Možda ne zvuči mnogo uzbudljivo, svi smo bili tamo, nije „skriveni biser“, ali Budimpešta je grad koji vas nikad neće ostaviti na cedilu. Možda će duvati vetar, možda će biti hladno, ali zato je tu bogata mađarska kuhinja koja greje kosti i dušu, vrhunska vina, omiljeni slatkiši, a ima i jake rakije palinke. Prelepi muzeji i galerije, izuzetan zoološki vrt, cirkus sa redovnim repertoarom, divne katedrale, bajkoviti stari Budim, mnoštvo mostova, Dunav, nekoliko vrhunskih bazena sa termalnom vodom, pa šta čoveku više treba? Budimpešta je zicer za dobar provod!

Kao i Beograd i Beč, i Budimpeštu su osnovali drevni Kelti, da bi tu zatim došli Rimljani i sagradili utvrđeni grad Akvinkum. Kada su na ovo područje stigli Huni, od 9. veka Budim je kraljevski grad, a Pešta se razvila kao trgovačko naselje na suprotnoj obali Dunava. Danas je Budimpešta metropola u kojoj živi nešto manje od dva miliona stanovnika.

Budim

Stari grad Budim, ili Buda, smešten na brdu s pogledom na Dunav, predstavlja istorijsko srce Budimpešte i pod zaštitom je UNESCO-a. Tu se nalaze Budimski dvorac, Matijina crkva (Mátyás-templom) prekrasna gotička katedrala iz 14. veka kao i Ribarski bastion sa sedam tornjeva koji predstavljaju sedam plemena osnivača Mađarske. Kaldrmisane ulice, starinske očuvane kuće, šarmantni trgovi, skriveni sokaci, mnoštvo restorana i kafića sa panoramskim pogledom na Dunav i Peštu, Budim je magično mesto bogate istorije i kulture.

Pešta

Iz Budima do Pešte stiže se prelepim Sečenjijevim lančanim mostom iz 1849, a kada se pređe Dunav, u Pešti nas dočekuje plejada spektakularnih zgrada, od neoklasičnih palata do secesijskih dragulja. One se uglavnom nalaze u strogom centru grada i mogu se obići i za jedan dan (ako baš žurite).

Parlament, simbol Budimpešte, dominira obalom Dunava i oduševljava posetioce. Građen je u stilu neogotike, a sa svojim tornjevima, šiljcima, ukrasima i bogato dekorisanom fasadom ostavlja nezaboravan utisak.

Bazilika Svetog Ištvana (Szent István-bazilika) najveća crkva u Budimpešti i jedna od najvećih u Mađarskoj, neoromanička je građevina posvećena prvom ugarskom kralju, Svetom Stefanu (Ištvanu). Ovo je najviša građevina u gradu, sa kupolom visokom 96 metara.

Trg heroja je nezaobilazna destinacija za svakog ko je došao u Budimpeštu. Ovaj ogromni trg u centru grada okružen je istorijskim zgradama i spomenicima, a u središtu trga nalazi se „Milenijumski spomenik“ koji je izgrađen 1896. godine u čast hiljadu godina od dolaska Mađara u Panonsku niziju.

Rafaelo, Da Vinči, Renoar, Van Gog…

Ono što mnogi ne znaju kad idu u Budimpeštu jeste to da njihov Muzej lepih umetnosti (Szépművészeti Múzeum), koji se nalazi na Trgu heroja, poseduje zaista impresivnu kolekciju umetnina, od drevnog Egipta i antike, preko renesansnih i baroknih majstora do čuvenih impresionista. U stalnim postavkama izložena su dela umetnika kao što su Đorđone, Rafaelo, Leonardo da Vinči, Ticijan, El Greko, Velaskez, Goja, Rembrant, Mone, Renoar, Van Gog, a ima i značajna kolekcija skulptura Ogista Rodena.

Vaci ulica

Obilazak Budimpešte je nezamisliv bez šetnje Vaci ulicom, najpoznatijom u gradu i jednom od najpopularnijih turističkih atrakcija. Proteže se dužinom od oko 1,5 km, od Trga heroja do Mosta slobode i prepuna je prodavnica, restorana, kafića i barova, a predstavlja i centar gradskog života.

Gulaš, tokajac i kolači

Budimpešta ima širok izbor restorana za svaki ukus i svačiji džep, a ima i nekoliko restorana sa Mišelinovom zvezdicom. Mađarska kuhinja je bogata, ukusna, a porcije su poštene, nećete ostati gladni. Posebna priča su slatkiši, a u toj priči nezaobilazan je „Kafe Žerbo“ (Café Gerbeaud), jedan od najpoznatijih i najstarijih kafića, koji je bio čuven po svojim kolačima još u 19. veku. On se inače nalazi u centru, vrlo blizu Vaci ulice.

Porodični provod

Budimpešta je poznata po svojim termalnim kupalištima i akvaparkovima, savršenim za relaksaciju i zabavu. U gradu se nalazi i jedan od najstarijih cirkusa na svetu  „Veliki budimpeštanski cirkus“ sa redovnim repertoarom, smešten u prelepoj zgradi iz 19. veka. Zoološki vrt je dom velikog broja životinja iz celog sveta – tigrovi, lavovi, pande, pingvini, nosorog, gorile, ajkule, raže…

Bilo da idete poslovno ili na odmor, bilo da ste mladi ili stari, Budimpešta je savršeno rešenje – od prekrasne arhitekture do banjskih kupališta i zabavnih parkova, a sve to povezano metroom i povoljno, Budimpešta ima nešto za svakoga.

Tekelijanum i crkva Svetog Đorđa

Srbi u Mađarskoj žive još od srednjeg veka, Despot Stefan Lazarević je imao kuću u Budimu (na kojoj danas stoji spomen-ploča), a u Pešti je 1826. osnovana i Matica srpska. Vrlo blizu Vaci ulice, u samom centru nalazi se srpska pravoslavna crkva Svetog Đorđa iz 18. veka, vredna građevina baroknog stila.

Takođe u centru grada, u ulici Király 19-21 smešten je Tekelijanum, zadužbina Save Tekelije iz 1838. godine namenjena školovanju srpske dece, među kojima su bili i Nikola Tesla, J.J. Zmaj, Isidor Bajić… U ovoj prelepoj palati neoklasicističkog stila danas se nalaze Srpska gimnazija „Nikola Tesla“, đački dom, muzej, knjižara. 

Piše: Bojana Ilić

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Svet turizma se stalno razvija, kao i načini kojima se kompanije povezuju i trguju. Sektor poslovnih putovanja, na primer, neprestano raste – zbog globalizacije, povećanih budžeta za korporativna putovanja i sve većeg broja ljudi koji rade na daljinu, očekuje se da će do 2027. potrošnja na poslovna putovanja dostići neverovatnih 1,8 biliona dolara. Turistička industrija se zato neprestano prilagođava, evoluira i pojavljuju se novi trendovi, a jedan od najnovijih je sve veći broj profesionalnih sajmova posvećenih turizmu

B2B (business-to-business) sajam/radionica u stvari je specijalizovan događaj koji nudi ciljanu i efikasnu platformu turističkim agencijama, hotelima, avio-kompanijama, korporacijama za brže i delotvornije sklapanje poslova i partnerstava. Ovi događaji su posebno dizajnirani za kompanije u turističkoj industriji.

U poređenju sa tradicionalnim B2C (business-to-consumer) sajmovima, B2B ima ciljanu publiku, što znači da kompanije ne gube vreme i novac na sastanke sa „nekvalifikovanim“ potencijalnim klijentima.

Matjaž Žigon, direktor službenog predstavništva sajmova za Alpe-Adria region, Poljsku, Nemačku i Tursku, koji zastupaju najznačajnije međunarodne sajmove u Veroni, Milanu, Riminiju, Pordenoneu i Bolonji, kaže da su tokom godina menjali koncept i da sve više organizuju sajmove na principu B2B za koje neprofesionalni posetioci ni ne mogu da kupe ulaznicu.

– Sajam „Vinitaly“ smo sa stotinu i pedeset hiljada ljudi smanjili na 80.000, a to smo mogli da uradimo jer smo imali jasan koncept. Ako sajam ima dobre posetioce, imaće i dobre izlagače. U stvari, pravi klijent sajma jeste posetilac, njemu se treba posvetiti, jer on je kupac. Mi godišnje imamo rast izlagača oko trideset odsto, upravo zbog toga što imamo dobre posetioce – kaže Matjaž.

Filtrirano tržište

Za razliku od sajmova orijentisanih na široku lepezu potrošača, B2B sajmovi služe specifičnoj publici profesionalaca. Ovakav filtrirani fokus omogućava ciljane interakcije, personalizovano umrežavanje, brže sklapanje poslova jer izlagač ne mora da se probija kroz more nepotrebnih kontakata.

Marketinška agencija Usta Nova iz Beograda specijalizovala se za organizaciju događaja u vezi sa turističkom industrijom i predstavljanjem destinacija.

– Za Slovenačku i Francusku turističku organizaciju uradili smo do sada nekoliko B2B radionica, a nakon pandemije napravili smo i svoja dva brenda (TU Ski&Spa i TU Sun&Sea workshop), koji su posvećeni zimskoj, odnosno letnjoj sezoni. Poenta naših B2B radionica jeste da izlagači na jednom mestu i u jednom danu predstave svoju ponude pažljivo biranim bajerima (turističke agencije i kompanije). Za sada su izlagači od Austrije do Kipra, a bajeri turističke agencije iz Srbije i regiona. Takođe, na naše događaje pozivamo predstavnike kompanija koji su u njima zaduženi za organizaciju korporativnih događaja, bilo da su to tim bildinzi, prezentacije proizvoda i usluga, proslave ili off-site sastanci menadžmenta. To je idealna prilika da se na jednom mestu povežu sa hotelima. Na svakom workshop-u imamo sve više izlagača, jer se pokazalo da su ovakvi događaji veoma korisni za obe strane. Takođe, pored svega pomenutog, organizujemo FAM Trip-ove na kojima se predstavnici turističkih agencija i kompanija upoznaju sa blagodetima određenih destinacija koje kasnije mogu prezentovati svojim putnicima ili zaposlenima ukoliko se radi o kompaniji. Ove godine smo već organizovali pet takvih putovanja po regionu – objašnjava Miroslav Mladenović, direktor Usta Nove.

Lični kontakt

B2B sajmovi nude jedinstvenu priliku za interakciju licem u lice i izgradnju odnosa. U sve digitalnijem svetu, lično poznanstvo je od neprocenjive vrednosti za dugoročna partnerstva i negovanje poverenja u industriji.

– Posle korone se pokazalo da ljudi komuniciraju na direktnom kontaktu. Ipak, smatram da bi B2B sajam bio najefikasniji, ne treba da bude na površini većoj od 100.000 m², jer sve preko toga teško je obići – smatra Matjaž.

Ivana Macuka, menadžerka prodaje i marketinga „Lazure Hotel & Marina“ u Meljinama, na Crnogorskom primorju, kaže da više voli B2B sajmove jer su to filtrirani događaji.

– Kad idete na B2C događaj, često tu ima ljudi koji su zainteresovani za odlazak u Egipat, ne za Jadran, a kad dođem na specijalizovani workshop, tu je sve filtrirano, dolaze bajeri koji rade region i bude najbolje uloženo vreme i povrat. Osim toga, uvek je dobro videti ljude uživo. Iako naša tržišta nisu velika, uglavnom se svi poznajemo, mi hotelijeri iz Crne Gore često se viđamo na nekom sajmu ili radionici, jer u Crnoj Gori ne stižemo. Dobro je da se vidimo, da čujemo ko je šta radio, ko je kakav problem imao i kako ga je rešio – objašnjava Ivana.

Budućnost sajmova

Veliki svetski sajmovi u Berlinu, Londonu, Parizu jesu veliki organizmi koji dugo traju, pa tako ne mogu lako da nestanu.

– Veliki sajmovi opstaju jer su to svetska okupljanja. Sajam turizma u Milanu je ogroman, iako je B2B, ali tu dolaze čuveni hoteli, konkurencija je jaka, ima mnogo stranaca, u suštini dolazi se zbog novih kontakata – kaže Matjaž.

Ipak, naši sagovornici se slažu da su ovakvi sajmovi ostavština iz prošlosti, iz vremena pre digitalizacije.

– To je imalo svoj smisao, naročito za daleke destinacije, kad se prodaje ceo aranžman sa transferom. Sajmovi zavise i od tržišta, tj. od zemlje u kojoj se održavaju. Nemci i Austrijanci još uvek vole da dođu na sajam, da dobiju brošuru, dok Hrvati uopšte tako ne biraju svoja putovanja, i turističkih sajmova u Hrvatskoj skoro da više ni nema. A mlađi ljudi uglavnom vole sve sami da organizuju – objašnjava Ivana.

Na velikim B2C sajmovima lako je izgubiti se u šarenilu i moru informacija, dosta je teško pronaći konkretan proizvod/uslugu za kojim se traga.

– Ovi sajmovi služe prvenstveno dobijanju ideje o samoj informaciji, ali organizacija je stihijska, teško je ostvariti pravi kontakt, uloži se previše vremena za mali rezultat. Veliki međunarodni sajmovi jesu poslednjih godina skromno uveli B2B segment, ali zbog prirode učesnika (izlagača i bajera) to slabo funkcioniše. Zbog visoke cene izlaganja, nedovoljne efikasnosti i efektivnosti vremenom će se ovi sajmovi ili promeniti ili nestati… Ali do tog trenutka ćemo još sačekati – smatra Filip Kustura direktor Serbia Incoming DMC.

Turistička industrija nastavlja da se prilagođava promenljivim trendovima putovanja i tehnološkom napretku, a s obzirom na to da specijalizovani, B2B događaji pružaju jedinstvenu priliku za umrežavanje, izgradnju odnosa i poslovanje sa potencijalnim partnerima iz celog sveta, B2B sajmovi igraju sve važniju ulogu.

– B2B sajmovi i radionice u našem regionu jesu relativno noviji trend, ali oni predstavljaju budućnost povezivanja u turističkoj industriji. Mnogim izlagačima i bajerima više odgovara ovakva vrsta događaja, jer tu oni održe sastanke i dogovore poslove. Na izlagačima je da zatim urade follow up, pošalju ponude svima onima sa kojima su imali sastanke i ponude neke bolje uslove – smatra Miroslav.

Poslovna putovanja jača nego ikad

Pandemija je promenila mnogo toga u turizmu, a termin bleisure (business+leisure) sve se češće pojavljuje. Za one koji ne znaju, da ga prevedemo – odeš na službeni put, pa se posle završenih poslova privatno provodiš. Ništa novo. Međutim, digitalizacija i pandemija povećale su broj ljudi koji rade na daljinu, pa tako „službeni put“ može da potraje i nekoliko meseci, što dobro znaju mnogi hoteli, kako u gradu, tako i na moru. Statistike govore da se u današnje vreme oko četrdeset odsto poslovnih putovanja može računati u bleisure. A na osnovu dosadašnjeg rasta poslovnih putovanja, prognozira se da će poslovna putovanja u 2024. dostići 2019, a da će do 2027. porasti na 1,8 biliona dolara.

Ovakvo, promenljivo tržište zahteva i prilagodljiv turistički sektor, sve je više specijalizovanih turističkih agencija koje se fokusiraju na određenu klijentelu, a B2B događaji su idealni za profesionalce iz turističke industrije.

– Na međunarodnim B2B sajmovima i radionicama moja agencija nastupa kao izlagač (DMC) prema stranim kompanijama koje planiraju određene MICE aktivnosti, a među zemljama koje su u njihovom užem izboru nalazi se i Srbija. Pre samog B2B događaja, imamo priliku da se upoznamo sa hosted bajerima, sagledamo njihove profile, način rada, te unapred pripremimo našu prezentaciju da najbolje odgovara njihovom profilu. Nakon sastanka napravimo follow up i u nedeljama koje slede, bliže definišemo načine saradnje. Ovakvi događaji su izuzetno efikasni jer statistički posmatrano, sa više od pedeset odsto klijenata sa kojim se sretnemo, ostvarimo saradnju – zaključuje Filip Kustura.

Piše: Bojana Ilić

Iako je snega na švajcarskim planinama sve manje, Švajcarci imaju „plan B“ za opstanak turizma. Oni sada posebnim akcijama privlače bogatu klijentelu nudeći vrhunski luksuz na manje konvencionalan način

Klimatske promene uticale su nepovoljno i na švajcarske Alpe, a klasični zimski sportovi postaju sve manje bitni u turističkoj ponudi. Umesto toga, Švajcarska nudi turistima izlete specijalnim premijum gondolama i skupe satove po kojima su i najpoznatiji.

Cermat u Valesu je srce švajcarskog alpskog turizma. Planina Materhorn i legendarne skijaške staze decenijama su privlačili goste sa svih strana sveta. Nedostatak snega i nemogućnost za zimske sportove uticali su na to da zimska ponuda bude su sve složenija.

Skijanja ima sve manje, bar onog po kom su čuveni. Održavanje skijaške infrastrukture postaje sve teže, zahtevnije i pre svega sve skuplje jer zahteva dodatnu opremu za proizvodnju veštačkog snega. Domaćini su se dosetili pa su svojoj tradicionalno bogatoj klijenteli ponudili novu atrakciju, Matterhorn Alpine Crossing. U pitanju je spektakularna luksuzna žičara koja vodi preko glečera Teodul do Servinija u Italiji.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Matterhorn Zermatt Bergbahnen (@zermattbergbahnen)

Matterhorn Alpine Crossing je izlet koji uključuje planinu i sneg, ali ne i glomaznu opremu. Gosti u odelima ili običnim cipelama mogu preći preko Alpa na luksuzan način. Povratna karta u novim modernim gondolama ukrašenim hiljadama sjajnih kristala košta 240 franaka po osobi.

Pored žičara postoje velika ulaganja u švajcarske planinske železnice. Gosti mogu vrlo brzo posetiti najpoznatije sadržaje Alpa, udobno i luksuzno. Jedna od najpoznatijih je linija Grindelwald – Jungfraujoch. Za posebne goste, Jungfrau železnice su postavile VIP salon i osnovale “Platinum Club”. Za “samo” 12.000 franaka, odnosno 18.000 franaka za dve osobe, članovi mogu u bilo koje vreme rezervisati VIP kabinu.

Hrvatska ima najspektakularniju obalu, saznajte više.

Železnice Jungfrau planiraju još spektakularnije stvari za budućnost. “Kuća satova’”, prodavnica luksuznih satova, biće izgrađena visoko na istočnom grebenu Jungfraua. Zgrada će izgledati kao sat, a prodavaće satove limitiranog i posebnog izdanja.

Ove dve akcije samo su deo novog paketa koje nude turistima, jer ta industrija mora da evoluira i prlagođava se vremenu koje dolazi. Takav slučaj je i sa našom zemljom, gde su vodeći planinski centri i hoteli prilagodili svoje ponude za sva godišnja doba, za sve vrste odmora, i poslovne i porodične.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Svake godine u Italiji se proizvede više od 40 miliona boca ovog žestokog pića. Pravi se od komine i pulpe grožđa. Legenda kaže da je rimski legionar, još u prvom veku nove ere, iz Egipta doneo aparat za destilaciju alkohola. Prema pisanju istoričara Luiđija Papo, godine 511. u regiji Furlanija uzgajivači grožđa, osim vina proizvode žestoko piće – grapu. Međutim, prva savremena destilacija parom počela je 1779. godine u destileriji Bartolo Nardini u mestu Basano del grapa

Ovaj šarmantni gradić sa 42.000 stanovnika, nalazi se na 30 kilometara od  Vićence i poznat je po starom drvenom mostu koji je projektovao Andrea Paladio 1569. godine. Smešten ispod planinskih vrhova Alpa, na prelepoj, bistroj reci Brenta, privlači brojne turiste raznovrsnim atrakcijama. Sam most datira iz 13 veka, ali ga je rekonstruisao i dizajnirao prema današnjem izgredu veliki Paladio, utemeljitelj savremenog arhitektonskog stila i konstrukcije. Ceo most je od drveta, natkriven je, dobro očuvan, ali i više puta obnavljan zbog čestih ratova u ovom kraju.

Basano del grapa je poput scenografije za film o životu u srednjem veku. Stare kaldrmisane ulice, većina zgrada iz perioda od 12 – 15. veka, drveni most koji spaja zelenu obalu sa srcem grada, dvorci, tvrđave, crkve i manastiri. Grad je prepun muzeja, luksuznih restorana, parkova sa vidikovcima, ali i destilerija koje proizvode grapu.

Grapa je autohtono italijansko piće zaštićenog imena. Nije dozvoljeno van Italije proizvoditi alkohol pod ovim nazivom. Samo se u Urugvaju pravi „grapamiel“ (grapa s medom) – no tamo ne važe evropski propisi. Veruje se da ime grapa potiče od regije Basano del grapa, te nije čudno što ceo ovaj grad predstavlja muzej ovog pića.

Grapa se pravi od pulpe i komine različitih sorti grožđa. Od procenta pulpe u masi, od ukusa grožđa, dužine odležavanja i vrste drvenih bačvi u kojima se čuva, zavisiće i kvalitet pića. Oni koji posete neku od destilerija, otkriće brojne tajne o proizvodnji grape. Za najkvalitetniju grapu koristi se isključivo pulpa bez komine. Mlada grapa puni se u flaše nakon dodatne filtracije od ostataka biljnih ulja. Većina pića šalje se na odležavanje u drvene bačve. Za lakše vrste, koristi se višnjino ili trešnjino drvo, dok jače grape stoje u hrastovim, jasenovim ili bagremovim burićima. Od svega ovog, postoje različite grape: govana – mlada, pitka odležala u staklenim ili prohromskim posudama; aromatika – dobijena od aromatičnih vrta loze; afinata – odležala u bačvama godinu dana; invećiata – flašira se nakon 1 – 2 godine u buretu; reserva – flašira se posle više od 2 godine; aromatizata – piće koje se naknadno, veštački aromatizuje nekim biljnim uljem.

Koliko je grapa važna za turizam grada, svedoči Muzej grape – Poli muzeo dela grapa osnovan 1993. Izložba je organizovana u pet celina i prikazuje istoriju tradicije pravljenja ovog pića, stare mašine za destilaciju, proces savremene proizvodnje, izložbu lokalnih kolekcija grape. U posebnoj prostoriji se mogu degustirati i kupiti pića destilerije Poli.

Basano del grapa privlači brojne turiste prevashodno drvenim mostom Ponte vekio, ali su brojne i druge znamenitosti koje treba videti. Sa starog Paladijevog mosta u grad se ulazi direktno uz destileriju Graperija Nardini. Ovde obavezno treba posetiti izložbu viševekovnih aparata za destilaciju i degustirati brojne grape (ulaz je besplatan).

Nedaleko odatle, stiže se na Piacu dela liberta – tipičan trg regije Veneto. Sa dva visoka postamenta, grad čuvaju zaštitnik mesta – San Basijano i statua krilatog lava Svetog Marka. Trgom dominira barokna katedrala San Đovani Batista sa gradskom lođom iz 15.veka. Oko trga, nižu se arkade kafića i prodavnica. Četvrtkom i subotom, trg postaje živopisna pijaca na kojoj se prodaju proizvodi ovog kraja: hrana, piće, odeća, obuća, umetnički predmeti, antikviteti… u danima velikih praznika, pijaca se širi na susedni trg – Piaca Garibaldi sa bazilikom San Franćesko – crkva zadivljujuće arhitekture 12. veka koja čuva vredne freske iz 15. veka.

Panoramom grada dominiraju zamak i tvrđava Elezini iz 12. veka. Sagradila ih je porodica Elezini kao svoj dom i utvrđenje za garnizon vojnika koji su ih čuvali. Unutar utvrđenja je crkva Santa Marija koju je biskup poklonio bogatoj porodici. Danas je kompleks u fazi dugogodišnje restauracije, te se može posetiti samo dvorište, crkva, ali i pozorište koje ima periodična gostovanja i predstave.

U centru grada nalazi se srednjovekovni manastir koji je pretvoren u gradski muzej. Izuzetno dobro opremljen, kako predmetima koji govore o istoriji i kulturi regije Basano del grapa (arheološke iskopine, stari novac, keramika, dragulji i nakit…), tako i vrednim slikama najvećih svetskih stvaralaca (Rembrant, Jakopo Basano, Spanjoleti, Antonio Kanova, Đanbatista Tijepolo…).

U Basano del grapa postoji još nekoliko zanimljivih muzeja. Muzej stakla i keramike u palati porodice Fabris sa vrednom kolekcijim bojenog stakla, porcelana i keramike. Potpuno neočekivano za ovaj kraj, u zelenilu predgrađa u vili Erizo, smešten je Hemingvejev muzej. Veliki pisac je tokom Prvog  svetskog rata u ovoj vili boravio kao vozač hitne pomoći. Kao zahvalnost, stanovnici ovog kraja su prikupili ogroman broj ličnih Hemingvejevih predmeta, knjiga i fotografija iz ratnog perioda – dovljno za muzej na dva sprata.

U prizemlju prelepe gradske palate iz 17. veka u kojoj su boravile brojne poznate ličnosti, poput Napoleona Bonaparte, smeštena je fascinantna kolekcija stare knjižare i biblioteke. Jedinstveni ambijent starog dvorca ukrašenog freskama i skulpturama, obogaćen je ogromnim brojem retkih knjiga. Karneval umetnosti na jednom mestu kompletiraju gostovanja muzičara koji koriste besprekornu akustiku kamenih odaja.

Basano del grapa je mesto za koje se mora odvojiti jedan dan boravka u regiji Veneto. Luksuzni restorani, ambijent srednjovekovnog grada umetnosti, stari drveni most, zelene obale reke Brenta, opojna grapa…

Tekst i foto: Branka Bošnjak

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.