države. Radi se o vodopadima koji više liče na nešto što biste očekivali u amazonskoj prašumi, a ne u srcu Bosne

Vodopadi Kravice su prava mala oaza prirode, nastali su na reci Trebižat, a sa 150 metara širine vode koja se spušta sa oko 30 metara visine, predstavljaju zaista fascinantan prizor. Ovaj deo zemlje je jedno od omiljenih hercegovačkih izletišta i kupališta, a u poslednje vreme ga posećuje i veliki broj stranih turista.

Osim kupanja i uživanja u samom vodopadu, za turiste su ovde spremni i ostali sadržaji, tu je bogata gastronomska ponuda, vožnja kajacima i kanuima, a za one koji ne vole toliko da se “aktivno” bave turizmom, tu je i vozić koji obezbezbeđuje prevoz po okolini.

Vodopad je otvoren preko cele godine, dok je od aprila do oktobra najposećeniji. Najveća dubina je pet metara, i zbog sigurnosti kupača i turista nije dozvoljeno kupanje u neposrednoj blizini vodopada.

Ulaz se naplaćuje oko 10 evra svim gostima koji imaju prebivalište van Bosne i Hercegovine.

Sozopol – manje poznata Bugarska

Od
Redakcija
-
0
Sozopol – manje poznata Bugarska

Naš istočni komšija, Bugarska je izuzetno zanimljiva država sa razvijenom i raznolikom turističkom ponudom. Bogato kulturno nasleđe uključuje očuvane manastire među kojima je najpoznatiji Rilski. Zimski turizam se odvija na planinama, a naravno tu je i Crno more čiju obalu karakterišu sunčane morske obale, duge peščane plaže boje zlata, mirne uvale, romantični rtovi i gostoljubivi ribarski gradići

Voda Crnog mora je mirna, prozirna i manjeg saliniteta nego Mediteran. U ponudi su letovališta: Nesebar, Sunčev breg, Pomorje, Primorsko, Kiten, Sozopol, Zlatni Pjasci, Albena, Sveti vlas, Sveti Konstantin i Elena i Elenite gde možete uživati u najukusnijim morskim specijalitetima, ali i vrhunskoj uličnoj i tradicionalnoj hrani koja je veoma slična našoj. Od crnomorskih bisera treba izdvojiti jedan grad koji turisti obožavaju, a radi se o Sozopolu.

Sozopol – manje poznata Bugarska

Sozopol je antički primorski grad koji se nalazi 35 kilometara severno od Burgasa, u romantičnom zalivu na jugu bugarske crnomorske obale. To je jedan miran gradić u kom živi oko 5.000 stanovnika, uglavnom od turizma, imajući u vidu da je u pitanju jedan od najstarijih gradova cele Bugarske. Sam grad je podeljen u dva dela, moderni Sozopol i Stari grad.

Sozopol – manje poznata Bugarska

Ovaj grad je poznat po bogatoj kulturno-istorijskoj zaostavštini, verskoj tradiciji, po umetničkim festivalima i izuzetnim turističkim sadržajima. Od sadžaja treba izdvojiti, i to su veoma važne turističke atrakcije Sozopola, Arheološki muzej u Sozopolu, veliku umetničku galerija i nezaobilazni Stari grad.

Sozopol – manje poznata Bugarska

Stari grad je centar i zaštitni znak ovog kraja, ovde dominiraju uske kaldrmisane uličice, kamene i drvene fasade kuća, i sve podseća na neka stara vremena, na romantiku koju pojačava miris mora. Ovde se turisti najviće zadržavaju, uživaju u duhu prošlih vremena, a za potpun doživljaj tu je nacionalna kuhinja koju određuje njeno bogato i dobro očuvano kulturno nasleđe, koja je veoma raznovrsna zahvaljujući umereno toploj klimi i različitoj geografiji koja omogućava izuzetno povoljne uslove za uzgoj raznovrsnog svežeg povrća, biljaka i voća. Upravo zbog toga, teško je odoleti hrani koja prvo svojim bojama hrani oči, tu je i SMECTA GO, najverniji partner koji je tu da se postara da bude sve kako ste zamislili.

Sozopol – manje poznata Bugarska

Moderni ili „novi“ Sozopol je pravi savremen grad sa svim pogodnostima i odlikama jednog evropskog grada. Ovde, pored kompletne moderne infrastrukture, se nalaze i hoteli, hosteli, luksuzni apartmani, kao i sve ono što turistima treba, kako bi njihov boravak bio što kvalitetniji i udobniji.

Sozopol nije destinacija za početnike, kako neki vole da kažu, radi se o jednoj zaista zreloj destinaciji koja zna kako treba da priđe turistima, i šta da im obezbedi. More možda i nije toliko slano kao Grčko, ali verujemo da to neće napraviti nikakvu razliku, Sozopol ume da ispuni sva očekivanja.

Milorad Janković, operativni direktor hotela Gorski

Od
Redakcija
-
0
Milorad Janković, operativni direktor hotela Gorski

Ne tako davno Milorad Janković je danju radio kao kuvar, a onda direktno iz kuhinje odlazio na posao noćnog recepcionara. Danas je operativni direktor Hotela Gorski na Kopaoniku i do ove pozicije svakako nije stigao „preko noći“, već je zanat pekao polako, učeći i radeći na bezmalo svim radnim mestima koje moderno hotelijerstvo može da ponudi. Neko će reći da je to samo „filmska priča“ ili „američki san“, ali ako ga upoznate i pokaže vam svoje neformalno, drugo lice uverićete se da je Milorad niko drugi do pravi mladi lav

TU: Svi mladi lavovi imaju idole. Koju ličnost bi okarakterisali kao vaš poslovni uzor?
MJ: Imao sam nekoliko ljudi za idole u poslu. Pre svih to je čovek sa kojim sam radio u Zira hotelu. On je sve vreme delio svoje znanje sa mnom i zaslužan je što danas to činim ja sa mojim mlađim kolegama. Kasnije sam upoznao ljude koji su imali mnogo čvršći i da tako kažem strožiji pristup poslu, ali je za mene kao mladog čoveka to takođe bilo veoma značajno, jer sam od njih naučio tehnike koje svakodnevno primenjujem.

TU: Kako izgleda vaš radni dan u ovim uslovima?
MJ: Na mom poslu je bez obzira na ovu pandemiju, svaki dan priča za sebe. U hotelijerstvu sa jedne strane imate redovne aktivnosti i rutinu, a opet tu je i nešto što se stalno dešava kao nova situacija na koju morate da reagujete i da se prilagodite u datom trenutku. Dakle, prilično je dinamično i ja zbog svega toga doživljavam hotel kao lice kojem je potrebna celodnevna pažnja i staranje, jer će u suprotnom ostati samo običan skup zidova, hodnika i soba, bez ikakve duše.

TU: A šta je za vas pravi odmor?
MJ: Moram da priznam da mi nije lako da odmah odbacim svoje poslovne navike kad odem negde na odmor, jer sam i na odmoru ja taj koji sve organizuje, koji animira, kuva i započinje sve akcije. Zbog toga, pod pravim odmorom podrazumevam neki „chill“ na plaži, meditaciju i potpuni mir, ali opet da i to ne traje predugo.
TU: Šta je po vama ono što vas izdvaja od drugih?
MJ: Ne razmišljam puno o tome, ali smatram da je veoma važno biti „prikačen“ na sadašnji trenutak. Možda bi bilo bolje da to kaže neko drugi o meni, ali mislim da ja u svakoj situaciji pokušavam da nađem potencijal koji drugi ne bi ni tražili. To ume ponekad i da mi zakomplikuje život, ali prosto to sam ja i posle svega mi obično bude drago što tako reagujem.

TU: Koja je vaša formula uspeha?
MJ: Do sada sam na svakom poslu pokušavao da ostanem dugo i da uđem u suštinu, tako da bi neka moja formula bila: „Daj vremenu – vremena!“ Mnogi ljudi odustanu i idu dalje kada recimo posle pola godine na poslu ne dođu do željenih rezultata. Moj pristup je drugačiji, odnosno ako želiš u nečemu da uspeš, moraš najmanje tri godine da izgaraš od jutra do mraka i da se tome potpuno posvetiš kako bi bio siguran da si zaista dao sve od sebe.

TU: Šta biste poručili kao savet mladim lavovima koji tek dolaze?
MJ: Smatram da kao mentor nisam previše insistirao na tome šta bi mlade kolege trebalo da rade, već sam se trudio da što više širim ono što znam i da to znanje oni prenesu dalje. Verujem u onu budističku mudrost koja kaže da kada je učenik spreman, učitelj se pojavi sam. Takođe, mladi bi trebalo da imaju na umu da je poenta ovog posla – timski rad i da nema mesta za mnogo soliranja. Dakle, potrebna je jedna stalna razmena ideja i informacija – protočnost u svakom smislu te reči.
Tekst: Petar Vušurović

Restoran Zadruga Food Concept, Beograd

Od
Redakcija
-
0
Restoran Zadruga Food Concept, Beograd

Od njive do trpeze, dugačak je put, govorio je nekada Zaharije Trnavčević… Danas je ovaj put verovatno još duži i komplikovaniji, jer smo udaljavanjem sela i grada, a onda i globalizacijom, došli do toga da sve one namirnice koje bi trebalo da budu iz obližnje seoske bašte ili farme, prirodne, sveže i pre svega zdrave, nisu baš takve. U gradske tržnice i prodavnice one stižu ko zna odakle, kao pakovanja misterioznog porekla i nepostojećeg ukusa i mirisa. Još, ako svemu tome dodamo naše iskrivljene navike u ishrani, gde hrana i nije hrana ako ne otera u urgentni, dobijamo egzistencijalni problem koji već decenijama muči čitavu našu civilizaciju

Restoran Zadruga Food Concept, Beograd

Naravno, iako svi znamo da je rešenje povratak prirodi kao načinu života, za većinu ljudi iz gradova to zvuči kao nemoguća misija. Međutim, nada ipak postoji! Beogradski Zadruga Food Concept je pravi primer kako spojiti selo i grad, na opšte zadovoljstvo. U modernom i keativnom prostoru u Makenzijevoj na Vračaru, Zadruga uspeva da ponudi, kako kažu, zdraviju, kvalitetniju, prirodniju i pre svega, hranu sa kontrolisanim poreklom. Izbor jela i pića prati godišnja doba, a hrana se priprema od najkvalitetnijih namirnica koje stižu sa lokalnih gazdinstava.

Restoran Zadruga Food Concept, Beograd

Pored toga, tu je i prodavnica u kojoj možete da kupite „za poneti“ istinske organske proizvode (od namaza, meda i brašna, do slatkih sirupa i sokova). Filozofija Zadruga Food Concept-a koja glasi: „sa naših polja pravo na Vaš sto“ je po mom skromnom mišljenju upravo ono što bi mogao da bude pravi i najkraći put u svetlu budućnost ishrane, a samim tim i ugostiteljstva.

Tekst: Petar Vušurović

Saborni hram Svetog Jovana Vladimira u Baru, Crna Gora

Od
Redakcija
-
0
Saborni hram Svetog Jovana Vladimira u Baru, Crna Gora

Impozantne površine od 1.370 m², visine 44.5 m do vrha krsta na centralnoj kupoli, hram Svetog Jovana Vladimira u Baru, jedan je od najvećih pravoslavnih hramova na svetu. U njemu je oslikano skoro 5.000 m² zidova, mermerni ikonostas dugačak je 18,5 m, podni mozaik zauzima oko 1.700 m², hram ima 7 bronzanih i 9 drvenih vrata, 28 stubova, 11 zvona, podno grejanje

Osim što zadivljuje veličinom, hram impresionira i veštinom i umećem kojim je sagrađen. Na čelu sa protomajstorom Momčilom Stanojevićem, ovaj hram podigli  su mnogobrojni majstori. Idejni projekat radio je čuveni arhitekta i umetnik Predrag Ristić, izvedbeni arhitekta bio je Svetozar Popović. Pet ekipa freskopisaca na čelu sa Anastasijem Radovićem radilo je danonoćno na oslikavanju hrama. Samo freska Bogorodice Šire od Nebesa u oltarskoj apsidi, zauzima površinu oko 80 m².

Saborni hram Svetog Jovana Vladimira u Baru, Crna Gora

Prave freske

Hram Sv. Jovana Vladimira u Baru jedna je od retkih savremenih crkava na ovim prostorima u kojoj je živopis urađen “al fresco” tehnikom. Iako se za zidno slikarstvo kod nas uobičajeno kaže „freske“, na zidovima pravoslavnih crkava koje su podignute poslednjih nekoliko decenija zidno slikarstvo rađeno je “al seko” tehnikom. Naime, fresko tehnika podrazumeva slikanje na vlažnom malteru, brzo, pre nego što se malter osuši, ali samouvereno, jer greške ne mogu da se isprave. Ova tehnika zahteva majstorsku veštinu slikara koju, na primer, Leonardo da Vinči nije baš imao, te je eksperimentisao sa novim tehnikama zidnog slikarstva, ne bi li našao alternativu freskama. Međutim, nije bio uspešan u tome i ti radovi su mu ili potpuno nestali, ili su veoma oštećeni. Baš zbog toga što je ovo zahtevan postupak, zidno slikarstvo u pravoslavnim hramovima kod nas se u poslednje vreme radi al seko, odnosno na suvoj podlozi. Tako se crkva brže oslika, moguće je prepraviti greške, ali slike nisu dugotrajne kao freske. Zato živopis srednjovekovnih srpskih manastira i dalje fascinira lepotom, gracioznošću i vitalnošću boja, dok je u crkvama dvadesetog veka slikarstvu potrebna ili restauracija ili potpuno preslikavanje.

Saborni hram Svetog Jovana Vladimira u Baru, Crna Gora

U Hramu Sv. Jovana Vladimira mislilo se i na kreč koji je korišćen za malter – doneli su ga iz nekada poznate krečane kod Spuža, u kojoj se danas vadi mermer, a bio je star više od četrdeset godina. Malter pravljen od takvog kvalitetnog kreča čini da oslikana freska ne izbledi.

Kvalitetni klesarski radovi

Ikone na ikonostasu slikane su takođe u drevnoj tehnici, na lipovom drvetu, sa ispoliranim i do visokog sjaja izglačanim zlatnim listićima u oreolima.

Sâm ikonostas je urađen od više vrsta kamena koji je donet iz Severne Makedonije i iz Italije, a iz Sijarinske Banje sa juga Srbije korišćen je oniks. Od kamena su i svi prozori, kao i podni mozaik, Časna trpeza, tron, dok su crvenim i sivim kamenom iz Nikšića popločane staze oko hrama. Veliki tim klesara, njih čak pedeset, predvodili su Ivan Stefanović i Dragiša Krkeljić koji su uspeli da za tri godine urade ovako velik i zahtevan posao.

Saborni hram Svetog Jovana Vladimira u Baru, Crna Gora

Zvona i zvonar iz Rusije

U nekadašnjoj vojnoj fabrici za proizvodnju kaćuša, koja danas radi kao zvonolivnica Vera, u Voronježu u Rusiji, izliveno je jedanaest zvona za barski hram, od kojih najveće zvono ima 800, a najmanje oko 10 kilograma, pa je na njima moguće „odsvirati“ mnoge melodije, jer je raspon tonova širok. To nije konačan broj zvona predviđenih za ovaj hram. Inače, zvona su smeštena u dva pirga posvećena Sv. caru Konstantinu i carici Jeleni i sv. Kirilu i Metodiju.

Na zvonima se zvoni ručno, a za to je zadužen profesor u barskoj muzičkoj školi Aleksandar Basarab. Ovaj Ukrajinac izučio je „zanat“ u Rusiji gde se zvonarska veština veoma poštuje.

Saborni hram Svetog Jovana Vladimira u Baru, Crna Gora

Kripta hrama posvećena je Sv. Aleksandru Nevskom, kompletno je završena i koristi se za bogosluženja, predavanja i okupljanja.

Za hram Sv. Jovana Vladimira stanovnici Bara nisu štedeli, davali su izdašno, ali nije sve išlo lako. Kada je nakon zemljotresa 1979. Bar izrastao u moderan, planski uređen grad, u njemu nije bila predviđena crkva. Prvi zahtev za određivanje lokacije za izgradnju crkve podneo je sveštenik Bogić Femić, ali je tek nakon štrajka glađu na gradskom trgu i potpisa oko pet hiljada građana (što je bilo više od pola stanovnika grada) i mitinga pred Skupštinom, lokacija za crkvu dobijena. Crkva je osveštana 2016. na hiljadugodišnjicu smrti Sv. Jovana Vladimira. Saborni hram Sv. Jovana Vladimira otvoren je svakog dana od 7.00 do 21.00 sat.

Najlepše se zahvaljujemo na saradnji starešini hrama Slobodanu Zekoviću sa sveštenicima, zatim protojereju Jovanu Plamencu, kao i našem domaćinu Dejanu Vukiću.

 

Sveti Jovan Vladimir

Jovan Vladimir bio je knez Duklje u periodu od 1000. do 1016. godine, na prostoru od Kotora do reke Bojane, a na severu do Skadarskog jezera. U periodu njegove vladavine, Vizantijsko carstvo potresali su ratovi sa Samuilom, carem Prvog bugarskog carstva koji je u svojim pohodima osvojio i Duklju, zarobio kneza  Vladimira i odveo ga u zatočeništvo u Prespu (današnja Severna Makedonija). Usledilo je venčanje između Jovana Vladimira i ćerke cara Samuila, u narodu i književnosti poznata i opevana ljubav Vladimira i Kosare. Nakon Samuilove smrti, njegov naslednik Jovan Vladislav pozvao je Vladimira na poklonjenje i poslao mu drveni krst kao obećanje da će Vladimir biti bezbedan. Međutim, kad je knez Vladimir stigao u Prespu, pogubljen je ispred crkve, u kojoj je posle i sahranjen. Njegove mošti je kraljica Kosara prenela u Prečistu Krajinsku, prestonicu Duklje, da bi tokom vekova one bile seljene u Drač, u Elbasan, pa u Tiranu. Zato se Sveti Jovan Vladimir, osim među Srbima, poštuje i u Albaniji, Makedoniji i Bugarskoj. On je zaštitnik grada Bara, a krst na kome je knez pogubljen čuva, već devet vekova, porodica Andrović. Oni ga jednom godišnje, na Duhove, iznose na svetlost dana i tada narod, sve tri veroispovesti, odlazi sa Androvićima i Svetim krstom na Rumiju, planinu iznad Bara. Replika ovog krsta nalazi se na središnjoj kupoli hrama.

Tekst: Bojana Ilić

Foto: Dejan Vukić

Bergen – norveški lepotan i kralj fjordova

Od
Redakcija
-
0

Bergen je verovatno najšarmantniji i najslikovitiji grad u Norveškoj. Smešten je na zapadnoj obali zemlje, i osnovan je 1070. godine, u doba strašnih Vikinga, zmajeva i ratova

Ovaj drugi po veličini grad u Norveškoj još zovu i “kapija fjordova” jer iz njegove ogromne luke polaze brodovi za krstarenje fjordovima, što je odlična prilika da se upozna priroda ove zemlje. Ovde je sve uređeno i savršeno, od prirode do ljudi, sve funkcioniše sa nekom divnom lakoćom.

Bergen se nalazi na zapadnoj obali, na oko sat vremena putovanja avionom od Osla, ali možete stići do njega iz glavnog norveškog grada i vozom. U svakom slučaju se preporučuje vožnja vozom, jer tada imate jedinstvenu priliku da prođete kroz najlepšu prirodu i predivne pejzaže koji oduzimaju dah!

Grad je formiran davne 1070. godine i vremenom je izrastao u važnu norvešku luku. Bergen danas nije samo luka, već i grad kulture i zabave, u kom se tokom cele godine održavaju festivali i razna događanja. Zabave ima za sve, od koncerata filmarhonije do uličnih zabavljača, od vrhunske restoranske ponude do najukusnije ulične hrane.

Grad je poznat i po čuvenim, različito obojenim drvenim kućama starim nekoliko stotina godina. One romantično opkoljavaju luku i jedan su od najprepoznatljivijih motiva Bergena. U mnogima od njih se nalaze najrazličitiji sadržaji, pa je svaka preporuka da posetite ovaj grad i uživate u nečem posebnom i nečem neuobičajenom.

Iz  ogromne luke u Bergenu polaze brodovi za krstarenje fjordovima, kako biste odatle mogli da krenete u istraživanje prirode. Do luke stižu gorostasni kruzeri nekon čega manji brodovi sa turistima kreću u obilazak okoline. Ukoliko ne želite da plovite, a volite adrenalin i avanturu, ne brinite, postoji puno sadržaja za vas, od pešačenja, planinarenja i skijanja do saonica koje vuku psi, ima apsloutno svega.

Budimpešta – grad koji živi dvostrukim životom

Od
Redakcija
-
0

Glavni grad Mađarske je priča o dva grada koje je podelila moćna reka Dunav. Budim i Pešta osim toga što gradu daju ime, definišu i njegove različite životne stilove i posebnosti po kojima je Budimpešta i najpoznatija

Dva stara grada, Budim i Pešta, danas su spojena u jednu celinu. Budim na brdu, Pešta u ravnici, zajedno čine Budimpeštu, prestonicu Mađarske, grad na srednjem toku Dunava.

Pešta je vrlo brza, većina stvari se upravo tu događa. U ovom delu grada postoji mnogo barova, restorana, on je takođe i mesto u kom su svoj dom našle brojne moderne kompanije. Budim je mnogo mirniji, okružen je predivnim brežuljcima i tu uglavnom možete pronaći puno zelenih površina, a kažu da je vazduh ovde znatno boljeg kvaliteta u odnosu na moderniju sestru Peštu.

Bez obzira na kojoj su strani, svi stanovnici Budmipešte se ponose svojim gradom. Mađari vole da istražuju i eksperimentišu sa novim stvarima i trendovima, ali isto tako vole da čuvaju svoj nacionalni identitet i kulturno-istorijsku baštinu. Oko toga nema pregovora.

Stanovnici su poznati po tome što su prijateljski raspoloženi prema svim strancima, a nove mogućnosti privlače sve više ljudi u to područje, Budimpešta je idealno mesto za digitalne nomade sa svojom živopisnom i razdraganom startap scenom.

Iako su stariji stanovnici blago introvertni, i ponekad nepoverljivi prema novotarijama sa zapada, nadolazeća generacija mladih Mađara ima tendenciju da bude otvorena i prijateljski raspoložena prema apsolutno svim stvarima, što ovaj grad svrstava u najpoželjnije gradove za život u Evropi.

Budim stranu favorizuju porodični ljudi, dok je Pešta strana omiljena među mladim “profesionalcima” jer tu svakako ima više zabave. Bez obzira na to, grad funkcioniše savršeno, svaki deo sa svojom vibracijom koje ne smetaju jedna drugoj, čak se nakako divno dopunjuju.

Budimpešta – grad koji živi dvostrukim životom

Hrana, piće i smeštaj su vrlo povoljni, ali zbog visoke stope poreza, neke stvari poput kompjutera, elektronike i digitalne opreme mogu biti skuplji nego u drugim delovima Evrope. Osim toga, Budimpešta je mnogo povoljnija od ostalih evropskih prestonica. Sve je pristupačnije i jeftinije, i ono što je najbitnije, odnos troškova i kvaliteta života je daleko bolji nego u ostalim zemljama u okruženju.

Budimpešta je nekad bila grad preko kog smo učili kako se putuje, i preko nje smo upoznavali evropsku kulturu i tradiciju. Danas je to grad koji je pokazao svetu da je više od obične turističke destinacije, danas je to grad u koji ljudi idu da ostanu, da u njemu žive.

Herceg Novi, herceg među gradovima

Od
Redakcija
-
0
Dobar početak turističke sezone u Herceg Novom
Photo: iStock

Ovdje sve živi od sunca, zbog sunca, za sunce.

(Zato sam došao i ostao u ovom gradu!)

Zuko Džumhur

Najrelevantniji istorijski podaci navode da je grad Herceg Novi, osnovao  bosanski kralj Tvrtko I Kotromanić u proleće 1382. godine. Grad je utvrđen u tadašnjoj župi Dračevića, u Topaljskom zalivu (deo današnje oblasti Topla) i njegov tadašnji naziv bio je Sveti Stefan. Osim današnjeg naziva (Herceg Novi), grad se još zvao Novi, Castrum Novum, Castel Nuovo…

I pored toga što je najmlađi od gradova u zalivu, često je bio predmet poređenja sa obližnjim Dubrovnikom i Kotorom. Međutim, Novi je imao oduvek nešto posebno. To je  jedinstven niz gradskih utvrđenja nastalih u raznim epohama istorije, počev od Španjole na vrhu, preko Kanli kule, venecijanske Forte Mare i Mezalune ili Citadele, koja je nakon razornog zemljotresa 1979. godine, stradala i skliznula u more. 

Herceg Novi je grad prepoznatljiv po mimozama i mnogobrojnim stepenicama. Prepun bujnog zelenila, Herceg Novi skriva mnogobrojne vrste tropskog cveća. Krajem januara čitav grad odiše nežnim mirisom žuto zelenih mimoza, tako da je i fešta pod nazivom „Praznik mimoza“ posvećena upravo ovoj vrsti cveća. Za vreme letnjih meseci održavaju se festivali koji dodatno obogaćuju turističku ponudu ovog čarobnog grada. Kroz uzane prolaze i skaline, kroz razbuktale palme, eukaliptuse i magnolije, bez predaha se provlači vetar sa mora. Naravno, Novi je i „grad sunca“ koje tokom čitave godine obasjava njegove ulice i gradske zidine, a u poslednjih nekoliko „globalno zagrejanih godina“ imao je više od 300 sunčanih dana godišnje. Andrić je jednom zapisao: „U ovaj grad smo dolazili najviše zbog sunca, jer sunce ima sedam berićeta, a kiša samo jedan.“ 

Ovde su osim njega živeli i takvi velikani kao Njegoš, Ćopić, potom Matavulj, Šantić, Lalić, Desanka Maksimović, Momo Kapor, Zuko Džumhur i mnogi drugi. Takođe, ovde je živela i tragično nastradala Gun Bergman, supruga švedskog reditelja Ingmara, koja je prevela sva Andrićeva dela na švedski jezik. Andrić je čak verovao da mu je Gun donela i sreću za Nobela. Za čuvenu umetničku školu u Herceg Novom bili su vezani velikani poput Lubarde, Milunovića, Toškovića, Stanića, Pravilovića, Tomanovića, Kovačevića, Dada Đurića i Živka Nikolića. 

Čak i zimi, grad je okupan u žutu i plavu – sunce, more, nebo i mimoze. Vreme karnevala, gradske muzike i  mažoretkinja ne prestaje.

Turizam u Herceg Novom predstavlja jednu od najvažnijih privrenih delatnosti ovog grada, a samim tim i čitavog crnogorskog primorja. Hercegnovska rivijera pruža se u dužini od 25 km i pored Herceg Novog obuhvata još nekoliko naselja, odnosno turističkih destinacija, od kojih svaka ima svoje kvalitete: Igalo, Meljine, Bijela, Đenovići, Kumbor, Zelenika, Njivice, Sutorina. Iako se turistički počeci vezuju su za 19. vek i dva turistička objekta – gostionicu Šjora Roze i kafanu „Bela Vista”, iskru modernog hotelijerstva predstavlja pansion na zelenoj plaži u Zelenici koji je 1902. otvorio mađarski plemić Antal Magjar. Ovaj hotel postoji i danas, pod imenom „Plaža”, kao jedan od dvadesetak hotela na Hercegnovskoj rivijeri. Smešten u živopisnoj Zelenici smatra se i pretečom razvoja zdravstvenog turizma, po kome je Herceg Novi takođe poznat. 

Ako ipak više volite privatni smeštaj, u Herceg Novom postoji zaista obilje atraktivnih objekata, a mi preporučujemo jedan od najtraženijih. To je luksuzan, a u isto vreme veoma „domaćinski“ apartman, Gemelli II https://www.booking.com/hotel/me/gemelli.sr.html koji nudi smeštaj sa besplatnim WiFi internetom, klima-uređajem, restoranom i terasom, na 600 metara od Ćorovića plaže i 500 metara od plaže Savina. Plaža Topla nalazi se na 1,5 km od objekta, dok je kula sa satom u Herceg Novom udaljena samo 80 metara. Najbliži aerodrom se nalazi u Tivtu i udaljen je 25 km od smeštaja. 

1...360361362363Stranica 361 od ukupno 363

Poslednje objave

Pica restoran picerija

Od klasika do inovacija: Pice koje su dominirale u 2025. godini

Redakcija - 0
Prema izveštaju Pizza Today 2025 Pizza Industry Trends Report, više od 55% vlasnika picerija proširilo je svoju ponudu novim stilovima pica tokom ove godine....
Jovana Marković, šefica recepcije hotela Mark Beograd

Jovana Marković, šefica recepcije hotela Mark Beograd

Turista odmor destinacija relaks

Nova paradigma putovanja – intenzivnije iskustvo na samo jednoj destinaciji

Emirates avion

Emirates koristi AI za predviđanje turbulencije

HotelSync Tehnologija koja rešava stvarne izazove hotelijera

HotelSync: Tehnologija koja rešava stvarne izazove hotelijera

TU magazin je specijalizovani magazin posvećen turizmu, ugostiteljstvu i HoReCa sektoru u Srbiji i regionu.

Najčitanije

Poslednje objave

Popularne kategorije

© TU magazin 2025.