21.7 C
Belgrade
subota, jul 12, 2025
ukucajte ovde...
Naslovna Blog Stranica 152

Najzdravije države za život: Slovenija na četvrtom mestu, a gde je Srbija?

Od
Redakcija
-
0
Ljubljana-Slovenija
Photo: iStock

Internet stranica money.co.uk sprovela je istraživanje na temu najzdravijih okruženja za život na planeti, odnosno najzdravijih država. Iz zemalja regiona, Slovenija se nalazi na visokom četvrtom, dok je Srbija na devetnaestom mestu

Istraživanje koje su najzdravije države za život je sprovedeno na globalnom nivou, i u obzir su uzeti svi faktori koji mogu uticati na kvalitet života ljudi, počevši od posledica pandemije koronavirusa, pa do ostalih svakodnevnih faktora, kao što su nivo gojaznosti građana, životni vek, troškovi života, nivo zagađenja ili bezbednost.

Slovenačka Istra, i posao i odmor, saznajte više.

U okviru poslednjeg istraživanja, dodati su kriterijumi kao što su dostupnost zdravstvene zaštite i broj medicinskih sestara za mentalno zdravlje, socijalnih radnika, psihijatara i psihologa u svakoj zemlji. Istraživanje je takođe uključivalo i prevenciju poremećaja mentalnog zdravlja i zavisnost o drogama, kao i ukupne zdravstvene izdatke u zemlji.

Najzdravije države za život u 2022. godini

Na osnovi istraživanja money.co.uk, najzdravija država je Japan, koju odlikuje pozitivna kolektivna svest o životu. Na drugom mestu je Švajcarska, za koju kažu da ima ubedljivo najzdravije okruženje za dugovečan život. Na trećem mestu se nalazi Kuba.

Od zemlja okruženja, najbolje rangirana je Slovenija na četvrtom, Hrvatska je na šestom, dok se Srbija nalazi na 19. mestu. Crna Gora je na 20. mestu na listi.

Lista najzdravijih 10 država za život izgleda ovako:

1. Japan

2. Švajcarska

3. Kuba

4. Slovenija

5. Jermenija

6. Hrvatska

7. Finska

8. Poljska

9. Belgija

10. Italija

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Poslovna putovanja se vraćaju

Od
Redakcija
-
0

Novi uvidi Mastercard Ekonomskog Instituta otkrivaju da potrošači koriste prednosti tradicionalnijeg načina putovanja u 2023. godini, dajući prioritet odmorima i otvaranju novih koridora širom sveta. Izveštaj Trendovi turističke industrije za 2023. donosi ključne uvide u globalno stanje putovanja, naglašeno promenljivim ekonomskim izgledima, upornim zahtevima potrošača i ponovnim otvaranjem kontinentalne Kine.

Suočeni sa ekonomskim preprekama, postpandemijsko preferiranje iskustava u odnosu na stvari i dosledna potražnja za putovanjima u slobodno vreme oblikuju 2023. U početku poslovna putovnja koja su zaostajala za putovanjima u slobodno vreme, pronašla su uporište u drugoj polovini 2022. godine, posebno u kulturama koje prioritizuju povratak u kancelariju. Uz neizvesnu ekonomiju koja pruža izvesne turbulencije na više tržišta, očekuje se da će ponovno otvaranje kontinentalne Kine podstaći globalni rast sa koncentrisanim uticajem u azijsko-pacifičkom regionu, prema procenama Mastercard Ekonomskog Instituta.

Ključna otkrića uključuju:

  • Odmori i poslovna putovanja rastu istim tempom. Globalno, putovanja u svrhu odmora i dalje su izražena, sa porastom bukiranih letova za otprilike 31% u martu 2023, u odnosu na isti mesec 2019. U drugoj polovini 2022. i početkom 2023. godine, rezervacije korporativnih letova sustigle su one za odmor u regionima sa jakom kulturom povratka kancelariji. Uvidi pokazuju da potražnja za sastancima uživo ostaje snažna, predvođena Azijom, Pacifikom i Evropom, uz rast troškova komercijalnih putovanja i zabave za 64%, odnosno 42%, u periodu od januara do marta 2023.
  • Ponovno otvaranje kontinentalne Kine koristi globalnom i azijsko-pacifičkom turizmu. Ponovno otvaranje Kine nakon strogih COVID regulacija dolazi u trenutku pozitivnog uticaja na ekonomiju iskustva, jer je nagomilana potražnja za putovanjima jak vetar u leđa. Do marta 2023. godine, potrošnja na iskustva iznoslia je značajnih 93% od onoga kolika je bila 2019, uprkos minimalnim putovanjima prošle godine. Ekonomije u azijsko-pacifičkom regionu imaju očigledne koristi od otvaranja Kine, imajući u vidu njihovu snažnu povezanost sa međunarodnom trgovinom, turizam i geografsku blizinu. Ostale zemlje za koje se očekuje da će imati koristi uključuju severnu Evropu – Nemačku i Francusku – i Brazil; kod njih bi moglo da dođe do povećanje izvoza u Kinu, kako se ekonomija oporavlja.
  • Putnici uspostavljaju nove koridore. Kako potrošači uživaju u većim prihodima i vraćaju se na nivo udobnosti od pre pandemije, oni takođe kreću u poduhvate putovanja na nove lokacije. Nemačka i Španija postaju sve popularnije za latinoameričke putnike, dok su Saudijska Arabija i Egipat postale popularne destinacije za putnike iz Istočne Evrope, sa Bliskog Istoka i iz Afrike. SAD, koje su 2022. godine bile peta najpopularnija destinacija za evropske putnike, sada su na broju 3, što siganlizuje rastuću želju za istraživanjem preko bare. Tradicionalno turističke evropske zemlje, poput Francuske, Italije, Španije, Portugala i Grčke, mogle bi da imaju nesrazmerno velike koristi od priliva turista.
  • Turisti nastavljaju da daju prioritet iskustvima. I dalje se daje prednost iskustvima u odnosu na stvari, a putnici pokazuju novu potražnju za jedinstvenim. Moguće pod uticajem društvenih mreža i zabave, putnici sleću na manje poznata odredišta kako bi se stapali sa drugim kulturama. U martu, globalna potrošnja na iskustva veća je za 65%, a potrošnja na stvari za 12% u poređenju sa 2019.

Turisti su u Španiji potrošili čak 111% više na iskustva u martu 2023, u odnosu na 2022. Potrošnja orijentisana na iskustvo raste tamo gde su prestale blokade zbog pandemije, ali kineski turisti sa tradicionalno prekomernim indeksom luksuzne robe, u poređenju sa drugim turistima, mogu da podstaknu potrošnji robe na različitim tržištima.

“U prvoj punoj godini nesputanog putovanja od početka pandemije, potrošači se ponašaju u skladu sa naraslom  željom da istraže nove lokacije, povežu se sa prijateljima i porodicom i akumuliraju iskustva kako bi nadoknadili izgubljeno vreme“, rekao je Briklin Dvajer, glavni ekonomista kompanije Mastercard i šef Ekonomskog Instituta Mastercard. „Uprkos evoluciji ekonomskog pejzaža, otporni potrošači nastavljaju da daju prioritet putovanjima. A sa pojavom novih koridora i ponovnim otvaranjem Kine, izgledi za 2023. pružaju dobar razlog za optimizam”.

Sveobuhvatna podrška turističkom sektoru

Putnici žele dobro iskustvo od trenutka kada rezervišu avionsku kartu do trenutka kada prvi put zakorače na novo tlo, a kompanije koje to razumeju u boljoj su poziciji da uspostave duže i vrednije odnose sa svojim potrošačima. Ovaj ključni preokret u očekivanjima već je počeo da menja, ne samo način na koji kompanije rade sa svojim potrošačima, već i način na koji putujemo. Iako će ponašanje potrošača nastaviti da se menja uporedo sa makroekonomskim okruženjem, pružanje više izbora u načinu plaćanja (kao što je korišćenje poena za rezervacije), i prilagođavanje iskustava, preporuka i ponuda, samo su dve strategije koje drže individualnog putnika u centru angažovanja.

Mastercard je posvećen pomaganju globalnom turističkom sektoru da se oporavi i poželi dobrodošlicu putnicima kroz niz usluga, od analize tržišta i uvida u visokofrekventne podatke koji pomažu da se razumeju promene potrošačkih trendova, do marketinških rešenja i strategija angažovanja potrošača, koje podstiču lojalnost brendu i maksimiziraju rezervacije.

Ovde možete pogledati kompletan izveštaj Trendovi turističke industrije 2023. Ostale izveštaje i uvide Mastercard Ekonomskog Instituta možete pronaći ovde.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Kruzeri i dalje u Veneciji, šta je sa zabranom?

Od
Redakcija
-
0
kruzer kružna putovanja brodovima
Photo: Pixabay /VladoZg

U 2021. godini je velikim brodovima zabranjen ulazak u Veneciju, ali zabrana se tek treba da se sprovede. Iako su vlasti u Italiji usvojile predlog da se kruzerima zabrani pristajanje u istorijskom centru Venecije, oni su i dalje prisutni

Svim brodovima težim od 25.000 tona je 2021. godine zabranjen pristanak u Veneciju, odnosno ulazak u lagune u središtu grada. Međutim, dve godine kasnije, kruzeri su i dalje prisutni u Veneciji, uprkos protivljenju lokalnog stanovništva.

Veliki brodovi za krstarenja su dugo ugrožavali krhku prirodnu sredinu i strukturu Venecije. Dok teški brodovi putuju kroz kanale u laguni, oni podižu sediment koji se mora redovno čistiti iz kanala. Sediment, koji sadrži dragoceni životinjski i biljni svet, tom prilikom se razbacuje i uništava. Čak i kada se sporo kreću, velika plovila takođe istiskuju ogromne količine vode.

Podizanje nivoa ogromne količine vode nagriza vekovima stare temelje palata i ulica Venecije, i dovodi do narušavanja strukturalnog integriteta naselja. Predimenzionirana plovila takođe su postala sinonim za prekomerni turizam jer odjednom dovode hiljade putnika u uske uličice grada.

Budući da putnici obično jedu i spavaju na brodu, oni relativno malo doprinose ekonomiji istorijskog grada, dok uveliko opterećuju njegovu infrastrukturu i resurse. Zajedno sa dnevnim izletnicima, putnici sa kruzera nazivaju se „hit and run“ turistima, i oni predstavljaju čak 73% od ukupnih posetilaca grada.

Zašto onda i dalje Venecija prihvata kruzere?

Dokazi o šteti koju čine su evidentni, ali kruzeri predstavljalju važan deo gradskog budžeta, jer direktno zapošljavaju preko 4.000 stanovnika grada. Pored toga, prema podacima Lučke uprave, industrija krstarenja takođe je donela prihode od 280 miliona evra, iako većina tog prihoda nije bila od koristi direktno Veneciji, navodi Euronews.

Nakon što je venecijanska ekonomija bilo teško pogođena zabranama putovanja zbog pandemije, neki stanovnici su u stvari želeli da se kruzeri vrate. Filippo Olivetti, direktor agencije za lučke usluge Bassani u gradu, je rekao da Venecija ne bi preživela bez brodova za krstarenje, dodajući da se obogatila zahvaljujući lučkim aktivnostima.

Razlog je jednostavan. Gradske vlasti još uvek nisu izgradile prikladna pristajališta za takve gigantske brodove. Luka u industrijskoj zoni Marghera predložena je kao privremeno rešenje, ali joj nedostaje infrastruktura da bi bila stalni putnički terminal.

Slovenačka Istra, i posao i odmor, saznajte više.

Dve godine nakon zabrane još uvek nema konačnog plana za novu venecijansku luku. Mnoge kompanije za krstarenje su potpuno napustile lagunu i sada pristaju u Ravenni. Ovaj grad udaljen je oko dva sata vožnje automobilom od Venecije. Vreme presedanja frustriralo je putnike koji su morali da putuju do grada.

Stara dama Venecija će morati da sačeka neko vreme, kako bi se izborila za svoj opstanak. Većina ljudi smatra da brodovi doprinose zagađenju i uništavaju temelje grada, pa se u Veneciji redovno dešavaju poplave koje prete da unište naselje. Drugi deo navodi da bi grad u svakom slučaju propao da tih brodova nema. Rešenja nigde, a vremena ima sve manje…

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Mišlenov obrok na rubu svemira

Od
Redakcija
-
0
Kad ne može na zemlji, može u svemiru
Photo: Pixabay/WikiImages

Francuska kompanija Zephalto priprema revoluciji u ugostiteljstvu. Već od sledeće godine će biti moguće večerati u restoranu sa Mišlenovim zvezdicama u svemiru

Zephalto želi da obezbedi jedno nesvakidašnje iskustvo. Njihova vizija uključuje jednu posebnu avanturu koju je do sada doživelo samo oko 600 astronauta. Promatrajući zakrivljenost Zemlje iz svemira, oni planiraju da organizuju Mišlenov obrok u restoranu na rubu svemira.

U trci za svemirski turizam, ova kompanija trenutno prodaje „ulaznice sa predrezervacijom“ za predstojeća putovanja u kapsuli pod pritiskom nazvanoj Celeste, pričvršćenoj na stratosferski balon.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Zephalto (@zephalto)

Kapsula će biti podignuta na visinu od 25 kilometara, odakle će putnici moći da da se dive zakrivljenosti Zemlje. Između gledanja i oduševljenja, putnici će takođe imati priliku da večeraju u stilu.

Ulaznice za prethodnu rezervaciju koštaju 10.000 evra, što daje priliku zainteresovanim putnicima da rezerviršu mesto kad ulaznice budu puštene u prodaju. Sve u svemu, putovanje na Celeste košta ukupno 120.000 eura.

Srpska vina krupnim koracima napred, saznajte više.

Zephalto je za CNN Travel izjavio da su mesta na prvim letovima od kraja 2024. do sredine 2025. godine već rezervisana i da sada prodaju termine za naredne godine.

Celeste će prevesti šest putnika i dva pilota na maksimalnu visinu za samo 90 minuta, brzinom od četiri metra u sekundi. Kapsula će tada lebdeti iznad Zemlje tri sata, dovoljno dugo za uživanje u obroku od više sledova. Narvno, uključeno je i nekoliko čaša finog francuskog vina.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Najpovoljnija siti brejk destinacija u Evropi

Od
Redakcija
-
0
Najpovoljnija siti brejk destinacija u Evropi za 2023. godinu lisabon portugal
Photo: Unsplash/Aayush Gupta

Uprkos krizi i povećanju troškova života koja utiče na većinu ljudi, svi su željni putovanja, i to neće uticati na njihove odluke da svoje odmore provedu u inostranstvu. Poznati magazin o putovanjima Condé Nast Traveler je upravo zbog toga objavio listu najpristupačnijih destinacija u Evropi, gradova koji će vas prijatno iznenaditi cenama

Najpovoljnija siti brejk destinacija u Evropi za 2023. godinu je definitivno Lisabon. Na osnovu istraživanja Post Office City Costs Barometer-a, po prvi put u 16 godina Lisabon nije samo najjeftiniji grad u evrozoni, već i po vrednosti nadmašuje svoje istočnoevropske kolege.

Post Office City Costs Barometer uzima u obzir prosečnu cenu vikend boravka u 35 najpopularnijih evropskih gradova na temelju vikend boravka od dve noći u hotelu sa tri zvezdice. Cene uključuju posete turističkim atrakcijama, muzejima i galerijama, razgledanje grada autobusom kao i karte za gradski prevoz.

Lisabon je malo bolje rangiran od Viljnusa, delimično zbog nižih troškova smeštaja. Obrok od tri sleda košta oko 44 evra, dok ulazak u vrhunsku umetničku galeriju košta oko 5 evra. Interesantno je to da malo pivo u restoranu u Lisabonu košta najmanje od svih gradova na listi, u proseku oko 2.5 evra.

Slovenačka Istra, i posao i odmor, saznajte više.

Od gradova iz našeg regiona na listi se  našao i Zagreb. U glavnom gradu Hrvatske su najjeftinije kulturne institucije za posetu, muzeji, galerije ili pozorišta, sa prosečnom cenom ulaznica od oko 12 evra po osobi.

Počevši od najjeftinijeg, prvih 10 evropskih gradova za siti brejk u 2023. godini su:

1. Lisabon, Portugal

2. Viljnus, Litvanija

3. Krakov, Poljska

4. Atina, Grčka

5. Riga, Letonija

6. Porto, Portugal

7. Zagreb, Hrvatska

8. Budimpešta, Mađarska

9. Varšava, Poljska

10. Lil, Francuska

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Austrijsko-kineska mocarela, Italijani ne veruju svojim očima

Od
Redakcija
-
0
Mocarela
Photo: iStock

Jedan od najslavnijih italijanskih sireva upravo je doživeo austrijsko-kinesku transformaciju, a Italijani su jako uznemireni zbog toga

Mocarela je jedan od najprepoznatljivijih sireva u Italiji. Njegovo mesto na picama nema premca, to je ključni je element u pici margariti i salati kapreze. I jedno i drugo jelo su napravili kako bi predstavljali bele, crvene i zelene boje italijanske zastave.

Međutim, nova varijanta sira izazvala je gnev mnogih Italijana. Pakovanje novog sira mocarela sa etiketom koja kaže da je „sir iz Austrije“ je glavni krivac. Najveći deo informacija na pakovanju je kineskom jeziku, a sadrži takođe i slike tornja u Pizi i venecijanskog mosta Rialto. To jednostavno ne sme biti tako, tvrde ozlojeđeni Italijani, i smatraju to uvredom.

Proizvedena od strane GaoFu Foods, kineskog proizvođača sira u Austriji, ova „evropska mocarela“ ne može biti dalje od pravog italijanskog sira. To je toliko daleko otišlo, da je slučaj prijavljen i resornom ministarstvu kao falsifikovanje koje direktno ugrožava proizvođače u Italiji.

U prijavi je takođe navedeno da je upotreba kanala, gondole, mosta Rialto i tornja u Pizi, kao spomenika koje svi prepoznaju, za prodaju diskutabilnog proizvoda potpuno nedopustivo, navodi Euronews.

Međutim, prodaja ovog sira nije definitivno nezakonita. EU štiti mnoge nazive proizvoda od proizvodnje izvan njihovih određenih regija. Hrana ima ovu zaštitu kroz ono što se zove zaštićena oznaka izvornosti (PDO). Takv je slučaj sa parmezanom, koji je zaštićen kao Parmigiano Reggiano. Mocarela nije zaštićena na isti način na koji je standardizovan parmezan.

Moravska salata – jedna od najboljih na svetu, saznajte više.

Samo ime Mocarela nema PDO, s obzirom da se ne odnosi ni na jedno određeno područje Italije. U suštini, najveći deo mocarele u svetu se ne proizvodi se u Italiji, pa će po svemu sudeći austrijsko-kineska varijanta ipak ostati na tržištu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Povratak turističkih agencija u velikom stilu, zbogom onlajn rezervacije?

Od
Redakcija
-
0
turistička agencija
Photo: iStock

Građani Evrope sve češće odustaju od onlajn rezervacija, i savete o putovanjima traže od turističkih agencija, kao u dobra stara vremena. Da li se to turističke agencije vraćaju na velika vrata?

Na ulicama Londona se otvara sve više turističkih agencija, one se ponovo „dižu poput feniksa iz pepela“. Razlog? Velika potražnja za putovanjima, pre svega kako bi zadovoljili potražnju za savetima licem u lice, naovodi Euronews.

Dakle, kako to da turističke agencije, naizgled zastarele u doba onlajn rezervacija, ponovo otvaraju svoja vrata? Od velikih kompanija poput TUI, do onih manjih, ove institucije doživljavaju procvat, bar u Velikoj Britaniji.

Pre svega, putovanja su se vratila na znatno veći nivo potražnje nego što je to bio slučaj pre pandemije. Nakon godina zatvaranja i otkazanih planova, ljudi ponovno žele da putuju. Međutim, složena ograničenja uzrokovana koronavirusom, haos na aerodromima uzrokovan nedostatkom osoblja i štrajkovima kao i opšta neizvesnost srušili su poverenje potrošača.

Putnici danas žele sigurnost, a to dobiju kod agencija. Kašnjenja ili otkazivanja, kao i loše oranizovano vraćanje novca za aranžmane koji su onlajn zakazani povratili su poverenje i reputaciju turističkih agencija. Mnoge koje su i opstale u periodu pandemije su usled otkazivanja revnosno i vrlo brzo vraćale novac putnicima. Takav slučaj je zabeležen i kod nas.

Mnoge agencije su umesto zatvaranja sada u ekpanziji. One nude ono što onlajn sistemi nemaju, ljudski kontakt. Sve kompanije se sada usredsređuju na ljude, odnosno fokus je na radnicima koji mogu odgovoriti na pozive bez obaveza za bilo koju određenu destinaciju ili informaciju.

Imati predanog putničkog agenta „na brzom biranju“ pokazalo se neprocenjivim za klijente koji su rezervisali svoje odmore kada industrija putovanja nije bila sasvim spremna za oporavak.

Osim toga, turističke agencije deluju kao tampon zona između potrošača i pružaoca usluga. Usled bilo kakvog haosa, turističke agencije mogu filtrirati i pružati lično informacije svojim klijentima. Na taj način, sav stres trpe oni, putnicima ostaje samo da uživaju u putovanju.

Pre pandemije, internet turističke agencije su bile omiljeno mesto za putnike koji štede novac. Međutim, najveći nedostatak takvih servisa je pužanje „offline“ podrške kada stvari postanu teške i komplikovane.

Agencije koje su opstale čvrsto veruju da će se njihove visoke stope zadržavanja klijenata nastaviti dok turisti grade odnose i poverenje sa svojim konsultantima, oslanjajući se na njihovu stručnost. Do sada se ova strategija isplatila.

Slovenačka Istra, i posao i odmor, saznajte više.

Da li će takav trend biti i kod nas, ostaje da se vidi. Agencije su uvek bile ne samo mesto za rezervisanje odmora, one su bile mesto gde se na ličan i direktan način svako mogao upoznati sa svim stranama svog putovanja. Na kraju, osmeh i lepa reč su uvek bili dobar osnov za početak bilo kakve saradnje ili poslovanja…

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Najbolji restoran na svetu se nalazi na stadionu

Od
Redakcija
-
0
Zatvara se najbolji restoran na svetu
Photo: Unsplash/Delightin Dee

Geranium se nalazi na osmom spratu stadiona, i poziva goste da „probaju“ prirodu dok je istovremeno posmatraju oko sebe. Prošle godine je proglašenim najboljim restoranom na svetu, i danas ima tri Mišlenove zvezdice

Najbolji restoran na svetu se nalazi na stadionu u Kopenhagenu. Geranium ima panoramski pogled, prostrani, svetli prostor sa direktnim pristupom kuvarima u „open kithen“ koceptu.

Njegov lokalno inspirsan, sezonski promenjiv degustacijski meni „Universe“ traje najmanje tri sata sa oko 20 sledova. Otkako su Geranium učinili prvim danskim restoranom koji je osvojio tri Mišlenove zvezdice 2016. godine, suvlasnici Rasmus Kofoed i Søren se trude da ga održe ga svežim i uzbudljivim kako za redovne posetioce tako i za posebne goste.

Ukoliko i želite da probate vrhunsku hranu, morate rezervisati bat tri meseca unapred, a obrok će vas koštati vas oko 500 evra. Interesantno je navesti da prilikom rezervacije morate uplatiti avans od oko 200 evra za svaku osobu sa kojom želite da dođete u restoran.

Restoran je dizajniran u prepoznatljivom skandinavskom minimalističkom stilu. On je skroman, tih, i poznat po tome da ljudi dolaze kako bi na miru i u tišini odmorili. To je i neverovatno, imajući u vidu da se nalazi na osmom sparatu zgrade u sklopu fudbalskog stadiona Parken.

Srpska vina krupnim koracima napred, saznajte više.

Na meniju možete pronaći neka najneverovatnija jela, poput kavijara jesetre sa dimljenim semenkama suncokreta i ukiseljenim listovima stabla oraha. Pored toga, tu su i lignje sa sušenom crnom ribizlom, začinskim biljem sa citrusnim voćem i emulzijom od Jakobovih kapica.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

U kojim gradovima Evrope ima najviše i najmanje turista?

Od
Redakcija
-
0
Amsterdam
Photo: iStock

Putovanja su ponovno u punom zamahu, međutim, ne prihvataju sve destinacije povratak putnika. Masovni turizam je postao je veliki problem svuda, od evropskih plaža do popularnih glavnih gradova

Koristeći podatke pretraživača za iznajmljivanje nekretnina za odmor Holidu, koji je uporedio veličinu lokalnog stanovništva sa brojem turista iz 2019. godine, napravljena je lista evropskih gradova sa najviše i najmanje turista.

Koji je glavni grad Evrope sa najviše turista?

Amsterdam ima najveći broj turista po stanovniku. Glavni grad Holandije ima 12 turista na svakog svog stanovnika. Dablin se nalazi na drugom mestu sa 11 turista po stanovniku. Glavni grad Estonije zauzima treće mesto sa 10 turista po stanovniku. Pariz se nalazi na četvrtom mestu sa devet turista po stanovniku, nakon čega sledi Atina, sa osam turista po stanovniku.

Gde su prestonice sa najmanje gužve u Evropi?

Prema Holiduu, nemački Berlin, španski Madrid, belgijski Brisel i mađarska Budimpešta su “slabije posećeni” glavni gradovi sa samo dva turista po stanovniku. Među ostalim evropskim glavnim gradovima, Prag u Češkoj ima osam turista po stanovniku, Edinburg sedam, a Kopenhagen i Lisabon imaju po šest.

Šta je sa ostalim gradovima koji nisu prestonice?

Dubrovnik je, prema rečima Holidua, u 2019. godini ugostio prosečno 36 turista po stanovniku. Slede Venecija, belgijski Briž i grčko ostrvo Rodos, svaki sa po preko 20 turista po stanovniku, navodi Euronews.

Masovni turizam je ozbiljan problem, ne samo po lokalno stanovništvo, već i po samu destinaciju. Veliki broj turista ugrožava i prirodu i kulturno-istorijske atrakcije, i sve više gradova donosi nepopularne mere koje treba da na neki način smanje gužve i broj putnika. Jedan od takvih slučajeva je zabeležen u Veneciji, koja  i dalje odlaže naplatu ulaza u grad, iako se to planira već nekoliko godina unazad.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Čija je banica u stvari?

Od
Redakcija
-
0
Čija je banica u stvari
Photo: iStock

Banica je vrsta specijaliteta, posebna vrsta domaće pite karakteristična za jug Srbije. Ovo tradicionalno jelo su od zaborava sačuvale naše bake, a popularnost ove pite u poslednjim godinama naglo raste. Međutim, banica je takođe vrsta domaće pite i u Bugarskoj i Makedoniji, i pravi se praktično od istih sastojaka. Čija je u stvari banica?

Banica je pita koja se pravi isključivo od „sukanih“ domaćih kora, prilikom pravljenja se uvija i  pakuje u pleh za pečenje u obliku spirale. Sukana banica pravi se na klasičan način tako što se zamesi testo od brašna, vode i soli. U testo ne ide kvasac, a razvija se „sukaljkom“, po čemu je i dobila ime, u pitanju je oklagija.

Od sastojaka u banicu tradicionalno ide sir, kravlji, ovčiji ili kozji, ali često se dodaju i koprive, zelje, blitva pa čak i meso. Nakon filovanja i karakterističnog uvijanja banica ide na pečenje, najbolje u šporet na drva. Vrlo često se priprema i u saču.

Čuveni gastronomski vodič TasteAtlas tvrdi da je banica tipičan tradicionalan bugarski specijalitet. Pored njih, postoji još dosta portala koji navode da je to takođe bugarsko jelo. Međutim, izgleda da je to isti slučaj kao i sa baklavom. Dok Turci uporno tvrde da je njihova, baklavu svojataju i Grci, Turci, Bosanci, Albanci, Arapi, Jermeni, Bugari pa čak i Makedonci.

Moravska salata – jedna od najboljih na svetu, saznajte više.

Prema nekim izvorima banica potiče od Krimskih Tatara, etničke gupe koja i danas živi na području Krima. Oni su je tradicionalno pravili, a budući da imali vrlo problematičan život, bili su proterivani i deportovani, poneli su recept sa sobom. Upravo deo naroda koji se doselio u Tursku je raširio i popularizovao ovaj specijalitet.

Bilo kako bio, banica je tu da je svi slavimo i u slast jedemo. Ona je utešna, ukusna i internacionalna. Popularnost banice kod nas potvrđuje i festival Dani banice koji se svake godine održava u Beloj Palanci, inače mestu za koje se pored Pirota kaže da je u stvari „dom banice Srbije“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

1...151152153...337Stranica 152 od ukupno 337

Poslednje objave

Motar u gastronomiji - Morska biljka koja oplemenjuje svaki zalogaj

Motar u gastronomiji – Morska biljka koja oplemenjuje svaki zalogaj

Redakcija - 0
Na prvi pogled, motar (Crithmum maritimum) deluje kao skromna biljka koja prianja uz stenovite obale mora. Međutim, iza njegovog jednostavnog izgleda krije se bogat...
Oslo norveska

Najpoželjnija evropska metropola za letnji siti brejk

Bojana Knežević, viši menadžer za marketing i korporativne poslove u kompaniji...

Ston hrvatska

Nova kampanja – Hrvatska poziva turiste da pronađu svoj „Pomalo“

Plavi turizam ćiščenje plaza brigao o moru

Plavi turizam – Održiv način uživanja u moru

TU magazin je specijalizovani magazin posvećen turizmu, ugostiteljstvu i HoReCa sektoru u Srbiji i regionu.

Najčitanije

Poslednje objave

Popularne kategorije

© TU magazin 2025.