Vlada Republike Srbije je odlučila da osavremeni izuzetno popularnu pomoć stanovništvu i privredi u vidu turističkih „E-vaučera“. Novi sistem biće aktuelan već sledeće godine, a novo rešenje realizacije vaučera će biti potpuno automatizovano 

Vlada Republike Srbije je pokrenula inicijativu izrade softverskog rešenja „E-vaučer“, koje će omogućiti da se dodela vaučera realizuje elektronskim putem. Novi sistem biće potpuno automatizovan, sve će biti obavljano onlajn, i podnošenje prijava stanovništva i refundacija za ugostitelje koji pružaju usluge.

Novo rešenje pre svega ima za cilj da olakša i ubrza podnošenje prijava za dodelu i korišćenje vaučera, što će dati dodatni podsticaj i pomoć države razvoju domaćeg turizma. Novi sistem bi trebalo da bude aktivan već sledeće godine.

„E-vaučer“ će na taj način omogućiti i unapređenje rada Centralnog informacionog sistema u oblasti ugostiteljstva i turizma E-turista. To je jedinstvena baza svih smeštajnih kapaciteta u Srbiji.

Hrvatska ima najspektakularniju obalu, saznajte više.

Podsećamo da su do sada pravo na vaučere imali studenti, penzioneri, nezaposleni, korisnici prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica. Nova izmenjena pravila podrazumevaju da će pravo imati i zaposlena lica sa primanjima koja ne prelaze 80.000 dinara mesečno, vojni invalidi i nosioci poljoprivrednih gazdinstava. Do sada su mogli da apliciraju samo oni sa primanjima do 70.000 dinara. Korisnici vaučera po prvi put mogu biti i lica starija od 65 godina koja ne ostvaruju pravo na penziju.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Akronim eSIM je skraćenica od embedded-SIM (eSIM), u pitanju je kartica koja fizički ne postoji. Umesto standardne, one koju koristimo već decenijama, ona je digitalna. Sve što radimo sa njom radimo onlajn, i nema potrebe da odlazimo u centar operatora koji nam pruža usluge

eSIM kartica je virtuelna SIM kartica koja omogućava mobilnim uređajima pristup mobilnoj mreži bez fizičke SIM kartice. Umesto da se uklanja i menja kao obične SIM kartice, eSIM se aktivira putem softvera i može se podesiti za korišćenje sa različitim operaterima.

Ovakva kartica se često koristi u pametnim telefonima, tabletima, pametnim satovima i drugim uređajima koji zahtevaju mobilnu konekciju. Prednosti eSIM-a uključuju mogućnost brzog prebacivanja između operatera, smanjenje potrebe za fizičkim SIM karticama i veću fleksibilnost pri putovanjima.

Instalacija se vrši kroz meni Podešavanja u telefonu, koji ga podržava, gde se upisuju broj telefona i kartice i ostale neophodne informacije. Taj deo obezbeđuje operator koji ga isporučuje sa eSIM-om korisniku. Preuzimanje se može izvršiti na različite načine, preko mejla, QR koda, pa čak i SMS poruke.

Hrvatska ima najspektakularniju obalu, saznajte više.

Ovakva kartica je posebno atraktivna za putnike koji su često u romingu, u inostranstvu. Jednostavna je za upotrebu i nema mogućnosti da nekom greškom sebi napravite velike račune, kao što je često slučaj sa običnom sim karticom.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Većina evropskih zemalja maksimalno iskorišćava trend rada na daljinu nudeći dobre uslove digitalnim nomadima. Italija, Portugal, Hrvatska i Grčka već su pokrenuli vizne programe kako bi privukli radnike, a šta je sa Srbijom? Koji grad nudi najbolje uslove radnicima na daljinu?

Kompanija Brother UK je napravila istraživanje koje treba da da odgovor koje su najjeftinije destinacije za digitalne nomade u Evropi. Niš se nalazi na devetom mestu po pristupačnosti i po uslovima koje obezbeđuje takvim radnicima.

Analizirani su faktori kao što su brzina interneta, cene iznajmljivanja stana, električna energija, bezbednost mesta, kao i ostali uslovi. Svaka destinacija je mogla da osvoji ukupno 100 bodova. Najpovoljniji grad u Evropi za takvu vrstu posla je Tuzla. Iznajmljivanje jednosobnog stana u centru grada košta samo oko 200 evra mesečno, a prosečan obrok u restoranu košta nešto više od 4 evra.

Srbija je sve češće na samom vrhu liste destinacija koju biraju digitalni nomadi. Ona ne samo da nudi odlične uslove za „rad na daljinu“, već i umetničko okruženje, veličanstvenu prirodu i pristupačne vrhunske domaće proizvode. Med, rakija, domaći sir, brz internet i relativno pristojni troškovi života pozivaju punike da dođu i dožive tradicionalno gostoprimstvo.

Vizantijski Istanbul, saznajte više.

Interesantno je navesti da se Beograd nalazi na trećem mestu najgorih gradova za digitalne nomade, sa ocenom 51.94. Za njega navode da je izuzetno skup, sa ne baš dobim indeksima zdravlja i sreće građana. Više o tome pronađite na zvaničnoj internet stranici.

Najjeftiniji gradovi za digitalne nomade su:

1. Tuzla, Bosna i Hercegovina
2. Oradea, Rumunija
3. Krajova, Rumunija
4. Plovdiv, Bugarska
5. Jaši, Rumunija
6. Temišvar, Rumunija
7. Sibinj, Rumunija
8. Skoplje, Severna Makedonija
9. Niš, Srbija
10. Sarajevo, Bosna i Hercegovina

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

COCO Travel iz Beograda je mala porodična firma specijalizovana za organizovanje individualnih putovanja. Njihov tim pažljivo sluša potrebe i želje svojih klijenata, pomažu im u planiranju, pronalasku najbolje ponude za avio prevoz i smeštaj, sve kako bi putovanje bilo bezbrižno i komotno

COCO Travel je mala, porodična firma koju su osnovali Vladimir i Sandra i nazvali je po svom kučencetu, mini Jorkiju Koko. Oni su sub-agenti koji rade samo sa proverenim tur-operatorima, posvećeni su svojim klijentima i uvek su na raspolaganju da odgovore na sva pitanja i reše eventualne nedoumice.

Zima na Karibima

Karibi su raj za ljubitelje aktivnosti na otvorenom – ronjenje,  snorkling, surfovanje, jedrenje, kajak, samo su neke od aktivnosti koje se mogu isprobati. Januar, februar i mart su idealni meseci za odlazak na Karipska ostrva.

Kuba i Dominikanska Republika dve su destinacije koje su se tokom ovih nekoliko godina istakle kao omiljene i vrlo popularne kod putnika.

Kuba

Kubu putnici vole zbog atmosfere, jer već u podne u kafićima počinje muzika, igra i pesma. Duh Kubanaca je nešto neponovljivo, veseli su, zemlja odiše starim šmekom, a noćni život i salsa su nezaboravni.

Smeštaj je u Havani i Varaderu. Glavni grad Kube Havana, sa šarmantnom arhitekturom, živopisnim ulicama punim klubova i kafea nezaboravno je iskustvo. Poluostrvo Varadero je pravi karipski raj sa belim peščanim plažama i kristalno čistim morem. Iz Havane i Varadera organizuju se izleti u Santa Klaru gde se nalazi Mauzolej Če Gevare u kome su sahranjeni njegovi ostaci, kao i ostaci njegovih saboraca. Tu je i ogromna statua Če Gevare, kao i večni plamen koji gori u njegovu čast, a zapalio ga je Fidel Kastro.

Osim Santa Klare, izleti se organizuju i do kolonijalnog gradića Trinidad, na Karipskom moru, koje je tipično primorsko kubansko mesto i nalazi se pod zaštitom UNESCO-a. Takođe se mogu obići i ostrva Kajo Largo i Kajo Koko.

Dominikanska Republika

Savršeno mesto za sve one koji žele da se opuste na dugim peščanim plažama, da se kupaju u tirkiznoplavom moru, pravo tropsko bekstvo Dominikana je inspirisala i čuvene filmove „Pirati sa kariba“ koji su snimani na njoj.

Smeštaj u Punta Kani, odnosno Bavaru na Atlantskom okeanu odakle se može otići na izlet na Bajahibe i La Romana na Karipskom moru, nudi neke od najboljih all inclusive rizorta na svetu. Dominikana je popularna destinacija za mladence, a vole je i porodice sa decom. Rizorti su veliki, sa nekoliko bazena, restorana sa različitom internacionalnom kuhinjom, na plažama nema gužve, a usluga je na zavidnom nivou.

Indijski okean

U Indijskom okeanu nalaze se neka od najlepših ostrva na svetu kao što su rajske oaze Maldivi, Sejšeli, Mauricijus i Zanzibar. Sva ova ostrva nude nešto jedinstveno, od plaža za opuštanje, do uzbudljivih aktivnosti na otvorenom i u moru.

Barselona, Lisabon, Porto

Barselona je jedan od najpopularnijih turističkih gradova u Evropi, grad koji nudi nešto za svakoga. Sa svojim bogatim kulturnim nasleđem, živopisnom atmosferom, ukusnom hranom, poznatim noćnim životom i prelepim plažama, Barselona takođe nije ni previše skup grad.

Od nedavno iz Beograda se avionom može otići u Lisabon i Porto, destinacije koje zbog svoje Mavarske zaostavštine pružaju nešto sasvim drugačije u Evropi. Glavni grad Portugalije Lisabon sav je u brdima i kaldrmi, tu je nastao fado, tradicionalna portugalska muzika koja se izvodi do kasno u noć po barovima i klubovima.

Porto je drugi po veličini grad u Portugaliji i poznat je po portu, slatkom vinu koje se proizvodi u ovom regionu.

Agencija COCO Travel koristi samo pouzdane i renomirane tur-operatore, svojim klijentima pruža sve potrebne informacije i dokumentaciju, a na prvom mestu im je  da su putnici zadovoljni i da im se vrate. Uvek su spremni da pomognu klijentima u planiranju i realizaciji turističkog putovanja i posvećeni su tome da njihovi putnici odu na nezaboravan odmor na kome je sve bilo u savršenom redu.

Za više informacija o ponudama posetiti sajt https://cocotravel.rs/

Piše: Bojana Ilić

Đovani ima 14 godina i dolazi iz Milana. Na turi je sa roditeljima i starijim bratom koji razume prirodu posla turističkog vodiča i sve što ide uz to, za razliku od Đovanija

„Kada se vratim kući, trebalo bi da napišem sastav o tome gde sam bio preko raspusta, šta sam sve video, šta sam novo naučio i koga sam upoznao. Nastavnica mi je rekla da ako nemam nešto lepo da kažem bolje je da ćutim. „Ćutanje je zlato“. Priznajem, to mi teže ide. Kada putujemo, u kofer treba da spakujemo pozitivne misli i malo vedrine. Takođe, nastavnica kaže da hoće da čuje lepe stvari i o tome da čita. Lepe misli treba da budu važan deo svakodnevice i da u ljudima tražimo njihovu pozitivnu stranu.

Pisaću o šahistima sa Kalemegdana, njihovom izrazu lica kao da žive u nekom paralelnom svetu, to mora da je interesantno kada znaš da igraš šah. O tome kako vlasnici pasa ne drže pse na povocu već ih puštaju da trče po parku.

Da znaš da ću i o tebi da pišem Majo, opisaću tvoj šešir, ogrlicu i kako voliš vesele boje. Kladim se da ne voliš crnu boju. Primetio sam da ovde žive visoki ljudi, verovatno ste zbog toga dobri u košarci. Sećam se onoga čoveka što se drao i ljutio u restoranu. O njemu neću da pišem. On jadan nije znao da kanališe svoj bes i ponašao se kao neko dete. Ja sam se tako ponašao kada sam bio mali, to sam prevazišao, jer to je razlika između zrele i nezrele osobe.

Ti moraš da dođeš u Milano, ja ću sve da ti pokažem kao i ti nama. Odvešću te na vidikovce, tamo sam bio sa školom. Ali tamo nećemo ići kada je loše vreme, onda se vidi samo smog. Čekaćemo sunčan dan. Odvešću te u botaničku baštu. Tamo ćeš biti oduševljena i tvoje oči će biti pune lepote, prizor je nestvaran zbog usklađenosti zemlje i neba na jednom mestu. Nikada ne bi verovala da je sve to u jednom gradu. Ja znam gde se jede najbolja pancerota u Milanu. To je blizu moje škole. Tamo je uvek veliki red kao kod vas kada smo čekali za burek. Burek mi se više sviđa. Ne znam da li ću o tome da pišem. Razmisliću. Vaš jogurt mi se baš mnogo svideo, o tome ću pisati sigurno. Ovog leta deda me je vodio na pecanje, dugo smo čekali da riba zagrize. On mi je rekao da se tako uči da budemo strpljivi. Ja baš to ne razumem, da čekaš ceo dan, ali neka mu bude. Valjda on zna bolje.

Posle ovog putovanja idemo na more. Tamo ćemo sedeti na plaži pred zalazak sunca, gledati u more i slušati zvuk talasa. Kao prošle godine. Mama kaže da je to zadovoljstvo kao kada piješ aperitiv. Nemoj nikome da kažeš, ja sam probao aperitiv. Neka to bude tajna.

Dođi u Milano, ne znam da li ću moći da budem sa tobom ceo dan kao ti sa nama jer moram u školu, ali ću se potruditi da ti ne bude dosadno. Samo ti dođi.“

Pronađite dete u sebi

Leticija (82) je penzionerka iz Rima, nekadašnja profesorka istorije umetnosti.

Njeni korisni saveti uticali su na plan i program boravka u Rimu.

„Treba više vremena da provedete u prirodi, idite u javni park u kvartu Monteverde, posetite vilu Pamfili, zatim vilu i park Borgese. Pustite misli da lutaju, pustite mašti na volju, jer je bliska povezanost između sanjarenja i kreativnosti. Šetajte se tamo što više i nikada ne idite istim putem, uvek birajte različite putanje. To važi kada idete od kuće do autobuske stanice. Promena mesta boravka prija, novi mirisi, ukusi utiču na našu maštu i zato treba da pronađemo dete u sebi, neiskvareno i dobro i onda možete da kažete da ste ispunili dan. I da, umalo da zaboravim, ono što bih takođe mogla da preporučim je Galerija savremene umetnosti, tamo treba svi da idu i vide kako mladi danas razmišljaju. Treba razumeti mlade ljude, njihove želje i potrebe. Ne treba ih sputavati, osuđivati, smatrati manje vrednima, već shvatiti moderno vreme. Svi oni koji ih kritikuju sami tim činom pokazuju da ništa ne razumeju i da ih je vreme pregazilo. Vremena se menjaju. Kada sam ja bila mlada pričalo se da smo dekadentni, da od nas ništa dobro neće izaći. Takvi ljudi živeli su u prošlosti.

Umetnički izražaj je danas drugačiji. Mladi su pametniji od nas, oni bolje znaju šta je njima potrebno, jer razumeju sadašnjost. To se najbolje vidi u galeriji savremene umetnosti.

Ceo svoj radni vek radila sam sa mladim umetnicima i moja misija je bila da podstaknem njihovu maštu i da je usmerim, ali ne da je menjam.

Eto tako… Ako vam još neki savet zatreba, imate moj broj i slobodno me pozovite.“

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Sigurno ste već mnogo puta putovali Zapadnom Srbijom, baš kao i ja. I svaki put, baš svaki put, očaran sam lepotom ovih krajeva. Bilo da je u pitanju Tara ili su to zlatiborska sela, predivni pašnjaci Peštera ili vodopadi Sopotnice i pogled sa vrha Kamene gore, obale prelepog Rzava ili kanjon Uvca, uvek ima ponešto novo što se da otkriti. I uvek neki novi predeli, neki novi, divni ljudi i priroda koja oduzima dah, puni baterije i krepi duh i telo. I dok jedni vide progres u nekim velikim infrastrukturnim projektima, postoji uvek ona grupa ljudi koji budućnost vidi u razvoju malih seoskih domaćinstava i parkova prirode u kojima zaista možete pronaći raj zemaljski. Da, ja sam jedan od njih

I kao nastavak priče koju smo započeli pre više od dvanaest godina, kada smo povezali seoski turizam i kamping, dva atraktivna turistička proizvoda u jednom, danas ponovo otvaramo ono što bi trebalo da se pretvori u „Camping Friendly Zone Zapadna Srbija“.

Ovog leta pokrenut je novi projekat koji je započeo u julu i trajaće 18 meseci.

Realizuju ga partnerske organizacije iz Bosne i Hercegovine (Regionalna razvojna agencija NERDA, Grad Tuzla i Turistička zajednica Grada Tuzle) i Republike Srbije (Turistička organizacija Zapadne Srbije) i doprineće unapređenju turističkih proizvoda i usluga u pograničnom području kroz poboljšanje turističke infrastrukture, izgradnju kapaciteta i umrežavanje pružalaca turističkih usluga, kao i promociju novih turističkih usluga.

Kako to u praksi treba da izgleda?

Ljubitelji prirode i boravka na otvorenom dobiće novih devet lokacija za izlete, rekreaciju i „light“ kampovanje. Imaće mogućnost da uživaju u blagodetima prirodnih lepota ovih krajeva od izletišta do izletišta i da kampuju na lokacijama koje će biti opremljene ložištima za vatru, parkovskim mobilijarom i osnovnom kamping opremom koju će moći da iznajme na licu mesta (šator, podmetači).

Ovo je tek početak…

U pitanju je devet lokacija u devet opština:

1. TO Kosjerić: Vodopad Skakavci i Brdo grad
2. TO Požega: Lokacija napuštene OŠ u selu Rupeljevo
3. TO Arilje: Lokacija na samoj obali Rzava
4. TO Bajina Bašta: Planinarski dom Rastište
5. TO Mokra gora: Lokacija “Spomenik Parna lokomotiva”
6. TO Zlatibor: Lokacija će biti određena
7. TO Prijepolje: Lokacija u selu Jabuka
8. TO Nova Varoš: Postojeće izletište Vilovi (Rijeka)
9. TO Sjenica: Lokacija nadomak izvora Đurđevica

A sada sledi još jedna moja „šta bi bilo kad bi bilo“ priča. Zamislite to ovako. Odlučili ste da probate ovaj proizvod i dolazite u turističku regiju Zapadna Srbija, sami, u paru sa voljenom osobom, porodično, sa decom, ili kako god, sa namerom da uživate u prirodi, ukusnoj i kvalitetnoj hrani, u rekreaciji svih vrsta. Dolazite recimo na sedam dana.

Ulaskom u regiju, na prvom „punktu“ ili u prvoj opštini na koju nailazite, stajete pored jedne zanimljive brvnare i kupujete svoju „turističku vinjetu“. Turistička vinjeta je kartica, tj. aktivacioni kod za aplikaciju koju ste instalirali na svom pametnom telefonu. Kao da ste platili neku vrstu paušalnog iznosa. U zavisnosti od broja dana, u našem slučaju sedam, i u zavisnosti od vrste odabranog paketa, imate mogućnost da se narednih dana krećete po celoj regiji. Možete sami kreirati svoj itinerer i odabrati sedam lokacija gde ćete zanoćiti, zaroštiljati, odmoriti se – obići ceo kraj. Na primer, krenuli ste od Kosjerića, preko požeškog kraja, pa preko Arilja do Zlatibora, ka Mokroj gori, pa potom preko Tare do Perućca. Već ste videli sto čuda i udahnuli miris predivnih planina i reka, a niste videli ni 5%. Proveli ste sedam noći kampujući na predivnim lokacijama. U nekom drugom scenariju ćete možda južnije, do Nove Varoši i kanjona Uvca, pa do Sopotnice i Kamene gore, a teško da ćete imati vremena da stignete i do Sjenice, Peštera i napijete se vode na „muškom izvoru“ podno Trojana, ili možda do Golije, za samo sedam dana. U nekom trećem scenariju provešćete mnogo više vremena u ariljskom kraju, možda ćete učestvovati u berbi trešanja, borovnica, malina, kupina, jabuka, kupaćete se u predivnom Rzavu. U nekom četvrtom obilazićete Kamenu goru i splavariti Limom, u nekom petom se spuštati nizvodno Drinom itd.

Dakle, itinerera je mnogo, mogli bi danima da sedite i smišljate itinerere, a sve u skladu sa sopstvenim afinitetima, fizičkom kondicijom i budžetom. Možete da izaberete neke već predefinisane itinerere. Neki od njih su za ozbiljne planinare, dok su drugi za „teške rekreativce“, neki su za mlađe, neki su za starije. Neki su samo za parove. Mašti na volju…

No, zamislite dalje, krećete se biciklom, pešačite, veslate ili jašete. Automobil ste ostavili na ulasku u regiju. NE TREBA VAM. Nosite samo neophodnu opremu jer vas uz put očekuju brojna seoska domaćinstva gde možete obedovati, okrepiti se i kupiti neophodnu hranu za nastavak puta, a sve drugo imate na raspolaganju zbog toga što ste kupili paket koji to podrazumeva – vaš kod vam donosi prenoćište i iznajmljivanje opreme tokom sedam dana.

Možete prenoćiti u bilo kojem kampu koji se nalazi na mapi i koji ima oznaku CAMPING FRIENDLY WESTERN SERBIA. Neki kampovi su u okviru seoskih domaćinstava, poljoprivrednih gazdinstava, neki su pak na atraktivnim mestima gde su napuštene škole revitalizovane u moderne kampove/planinarske domove, neki su na teritoriji prirodnih rezervata, nacionalnih parkova, parkova prirode. Neki su uz obale jezera, reka, u blizini kulturno-istorijskih spomenika. Neki su u voćnjacima. Neki su na livadama, neki na padinama. I svaki kamp ima svoju priču, i svi su pod istom zastavom.

A u kampu…

U svakom kampu vas čeka kamping oprema (odlični šatori i udobni podmetači), dovoljno je da imate svoju vreću za spavanje. U svakom kampu postoje kontejneri za odvajanje reciklažnog otpada (mahom ambalaže koja završava u našim šumama, jezerima, rekama). U svakom kampu imate nekoliko lokacija za roštilj, „sojenica“ sa klupama za sedenje, a jednostavni (od drveta) toalet blok (tuš, WC, umivaonik) poseduje bio prečišćivač koji prerađuje fekalije i ispušta samo tehničku (čistu) vodu u zemlju ili obližnji potok. Brvnara u kojoj ćete iznajmiti opremu, snabdevena je solarnim panelima i možete napuniti baterije telefona ili foto aparata. U kampu možete natočiti čiste izvorske vode, kupiti domaće proizvode, voće, povrće. Možete se okupati u obližnjoj reci, jezeru, možete učestvovati u seoskim radovima (košenje, sadnja, branje…), možete uživati u čitanju knjige ili jednostavno u leškarenju u nekom dobrom hemoku koji ste razapeli između dva stabla. U kampu možete slobodno pustiti decu da se tokom celog dana igraju i druže sa drugom decom, da provedu vreme na otvorenom, na čistom vazduhu, pod zvezdanim nebom, uz logorsku vatru, bez telefona u rukama.

Sistemom ocenjivanja korisnika, kampovi koji su u sastavu CAMPING FRIENDLY WESTERN SERBIA mogu biti realno ocenjeni i naravno, što kamp ima bolje ocene, to će sve više biti onih gostiju koji će želeti da baš ti kampovi budu na njihovom itinereru. Lokalna seoska domaćinstva u blizini kampa imaće priliku da kamperima/izletnicima ponude svoje proizvode – od hleba i peciva, preko svih vrsta mesnih i mlečnih proizvoda, do poslastica, voća i povrća, rakija, sokova. Sve može da koordinira lokalna turistička organizacija ili mesna zajednica.

Koncept je jednostavan. Održiv. Ovo nije masovni turizam, a ipak može biti sjajan način da privučemo ekološki odgovorne goste, da zadržimo zdravu zemlju, vodu, da omogućimo selima da opstanu, da dedovinu ne prodamo, da obezbedimo neki dobar život. Jer, često volim da kažem, kad hiljadu ljudi kroči na jednu livadu, tu trava više ne raste na isti način. Dakle, ne masovno, nego individualno, personalizovano. Ovo nije proizvod za široke mase, ovo je ekskluzivni proizvod koji je ekonomski privlačan za sve one koji tragaju za ovakvom vrstom odmora, a takvih (nas) je danas sve više.

A za sve to nam trebaju mladi ljudi, treba nam obrazovanje.

Trebalo bi obrazovati nove generacije koje će biti spremne da sačuvaju sve ove gore navedene prirodne resurse od zagađenja i devastacije, generacije koje će umeti da pretvore ovakve zone u rajske turističke oaze i da ih čuvaju kao malo vode na dlanu, da posmatraju to kao čistu ekskluzivu koja može da se naplati.

I možda zvuči kao utopija, ali moguće je. Treba nam malo manje halapljivosti i preusmeravanje ogromnih sredstava koja su utrošena u izgradnju neadekvatnih smeštajnih objekata koji narušavaju kvalitet životne sredine. Treba nam preusmeravanje energije, resursa, sredstava – u nekom drugom, novom, zdravom pravcu.

Neko bi rekao da je potrebno mnogo toga da bi ovo „ŠBBKBB“ ovako izgledalo i da bi sve dobro funkcionisalo. A ja bih na to dodao da su pre svega potrebni dobri i pametni ljudi, osvešćeni ljubitelji i čuvari prirode. Setim se uvek odgovora jednog francuskog novinara i publiciste, na pitanje šta je potrebno za razvoj turizma u jednoj zemlji: „Potrebne su samo dve stvari: politička volja i putna infrastruktura“. Putovati se može na razne načine, a nakon pandemije sve govori da je dobar pravac onaj koji podrazumeva razvoj pešačenja i bicikliranja, kao oblika kretanja. Dobrom kampanjom i ozbiljnom postavkom, ovaj proizvod bi mogao da bude jedan od atraktivnijih turističkih proizvoda u Evropi. Vreme kada će svi hrliti u prirodu jer su gradovi postali teskobni, zagađeni i naporni za život, je već tu. Danas.

Tekst: Vladimir Đumić

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.