Tokom Drugog svetskog rata, kad je Slovenija bila pod nacističkom okupacijom, pokret otpora u zemlji je izgradio velik broj bolnica skrivenih u šumi za zbrinjavanje ranjenika. Te bolnice su se uvek gradile na teško dostupnim područjima u šuma, u kanjonima i pećinama, kako bi bile izvan dometa neprijatelja koji je aktivno tražio te medicinske ustanove i uništavao ih

Od 1942. do 1945. godine u Sloveniji je funkcionisalo oko 120 partizanskih bolnica u kojim je lečeno više od 15.000 ranjenika i bolesnika raznih nacionalnosti. Funkcionisanje bolnica je u velikoj meri zavisilo od pomoći i podrške lokalnog stanovništva koje je pomagalo u transportu i nošenju ranjenika. Oni su takođe organizovali nesmetano snabdevanje hranom, lekovima i sanitarnim potrebštinama, ali i čuvali tajnu lokacija bolnica čak i po cenu sopstvene sigurnosti. Jedna od takvih bolnica je i Partizanska bolnica Franja.

Partizanska bolnica Franja

Nekoliko bolnica još uvek postoji, iako više ne pružaju medicinske usluge. Među njima je Partizanska bolnica Franja u mestu Dolenji Novaki kod Cerkna u zapadnoj Sloveniji. Ta bolnica je bila opremljena operacionom salom, rendgenskim aparatom, domom za invalide i malom električnom centralom.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by TU magazin (@tumagazin.rs)

Partizanska bolnica Franja se nalazila u kanjonu duboko skrivena u zemlji pod nemačkom okupacijom, samo nekoliko sati od Austrije i središnjih delova Trećeg Rajha. Nemačka vojna aktivnost je bila česta u regionu, ali je bolnica ostala dobro skrivena tokom svog rada.

Ulaz u bolnicu bio je skriven, a do zgrade se moglo doći samo pokretnim mostovima. Svaki od njih je mogao da se ukloni kad je neprijatelj bio u blizini. Kako bi se očuvala tajnost neophodna za rad bolnice, pacijentima su vezivali oči kada su transportovani u ustanovu. Bolnicu su takođe štitila minska polja i mitraljeska gnezda. Kako se bolnica nalazi u klancu, mnoga stabla i kamuflirane zgrade pružale su zaštitu od pogleda iz vazduha.

Od decembra 1943. do maja 1945. u klancu je izgrađeno 14 drvenih baraka različitih veličina i namena. Sav potreban materijal je ručno dopremljen na mesto. Osim kabina u kojima su bili smešteni ranjenici i osoblje, ostali objekti su namenjeni za kuvanje, rendgen, za pranje veša, a takođe i kao ustanova za negu invalida. Bolnica je imala kapacitet od 120 pacijenata, ali ih je tokom rata primala gotovo deset puta više.

Baltička Venecija, saznajte više.

Nakon rata Partizanska bolnica Franja je pretvorena je u muzej i otvorena je za javnost, a do danas je jedan od najposećenijih spomenika u Sloveniji. Na veliku žalost, 2007. godine poplava je odnela 13 od 14 baraka koje su se ovde nalazile. Slovenci su ponovo otvorili bolnicu 2010 godine, a danas je sačuvana samo jedna originalna baraka iz perioda Drugog Svetskog rata. U pitanju je radionica.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Libek je kralj svih hanzeatskih gradova, osnovan davne 1143. godine. To je prvi “zapadni” grad na obali Baltika. Srednjovekovni ambijent i istorijske i kulturne atrakcije i danas dominiraju predivnim gradskim krajolikom i podsećaju na slavnu prošlost grada. To je grad koji bismo i očekivali od jedne stare dame kao što je Nemačka

Libek (Lübeck) je u narodu pozant kao baltička Venecija, i oduvek je bio poseban. To je grad koji je dugo nosio titulu jednog od najslavnijih ranih sedišta globalne trgovine. Okružen vodom, stari grad sa svojih sedam tornjeva i pet glavnih crkava svedočanstvo je hiljadu godina bogate istorije. Upravo zbog toga, Libek se nalazi na listi Uneskove svetske baštine.

Sve gradske znamenitosti, gotičke, renesansne, barokne i klasične građevine, uske ulice i trgovi, crkve i samostani, trgovačke kuće i utvrđenja čine izuzetnu celinu. Neverovatan primer gotičke arhitekture od opeke je i crkva Svete Marije, koja ima najviši svod napravljen od tog materijala na svetu.

Samo nekoliko koraka dalje nalazi se moderna koncertna i kongresna dvorana MuK, glavno mesto grada za sve manifestacije. Druge značajne građevine u starom gradu uključuju gradsku kuću, samostan dvorca, trg Koberg i četvrt između crkve Svetog Petra i katedrale.

Srednjovekovni Libek je savršeno je mesto za šetnju i istraživanje. Nakon toga, obavezno odmor treba potražiti u gradskim restoranima, pivnicama i klubovima, ako želite dobar provod. Od gurmanluka, obavezno treba probati jagnjetinu sa špeclama i višnjama, kao i najukusniju štrudlu sa jabukama.

Istorija i marcipan

Postoji puno teorija kako je nastala poslastica po kojoj je Libek inače i poznat. Marcipan, koji izvorno potiče iz ovog grada, je prema predanju nastao iz nužde. Najprihvaćenija teorija kaže da je 1407. godine vladala glad i velika nestašica žitarica. Ipak, narod je imao zalihe badema, pa su vlasti naredile pekarima da peku hleb koristeći bademe. Nekad je postojalo puno zanatskih proizvođača marcipana, pa je sve o ovoj poslastici najbolje saznati u Muzeju marcipana. Ulaz se ne naplaćuje.

Najzdravija zemlja za život na svetu, saznajte više.

Do Libeka se lako i brzo stiže, postoji odlična putna infrastruktura. Iako se nalazi na krajnjem severu zemlje, ovaj grad treba posetiti, jer nudi zaista puno sadržaja turistima. Kad se nađete u gradu, predlažemo da besciljno lutate ulicama i prepustite da vas ova divna baltička Venecija sama vodi…

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Ovaj neobično skup poduhvat je nešto što se i očekuje od Dubaija, grada koji već decenijama pomera granice mogućeg. Takav slučaj je i sa novim hotelom vrednim pet milijardi dolara, koji treba da omogući gostima da dožive svemir na Zemlji

Dubai je poznat po svojoj ekstravagantnoj arhitekturi. Kompanija Moon World Resorts je dobro poznata po svojim neobičnim hotelima širom sveta. Sada ima novi zadatak, planira da izgradi hotel u obliku Meseca koji bi trebalo da upotpuni sadržaj i panoramu grada.

Kompanija sa sedištem u Kanadi planira da izgradi četiri MOON resorta, a prvi se gradi u Dubaiju. Osnovna ideja je da se podigne hotel u obliku Meseca visine oko 230 metara. Hotel bi osim neobičnog izgleda imao sve pogodnosti koje se i očekuju od luksuznog hotela. Osim toga, on bi gostima nudio i posebna iskustva koja treba da simuliraju boravak na pravom zemljinom satelitu.

Projekat vredan pet milijardi dolara uključivao bi iskustvo „lunarne kolonije“ na površini Meseca u cilju „dovođenja“ svemirskog turizma na Zemlju. Prema osnivačima kompanije, resort bi mogao primiti do deset miliona gostiju godišnje, a samo lunarna kolonija ima kapacitet za dva i po miliona gostiju. U hotelu je predviđena čak i platforma za obuku pravih svemirskih agencija i astronauta.

Hotel u obliku Meseca će osim luksuzno opremljenih soba imati noćni klub, kongresni centar kapaciteta do 5.000 gostiju kao i spa i wellness centar. Osim toga, on će sadržati i platforme na kojim će biti obezbeđeno iskustvo realnog boravka u svemiru.

Treba navesti da je nedavno U Dubaiju takođe otvoren i „Muzej budućnosti” koji će po svemu sudeći biti najsavremenija i najlepša atrakcija u toj zemlji, verovatno i u svetu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Na istočnoj strani planine Čvrsnice postoji jedan interesantan sadržaj nastao radom prirode. Ovaj fenomen je postao i simbol ovog dela zemlje, i za njega se vezuju razne legende i priče koje meštani rado pripovedaju turistima

Planina Čvrsnica je smeštena u severnom delu Bosne i Hercegovine. Radi se o jednoj od najviših planina u zemlji i sastavni je deo Parka prirode Blidinje. Na planini je, osim neverovatne lepote, turistima posebno interesantan jedan sadržaj, gde se polagala hajdučka zakletva. Radi se o kružnom obliku u steni pod imenom Hajdučka vrata.

Hajdučka vrata su geomorfološki oblik koji je napravila priroda. Ovaj interesantan oblik u krečnjaku planine je priroda formirala i oblikovala hiljadama godina. On se nalazi iznad spektakularnog kanjona Dive Grabovice na 1.970 metara nadmorske visine.

Prema legendi, u starim vremenima dok su hajduci boravili na ovim predelima, postojalo je jedno verovanje. Svako ko prođe kroz ovaj „portal“, gde su se junaci inače i proglašavali hajducima, biće otporan na metke. Osim toga, to bi mu garantovalo i bolju hajdučku sreću u borbama.

Najzdravija zemlja za život na svetu, saznajte više.

Danas je neophodno sačuvati ovaj spomenik prirode od nesavesnih turista, ali i od nje same. Zub vremena je prilično vidljiv. Sve ovo je izuzetno fotogenično pa se turisti penju kako bi napravili što bolje fotografije, a to dodatno ugrožava Hajdučka vrata.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Prava kulinarska veština zahteva godine posvećenja uz talenat koji je potreban i za sve ostale umetnosti. Njeno fizičko trajanje je kratko i ne opstaje poput slike, skulpture, muzike ili knjige. Pa ipak, ona ima jednu drugu vrstu moći, a to je da nam se podvuče u sećanje i postane emocionalni okidač pri samoj pomisli na neko mesto ili grad koji smo posetili, na neki važan trenutak, susret ili okolnosti koje se zbog toga, nikada ne zaboravljaju. Ishrana je važna i za formiranje ličnosti jer ne samo medicinski, već i energetski i duhovno određuje čoveka i njegov put. Indija je posebno poznata po tome, naročito u jogi, što svu hranu klasifikuje u tri kategorije Satva, Radžas i Tamas i time objašnjava mnoge aspekte pojedinca već hiljadama godina, jer je hrana jedan od faktora koji utiču na kognitivne funkcije i mentalno zdravlje čoveka. Argentina je poznata po lepoti predela, divnoj kulturi, sportu, muzici i gastronomiji. Svega nekoliko njih, bili su dovoljni da odrede tok savremene svetske kulture 20. i 21. veka. Čuda koja su moguća kada takve energije zaplove svetom su nepredvidiva, baš kao i neka jela koja se ugrade u kulturu jedne nacije

Dobri Astor je patio od melanholije.

Muzika koju je stvarao, nije bila ni približno takva, kakva se tuga njegovim bićem izlivala. Pa ipak, sa melanholijom i lepotom kao oreolom, pamtiće ga ceo svet – kao najvećeg kompozitora Latinske Amerike i tvorca novog tanga (Nuevo tango) – Astora “Leftija” (levorukog) Pjacolu.

Bilo je dva sata popodne. Vrelina se širila od kamenih ploča ulicom Korientes (Corrientes) tog julskog popodneva 1965. Naslonjen čelom na svoju ruku, puštao je suze po krzavom stolu, da ga niko ne bi opazio. U orošenoj staklenoj čaši, voda se mreškala u ritmu njegovih jecaja.

I dok su se oštri zraci sunca probijali kroz staklo i igrali duž drvenog šanka u dubini bara “Los Inmortales” u Buenos Airesu, gotovo u polutami, sedela su dva Evropljanina, koja su se “davila” u hrani. Nije se čulo na kom jeziku govore mada su im trbusi poigravali od reči i smeha. Toliko su se smejali da im je iz usta ispadao pirinač sa sve komadima bundeve i zrnima pinjola. Nisu se obazirali već su puna usta zalivali vinom. Toliko je taj smeh bio zarazan i glasan da je Astor prestao da jeca. Nastao je muk. Zanemeli su turisti – zanemeo je i Astor. U tom trenu tišine, nastala je čuvena kompozicija “Milonga del Angel”, u apsurdnoj sceni gde je bizaran smeh suprotstavljen ličnoj patnji. Procurela je kao očaj kroz pukotine unutrašnjeg svemira usamljenog umetnika. U to su poverovali i svi koji su se toga dana zatekli u polutamnom baru “Los Immortales” u ulici Korintes, dok su se oštri zraci sunca poigravali na dugačkom drvenom šanku.

Mnogo godina kasnije, Astor je otišao, ostaviviši za sobom nasleđe od preko 3.000 dela i autentični stil XX veka, koji mu je predvidela Nađa Bulanže nekada davno u Parizu.

Iz botaničke bašte Buenos Airesa, gde je svakoga dana hranila golubove, jedna dvanaestogodišnja devojčica, otisnula se prvo u Beč, a potom Ženevu, Pariz, Brisel i tako čitavim svetom u krug, oscilirajući poput svih elemenata poznatih u ovom našem sistemu. Ona, možda više od drugih a po mnogima najviše slična Suncu, toj žarkoj zvezdi. Marta Argerič, večita devojčica ali i “Grande dame klavira” kako je još oslovljavaju, stala je uz najveća imena svetskog pijanizma poput Rahmanjinova, Horovica, Gulde, Rubinštajna, izvodeći pre svega dela klasičnih majstora. Jedan od retkih savremenih kompozitora koga Marta redovno izvodi je upravo njen sunarodnik, Astor Pjacola. Ovih dana će u Beograd, u sklopu svog godišnjeg osciliranja, onako spontano ušetati, posle tačno dvadeset godina, ova večita devojčica, koja će u našem hramu muzike, Kolarcu, odsvirati Ravelov koncert za klavir sa orkestrom, što me je i navelo da napišem ovu priču. Možda ćemo na bis čuti baš Pjacolu ili još jednog argentinskog genija Alberta Hinasteru, ko zna…

Ovo je posveta energijama koje mogu da odrede ne samo karakter jedne zemlje već i čitave svetske kulture i našeg solarnog sistema a to su Pjacola, Hinastera, Marta Argerič i jedan jednostavni recept za rižoto…i da ne zaboravim Maradonu koji je kao nezaobilazni začin naših života.

Ovaj recept za rižoto sa bundevom je jednostavan i vegeterijanski. Tajna je spremiti ga od svežih namirnica i pojesti odmah, kako hrana ne bi postala “Tamas”, po saznanju indijskih jogina. Na uobičajene sastojke poput maslinovog ulja, crnog luka, pera mladog luka, crvene paprike, bundeve i Karolina pirinča, predlažem da se pirinač skuva sa šafranom, a na kraju dodaju pinjole. So, biber pimiento i čili se dodaju po potrebi. Ovaj rižoto omogućava i nama da počnemo sa osciliranjem…

Play lista za ovu priču i rižoto:

Astor Pjacola: Milonga del Angel, Adios Nonino, Libertango, Oblivion;

Alberto Ginastera: Danza de la moza donosa (Marta Argerič, klavir)

Tekst i foto: Aleksandar Peković,

Park je osnovan 1978. godine kao mesto gde će se sačuvati biljke i divlje životinje i kako bi ostao deo prošlosti i tradicije za buduće generacije. Međutim, ovaj deo zemlje je još davne 1910. godine proglašen predelom zaštite prirode, što ga čini prvim parkom takve vrste u Nemačkoj

Prvi i jedini nacionalni park u nemačkim Alpima se nalazi na jugu Nemačke, na samoj granici sa Austrijom. Nalazi se u opštini Berhtesgaden, i svojim pejzažima i prirodnom lepotom zaista oduzima dah. U nacionalnom parku posetioci mogu doživeti pravu prirodu i učiti o zaštiti okoline dok istražuju ovaj netaknuti rezervat na dobro označenim planinarskim stazama.

Berhtesgaden park posetiocima pruža jedinstveno iskustvo boravka u prirodi. Oni mogu otkrivati surove i oštre litice, posetiti duboke mračne šume i istraživati divlje reke i vodopade. Ovde takođe mogu pronaći mirne zelene pašnjake, idilične doline, mesta za porodične izlete.

Upravo to je i najveća vrednost Nacionalnog parka Berhtesgaden. Ovde živi više od 700 različitih vrsta leptira, a mogu se naći i razne divokoze, kozorozi, jeleni i suri orlovi, što je samo deo autohtonog živog sveta. Raznolikost je ovde velika, to je jedinstven mali svet u kom priroda može da se razvija sama od sebe.

Najružniji grad u Toskani, saznajte više.

Posetioci ovog nacionalnog parka mogu uživati u raznim aktivnostima. Tu se nalaze brojne staze za pešačenje, a postoje i ostali sadržaji za turiste koji vole adrenalin i avanturu. Ovde postoji više od 260 kilometara pešačkih ili strmih planinskih staza, kao i brojne padine i staze za skijanje. Sve to, posebno u kombinaciji sa ljupkim planinskim kolibama, stvara zaista savršeno mesto za odmor.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.