Verovali ili ne, ima nešto u toj tajnoj vezi muzike i vina. Na stranu plaćene studije i istraživanja i nategnute marketinške kampanje koje govore o simbiozi ove dve umetnosti (jer vino jeste umetnost). Najbolji dokaz su sami vinari među kojima ima toliko zaljubljenika u muziku i sjajnih muzikanata da to prosto ne može biti statistička greška. Za ovu tvrdnju, rekao bih da su najznačajniji baš oni koji se bave ovim poslovima uporedo i ne možete sa sigurnošću reći da li su više muzičari ili vinari. Jedan od tih koji ne mogu da dobiju etiketu je svakako Ivica Stojanović, bas gitarista i šef popularnih „Žaoka“ i vinar čija su vina rapsodije mirisa i ukusa

TU: Upoznao sam te kao muzičara, kako si ušao u vinski posao?
IS: Duga je to priča… U svet ugostiteljstva došao sam iz sveta muzike u kome sam se često bavio organizovanjem događaja koji su bili povezani sa ugostiteljima. Nakon toga sam počeo da se bavim menadžerskim poslom u restoranima u kojima sam svirao i tako malo po malo, upoznajući vino, shvatio sam da ono ima izuzetno važnu ulogu u ugostiteljstvu. Kada tome dodamo priče i pesme o vinu koje su bile neizbežne u mnogobrojnim druženjima sa profesorom Jovićem, odlučio sam da 2006. godine upišem somelijerski kurs. Tako je krenula moja vinska priča koja traje i danas. Prvo sam se kao somelijer dva puta našao u finalu za izbor najboljeg u Srbiji, onda sam osnovao agenciju za konsalting u ugostiteljstvu i radio posao promotera naših i inostranih vinarija da bih posle svega rešio da kupim imanje i da i sam počnem sa proizvodnjom vina.

TU: Koliko pamtim, uspelo ti je iz prve. Koja je to berba i kako su se zvala vina?
IS: Sticajem okolnosti, to se desilo 2012. godine kada sam počeo da proizvodim vino od komšijskog grožđa, iako nisam imao ništa što je neophodno da bi se pokrenuo proces proizvodnje. Međutim, sreća prati hrabre i s obzirom da je ta berba bila zaista dobra za belo i izvrsna za crveno vino, uspeo sam da proizvedem tri vrste vina. Želeo sam tada da pravim kupaže jer u njima do izražaja dolazi vinar, njegov stil, kreativnost i vinska filozofija. Tako je nastalo belo vino od sovinjon blana, šardonea i žutog muskata koje sam nazvao „Bisernica“ kako se inače zove jedan žičani muzički instrument. Roze od hamburga i merloa je dobio ime „Sremica“, a crveno vino je bilo od kaberne sovinjona, merloa i širaza i tu kupažu sam nazvao „Peharnik“. Inače, ova reč se nekada koristila za titulu somelijera u srednjovekovnoj Srbiji, a najpoznatiji peharnik bio je Pribac Hrebeljanović, otac kneza Lazara koji je služio vino na dvoru cara Dušana. Istina je da tada nisam imao puno izbora u odabiru sorti za kupaže, ali znam da sam se trudio da uklopim njihove ukuse i mirise sa gastronomijom, jer je staro pravilo da se vino pije viljuškom.

TU: Počeo si da proizvodiš vino kupujući grožđe, a onda je nastao „Fruškogorski Krokan“ iz tvog vinograda. Kako se to desilo?
IS: Tako je. Tri godine sam proizvodio vino samo od kupljenog grožđa, a onda sam 2015. godine kupio vinograd, takođe od komšije koji je nakalemio muskat krokan sa Bisernog ostrva. Inače ta sorta grožđa ima zanimljivu priču i njeno poreklo potiče iz Alžira, odakle je donet u Evropu. Međutim, najbolje rezultate je dao na Bisernom ostrvu gde ga je posadio izvesni grof Rohonci. Pokušavali su, nakon filoksere koja je uništila 90% svetskih vinograda, da ga zasade na drugim lokacijama, ali bez uspeha, tako da muskat krokan jeste naša autohtona sorta jer ga ima samo ovde. Osetljiv je na bolesti, ali ja za sada nemam nikakvih problema i napravio sam čak i oranž varijantu organskom proizvodnjom.

TU: Koliko hektara vinograda imaš i koje su sorte grožđa u njima?
IS: Ja sada imam 2,5 hektara samo pod muskat krokanom. Sa zasadima sam počeo 2016. i već mogu da kažem da su sva vina koja sada proizvodim, od grožđa iz mojih vinograda. Krokan, slankamenka i vranac su sorte koje gajim na 4 hektara. Imam još 2 hektara bez zasada i iako je to prva zemlja koju sam kupio, zbog specifičnosti terena i dalje nisam siguran šta ću da uradim sa njom. Generalno, naša mikro-lokacija je izuzetna. Moji posedi su u selu čiji je naziv Slankamenački vinogradi, tako da samo ime govori šta je ovde oduvek bio prioritet. Ovim putem pored moje vinarije, koji se spušta na Dunav, vino je nekada nošeno na reku pa onda za Evropu i svet. Kada sam počeo da sadim odlučio sam da se posvetim autohtonim sortama, pa su mi vina sada sa potpuno drugačijim sortimentom u odnosu na početak.

TU: Reci nam nešto više o svojim vinima.
IS: Trenutno u prodaji imam tri vina. O Krokanu i toj sorti sam već pričao. Roze proizvodim od slankamenke i to je sorta koju prosto nisam mogao da izbegnem, jer je ovde bukvalno svaka kuća imala vino od nje. Ta vina nemaju puno šećera, neku strukturu i veliko telo, ali to je nešto što ja i ne očekujem od rozea. Iskreno, najradije i najčešće pijem baš slankamenku, jer mogu da uživam u njoj od jutra do mraka. To je fino, lagano, voćno, a opet specifično roze vino. Moje treće vino je od vranca koga je zasadio jedan komšija ovde i ja sad obrađujem taj vinograd. Vranac sa Fruške gore je diskutabilan marketinški, jer je kod nas nepisano pravilo da se dobra crvena vina proizvode na jugu, dok su bela rezervisana za Frušku goru i sever Srbije. U početku sam vrancu dodavao kaberne sovinjon, ali sam se sada, kako sam već napomenuo, potpuno posvetio sortnim vinima od autohtonog grožđa, pa je ovaj 100% vranac dobio naziv od pređašnjeg vina „Peharnik“.

30

TU: Vino nastaje u vinogradu, ali su važni i ostali aspekti proizvodnje. Kakvo je tvoje mišljenje o tome?
IS: Nakon uspešnih eksperimenata sa autohtonim sortama vina, sada želim da krenem da radim samo sa divljim kvascima. Već dve berbe, u vinogradu koristim samo sumpor i bakar i pored toga što je ova 2019. bila izuzetno komplikovana godina. U podrumu vino odležava u bariku i takođe nema nikakvih poboljšivača ukusa i mirisa. Ne želim, niti imam mogućnosti da proizvodim industrijska vina. Kao somelijer sam naučio da vino prodaju kvalitet i priča, i ja ću se truditi da idem tim putem.

TU: Kolika je godišnja proizvodnja vinarije Stojanović?
IS: Godišnja proizvodnja je oko 5.000 litara godišnje poput butik vinarija, tako da i pored toga što ću uskoro imati još vinograda, ne želim da drastično menjam ni stil ni koncept proizvodnje vina. Rekao bih da su po zakonu male vinarije one koje proizvode do 30.000 litara vina, tako da odgovorno tvrdim da ću zauvek biti mala vinarija i neću preći taj okvir.

TU: Koliko pažnje poklanjaš vinskom turizmu?
IS: Često nam dolaze pojedinci i grupe koje ovde uživaju u našim vinima i gurmanskim specijalitetima sa Fruške gore. Oduvek sam bio posvećen slaganju vina i hrane, pa mi je zato veoma važno da kada ljudi dođu da degustiraju vino ponudim i odgovarajuću hranu uz njega. Hrana je domaća, iz ovog kraja, praktično iz bašte. Imamo i dosta divljači, kao na primer suvo meso od muflona, tartar biftek od jelena lopatara, srneće kobasice, gulaš od divlje svinje… Pošto je ovo Srem, često imamo gusku ispod sača, patku u medu, što je malo drugačija hrana od uobičajene, uostalom kao i moja vina.

Tekst: Petar Vušurović

Gastronomski raj juga Italije svakako ne bi bio to što jeste da nije njegovih jednostavnih, ali pre svega mirisnih i pitkih vina. Na svu sreću, mi već nekoliko godina imamo mogućnost da u tim vinima uživamo poput ostatka vinskog sveta, a naročito je dobro to što se među tim vinima nalaze i vina jedne od najstarijih i najznačajnih vinarija regije Pulja. Tako, u bocama sa etiketom Torleanzi možete da nađete sve ono što personifikuje čistotu i lepotu poluostrva Salento. O ovim u poslednje vreme veoma aktuelnim vinima na našem tržištu, razgovarali smo sa Jelenom Božanić kojoj je višegodišnje iskustvo u prodaji i marketingu, strast prema vinu, kao i znanje u toj oblasti otvorilo vrata vinarije Torleanzi gde je danas na poziciji direktora prodaje i marketinga za tržišta Balkana

TU: Kada je vinarija Torleanzi osnovana i gde?
JB: Vinarija postoji više od 100 godina, a osnivači nove vinarije su braća Giuseppe i Luigi Ciotola, dva mlada poljoprivredna preduzetnika. Svesni vinske tradicije nasleđene od svojih predaka, odlučili su da osnuju „Tenute dei F.lli G & L Ciotola ssa“ San Pietra Vernotico, gde porodica Ciotola iz generacije u generaciju, proizvodi i prodaje više od 2 milionа litara vina za godinu dana.

TU: Kolika je površina zasada vinarije i da li se u proizvodnji koristi i grožđe iz kooperacije?
JB: Isključivo se koristi grožđe iz sopstvenih zasada. “Tenute dei f.lli G&L Ciotola” se nalazi u srcu Salenta, San Pietro Vernotico (Brindisi), gde su pozicionirani posebno odabrani vinogradi na površini od 98 hektara i uzgajaju se neke od omiljenih i prestižnih sorti kao što su Negroamaro, Primitivo, Susumaniello od crvenih, kao i Chardonnay, Moscato od belih sorti grožđa. Tokom 2019. godine obezbeđeni su novi zasadi na 4,7 hektara, a dalji plan je da se svake naredne godine zasadi novih 5 hektara.

TU: Koliki je kapacitet podruma i u koje države osim Srbije se izvoze Torleanzi vina?
JB: Podrum i vinarija se nalaze u mestu, Manfredonia (Foggia) gde porodica obrađuje grožđe tokom berbe. U podrumu se zahvaljujući timu sjajnih tehnologa i proizvođača vina, pripremaju vina koja slede prirodne pravce berbe. Kada su vina spremna za flaširanje, kapacitet proizvodnje može dostići 30.000 boca dnevno, a ukupan kapacitet proizvodnje na godišnjem nivou iznosi 3 miliona litara. Torleanzi vina se izvoze u 15 zemalja sveta. Od većih tržišta tu su zemlje poput Nemačke, Velike Britanije, Belgije i Holandije, a poseban akcenat trenutno je na SAD i Kini. Torleanzi je veoma prisutan u mnogim italijanskim regijama poput Pulje, Kampanje, Lacia, Lombardije i Ligurije. Vina su takođe veoma cenjena i na čarobnom ostrvu Kapri.

TU: S obzirom da se vaša vina mogu naći u najboljim restoranima Rima, Šangaja ili Njujorka, da li je takav koncept primenjen i na HoReCa sektor u Beogradu?
JB: Tako je. Pristup srpskom tržištu je usklađen sa našim konceptom plasmana proizvoda, tako da u Torleanzi vinima možete uživati u odabranim restoranima. Što se tiče maloprodaje, ona se nalaze u bolje snadbevenim vinotekama.

TU: Koje etikete imate trenutno u ponudi na srpskom tržištu?
JB: Od aprila 2016. vinarija Torleanzi ima čast da se nalazi na vinskom tržištu Srbije i vlasnici sa velikim zadovoljstvom govore o tom poduhvatu. Ponuda Torleanzi vinarije sastoji se od pažljivo biranih vina, od internacionalnih sorti do autohtonih (posebno u crvenim vinima za koje se regija Pulja smatra kolevkom). Trenutno se u ponudi nalaze od penušavog Prosecco-a, preko mladih i svežih belih vina Chardonnay, Pinot Grigio, Sauvignon Blanc do crvenih vina od autohtonih sorti Primitivo, Negroamaro i Susumaniello, što je novitet vinarije. Karakteristike koje Torleanzi vina izdvajaju na vinskoj sceni su potpuni sklad i balans koji ova vina oplemenjuju do te mere da su prepoznata na svim svetskim tržištima. Biser portfolija je TYRANNUS, izuzetno moćno, strukturno vino, punog tela, sjajnog balansa, nastao od sorte Primitivo i odležao u francuskom bariku 10 meseci.

TU: Pažljivo ste odabrali asortiman za naše podneblje što se pokazalo kao dobar potez. Krajem prošle godine predstavili ste vinskoj publici na jednom od salona u Beogradu nešto potpuno novo?JB: Da, u pitanju je autohtona sorta regije Pulja, Susumaniello, potpuni svetski hit. Amerika je među prvima prepoznala ovo vino, te nije bilo teško plasirati ga na ostalim tržištima. U Srbiji je odmah zabeležio fantastičan prijem kod publike i za veoma kratko vreme se dobro pozicionirao u restoranima i vinotekama. Za one koji još nisu imali priliku da probaju ovo vino evo i opisa: Torleanzi Susumaniello je crveno suvo vino, izuzetno mlado – prva berba 2018 god. Moderan stil proizvodnje preslikan je i u ovom vinu, intenzivan i raskošan ukus sjajnog balansa, pitak, fine teksture sa uspešno ukroćenim taninima. U čaši je bistar, ljubičaste boje sa duboko obojenim crvenim rubom. Na mirisu prepun voćnosti, jasni tonovi zrelog crnog voća, crna trešnja i prezrela kupina, a u zaostalom ukusu tonovi crne ribizle. Susumaniello je vino u kome ljubitelji crvenih vina mogu uživati i tokom leta s obzirom na svoje karakteristike.

TU: Da li vinarija razvija vinski turizam s obzirom na potencijal regije Pulja?
JB: Imanje kojim dominira impozantna istorijska kula „Torre Saracena“ iz ranog 5. veka n.e.(od čega je nastalo ime vinarije „Torleanzi“, simbol vinarije), trenutno se obnavlja kako bi se naše luksuzno vino odmaralo sa svim mogućim udobnostima, a i kako bi kupci mogli probati ta vina i istovremeno biti naši gosti u oazi sa bazenom i vinogradima. Planiran završetak radova i otvaranje luksuznog resorta je jun 2020. kada će u ponudi biti 6 apartmana dizajniranih u tipičnom apuljanskom stilu uz opuštanje na bazenu u okviru vinograda ili na obližnjoj plaži (Jadransko more nalazi se na samo 2 km od resorta).

TU: Kakvi su planovi za budućnost vinarije?
JB: Pre svega to je razvoj brenda na skoro otvorenim tržistima i osvajanje novih tržišta sa daljim pozicioniranjem na tržištu balkana, što je prvenstveno moj zadatak. Zatim bih spomenula razvoj vinskog turizma kroz projekat „Torleanzi Resort“ i naravno rast prodaje na globalnom nivou.
Tekst: Petar Vušurović