Iako možda zvuči kao floskula kada kažete da za čoveka sa idejom nema granica, čini se da je upravo ta bezgraničnost ono što ne možete izbeći kada želite da opišete neka podneblja i neke ljude. Beskrajna, neuhvatljiva Istra je zbog toga idealno tlo za ljude poput Mladena Rožanića, vizionara, inženjera, ali možda ponajviše vinara. U sve ovo ćete se uveriti samo ako probate vina sa etiketom Roxanich, porodice koje datira još iz 14. veka i koja je sva ta istarska carstva, klimu i prirodu pretočila u vinsku čašu. O toj Mladenovoj filozofiji vinarstva i još o mnogo čemu, pričala nam je njegova najstarija ćerka i budući enolog, Lara Rožanić

TU: Kada i kako je vinarija Roxanich započela sa radom?
LR: Za ovu priču sa vinarijom je zaslužan moj otac Mladen, koji je počeo da se bavi vinom krajem devedesetih u našoj staroj taverni u podrumu. Putovali smo često, pa su i kod nas dolazili Francuzi, Španci i drugi poznavaoci vina od kojih smo skupljali znanje i važne informacije o vinu i njegovoj proizvodnji. Ipak, sve je zvanično počelo 2002. kada smo od jednog lokalnog vinara koji je imao vinograde, počeli da otkupljujemo grožde i da proizvodimo vino.

TU: Poznato je da Istra ima izuzetne klimatske uslove, jer se na lokacijama vinograda sreću alpska i mediteranska klima. Gde se nalaze vaši vinogradi i kolika je površina zasada vinarije?
LR: Uz ta četiri hektara koje smo imali na samom početku, smo kupovinom okolnih vinograda došli do dvadeset i šest hektara vinograda. Naši posedi se nalaze na dve lokacije Bačve i Busure, blizu Višnjana i smeštene su na nekih deset do petnaest kilometara od vinskog podruma. U Istri su vinogradari dvostruko darivani raznolikošću tla i položaja koji odgovaraju i autohtonim i internacionalnim sortama. Takođe, pored vinograda se nalaze i zasadi naših maslina, koje smo posadili zbog potreba našeg hotela, a onda smo se zbog idealne pozicije za njihov uzgoj, posvetili i proizvodnji maslinovog ulja.

TU: Kada ste se pojavili na vinskoj sceni Istre i koji je koncept vinarije?
LR: Naša prva vina su izašla na tržište 2008. i to su bila vina iz berbe 2005. U pitanju su bile svega tri etikete Merlot, Teran i Super Istrian, što je kupaža borgonje (game), merloa i terana, i to je vino koje proizvodimo i danas. Nakon toga je sve krenulo da se širi, pa smo jednu garažu pretvorili u skladište, a onda su došli i ljubitelji vina zbog kojih smo radili degustacije u samom vinogradu. To je bio znak da moramo da povećamo proizvodnju i da se posvetimo vinarstvu, pa smo dugo trtažili lokaciju za izgradnju vinarije. Na kraju smo se vratili u Motovun, gde smo pronašli staru vinsku kantinu. To je zgrada iz 1902. koja je bila vinska zadruga, ali je i ona bila premala za ono što smo tamo hteli da napravimo. Zato smo kopali ispod i napravili vinariju površine 4.000 m2 na pet spratova.

TU: Poznato je da je Roxanich Wine & Heritage Hotel jedan od bisera Istre. Šta je posebnost ovog objekta i ove vinsko-hotelske priče?
LR: Pre svega, objekat je podređen vinariji na svakom spratu je druga vinifikacija, a hotel i restoran su tu samo eksta i prate našu vinsku priču.. Vinarija je postavljena na pet spratova, sa četiri strane je ukopana u teren, sa ozelenjenim krovovima i fasadnim zidovima. Na nultom spratu je arhiva, što privatna što arhiva podruma, na prvom je radna površina, odrađuje se veći deo vinifikacija, punilice i dolazi grožđe za preradu. Na drugom spratu se nalazi šesnaest ukopanih amfora koje su uvezene iz Gruzije i to je naš novi vinski projekat. Svaka je ručno rađena od gline i primaju od 1200 do 1800 litara. Šta će biti od toga videćemo tek za pet, šest godina kada vina budu spremna. Mi smo čitav sprat posvetili odležavanju vina u bačvama volumena od 25 do 36 hektolitara. Vino odležava od tri do deset godina u zavisnosti od načina vinifikacije i stila vina. Imamo i malu degustacionu salu koja prima petnaestak ljudi u ovoj korona fazi, ali imamo četiri ture dnevno sa pet ili deset vina u zavisnosti šta ljudi žele.

TU: Koliki je kapacitet vinarije i gde plasirate vina?
LR: Godišnja proizvodnja nam zavisi od godine do godine, ali se kreće od 30.000 do 60.000 litara. Mi nismo tipična hrvatska vinarija, jer smo se odlučili za organsku proizvodnju i klasičnu vinifikaciju, ali nemamo problem sa plasmanom jer veliki deo vina ode u hotelu, kao i u restorane u čitavoj Hrvatskoj, a pored toga izvozimo dosta vina i u inostranstvo.

TU: Ko je zadužen za rad u podrumu i selekciju odležalih vina?
LR: Za krajnji proizvod je uvek odgovoran moj otac, međutim imamo i tim mladih enologa koji učestvuje u procesu proizvodnje. Pored toga i ja sam nakon završenog ekonomskog fakuleteta, upisala vinarstvo i na trećoj sam godini, pa ću se posvetiti vinarstvu, a sestre neka se bave ugostiteljstvom. Radimo specifična biodinamička vina i beremo grožđe kada se mesec prazni. Vina se rade bez filtracije i bez selekcioniranih kvasaca. Imamo na primer vino Antica iz 2009. koje je odležalo na maceraciji 164 dana. Otac je počeo da proizvodi vino iz čiste ljubavi jer je stvarno uživao u vinu, ali nakon što je video šta sve ljudi stavljaju u vino, odlučio je da je najbolje da pije ona vina koja sam napravi. Tako su intervencije u našim vinima zaista minimalne.

TU: Koje etikete imate trenutno u ponudi?
LR: Imamo devetnaest etiketa od autohtonih i internacionalnih sorti grožđa poput merloa, pino noara, pinoa belog, ali naravno tu su i borgonja, teran, i malvazija. Vina smo podelili u nekoliko različitih linija kao što su, crvena, dugo macerirana bela, prve ruže i posebna vina. Imamo i sveža vina, ali su naša vina uglavnom vina koja dugo odležavaju. Sada su na primer aktuelna vian iz berbe 2009.

TU: Vinksi turizam se veoma razvio u Istri. Koji je vaš doprinos?
LR: Trudimo se da ljudima ponudimo neki drugačiji, prirodan doživljaj. Na primer obnovili smo dva stara difendera, pa goste vodimo u vinograd na degustaciju, na neki piknik ili na degustaciju maslina, meda ili sira. Imamo 32 smeštajne jedinice i „a la kart restoran“, gde uparujemo hranu sa vinom, a ne vino sa hranom. Imamo sjajan pogled na reku Mirnu i na čisti zapad, pa degustiramo vina na zalasku sunca. Gostima nudimo još i naš spoljašnji bazen, jedan manji wellness, a okolina i mogućnosti za aktivnosti u njoj su fantastične; od lova na tartufe do vožnje biciklom na našoj Paranzani, paraglajdinga na Čičariji ili posete bajkovitom Motovunu.

Tekst: Petar Vušurović