Naslovna Blog Stranica 346

Kvarnerski raj za jedriličare

Od
Redakcija
-
0
Autor: Sandro Tariba

Kvarnerski zaliv i nautika – šta ih spaja? Kvarner je podneblje u kojem je jedno od glavnih zanimanja u prošlosti bilo ribarstvo, brodogradnja ili jedrenje. Očuvanjem pomorske baštine i tradicije „ploviti se mora“, danas smo ponosni vlasnici najlepših nautičkih transverzala na Mediteranu

Izloženost suncu i broj sunčanih sati u godini, temperatura mora i vazduha, smer i brzine vetrova čine Kvarnerski zaliv gotovo idealan za nautičare. Kada tome pridodamo još netaknutu prirodu, slike prošlosti i luksuzno uređene marine duž obale i kvarnerska ostrva ili pak male gradske lučice i portiće, tada Kvarnerski zaliv postaje deo mora gde milje prolaze kao sekunde.

Autor: Frank Heuer

Imajući tako dugu tradiciju povezanosti sa morem i uživanjem u njegovim lepotama ne iznenađuje činjenica da neki od najboljih svetskih jedriličara i windsurfera dolaze baš iz ovih krajeva. Kvarnerski arhipelag je kao stvoren za zatezanje jedara – otisnite se na more i osetite slobodu, uz pratnju delfina koje ćete sigurno sresti na svom morskom putu oko Kvarnera.

Dajemo vam nekoliko naših preporuka za višednevno opuštanje na moru:

Iznajmite jedrilicu u marini u Ičićima, pokraj Opatije. Pre nego što krenete put ostrva Cresa, svakako preporučujemo šetnju po Opatijskoj rivijeri, a nakon toga uživajte u pogledu na Biser Jadrana sa mora. Krenete li uz obalu prema Brseču, a potom kroz kanal Vela Vrata, u plovidbi ćete imati prilike da vidite stare gradiće poput Lovrana, Mošćeničke Drage, koji se nalaze u podnožju velebne planine, Parka prirode Učka. Zapadna strana Cresa ispunjena je uvalama nepristupačnim automobilom, te je savršeno mesto za popodnevno kupanje. Noćenje je u marini Cresu.

Sledeće odredište je Mali Lošinj, ali nemojte zaboraviti da ploveći uz obalu Cresa uživate u pogledu na Lubenice – mesto smešteno na 378 m visokoj litici, kao i da posetite Modru Špilju. Za ručak možete odabrati peščano ostrvce Susak koje ima predivne peščane plaže (retkost na kamenitom Kvarneru), vrhunsko crveno vino i jedinstvenu narodnu nošnju. Prenoćite na sigurnim sidrištima u Iloviku, ostrvcetu lošinjskog arhipelaga.

Treći dan, posvetite samo mirnoj, opuštajućoj plovidbi. Ukoliko uhvatite pogodan vetar, zategnite jedra i usmerite kurs prema gradu Rabu na istoimenom ostrvu. Renesansni grad dočekaće vas pogledom na četiri poznata zvonika koja označavaju ulazak u grad. Budite deo čuvene manifestacije „Rabska fjera“ koja nas običajima i životom vraća u prošlost.  Predlažemo da probate specijalitete poput rabske torte ili hobotnice pod pekom. Noćenje je na vezu u gradu Rabu.

Sledeća vaša destinacija može biti Punat, na Krku. Povidba do Punta vodiće vas uz kameniti i kršni deo Krka, prolazeći pokraj ostrva od kojih je jedno i Prvić. Udobno ćete se smestiti u marini Punat, degustirati puntarsko maslinovo ulje, vrbničku žlahtinu i krčku pršutu. Ujutro pre polaska za Opatiju, predlažemo posetu ostrvcetu Košljun na kojem se nalazi Franjevački samostan poznat po bogatoj knjižnici sa oko 30.000 knjiga, a najstarija inkunabula je iz 1471. godine.

Povratak u uvek elegantnu Opatiju zaključite gourmet večerom u jednom od vrhunskih restorana kako bi vam plovidba morem, uz ukuse i mirise Kvarnera ostala u najlepšem sećanju.

Autor: Antonio Pavela

U plan plovidbe možete ubaciti i posetu Rijeci, Evropskoj prestonici kulture u 2020. godini i potom nastaviti plovidbu prema Crikvenici i Novom Vinodolskom u kojem će vas dočekati novoizgrađene elegantne marine, opremljene svime što nautičarima treba, od goriva do servisa. S Crikveničko-vinodolske rivijere se zatim možete otisnuti prema ostrvima, te zaokružiti četiri kvarnerska ostrva.

Šta more čini našem zdravlju? Sasvim je sigurno, privlačnost morskog ambijenta i kupanja u moru nije samo uživanje već je snažno utemeljena i na njegovim zdravstvenim učincima: ono je izvor hidratizacije, reguliše jone, opskrbljuje nas vitaminima, mineralima, oligoelementima i aminokiselinama, osnažuje metabolizam i stimuliše njegove odbrambene funkcije.

Po povratku kući, budite sigurni da ćete osetiti blagodati izreke „ploviti se mora“!

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

25 godina Bungee Jumping-a u Srbiji

Od
Redakcija
-
0

Bungee Jump centar Beograd ove godine proslavlja 25 godina od izvođenja prvog skoka na Adi Ciganliji, kada je glavni grad zvanično stavljen na mapu svetskih centara za ovu nesvakidašnju sportsku aktivnost, nakon čega je sve do danas skok izvelo preko 15.000 zadovoljnih skakača

Povodom ovog jubileja, Bungee Jump centar će prve nedelje avgusta održati Bungee Kup u okviru kojeg će za tri dana skok izvesti čak šezdeset skakača, među kojima i mnoge poznate ličnosti iz sveta muzike, filma i sporta.

Bungee Jump centar Beograd je jedini stacionarni kran u Evropi, što znači da je u pitanju jedini kran na kontinentu koji je proizveden isključivo za potrebe izvođenja bandži skokova koji su njegova osnovna i jedina namena, dok se u svim ostalim zemljama u evropi skokovi izvode ili sa mostova ili sa gradjevinskih kranova koji su adaptirani za potrebe izvođenja skokova.

Visina krana je 58 metara iznad vode što predstavlja ekvivalent zgradi od sedamnaest spratova, a prilikom skoka skakač postiže brzinu od čak 100km na sat, što skok čini jedinstvenim iskustvom koje se pamti ceo život. Inače gume koje se koriste za izvođenje skokova su tehnologija preuzeta sa američkih nosača aviona, odnosno gume koje se koriste za zaustavljanje aviona prilikom sletanja na nosače.

Tokom cele sezone u godini kada se obeležava jubilarna godišnjica, Bungee Jump centar će svakog dana poklanjati po dva skoka.

O Bandži džampingu

Bungee Jumping kao adrenalinski doživljaj, koji mnogi u svetu inače doživljavaju i kao ekstremni sport, nastao je krajem sedamdesetih godina u Australiji i izmislio ga je A.J. Hackett koji je imao priliku da na ostrvu Pentekost u arhipelagu blizu Nove Gvineje, u plemenu Vanuatu prisustvuje izvođenju ritualnih skokova koji su kao tradicija od nekoliko hiljada godina bili deo ceremonije dokazivanja muškosti, odnosno sticanja statusa muškarca i u ovom drevnom plemenu.

Prilikom izvođenja ovih rituala, dečak koji u svom plemenu treba da dobije status muškarca, skače sa velike skele od palminog drveća vezan za lijane. Ova jedinstvena ceremonija u svetu se izvodi samo na ovom mestu i do današnjeg dana je sačuvala svoj izvorni oblik, a na osnovu nje je osmišljen koncept popularnog adrenalinskog doživljaja danas poznatog kao Bungee Jumping.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Šaleška dolina, destinacija blagostanja

Od
Redakcija
-
0

Jer se svim svojim čulima osećate nezaboravno. Jer tu pronalazite inspiraciju za novu radoznalost. Jer ovde vaše telo želi biti još aktivnije. Jer tu vaša duša pronalazi prava iskustva za sebe

Zašto u Šalešku? Ako ste već i bili ovde, dolina će vas ponovo iznenaditi. Poklonite sebi više dana za otkrivanje gradova i seoskih krajeva, kulture i istorije, aktivnosti i opuštanja. Isprobajte najbolje i doživite odmor na drugačiji, poseban način. Sami odaberite kako želite da doživite Šalešku jer u Šaleškoj dolini veruju da je u životu važno dobro jesti, jednostavno živeti i često se smejati.

Svako ko želi promenu na bolje, boravi u dolini makar nekoliko dana. Za svoj boravak možete izabrati mesto koje će vam obnoviti snagu prirodom, organskom hranom, meditacijom i jogom. Možete se odlučiti za prestižni boravak na selu, na staroj farmi sa kaminom i bazenom. Možete izabrati drvenu glamping kuću pored pašnjaka ili modernu apartmansku kuću u blizini šume. Možete takođe, dopustiti da vas razmaze u velikom centru opuštanja i zdravlja. Vrhunski kontakt sa prirodom doprinosi iskustvu uspostavljanja kontakta sa sobom. Gde god da se smestite, vaša čula će biti opčinjena odabranim delikatesima i to ne samo njihovim ukusom, već i jedinstvenom okolinom u kojoj ćete ih probati.

U Šaleškoj dolini čekaju vas doživljaji specifične rudarske i industrijske baštine koja je neraskidivo povezana sa darovima prirode i zelenim riznicama područja, a ruralno područje je svojom tradicijom uticalo na kulturu i kuhinju najmlađeg slovenačkog grada! Lokalna jela danas upotpunjuju originalni pristupi, nove ideje i kombinacije. Probajte ih i vi!

Jezera stvorena eksploatacijom uglja, nedaleko od živahnih plaža sa mnoštvom aktivnosti, skrivaju potopljena sela. Do jezera možete stići na konju iz štale koja je gotovo u centru grada. Doživite vlastitim rukama šta znači biti lončar. Uživajte u životu u mlinu, u domaćinstvu starom 400 godina koje ima svoj vinski podrum. Na mestima posebnog kulturnog nasleđa niste samo posetilac, već se osećate kao da ste stanovnik i da pomažete u stvaranju! Pešice ili biciklom, otkrićete ugašenu vatru i dom divljeg petla na najvišem vrhu doline Šalek. Iznenadiće vas kraške pećine u blizini prirodnog mosta visokog 10 metara, kao i dva vodopada. Vozite se brdima, šumama, rekama i jezerima na čak 30 biciklističkih staza koje ćete upoznati kroz katalog i aplikaciju. Vozite se biciklom da biste izašli na kraj sa novim izazovima u susednom pejzažu. Ako ste dovoljno pripremljeni i želite dozu adrenalina, pođite na najizazovniju penjačku stazu u Sloveniji.

Kad god dođete u Šalešku dolinu, možete očekivati originalan doživljaj. Osećajte se dobro. VIŠE NEGO DOBRO. Osećajte se »po Šaleško«!

#feelslovenia #visitsaleska

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Kotor za početnike

Od
Redakcija
-
0

Ovaj grad trgovaca i slavnih moreplovaca oduvek je privlačio pažnju, iako je skriven duboko u Bokokotorskom zalivu. Skroman, slavan i prelep, Kotor već vekovima traje, i poručuje samo jedno, nikako me ne smete propustiti…

Kotor se nalazi u samom srcu zaliva, i jedna je od najposećenijih destinacija u Crnoj Gori. Upisan je na listu Uneskove baštine kao nešto najvrednije što ta zemlje ima da ponudi, i to je jedan od najbolje očuvanih srednjovekovnih gradova u ovom delu Mediterana, kao najveća stara urbana i potpuno funkcionalna celina u Crnoj Gori.

Unutar impresivnih gradskih zidina sačuvan je nakadašnji izgled, autentičan srednjovekovni prostorni raspored sa uzanim krivudavim ulicama i brojnim gradskim trgovima. Glavni akcenat je na crkvama i palatama, oko kojih se gotovo koncentrično grupišu kuće u kojima su živeli meštani.

Najbitniji deo kulture i istorije Kotora vezan je za pomorstvo, tradicija pravih prekaljenih pomoraca ovde je svakodnevica, o čemu govori i Pomorski muzej, koji svojim postavkama dočarava raskošne enterijere kotorskih palata, bogato zanatsko nasleđe kotorskih zanatlija i neprocenjivu tradicionalnu narodnu umetnost.

U okolini se nalaze brojne dobro poznate turističke destinacije, treba istaći Prčanj, Stoliv, Dobrotu ili Perast, manja mesta u kojima nema gradske vreve, mesta gde možete uživati u malim plažama i lokalnim gastronomskim specijalitetima koje začinjavaju priče meštana. Ova mesta su najpristupačnija brodom, ali takođe i automobilom ili pešice. Posebno treba izdvojiti dva bisera, ostrva Gospu od Škrpjela i Sveti Đorđe kod Perasta.

Crna Gora među 10 najboljih svetskih destinacija iz snova

Boka Kotorska je sigurno jedan  najprepoznatljivijih krajolika u Crnoj Gori, ali i na celom Mediteranu. Romantični pejzaži pozivaju na istraživanje brodom, na avanturu otkrivanja svih skrivenih tajni zaliva koje Kotor rado deli sa turistima, pa je poseta Nevjesti Jadrana jedinstveno i nezaboravno iskustvo koje se ne propušta.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Kod Korčule pronađeno drevno naselje

Od
Redakcija
-
0
Kod Korčule pronađeno naselje staro 6.500 godina
Photo: iStock

Naselje staro 6.500 godina se nalazi na 70 metara od obale, na dubini od nešto preko četiri metra. Naučnici smatraju da je to izuzetno retko otkriće, jer se takva naselja retko kad otkrivaju u moru

Kod hrvatskog ostrva Korčula okriveno je naselje iz neolita, a na lokalitetu su pronađeni kremeni noževi, velike keramičke posude i ostale stvari iz tadašnjeg svakodnevnog života ljudi.

Naselje ima oblik sedmougla i vidi se da je izgrađeno planski, a sada je ispod površine vode jer je vremenom došlo do podizanja nivoa mora. Ovakvi lokaliteti se uglavnom otkrivaju u pećinama, retko kad u moru, što ga čini još interesantnijim.

Lokalitet je pronađen sasvim slučajno, zahvaljujući snimcima iz vazduha, a nakon detaljnog proučavanja može postati još jedan deo bogate turističke ponude hrvatske obale.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Hoće li hoteli u Srbiji preživeti krizu?

Od
Redakcija
-
0
Pomoć države hotelijerima
Photo: Pixabay/peterweideman

Postoji veliki rizik da dobar deo hotela u Srbiji bude zatvoren, dok će oni koji budu nekako opstali ostati bez radne snage. I jedan i drugi scenario je podjednako izvestan i podjednako nepopularan

Georgi Genov, direktor Poslovnog udruženja hotelsko ugostiteljske privrede HORES, je izjavio da je popunjenost hotela u Srbiji 25%, što je daleko od popunjenosti koja je bila 2019. godine. Tada je popunjenost hotela bila oko 65%, a slična situacija je i u gradskim hotelima i u banjskim i planinskim centrima.

Da bi hoteli opstali, neophodno je da popunjenost bude iznad 35%, i javljaju se dva osnovna problema, jedan vezan za očuvanje hotela, a drugi očuvanje radne snage. Ukoliko se ovakav trend nastavi, gotovo 40% moglo bi da bude zatvoreno ili prodato. Prvi paket državne pomoći omogućio je da hoteli opstanu, ali hotelijerima je i dalje neophodna pomoć kako bi preživeli produženu krizu koja je izazvala pandemija koronavirusa.

Od ukupno 450 hotela u Srbiji, gradski hoteli čine polovinu, odnosno njih je čak 200, i njihov opstanak je od velike važnosti za turizam. Hotelski sektor ostao je bez 6.000 radnika, najveći broj njih je otišao u inostranstvo da radi. Trenutno postoji velika potražnja za radnom snagom, nedostaju kuvari, konobari i ostalo osoblje.

Iz udruženja HORES rešenje problema vide u povećanju plate, i u tome da država omogući dolazak stranih radnika, što bi na nekin način omogućilo funkcionisanje hotela, iako je dolazak stranih radnika vrlo nepopularna mera.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Bečlije čuvaju svoje konje

Od
Redakcija
-
0
Beč
Photo: Pixabay/domeckopol

U glavnom gradu Austrije je pokrenuta inicijativa da se sačuvaju poznati turistički fijakeri, odnosno da se oni ne koriste kad temperature pređu preko 30 stepeni Celzijusa

S obzirom na trenutni toplotni talas koji je zahvatio Evropu, u Beču je pokrenuta inicijativa da se bečki konji, odnosno poznati turistički fijakeri, ne koriste na temperaturama većim od 30 stepeni Celzijusa.

Iako su fijakeri zaštitni znak Beča, izuzetno poznata i tražena turistička atrakcija u gradu, najbitniji je da se konji koji vuku fijakere sačuvaju od toplotnog udara, imajući u vidu da su u najtoplijem delu dana izloženi suncu, i da u centru grada praktično i nema hlada za životinje. Očekuje se gradske vlasti donesu odluku već za nekoliko dana, na početku letnje turističke sezone.

U Salzburgu je takođe donesena slična odluka, upotreba fijakera je dozvoljena samo do 30 stepeni, i primena takve odluke počinje od ovog leta.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Aruba, ostrvo sunca

Od
Redakcija
-
0

Kažu da oni koji jednom posete Arubu, postaju emotivni zatočenici ovog nestvarnog ostrva do kraja života. I zaista, Aruba i statistički ima najviše turista „povratnika“ od svih ostrva u Karipskom moru. Razloga za ovaj podatak ima dosta, ali je verovatno dovoljno pomenuti predivno vreme, gostoljubive domaćine i prihvatljive cene

Aruba je jedno od ostrva koje se nalazi u južnom Karipskom moru, na samo 25 km od venecuelanske obale i zajedno sa Holandijom, Svetim Martinom i Kurasaom čini Kraljevinu Holandiju. Već samo ime glavnog grada, Oranještad ili „narandžasti grad“ govori da su ga podigli Holanđani. Prestonica Arube nudi bogat i intenzivan noćni život uz mnošto zabave u lokalnim klubovima i restoranima. Iako izuzetno malo ostrvo, Aruba je prepuna suprotnostima. Severozapadna obala ostrva, na primer, ima nestvarne plaže sa belim peskom i toplo tirkizno more, dok nasuprot tome jugoistočnim delom dominiraju neobične stene oblikovane pod uticajem vetra i nemirnog mora.

Aruba ima najviše sunčanih dana na čitavom arhipelagu. Prijatna suva klima tokom cele godine, sa blagim tropskim povetarcem i prosečnom temperaturom od oko 28 stepeni Celzijusa, predstavlja pravi raj, bez obzira da li želite da ga konzumirate ispod kokosovih palmi, u ludom noćnom provodu ili volite da oprobate sreću u nekoj od brojnih kockarnica.

Orlova plaža na Arubi važi za jednu od deset najlepših na svetu, a na njoj možete videti i prelepe flamingose. Za ljubitelje morskih avantura, otkrivanje podvodnog sveta ronjenjem ne može da se uporedi ni sa čim na svetu, dok su onima sa manje adrenalina na raspolaganju izleti brodovima sa providnim dnom ili hranjenje riba u morskim parkovima. Pored toga, Aruba nudi mnoštvo sportskih aktivnosti kao što su surfovanje, paraglajding i golf.

Inače, prilikom planiranja ovakvog putovanja poželjno je zaključiti polisu putnog osiguranja koje štiti osiguranike od nepredviđenih neprijatnosti, nezgoda ili bolesti. Mi vam predlažemo Triglav putno osiguranje o kome više možete saznati ovde.

Arubu krasi bujna vegetacija, a najrasprostranjeniji su kaktusi aloe i jedinstveno drveće „Divi-Divi“. Na ostrvu se nalazi veliki broj umetničkih galerija, a ljubitelji muzike imaju prliku da uživaju u brojnim festivalima i karnevalu. I na kraju šta reći osim „Bonbini“, što na lokalnom jeziku „Dobro došli“.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Otvoren Tapasake klub u One&Only Portonovi rizortu

Od
Redakcija
-
0

Nakon uspešnog otvaranja One&Only Portonovi rizorta u Crnoj Gori, prvog rizorta ovog ultraluksuznog brenda u Evropi, svoja vrata u susret letnjoj sezoni otvorio je i Tapasake klub. Inspirisan istoimenim klubovima u One&Only rizortima na Maldivima i Mauricijusu, Tapasake je savršeni spoj restorantskog iskustva i koncept kluba na bazenu. Prijatna atmosfera i vrhunska usluga kluba će biti dostupna onima koji odsedaju u rizortu, ali i svim ostalim gostima, u šik okruženju inspirisanom Jadranskom rivijerom

„Veoma smo uzbuđeni zbog otvaranja evropske interpretacije Tapasake kluba u Crnoj Gori. Ovaj epicentar našeg rizorta predstavlja živahno mesto za različita okupljanja, uživanje u vrhunskom gostoprimstvu i slavljenje života“, rekao je Michele Giraudo, generalni menadžer One&Only Portonovi rizorta. „Uz našu sveobuhvatnu wellness ponudu u partnerstvu sa brendom Chenot, restoranom Sabia by Giorgio Locatelli i  drugim jedinstvenim iskustvima, One&Only Portonovi rizort je pokretanjem Tapasake kluba i zvanično kompletiran“, dodao je Giraudo.

Uzbudljivo mesto okupljanja i zabava na svetskom nivou

Sa pogledom na panoramu Bokototorskog zaliva, ovaj letnji klub nudi bazen od 40 metara, ukrašen slikovitom ljuljaškom iznad vode i akva barom za uživanje u autentičnim koktelima. Šiša bar na krovnoj terasi idealno je mesto za posmatranje zalazaka sunca, uz muziku rezident DJ-a Nadera Razdara.

Sa zalaskom sunca, Tapasake se transformiše u noćni klub, čija će sezona biti zvanično otvorena 2. jula, nastupom DJ-a BrunoFromIbiza, dok narednog dana goste dočekuje eksperimentalni dance-punk trio WhoMadeWho – bend iz Kopenhagena koji je nastupao na festivalima Burning Man i Roskilde. Potom, 10. jula na scenu dolazi Kiko Navaro, DJ svetski poznat po nastupima u noćnim klubovima Space i Pacha. Line-up će se dalje razvijati tokom leta, uz najave narednih nastupa i dešavanja.

Fuzija ukusa i revolucionarna miksologija

Inspirisan Jadranom i obiljem morskih delikatesa dostupnih u regionu, Tapasake klub služi fuzijski meni jela u tapas stilu – od laganih, ukusnih jela na bazi ribe, poput sušija, sevičea i karpaća, do izbora marinirane ribe i mesa pripremljenog na vrućem uglju i raznovrsnih salata. Noću se Tapasake sa bazena seli unutra, a zajedno sa promenom raspoloženja i ambijenta, menja se i meni, osmišljen od strane čuvenog šefa Herve Courtot.

Kada je u pitanju ponuda pića, pored opsežne vinske karte, posebno se ističu azijski kokteli osmišljeni od strane stručnih miksologa iz rizorta, na bazi japanskog sakea i tradicionalne crnogorske rakije, zelenog čaja i matche. Preporuka osoblja Tapasake kluba su kokteli Jewel of Boka Bay, Novi Sunrise, Nihon Negroni napravljen od japanskog džina, Sunni Samurai sa akcentima Angostura gorčine i Blushing Geisha sa notama Kombuche od konoplje.

Za više informacija i rezervacije posetite: www.tapasake.com/portonovi.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Ana Tripković Marković, v.d. direktora Nacionalne turističke organizacije Crne Gore

Od
Redakcija
-
0

Na čelo NTO je nedavno postavljena Ana Tripković Marković, čija stručnost i dugogodišnji rad u turizmu daju pregršt razloga za optimizam svima koji sudeluju u ovoj izuzetno važnoj oblasti ekonomije Crne Gore. Novoimenovana direktorka, inače rođena Novosađanka, ispred sebe pored ostalog, ima veoma zahtevan zadatak revitalizacije turističkog prometa nakon prošlogodišnje pandemijske sezone

TU: Koliko vam bogato iskustvo u turizmu pomaže na novoj funkciji?
ATM: Turizam nije samo privredna grana, on je širi društveno-ekonomski fenomen i tako ga treba posmatrati. U svojoj karijeri, imala sam priliku da ga proučavam u akademskom i naučnom smislu, i da radim u turističkoj privredi, kao i da sudelujem u turizmu na lokalnom nivou, a sada i na nacionalnom nivou. Iskustvo na svakom od ovih nivoa i oblasti mi je od velike koristi jer pruža dobru osnovu i širok spektar znanja za dalji rad. Upravljanje turističkom destinacijom je vrlo specifičan proces. Proizvod turističke destinacije koji mi, uslovno rečeno, „prodajemo“ jeste iskustvo gosta. A to iskustvo ne čine isključivo hoteli i restorani nego ukupan utisak gosta od trenutka prelaska granice pa sve do kontakata i interakcija sa svima nama koji smo „domaćini“ u destinaciji. Stoga je jako važno ostvariti saradnju među svim akterima u destinaciji i upravo je ovo jedna od oblasti za koju se nadam da će mi dosadašnje iskustvo na različitim poljima turizma pomoći. Jasno, iskustvo je nešto na čemu se mora stalno raditi. Moj plan je da i u toku mandata nastavim kontinuirani rad na usavršavanju.

TU: Kako vidite turistički potencijal Crne Gore u ovoj specifičnoj sezoni, nakon ukidanja ograničenja?
ATM: Turistički potencijal Crne Gore je i u ovoj, za turizam vrlo specifičnoj godini, dobar. Prevashodno, to se odnosi na poboljšanje upravljanja turizmom u epidemiološkim uslovima, a zatim i na potencijal određenih specifičnih vrsta ponude koje su u novonastaloj situaciji izuzetno tražene. Što se tiče upravljanja turizmom u epidemiološkim uslovima trenutno imamo vrlo povoljnu epidemiološku situaciju. Svesni smo da je epidemiološka situacija nešto što će najviše uticati na sami tok sezone. Međutim, za razliku od prošle godine, epidemiolozi i stručna lica, dosta znaju o samom virusu. Sa druge strane, donosioci odluka znaju mnogo više o tome kako napraviti balans između ekonomije i zdravlja. Otuda i optimizam da ćemo, u tom kontekstu, ove godine moći da efikasnije odgovorimo ovom izazovu. Važna je i činjenica da je Vlada Crne Gore definisala zdravstvene protokole za predstojeću letnju sezonu. Dalje, mere poput ukidanja PCR testa za veliki broj zemalja, posebno regiona, besplatno lečenje turista u Crnoj Gori u slučaju obolevanja, besplatno PCR testiranje turista kojima je potreban negativan test za povratak u svoju zemlju i olakšan ulazak u Crnu Goru predstavljaju značajan potencijal. Potvrda da je Crna Gora odgovorna destinacija je i to što je Svetski savet za turizam i putovanja (WTTC) dodelio našoj zemlji međunarodnu oznaku za sigurna putovanja „Safe Travels“ koja putnicima omogućava da prepoznaju destinacije i kompanije širom sveta koje su usvojile globalne standarde zdravstvene i higijenske zaštite, kao važan preduslov za sigurna putovanja. Što se tiče određenih specifičnih vrsta ponude ono što, pored primorskog dela, predstavlja značajan potencijal jeste izuzetna ponuda severnog regiona. Crna Gora ima sjajne mogućnosti za razvoj svih vrsta turizma zasnovanih na prirodi: od avanturističkog turizma, pešačkih i biciklističkih tura pa sve do ruralnog turizma i eko-katuna. Preliminarni podaci pokazuju da su seoska domaćinstva, naročito ona koja nude i dodatne sadržaje kao što je na primer domaća hrana, već u ovom trenutku u potpunosti bukirana do oktobra. Konačno, što se tiče potencijala, ohrabruje i činjenica da imamo dosta upita i sa novih tržišta koja nisu ranije bila prisutna a sada im olakšane mere, atraktivna ponuda i dostupnost predstavljaju podsticaj za dolazak.

TU: Koje su vam bile prve aktivnosti na novom poslu?
ATM: Ono što je usledilo nakon upoznavanja i razgovora sa zaposlenima je svakako planiranje daljeg rada i delovanja Nacionalne turističke organizacije. Naravno, u fokusu su bile prioritetne aktivnosti koje se tiču raznih vrsta promocije: od sajmova, studijskih grupa, digitalnog marketinga, PR aktivnosti pa do regionalnog roadshow-a. U narednom periodu planiram da se posvetim razvojnim projektima. Okvirno, to su tri glavne kategorije u okviru kojih NTO deluje: destinacijski marketing, destinacijski menadžment i prateće aktivnosti čiji je osnovni zadatak da podrže razvoj destinacije. Što se tiče destinacijkog marketinga, potrebno je staviti povećani akcenat na pažljivo osluškivanje potreba i promena u zahtevima tržišta kao i marketing alatima koji nam pomažu da što bolje pristupimo ciljnim grupama. Jasno, u ovom delu očekivano je da će veliki akcenat biti na digitalnom marketingu mada je izuzetno važno da, posebno za određene ciljne grupe, ne budu zanemareni ni drugi kanali marketinga. Što se tiče destinacijskog menadžmenta postoji mnogo razvojnih planova kojima planiram da se posvetim. Pre svega, važno je da se podrži razvoj različitih turističkih proizvoda i specifičnih vidova turizma kao što su na primer digitalni nomadi, filmski turizam, glamping i sl. Zatim, veoma je važno ostvariti dobru saradnju i sa turističkom privredom, sa lokalnim turističkim organizacijama, vladinim i nevladinim organizacijama, jer jedino zajedno možemo ostvariti napredak. Konačno, svakako je od velikog značaja i unapređenje poslovnog izveštavanja u turizmu. Zahvaljujući savremenim tehnologijama u prilici smo da imamo sve više detaljnih informacija koje se ažuriraju u realnom vremenu i da koristeći moderne alate maksimalno unapredimo iskustvo gosta u destinaciji.

TU: Da li planirate neke promene u turističkom poslovanju Crne Gore?
ATM: Prošla godina i pandemija nas opominju da se moramo privikavati na novi način života, pravila, način poslovanja. Poslovne aktivnosti i obrazovanje su se odvijali online duže vreme, a neke kompanije su nastavile takvo poslovanje, jer su uvideli da i na taj način mogu da funkcionišu uz znatno smanjene troškove. Kada je u pitanju poboljšanje sveukupne turističke ponude, potrebno je unaprediti strateški i inovativni segment ponuda. Jedan je kolosek gde moramo da poboljšavamo našu sveukupnu infrastrukturu – dostupnost i sve što uz nju ide. To su stvari vezane za strateško planiranje, ali moramo i da obratimo pažnju na strukturalne probleme, poput strukture našeg smeštaja, koja je trenutno takva da imamo veliki udeo privatnog smeštaja, a manji udeo hotelskog. Drugo, važno je da budemo inovativni i kreativni. U tom smislu inovacije u turističkom proizvodu su nešto čemu će se posvetiti posebna pažnja kroz uvođenje programa za diseminaciju inovativnih rešenja. Konačno, da bi se uvodile promene u turističkom poslovanju Crne Gore potrebno je stalno raditi na unapređenju zakonodavnog i regulativnog okvira kao osnove u kojoj deluje naše ukupno poslovanje.

TU: Kako vidite budućnost Crne Gore kao turističke destinacije?
ATM: Turizam, kao jedna od najvećih delatnosti u svetu, koja pokreće društveno-ekonomski razvoj i otvaranje novih radnih mesta, igra važnu ulogu u pokretanju prosperiteta, osnaživanju žena, mladih i drugih društvenih grupa. Podatak Svetskog saveta za putovanja i turizam, da je rast BDP-a u turizmu, devetu godinu zaredom nadmašio rast ukupnog BDP-a, nas podseća na globalni ekonomski uticaj putovanja i turizma u vreme pre pandemije virusa Covid-19. Stoga, očekujem da će i globalno a i u Crnoj Gori, turizam ostati značajan činilac bruto društvenog proizvoda. Pandemija koja je, nadam se, za nama, naučila nas je da se moramo dinamično prilagođavati promenama. Na neki način to nam je postala važna lekcija da moramo biti fleksibilni, da moramo prestati da se držimo ustaljenog načina rada. U tom smislu, vidim prostor za inovacije, kreativnost i digitalizaciju našeg društva u celini pa i turizma. Stoga očekujem da u budućnosti Crna Gora dodatno i ubrzano radi na modernizaciji sebe kao jedinstvene turističke destinacije.

Tekst: Petar Vušurović

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

1...345346347...370Stranica 346 od ukupno 370

Poslednje objave

Otkrijte Mardin kroz umetnost: Bijenale koje povezuje nebo, zemlju i ...

Redakcija - 0
Turska je dugo bila domaćin značajnih nacionalnih i međunarodnih umetničkih i kulturnih događaja. Istanbul, jedan od najposećenijih gradova na svetu, prednjači u tome. Antalija...
Restoran gosti hotel f&b

Kako hoteli transformišu F&B iz prateće usluge u generator profita

Pastici malta street fod ulična hrana

Svi ukusi Malte u jednom zalogaju

Gauda holandija

Srednjovekovni grad sira koji osvaja posetioce iz celog sveta

Mišlenove zvezdice konačno u Srbiji Mišlenov vodič

Restoran toliko dobar da je kineskim zvaničnicima zabranjen ulazak