Olimpijske igre su pred nama, pa će Pariz svakako biti sportska prestonica sveta, i jedna od najposećenijih destinacija. Međutim, i pred toga, on nije na mapama svetskih turista kao najomiljenija destinacija. U poslednjem izveštaju kompanije za istraživanje tržišta Euromonitor, Pariz nije ni među prve tri omiljene turističke destinacije

Euromonitor International je objavio poslednji izveštaj koji daje listu gradova koje turisti najviše vole. Oni upoređuju turizam, održivost i ekonomsku uspešnost u metropolama širom sveta, a prema njihovom istraživanju Dubai je najbolja gradska destinacija na svetu. Na drugom, odnosno trećem mestu se nalaze, verovali ili ne, London i Istanbul.

Dubai, Ujedinjeni Arapski Emirati

Dubai predstavlja pravi primer kako je futuristička vizija u kombinaciji sa naftnim bogatstvom transformisala pustinjski grad u globalnu metropolu. Od ribarskog sela do svetskog ekonomskog i turističkog centra, Dubai se izdvaja svojom impresivnom arhitekturom, kulturnom raznolikošću i ekonomskim prosperitetom.

Dubai je dom za preko 200 nacionalnosti, što ga čini jednim od najkosmopolitskijih gradova na svetu. Ova kulturna raznolikost se ogleda u gastronomiji, umetnosti i svakodnevnom životu grada. Tradicionalna kultura i istorija Dubaija najbolje se mogu doživeti u četvrti Al Fahidi, gde posetioci mogu istražiti muzeje, galerije i tradicionalne arapske kuće.

Turizam je ključni sektor u ekonomiji Dubaija. Grad privlači posetioce iz celog sveta svojim luksuznim odmaralištima, beskrajnim mogućnostima za šoping, kao i brojnim manifestacijama i događajima.

London, Velika Britanija

London je glavni grad Ujedinjenog Kraljevstva, i jedan od najstarijih i najuticajnijih gradova na svetu. Sa bogatom istorijom koja se proteže preko dve hiljade godina, London je bio i ostao epicentar političke, ekonomske, kulturne i društvene dinamike. Njegov značaj i dalje raste globalno, što ga čini jednim od najbitinijih svetskih metropola.

London je grad koji balansira između svoje slavne prošlosti i dinamične sadašnjosti. Njegova sposobnost da se stalno prilagođava i evoluira čini ga jednim od najuzbudljivijih mesta za život, rad i posetu. Kroz svoje znamenitosti, ekonomske aktivnosti i kulturnu raznovrsnost, London nastavlja da oblikuje i inspiriše svet.

Zašto su studijska putovanja važna za profesionalce u turizmu, saznajte više.

Istanbul, Turska

Istanbul je najveći grad u Turskoj i jedan od najvećih gradova na svetu. Nalazi se na oba kraja Bosfora, koji razdvaja Evropu od Azije. Grad ima bogatu istoriju, budući da je bio prestonica Rimskog, Vizantijskog i Osmanskog carstva.

Savremeni Istanbul je živopisna metropola sa dinamičnom kulturnom scenom, raznolikom populacijom i naprednom ekonomijom. Služi kao glavni centar finansija, trgovine, turizma i kulture u Turskoj i regionu. Grad je takođe poznat po svojim živopisnim pijacama, ukusnoj kuhinji i aktivnom gradskom životu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Najpoznatije italijansko belo vino, Soave, dobilo je ime po istoimenom mestašcu smeštenom na proplancima između Vićence i Verone. Legenda kaže da je imenu ovog grada kumovao Dante Aligijeri koji je u vreme svog izgnanstva boravio u njemu. Soave znači „sladak, prijatan“ i ne zna se da li se ovaj epitet odnosio na ljupki gradić ili užitak u vinu

Mesto Soave je srednjovekovno naseljeno utvrđenje iz 10. veka, sa zamkom Skaligeri koji dominira na samom vrhu zidina. Naziv ovog dvorca vezuje se za moćnu i krvoločnu porodicu Dela Skala, koja je u više generacija upravljala Veronom i širim okruženjem. Zamak nije građen kao rezidencija, već kao vojna utvrda i odmorište u doba brojnih ratova. O tome svedoče skromne prostorije za boravak, ali i morbidni tragovi mučenja i egzekucija. Ovo je tipičan primer srednjovekovne vojne arhitekture – odbrambeni bedemi u tri prstena, šanci sa vodom, viseći pokretni mostovi, tamnica i kolektivna grobnica.

Današnji spoljnji masivni zidovi sagrađeni su 1369. godine po nalogu Konsinjora dela Skale, sa idejom da opkole i zaštite celo mesto Soave. U grad se ulazilo kroz tri kapije sa kulama – Porta Basano na severu i Porta Vićentina i Porta Verona na jugu. Oko zidova, u zaštitnom šancu, teče reka Traminja. Zamak Skaligeri i njegova najviša kula završeni su 1379. godine.

Glavni ulaz ka kuli, sa severne strane, preko pokretnog mosta, vodi ka prvom unutrašnjem dvorištu. Tu su vidni ostaci tri apside stare romanske crkve iz 10. veka. U drugo dvorište ulazi se kroz lučni otvor koji se u slučaju opsade zatvarao teškim, rešetkastim, čeličnim i nazubljenim vratima (portkulis). U poslednjem, trećem dvorištu nalazi se zamak – tvrđava koja je u mirnodopsko vreme bila tamnica, a u slučaju napada postaje poslednja zona odbrane. Prilikom restauracije tvrđave u 19. veku u piramidalnom podnožju glavne kule pronađena je dva metra visoka gomila ljudskih kostiju. Analizom arhitekture kule, uočene su podne zamke za nepoželjne goste. U podu hodnika probušena su skrivena propadališta kroz koja su osuđenici upadali u podrumsku prostoriju, zazidanu sa svih strana. Za njima je prosipan kreč, te su svi tragovi egzekucije sakriveni. Ljudi su na gomili skeleta umirali od gladi ili povreda pri padu. Za to vreme u gradu se ništa nije znalo o surovim ubistvima, niti su ostajali vidni tragovi brojnih smrti.

Uz kulu, kao deo odbrambenog zida, naslonjena je zgrada – rezidencija za kapetana (titula upravnika regije pod čijom jurisdikcijom su bila 22 grada). Na donjem nivou, pod lucima, boravili su odabrani vojnici – lična garda. Kamenim spoljnjim stepenicima na gornji nivo se ulazi u dvoranu sa velikim kaminom. Iz nje se ide u vladarevu spavaću sobu u kojoj je izložen originalni krevet sa rezbarenim drvenim baldahinima. Soba ima dekorativnu kasetiranu tavanicu i zidove sa freskama. U trpezariji, sa suprotne strane dvorane, na zidovima su oslikani portreti članova porodice Skala i Dantea Aligijerija. U dvorištu ispred rezidencije stoji kameni klesani bunar sa cisternom koja je uvek bila puna rezervi pijaće vode.

Sudbina tvrđave i zamka Soave pratila je burnu istoriju ovog kraja. Brojni lokalni ratovi dovodili su nove porodice na vlast, te je i strateški važno utvrđenje dobijalo nove gospodare. Skaligeri, Viskonti, Karara, Mletački duždevi, germanske vojskovođe, a 1696. godine tvrđava Soave postaje vlasništvo plemića Frančeska Gritija. Od njegovih naslednika 1830. zamak Soave kupuje Antonio Kristani, pradeda sadašnjeg vlasnika i višegodišnjeg gradonačelnika Verone.

Danas grad Soave živi miran, pomalo dosadan život unutar zidina. U centar mesta se ulazi kroz naknadno probijene lučne otvore. Automobili su veoma retki, broj parkinga je minimalan i većina vozača se odlučuje za parkiranje na obodu grada. Asfaltirane su samo glavne ulice koje vode od kapije do kapije. Ostale su kamene ili kaldrmisane. Bočni sokaci udaraju u zaštitne zidove i tako stvaraju utisak da se krećete u zatvorenoj srednjovekovnoj citadeli. Strme ulice otvaraju pogled ka dobro očuvanim remek-delima gradske arhitekture. Tragovi savremenog života su skromni – nema prodavnica, restorani su veoma retki i radnim danom su zatvoreni već u 20 časova. Dva puta mesečno u grad stižu vašarske tezge lokalnih zanatlija i prodavci antikviteta. Tada oživi ceo grad, zasvetli šarenilo luna-parka, zamirišu gurmanluci, haos zavlada ulicama i za ono malo automobila tu više nema mesta.

Duomo

Kao i svaki italijanski grad, Soave ima nekoliko vrednih bazilika. Svakako, najvažnija je glavna katedrala posvećena San Lorenu, zaštitniku mesta. Podignuta je u 11. veku, srušena pa obnovljena u 14. veku, proširena, dograđena, ukrašena u renesansnom stilu u 18. veku. Katedrala pokazuje svoju arhitektinsku snagu jonskim polustubovima i impresivnim stepeništem od veronskog mermera. Unutrašnjost crkve je ukrašena baroknim oltarima, vrednim slikama i veličanstvenim orguljama koje je izradio Englez Đorđo Tris.

Palata Skaligeri

Palata Skaligeri, poznata kao Palata del Kapitano, izgrađena je u 14. veka po nalogu Konsinjora dela Skale. Predstavljala je civilnu rezidencija vladara i svojom veličinom je pokazivala njegovu političku moć. U palati se danas nalazi opština Soave. Grandiozna u svojoj jednostavnosti, palata ima unutrašnje dvorište sa raskošnom baštom – park Bako Zaneli. Ono što impresionira jeste očuvanost palate u prvobitnom dizajnu, sa sedam vekova starim rasporedom prostorija i smernom, ali vrednom dekoracijom.

Palata pravde

U središtu grada, na Trgu Lođe, 1375. godine, po nalogu Konsinjora dela Skale, izgrađena je Palata pravde. Za izgradnju ovog arhitektonski vrednog zdanja bila su potrebna rekordna četiri meseca. Zgrada suda – remek-delo sa četvorosvodnom lođom, sa gotskim arkadama od klesanog kamena i lučnim romaničkim prozorima. Na glavnoj fasadi, nad usamljenim balkonom, stoji kamena statua Bogorodice sa Hristom, okružena freskama Sv. Lavrentija i Jovana Krstitelja. U prizemlju zgrade, pod lukovima, danas se nalazi otmeni restoran koji se koristi za važne proslave stanovnika Soavea.

Palata Kavali

U centralnoj gradskoj ulici, na stubovima nad arkadama, stoji isturena palata Kavali. Nju je 1411. godine sagradio Nikolo Kavali, kapetan grada Soave. Ovo je savršen primer gotičko-venecijanskog stila, sa tri prozora trolisnih šiljastih lukova, na zajedničkoj centralnoj lođi. Na kapitelima renesansnih stubova vide se bareljefi sa prikazom guštera i škorpiona. Prvobitna fasada je bila ukrašena freskama sa mitološkim temama, no danas one nisu sačuvane. O njenoj lepoti svedoči oslikani panel koji je izradio Đovani Mario Falkoneti i koji se čuva unutar palate.

Mesto Soave sigurno je najpoznatije po vinima koja nose ovo ime. Najlepši prizor sa zidina tvrđave Soave svakako je pogled na nepregledna prostranstva okolnih vinograda. U gradu su brojne vinarije koje nude turističke degustacione pakete kako biste probali neko od njihovih vina, uz lokalne sireve i suhomesnate proizvode. Sva ova mesta veoma su posećena i neophodno je rezervisati termin svog dolaska.

Gastronomski užici lokalnih restorana u kombinaciji su sa odličnim vinima. Soave je poznat po testenini koja se zove bigole i najbolja je u čuvenoj „Bigoleriji ala Roko“. U jelovniku se na 11 strana nude bigole sa različitim sosovima i dodacima. Osim bigola, kuhinja Soavea nudi veliki broj jela od divljači spremljenih sa lokalnim vinima.

Cene hrane i pića su veoma pristupačne, znatno niže nego u većini beogradskih restorana.

Tekst i foto: Branka Bošnjak

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

U današnjoj eri rada na daljinu, coworking prostori su postali popularan izbor za profesionalce koji traže fleksibilnost i praktičnost u svojim radnim okruženjima. Sa mogućnošću rada praktično bilo gde na svetu, pojedinci sada imaju slobodu da biraju prostore koji odgovaraju njihovim preferencijama i prioritetima. Usred ovog trenda, Co-working prostor Lazure Hotela predstavlja primamljivu ponudu za one koji žele da kombinuju produktivnost sa dozom luksuza. Smešten u prelepom zalivu Boke, ovaj hotel, koji se nalazi u istorijskoj zgradi, nudi jedinstveno okruženje za profesionalce da ostvaruju svoje ciljeve

Co-working prostor Lazure Hotela se ističe kao utočište za profesionalce koji traže harmoničan spoj produktivnosti i komfora. Sa nizom pogodnosti prilagođenih potrebama modernih ljudi, ovaj prostor podstiče okruženje koje pogoduje fokusiranom radu i saradnji. Podstičući produktivnost, ovaj Co-working prostor osigurava da su osnovna osveženja poput kafe, čaja i vode stalno dostupna kako bi klijenti bili puni energije tokom svog radnog dana. Uz zajedničke kuhinjske sadržaje, profesionalci mogu bez prekida da se osveže i obnove energiju.

Olakšavajući nesmetane kancelarijske operacije, prostor nudi pristup štampaču i fotokopirnom aparatu, čime štedi klijentima neugodnost traženja ovih neophodnosti na drugim mestima. Ovaj integrisani pristup omogućava profesionalcima da efikasno obave sve svoje poslovne potrebe, maksimalno iskorišćavajući svoje vreme i produktivnost.

Po dolasku, klijenti su dočekani sa personalizovanim osećajem sigurnosti. Svaki pojedinac dobija jedinstvenu ključ-karticu izrađenu od strane recepcije, koja omogućava ekskluzivan pristup coworking zoni.

Sa radnim vremenom od 8 ujutro do 8 uveče, radnim danima i vikendom, Co-working prostor Lazure Hotela prilagođava se različitim rasporedima svojih klijenata. Bilo da je reč o radnom ponedeljku ili vikend sesiji razmišljanja, profesionalci mogu računati na Co-working prostor Lazure Hotela da im pruži podržavajuće okruženje za njihove radne inicijative. Besprekorno integrisanje funkcionalnosti tradicionalne kancelarije sa luksuznim pogodnostima premijum hotela čini Co-working prostor Lazure Hotela optimalnim izborom za zahtevne profesionalce. Za one koji traže produktivan radni prostor koji prioritizuje efikasnost i komfor, ovaj prostor nudi jedinstveno rešenje.

U suštini, zašto se zadovoljiti običnim kancelarijskim prostorom kada možete podići svoje radno iskustvo u bezvremenskoj eleganciji Lazure Hotela? Iskoristite prednosti rada na daljinu uz zadivljujuće poglede i neuporedivo gostoprimstvo, i otkrijte savršeni sklad između produktivnosti i relaksacije.

Lazure Hotel & Marina  nalazi se u Herceg Novom na samom ulazu u bokokotorski zaliv.  Pored hotela sa 5*, takođe nudi dva restorana sa vrhunskim meditaranskim receptima, sjajni SPA centar sa pet različitih sauna, unutrašnjim bazenom i teretanom za vašu potpunu relaksaciju nakon napornog radnog dana!

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Kipar nudi kvalitetan i dobar odmor na malo manje poznatom Mediteranu, prožet toplim vremenom, čistim morem i istorijom. Osim toga, malo ko zna da Kipar nudi beskrajno leto, jer ima jednu od najdužih letnjih sezona u Evropi. Na Kipru se, tako kažu, kupa u moru kad se na drugim destinacijama već priprema garderoba sa dugačkim rukavima

Kipar ima verovatno najdužu letnju sezonu u Evropi. Svako ko se nađe na ovom predivnom ostrvu ima utisak da se ne radi o Mediteranu, pitomom i finom. Prvi utisak je potpuno drugačiji, jer je zbog vrućine i sunca utisak kao da se nalazite u ekvatorijalnom žarkom pojasu. Sunce je izdašno, a temperature visoke i utisak je da to prilično dugo traje, skoro do decembra.

Ovo ostrvo je prava mediteranska  idila čija letnja sezona traje komotno od maja do kraja septembra. Međutim, gotovo izvesno je da se sezona može produžiti, jer su temperature čak i u oktobru savršene za kupanje, što najavljuje i kasnu sezonu.

Kipar se može pohvaliti sa čak 340 sunčanih dana godišnje, a zahvaljujući svom jugoistočnom položaju u Sredozemnom moru, plaže na ostrvu pozivaju turiste čak i u novembru. Tada nema gužvi, a more je idealno za kupanje, jer sunce tada odlazi na svoj godišnji odmor.

Kipar definišu visoke temperature, nebo bez oblaka i rashlađujući povetarac koji dolazi s mora. Sve to je idelno za kupanje, sunčanje i sve aktivnosti koje uključuju more, od jedrenja do ronjenja. U vrhuncu sezone sva arheološka nalazišta treba obilaziti rano ujutru ili u kasno poslepodne, izbegavajući najtopliji deo dana.

Ostrvo je bilo naseljeno još od neolita, a tokom bronzanog doba postalo je važan centar za proizvodnju i trgovinu, što mu je donelo bogatstvo i značaj. Tokom vremena, Kipar je bio pod vlašću mnogih velikih carstava. Grčki kolonisti doneli su svoju kulturu i mitologiju, dok su Rimljani, Vizantinci i Osmanlije dodatno obogatili njegovu kulturnu baštinu.

Zašto su studijska putovanja važna za profesionalce u turizmu, saznajte više.

Kulturna raznovrsnost Kipra je očigledna u arhitekturi, umetnosti, muzici i kuhinji. Gradovi kao što su Nikozija, Limasol i Larnaka nude kombinaciju antičkih ruševina, srednjovekovnih dvoraca i modernih građevina. Kiparska gastronomija, sa svojim ukusnim specijalitetima kao što su meze, halumi sir, jagnjetina ili ratluk odražavaju bogatstvo različitih uticaja koji su oblikovali ostrvo kroz vekove.

Kipar je posebno mesto gde se prepliću istorija, kultura i prirodne lepote. Njegova bogata prošlost, raznovrsna tradicija i zadivljujući pejzaži čine ga destinacijom koja pruža neverovatno iskustvo svakom posetiocu. Kao veza između Istoka i Zapada, Kipar nastavlja da bude simbol kulturne razmene i harmonije, privlačeći ljude iz svih krajeva sveta svojom jedinstvenom pričom i lepotom.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.