Elegantan enterijer i moderna atmosfera čine The Twenty Two savršenim odredištem za ručak ili večeru i predstavljaju zaista neponovljivo iskustvo za vrhunac zadovoljstva na 10. spratu hotela Metropol Palace
Pogled od 360 stepeni koji vam omogućava da vidite Beograd kao na dlanu, siguran celodnevni parking uz muzičke večeri sa suptilnom DJ podrškom su ono što takođe govori u prilog jednom od najboljih hotelskih restorana u čitavom regionu.
Ipak, The Twenty Two Restaurant, ne bi bio to što jeste da u glavnoj ulozi nije nenadmašna gastronomska ponuda u režiji mladog šefa kuhinje Zdravka Štrbca, već sada velike kulinarske zvezde, čija mala remek dela nisu ostavila ravnodušnim ni Mišlenove sudije.
Od omiljenih starih jela sa modernim obrtima do maštovitih deserata, meni restorana The Twenty Two je savršena kombinacija tradicionalne i moderne balkanske kuhinje, preporučen od strane Mišlenovog vodiča. Od srdačnih i hranljivih gulaša, do delikatnih i složenih deserata, svako jelo je slavlje našeg kulturnog identiteta. Sjajnu podršku hrani daje obimna selekcija vina, pažljivo odabrana da podigne gastronomsko iskustvo na još viši nivo.
Pratite nas na našoj Facebooki Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
Istraživanje platforme za iznajmljivanje brodova Samboat je imalo za cilj da otkrije koje su to manje posećene mediteranske destinacije. Jedna od njih, nepravedno ispod globalnog turističkog radara, se nalazi u našoj blizini, u Crnoj Gori
Platforma Samboatje u svom izveštaju pokušala da da ogovor koje su destinacije manje posećene i zbog čega. Najpotcenjenija mediteranska destinacija regiona za 2023. godinu je Kotor.
Samboat je napravio listi na osnovu nekoliko parametara, kako bi rangirao najbolje lokacije za pristupačan odmor i idilično putovanje brodom. Kao najbolja destinacija za uživanje u letnjem odmoru izabran je crnogorski biser Kotor.
Kotor je opisan kao verovatnoi jedno od najpotcenjenijih žarišta Mediterana i crnogorske obale, destinacija koja se u poslednjim godinama sve češće “pojavljuje na radaru” turista širom sveta.
Grad se nalazi u neverovatno lepom zalivu, i ima pravi šarm malog mondenskog mesta. Pored bogate istorije, tu su i zlatne plaže sa predivnim pogledom na planine. Bokokotorski zaliv je posebno veličanstvena destinacija za čamce i jahte, navodi Samboat.
Platforma takođe preporučuje i posetu obližnjem Perastu, a posebno crkvi Gospi od Škrpjela koja pruža šansu za jedan od najlepših pogleda Mediterana, naročito sa brodske palube.
Kreiranje živopisnih trenutaka uz aktivan odmor, saznajte više.
Pored Kotora, na listi najpotcenjenijih mediteranskih destinacija se našao i Šibenik iz Hrvatske. Šibenik je opisan kao fantastično mesto za turiste koje poslednjih godina postaje sve popularnije.
Pratite nas na našoj Facebooki Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
Sve više restorana razmatra uvođenje „laboratorijskog“ mesa u svoje menije. Veštačko meso po svemu sudeći dobija na popularnosti, a takav slučaj ne zaobilazi ni vrhunske restorane sa Mišlenovim zvezdicama
Restoran Atelier Crenn se nalazi u San Francisku, i radi se o jednom od najboljih restorana na svetu kog vodi čuvena šefica Dominik Kren. Ona je pre par godina donela odluku da ne služi meso u svom restoranu kako bi dala doprinos borbi protiv nehumanog uzgoja životinja. Ona se zbog toga odlučila da na meni uvede meso iz laboratorije, a ne sa farmi.
Šefica se specijalizovala za moderne zaokrete u klasičnoj francuskoj kuhinji gde nije nečuveno da platite čak i 500 dolara po osobi za degustacijski meni od 14 sledova, navodi portal Investigate Midwest.
Dominik Kren sada u saradnji sa kompanijom Upside Foods uvodi na meni piletinu uzgajanu u laboratoriji, za koju tvrdi da je bolja od većine prave piletine koja se trenutno nalazi na tržištu.
Na ovako odvažan korak šefica se odlučila jer je shvatila da je meso osnova ishrane za više od 90% ljudi širom sveta. Meso uzgajano u laboratorijama može u velikoj meri da pomogne u borbi protiv nehumanog uzgajanja životinja. Takođe i u borbi protiv zagađenja planete.
Treba napomenuti da takva piletina uvek treba da prođe zvaničan „regulatorni pregled“ pre nego što se može pojaviti na meniju. Pored toga je važno istaći da naučnici tvrde da bi ta industrija zapravo mogla pogoršati klimatske promene. Ostaje da se vidi šta nam budućnost donosi, meso iz „epruvete“ svakako nije prolazni trend.
Pratite nas na našoj Facebooki Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
European Best Destinations je organizacija koja promoviše kulturu i turizam u Evropi. Svake godine se organizuje glasanje na kom se biraju najbolje destinacije, ovog puta je to bio izbor najbolje destinacije za medeni mesec
European Best Destinations je objavio listu najboljih destinacija za medeni mesec u Evropi. Na listi se nalaze mesta sa svih krajeva kontinenta, a za najbolju destinaciju u 2023. godini je izabrana Hrvatska, odnosno Cavtat, navodi Croatia Week.
Cavtat se našao na prvom mestu pre svega jer nudi kompletnu uslugu za organizovanje venčanja. Pored toga, tu su i beskrajne mogućnosti za medeni mesec i smeštaj u hotelima sa pet zvezdica s pogledom na more. Svaki od hotela ima sve sadržaje neophodne za jedan kvalitetan odmor.
Kreiranje živopisnih trenutaka uz aktivan odmor, saznajte više.
Cavtat se nalazi u Dubrovačko-neretvanskoj županiji, na samo nekoliko minuta od Dubrovnika i aerodorma. Pored prelepih plaža, posebno treba izdvojiti i zaštitni znak Cavtata. U pitanju je ulica za koju se kaže da je jedno od najdužih šetališta u zemlji. Dugačka je oko 7 kilometara i posebno je lepa u ranim večernjim satima kad ima i najviše turista.
Cavtat se ističe svojim lepim i sunčanim romantičnim ambijentom, što ga čini savršenim mestom za mladence. Pored toga, navodi EBD, grad je odličan i za parove koji traže ili luksuzno i romantično iskustvo, ili avanturistički i zabavan odmor.
Na listi se nalazi još 12 destinacija, tu su još Positano, Santorini, Ria, Pariz, Budimpešta, Lisabon ili Venecija.
Pratite nas na našoj Facebooki Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
Photo: Türkiye Tourism Promotion and Development Agency
Mediteranska obala Turske, često poznata kao Turska rivijera, svake godine privlači milione domaćih i međunarodnih posetilaca zbog svoje izuzetne fuzije prirode, istorije i kulture. Iako je oblast je poznata širom sveta po svojim besprekornim plažama, toplom suncu i tirkiznom moru, ima toliko toga da ponudi turistima, sa različitim očekivanjima od putovanja. Obojena prelepim prirodnim plavetnilom i zelenilom, prošarana starim gradovima, uz prepoznatljivu kulinarsku tradiciju, nudi mnoge izlete i razne aktivnost u rasponu od trekinga do ronjenja, a neki od njih su navedeni ovde
Uzbudljive atrakcije Antalije
Prvo mesto, koje pada na pamet, na pomen obale Sredozemnog mora je Antalija, koja se nalazi u centru turske rivijere. Iako je grad je poznat po svojih 229 plaža sa Plavom zastavom i istorijskim znamenitostima, on je takođe i pravi raj za bavljenje sportom. Ljubitelji prirode će uživati u istraživanju zadivljujućih pećina Karain, Dim i Damlataš. Unutar granica pokrajine Antalije nalaze se neke od svetskih planinarskih staza koje oduzimaju dah, uključujući Likijski put, Put pisidijske baštine i Put Svetog Pavla. Naselje Kaš u Antaliji smatra se jednom od 10 najboljih ronilačkih lokacija na svetu. A paraglajding i nekoliko vodenih sportova su među aktivnostima koje se ne smeju zaobići u ovoj oblasti. Belek je istovremeno poznat po svojim terenima za golf svetske klase.
Photo: Türkiye Tourism Promotion and Development Agency
Na korak daleko od oblasti jezera i vrtova ruža i lavande
Mali deo turske oblasti jezera, koji privlači pažnju svojim brojnim prirodnim čudima u regionu Sredozemnog mora, takođe leži u blizini Antalije. Oblast koja obuhvata područje unutar granica provincija Afionkarahisar, Antalija, Burdur, Isparta i Konja i ima 16 jezera, uključujući Akšehir, Burdur, Bejšehir, Eirdir, Kovada i Salda, nazvana je jednim od „ 50 najboljih mesta za putovanje u 2023“ od strane magazina “Travel + Leisure”, kao destinacija kulturnog bogatstva. Možete posetiti ovu oblast kada putujete u Antaliju i uživati u tektonskim jezerima i istorijskim antičkim mestima.
Glavni region turske za uzgoj ruža i lavande, Isparta, nalazi se u okrugu jezera i nudi razne mogućnosti za doživljaj prirodnih lepota Mediterana. Divite se zadivljujućoj fotogeničnosti zasada lavande u ljubičastom cvatu, dok istražujete ove skrivene dragulje na drugoj strani planine Taurus.
Neverovatna mediteranska kulinarska avantura
Mediteranska kuhinja slovi za jednu od najbogatijih i najraznovrsnijih gurmanskih tradicija u Turskoj, a ljubitelji hrane će tamo pronaći raznorazne dragulje od poslastica. Riba i morski plodovi čine osnovu mediteranske kuhinje, pored jela od povrća napravljenih od organskog maslinovog ulja i jedinstvenih iskustava sa začinjenim jelima od mesa. Tradicionalni restorani nude svežu ribu i mesna jela kao što je tantuni-kebab, poznata predjela kao što su slana palamida i pijaz i deserte poput zapečenog sladoleda i kunefea, koji su svi upareni sa vinima regiona.
Pratite nas na našoj Facebooki Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
Fabrika vode u Lisabonu je pokazala da reciklirana voda ne služi samo za navodnjavanje ili za industriske pogone. Otpadna voda unutar fabrike dobija novi život i postaje jedan od najomiljenijih svetskih proizvoda koji se konzumira širom sveta
Fabrika vode u Lisabonu je jedan od najvećih pogona za prečišćavanje otpadnih voda u Portugaliji. Čelnici fabrike su odlučili da odu korak dalje i da prošire proces reciklaže, od reciklirane otpadne vode do proizvodnje piva.
Akva do Težo Atlantiko prerađuje otpadnu vodu iz 23 opštine u oblastima Amadora, Lisabon i Oejraš. Na taj način, voda koju “upotrebi” oko 750.000 stanovnika dobija priliku da se opet nađe u službi građana.
Ceo proces podrazumeva čišćenje od krupnijih delova otpada, prečišćavanje od masnoća ili toksina, kao i kompletno filtriranje kako bi bila potpuno čista i sanitarno ispravna voda. Interesantno je navesti da se u reciklaži izdvaja i mulj koji se koristi za biomasu, a fabrika proizvodi i struju za svoje potrebe.
Zamalo bez ćevapa u Mišlenovom vodiču, saznajte više.
Deo takve vode se koristi za dalju proizvodnju, a deo se se vraća u reku Težo. Od čiste i reciklirane vode u fabrici u Lisabonu pravi zanatsko pivo Vira, kako bi skrenuli pažnju na okolinu, i na očuvanje svih resursa. Pivo Vira nije u slobodnoj prodaji, i može se probati jedino u krugu fabrike.
Pratite nas na našoj Facebooki Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
Čini nam se da sve što ima veze sa Mišlenovim vodičem ili zvezdicama učini da se novčanik sakrije duboko u džepovima. Da to u potpunosti i nije baš tačno, potvrđuje jedan restoran iz Singapura. Tamo kvalitetan i ukusan obrok košta nešto manje od 250 dinara
Prosečan obrok u restoranu sa ovim prestižnim priznanjem obično košta koliko i prosečna mesečna stanarina, ali verovali ili ne, može i drugačije. Dokaz za to je najjeftiniji restoran sa Mišlenovom zvezdicom na svetu, koji se nalazi u Singapuru. Mišlenov obrok na uličnoj tezgi u ovom gradu košta manje od obične pljeskavice.
Hawker je termin koji se obično koristi za sve osobe koje prodaju razne vrste robe ili hrane na ulici. Takve osobe obično reklamiraju svoj štand mušterijama tako što „vuču“ ili prave galamu. Hawker Chan je upravo jedna takva priča koja je uspela da iznenadi kompletan fajn dajning svet.
Skromno jelo od piletine i pirinča u soja sosu ne deluje kao nešto posebno i kao nešto što ima veze sa Mišlenom. U restoranu Hawker Chan koji se nalazi u centru grada, vlasnik Čan Hon Meng služi piletinu u marinadi, u sosu od deset različitih začinskih biljaka, zajedno sa pirinčem ili nudlama. Kako Mišlenov vodič ističe, piletina je neverovatno nežna i suptilna, sos ima bogat, ali uravnotežen okus. Ovaj specijalitet košta samo 2.25 američkih dolara
Ova kombinacija je savršena za ručak ili večeru, i dostupna je svima. Najbolje od svega je to što je Čan pokazao da kvalitet ne mora biti skup i da ne zavisi od nekih posebnih sastojaka. Dovoljno je samo da svaka namirnica bude sveža i savršeno spremljena, onda je i uspeh zagarantovan.
Pratite nas na našoj Facebooki Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
Evropa je zaista blagoslovena kilometrima divnih obala, ali njene popularne destinacije popuštaju pod pritiskom prekomernog turizma. Širom Starog kontinenta se sprovode određene akcije i ograničenja kako bi se sačuvali svi sadržaji od velikog broja turista. Međutim, postoje i ona druga mesta, gde ne morate da se borite za svoje mesto na plaži, a podjednako su atraktivna kao i ona popularna, i dosta njih se nalazi baš u našoj blizini
Ako se ne želite da se borite za svoje mesto na pesku za postavljanje peškira, ili da vas iznervirani lokalci mrko gledaju, mogli biste da potražite neke manje poznate destinacije ovog leta. Albanija, Bugarska, Slovenija i Hrvatska nude najbolja mesta za miran odmor, navodi Euronews. Ovo destinacije su samo mali deo bogate ponude Evrope, a posebno su interesantne jer se nalaze u našem okruženju.
Doživite Mediteran po povoljnoj ceni na albanskoj rivijeri
Albanija tek treba da ostavi trag na glavnoj evropskoj turističkoj stazi, što je razlog više za posetu. Protežući se duž Jadranskog i Jonskog mora, obala zemlje duga 450 kilometara je prošarana zlatnim peskom i borovom šumom.
Za najbolje plaže idite na albansku rivijeru koja se proteže od Vlore do Ksamila. Među njima se nalazi i Dermi, jedna od najdužih i najpopularnijih plaža u Albaniji. Kad se umorite od kupanja ili buke koja dolazi iz živahnih barova, vrlo lako možete pronaći osamu i skloniti se od gužve. Albanija nudi sadržajan i pristupačan odmor, i sve više evropskih turista se odlučuje da provede svoj godišnji odmor baš tamo.
Spojite sunce i čas istorije u Poreču u Hrvatskoj
Turistima se preporučuje da zamene krstarenje i posetu Dubrovniku za Poreč u zapadnoj Hrvatskoj. Poreč je u potpunosti prožet istorijom, što potvrđuju njegove kamene ulice i krovovi od terakote, gde možete pronaći brojne znamenitosti.
Iako je ovaj grad jedno od najpopularnijih odmarališta na jadranskoj obali, on još uvek nije pod pritiskom masovnog turizma. Pored divnog mora i odmaranja na plažama, turistima se obavezno preporučuje poseta Eufrazijevoj bazilici koja je pod zaštitom Uneska.
Kreiranje živopisnih trenutaka uz aktivan odmor, saznajte više.
Ipak, najveći deo svog vremena turisti provode sunčajući se i kupajući na njegovim plažama. Najpoznatije plaže u Poreču su Zelena i Plava laguna.
Izgubite se u venecijanskom šarmu Izole u Sloveniji
Izola se nalazi na delu slovenačke jadranske obale, i nekad je bila pod venecijanskom upravom. Manje posećena od susednog Pirana, mala ribarska luka oduševljava šarmantnim krivudavim ulicama. Takođe ima niz šljunčanih i peščanih plaža kojim se može pristupiti direktno sa pešačke staze na obali.
Izola je živahno i slikovito naselje, karakteristično po ljubaznosti meštana. Osnovna privredna grana u Izoli je turizam, a bogato i živopisno arhitektonsko nasleđe i interesantne ulice pripovedaju posetiocima svoju priču. Mediteranska klima obezbeđuje blage zime i topla leta, što Izolu čine idealnom destinacijom za posetu u svim godišnjim dobima.
Vratite se prirodi na crnomorskoj obali Bugarske
Crnomorska obala Bugarske je prepuna prirodnih lepota. Bugarska je prilično zanimljiva država sa razvijenom i raznolikom turističkom ponudom. Bogato nasleđe uključuje izuzetno očuvane kulturno-istorijske spomenike.
Tu je naravno i Crno more čiju obalu karakterišu sunčane morske obale, duge peščane plaže boje zlata, mirne uvale, romantični rtovi i gostoljubivi ribarski gradići. Najpopularnije letovalište jeste Sunčev breg, mesto Nesebar, a najluksuznije letovalište jesu Zlatni Pjasci.
Pratite nas na našoj Facebooki Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
Jedan od najuticajnijih internacionalnih vinskih časopisa na svetu Dekanter, u februaru ove godine posvetio je poseban deo magazina vinarstvu Srbije i velikim brojem poena ocenio petnaest vina iz Srbije. Na ovaj način Dekanter je najavio novo poglavlje srpskog vinarstva na globalnoj sceni
Imajući u vidu veliku moć Dekantera da skrene pažnju internacionalne publike na određenu vinsku regiju, srpska vina sada imaju priliku da se nađu na vinskoj mapi sveta, a samim tim i da osnaže lokalnu scenu i povećaju broj turista zainteresovanih za vinski turizam uopšte.
Dinamična vinska zemlja
U pomenutom tekstu u Dekanteru, Kerolajn Gilbi (Caroline Gilby) master vina, inače vrstan stručnjak za vina sa ovog podneblja, Srbiju je nazvala jednom od „najdinamičnijih vinskih zemalja u ovom delu Evrope“.
– Sad sa ovim ocenama u Dekanteru, domaća vina su stala rame uz rame sa svetskim vinima. Od petnaest vina, samo njih nekoliko su bila od naših autohtonih sorti, sve ostalo su bila vina od internacionalnih sorti i ocenjena su fantastično. Dokazali smo da srpski teroar može da se uporedi sa najboljim svetskim teroarima i da su naši enolozi i vinari dorasli. Inače, Srbija skoro ni da ne postoji na vinskoj svetskoj mapi. Mi ne moramo da izvozimo svoja vina, jer se sva popiju ovde, pa su tako vina koja se izvoze veoma visokog kvaliteta – objašnjava Igor Luković, urednik časopisa Vino&Fino.
Igor Luković
Upravo vina koja se izvoze u Veliku Britaniju i SAD ušla su u Dekanterovu selekciju. Ta vina su autentična, kvalitetna i namenjena HoReCa sektoru. Za ovaj veoma važan tekst u Dekanteru zaslužni su Privredna komora Srbije, Turistička organizacija Srbije, Savez vinara i vinogradara, kao i časopis Vino&Fino.
– Oslobodili smo se balasta jugoslovenskih vina koja su smatrana jeftinim i sad gradimo poziciju za fina vina. Dekanter je mnogo važan da se čuje za srpsko vino, a Kerolajn Gilbi prati jugoslovensku vinsku scenu još od osamdesetih godina 20. veka, dolazi često u ove krajeve i vrlo dobro zna šta su prokupac ili grašac. Treba dovoditi takve ljude, koji imaju kriterijum i znaju da stave vina u kontekst – smatra Igor.
Vinski turizam
Biti na vinskoj svetskoj mapi u današnje vreme znači biti i na turističkoj mapi, jer je vino postalo važno piće koje se sve više konzumira u celom svetu, a njegovoj proizvodnji i marketingu pridaje se sve veća pažnja. Ljudi su oduvek voleli da učestvuju u proizvodnji vina, zbog vina se putuje i sve je to dovelo do jednog specifičnog turističkog proizvoda poznatog kao vinski turizam.
Vinski turizam mogao bi se definisati kao odlazak u vinograde, vinarije, poseta vinskih festivala i izložbi gde su glavni motiv degustacija vina i upoznavanje sa određenom vinskom regijom. Sve ovo zvuči veoma sofisticirano i na prvu loptu moglo bi se pomisliti da većinu posetilaca u vinarijama čine stručnjaci za vino. Međutim, sasvim je suprotno. Globalne statistike govore da veliku većinu vinskih turista čine „obični“ turisti, povremeni degustatori vina, a ne vinski znalci.
Ko je vinski turista?
Više od osamdeset odsto vinskih turista živi u urbanim sredinama, a odlazak u vinograd (vikendom) je nešto što oni vide kao povratak prirodi i tradiciji. Dokolica više nije popularna, turisti sve više traže sadržaje i smisao u svojim putovanjima. Možda je u pitanju pomodarstvo, možda pravo poznavanje ukusa, možda i jedno i drugo. Šta god da je u pitanju, činjenica je da gosti žele sve više i bolje. Vinarije su relativno brzo odgovorile na ove nove zahteve i u svoje ponude uključile gastronomiju, jer gastronomija omogućava sektoru vinskog turizma da proširi svoju publiku na hedoniste uopšte. Sve je više vinarija koje osim degustacija vina, imaju restorane i smeštaj, nudeći uparivanje hrane i vina, degustaciju lokalnih specijaliteta, što sve ostavlja nezaboravan utisak.
Vinarija Despotika iz okoline Smederevske Palanke prvu berbu imala je 2011, a smeštaj su otvorili 2020. godine. Vlasnik vinarije Veselin Despotović kaže da u ponudi za sada imaju šest soba i nisu želeli više od toga jer se prvenstveno bave vinogradarstvom, a ne hotelijerstvom.
– To je pilot projekat opipavanja pulsa tržišta, unapređenje usluge za naše klijente, partnere i posetioce. Uglavnom za ljude iz struke. Kada dođu „obični“ turisti, oni traže još neke sadržaje, bazen, animaciju, a mi za sada nismo u mogućnosti da im to pružimo. Najčešći gosti su nam razne firme koje organizuju tim bildinge kao i partneri vinarije. Često organizujemo gostovanje poznatih šefova radi uparivanja vina i hrane, matinee sa poznatim di džejevimaa, tematske dane povodom praznika i to je veoma popularno – objašnjava Veselin.
Veselin Despotović
Vinski sektor doživljava kontinuirani rast od pet do deset odsto godišnje, a što se Evrope tiče, stručne procene govore da se eksploatiše samo dvadeset odsto vinsko-turističkog potencijala. Inače, neke statistike govore da vinarija može povećati svoj promet za dvadeset do trideset odsto ako nudi usluge vinskog turizma.
Vinarija Deurić za Fruškoj gori počela je svedeno, sa malim degustacionim podrumom koji se zatim pretvorio u restoran sa redovnim programom i rasprodatim vikendima.
– Organizujemo proslave, rođendane, krštenja, svadbe. Radimo i stručne ture, a jednom mesečno imamo i školu vina koja je vrlo popularna kao deo tim bildinga. Ove godine u planu je otvaranje četiri apartmana. Videli smo potencijal u tome i počeli da širimo tu priču od januara 2022. Svi naši gosti skoro po pravilu kupuju i naše vino, najmanje jednu bocu, da nose kući – kaže Milena Zdravković brend menadžerka vinarije.
Sve naše vinarije koje imaju degustacione sale, restorane i uopšte koje su uz vino ponudile i hranu rade veoma dobro. Ipak, često se to svodi na naročito organizovane ručkove ili večere, na sedenje u restoranu uz muziku i na poslovne posete.
Aktivni hedonizam
Ipak, nisu svi ljubitelji vina zainteresovani da sede u vinskim podrumima i restoranima. Grupa mladih ljudi koji vole prirodu i vino okupila se oko projekta Dionysus Experience – Nikola Petković, Aleksandra Vasić i Veroljub Zmijanac shvatili su da im fali dobar vikend u prirodi i odlučili da tako nešto ponude ljudima sličnim sebi. Tako je prošle godine nastao Dionysus Experience, događaj koji su organizovali u junu i oktobru 2022, a na kome su spojili aktivni odmor u prirodi sa uživanjem u vinariji.
– Hteli smo da ljude malo izvedemo u prirodu, da hodaju, voze bicikl, posete neki lep prirodni predeo i tako puni utisaka sednu u vinariju, dobiju neko znanje, probaju vino, ručaju i odmore se. Nije nam bila namera da ličimo na druge vinske događaje, da budemo previše formalni, hteli smo da to bude opušteno, intimno. Spojili smo aktivnost i hedonizam, pod krilaticom „aktivni hedonizam“ – objašnjava Nikola.
Dionysus Experience se sastoji iz tri segmenta: prvi je sportski deo koji traje od tri do 5 sati, zatim sledi matine kad je ručak, degustacija vina i odmor, a na kraju je treći deo kada bude i di džej i sve se pretvori u žurku u prirodi.
– Događaj je vrlo opušten, nije obavezno da vinarija svakog usluži, mogu ljudi da odu s vinom na travicu, da prilegnu, opuste se, gledaju prirodu, a naravno ko želi, može da ode u vinariju i nauči nešto o vinu. Ljudi koji dolaze su različiti, ima studenata, ima programera, preduzetnika, neko dođe s roditeljima. Najviše ih je iz Beograda i Novog Sada, mada je bilo i iz Hrvatske, Makedonije… Uglavnom su to mlađi ljudi s dobrim platama, koji nisu preveliki entuzijasti za vino – kaže Aleksandra.
Aleksandra, Veroljub i Nikola
S obzirom da su tek počeli, prošle godine organizovali su dva događaja, a ove godine u planu su tri, vrlo su fleksibilni po pitanju organizacije. Zamišljeno je da na Dionysus Experience učesnici dođu sopstvenim prevozom, međutim prošle jeseni se javilo dosta njih koji nisu mogli sami da dođu, pa im je organizovan autobuski prevoz do vinarije.
– Mi smo startap i za sada organizujemo tri događaja godišnje. Na Dionysus Experience dođe između 100 i 150 ljudi. Nama je želja da na ovaj način podstaknemo ljude na lokalu, da ih uključimo u organizaciju. Voleli bismo da imamo jedan događaj godišnje koji bi povezao sve vinarije i sve vinske rute, koji bi trajao nekoliko dana i koji bi posećivali ljudi iz zemlje i regiona – objašnjava Nikola.
Potrebna podrška javnog sektora
U Srbiji dve najznačajnije vinske regije, Negotinska Krajina i Župa, nemaju pristojne hotele u blizini, a nisu blizu Beograda odakle dolazi i najveći broj posetilaca. Nije realno očekivati od vinarija da se bave i hotelijerstvom, pa je kod nas vinski turizam i dalje na rudimentarnom nivou.
A vinski turizam može igrati značajnu ulogu u ekonomskom razvoju regiona, ali je svet vina neophodno približiti gostima koji tu inače ne bi došli samo zbog vina. Zato su gastronomija, sport, kulturni događaji kao što su koncerti u vinogradima, festivali, neki od načina da se privuku najrazličitiji gosti, a tu je već potrebna pomoć celog regiona i podrška javnog sektora, jer vinski turizam obuhvata i vinske rute, puteve, javne toalete, putokaze, smeštajne kapacitete… Sada, kada imamo visoko ocenjena vina, imamo priliku i da gradimo imidž zemlje sa autentičnim vinima, koja su svake godine sve boljeg kvaliteta.
Piše: Bojana Ilić
Pratite nas na našoj Facebooki Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
Na ovom ostrvu nema aerodroma, postoji samo jedna brodska linija koja ga povezuje sa kopnom, i to je tipična „veza na daljinu“ jer brod plovi jednom u tri meseca
Tristan da Kunja je vulkansko ostrvo u Južnom Atlantiku. Ime je dobilo po portugalskom moreplovcu Tristao da Cunhi koji ga je 1506. godine otkrio. Ovo ostrvo je najudaljenije naseljeno ostrvo poznato civilizaciji.
Na nepunih 100 kvadratnih kilometara ostrva živi oko 300 ljudi, i administrativno pripada Velikoj Britaniji, iako je od Tristana udaljena skoro 2000 kilometara. Tokom poslednje erupcije vulkana koja je pogodila ostrvo 1961. godine celokupno stanovništvo preseljeno u Veliku Britaniju. Nakon elementarne nepogode svi stanovnici su se vratili u svoje domove.
Kreiranje živopisnih trenutaka uz aktivan odmor, saznajte više.
Najveći deo prihoda dolazi upravo od mora, od ribolova i jastoga po čemu je i najpoznatije u svetu. Skoro svi, svih 100 porodica koliko ih tamo ima se tradicionalno bavi ribarstvom. Danas je tamo proglašena zaštitna zonu zbog očuvanja morskog života u oblasti na jugu Atlantskog okeana, i to će biti najveća takva zona u Atlanstkom okeanu, četvrta po veličini na svetu.
Na ostrvu živi samo jedan doktor, postoji jedna škola, čak dve crkve i jedan Internet kafe koji je inače veza sa svetom. Naravno, postoje i prodavnice sa robom, ali one imaju zaista strog plan nabavke. Sve što treba mesecima unapred se planira, kako bi roba stigla brodovima koji ga posećuju samo 60 dana godišnje.
Pratite nas na našoj Facebooki Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
Kako se trendovi zdravlja i održivosti menjaju, tako se menjaju i očekivanja gostiju. Hoteli širom sveta uvode AI vending tehnologiju i naprednu analitiku kako...
Ovaj sajt koristi kolačiće za pretraživače da unapredi funkcionisanje. Korišćenjem sajta prihvatate njihovu upotrebu. Prihvatam
Manage consent
Privacy Overview
This website uses cookies to improve your experience while you navigate through the website. Out of these, the cookies that are categorized as necessary are stored on your browser as they are essential for the working of basic functionalities of the website. We also use third-party cookies that help us analyze and understand how you use this website. These cookies will be stored in your browser only with your consent. You also have the option to opt-out of these cookies. But opting out of some of these cookies may affect your browsing experience.
Necessary cookies are absolutely essential for the website to function properly. These cookies ensure basic functionalities and security features of the website, anonymously.
Cookie
Duration
Description
cookielawinfo-checkbox-analytics
11 months
This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookie is used to store the user consent for the cookies in the category "Analytics".
cookielawinfo-checkbox-functional
11 months
The cookie is set by GDPR cookie consent to record the user consent for the cookies in the category "Functional".
cookielawinfo-checkbox-necessary
11 months
This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookies is used to store the user consent for the cookies in the category "Necessary".
cookielawinfo-checkbox-others
11 months
This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookie is used to store the user consent for the cookies in the category "Other.
cookielawinfo-checkbox-performance
11 months
This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookie is used to store the user consent for the cookies in the category "Performance".
viewed_cookie_policy
11 months
The cookie is set by the GDPR Cookie Consent plugin and is used to store whether or not user has consented to the use of cookies. It does not store any personal data.
Functional cookies help to perform certain functionalities like sharing the content of the website on social media platforms, collect feedbacks, and other third-party features.
Performance cookies are used to understand and analyze the key performance indexes of the website which helps in delivering a better user experience for the visitors.
Analytical cookies are used to understand how visitors interact with the website. These cookies help provide information on metrics the number of visitors, bounce rate, traffic source, etc.
Advertisement cookies are used to provide visitors with relevant ads and marketing campaigns. These cookies track visitors across websites and collect information to provide customized ads.
