Kada je nešto zaista otmeno, lepo, prefinjeno, naši stari su govorili „kao u Beču“, a to postaje kristalno jasno svakome ko je ikad bio u Beču, makar i na jedan dan. U ovom gradu, sve je kao u Beču! Gradski prevoz koji se sastoji od metroa, tramvaja i autobusa, povezuju ovaj gotovo dvomilionski grad perfektno. Trotoari su široki, bez rupa, svuda postoje prilazi za kolica, sve je napravljeno po meri čoveka. Nije ni čudo da Beč već godinama nosi titulu najboljeg grada za život
Beč je drevni grad u kome su živeli Iliri još pre tri hiljade godina. Nakon njih su došli Kelti iz čijeg perioda potiče naziv Vedunia, a onda su Rimljani tu smestili utvrđeni vojni logor i nazvali za Vindobona. Odatle potiče i naziv grada, Vin na nemačkom (Wien) i Viena na svim drugim evropskim jezicima. Osim što ga mi na ovim prostorima zovemo Beč, a da li smo taj naziv preuzeli iz mađarskog ili nam iz daleke prošlosti dolazi od slovenske reči za avarsko utvrđenje koje se tu nekad nalazilo, ostaje nerazjašnjeno.
Burna istorija
Beč je estetski lep, ukusno uređen grad i ko ne zna njegovu istoriju, nikad ne bi pomislio koliko je puta bio razoren. Još od vremena Rimljana, bio je severoistočna granica Rimskog carstva i tampon zona između zaraćenih rimskih, germanskih i slovenskih logora. Zbog svog položaja često je bio poprište velikih bitaka, Turci su ga opsedali dva puta, Napoleon ga je okupirao, Hitler nasilno prisajedinio Nemačkoj, a Crvena armija ga zauzela 1945. Posle Drugog svetskog rata, trećina Beča bila je u ruševinama.
Dvorci, katedrale, muzeji i Bečka opera
Danas je Beč grad koji slavi svoju kulturnu istoriju – kompozitori Mocart, Betoven, Johan Štraus imaju značajne spomenike u uređenim parkovima, njihova muzika se izvodi po crkvama i koncertnim dvoranama svakodnevno, a na Štefansplacu (najpoznatijem gradskom trgu) moguće je slikati se i na maternjem jeziku popričati sa kostimiranim „Mocartima“, koji su uglavnom iz Bosne! U stvari, gde god se uputili, u Beču je skoro sigurno da će se uvek naći neko sa jugoslovenskog prostora da vas usluži, pomogne da se snađete ili prosto da se veselo ispriča.
Dvorac Hofburg je jedna od najpoznatijih znamenitosti u Beču. Nekada je to bila rezidencija Habzburške monarhije, a danas se u njoj nalaze Carski stanovi, Narodna biblioteka i čuvena Španska škola jahanja sa nastupima konja lipicanera.
Museumsquartier je umetnički centar grada. Tu su galerije, izložbeni saloni kao i Leopold muzej, sa jednom od najvećih austrijskih kolekcija moderne umetnosti.
Centralni trg Beča svakako je Štefansplac (Stephansplatz) kojim dominira katedrala Sv. Stefana – Stephansdom. Ova impozantna gotička građevina završena je 1160. godine i još uvek je funkcionalna crkva. Katedrala ima svoje radno vreme, ulaz je besplatan, mada se za neke delove crkve (kao što su katakombe ili kule) ulaz naplaćuje.
Kafa, kolači i bečka šnicla
Beč se s pravom ponosi svojom kulturnom istorijom, ali ne zaostaju ni u gastronomiji, a naročito su im dobri kafići u kojima je uvek vrhunski izbor kafa, sladoleda i kolača. Kafei su važan deo bečke kulture življenja, ništa se ne radi brzo, užurbano. U kafiće se dolazi da se druži, čita, piše, gledaju prolaznici. U gradu ima mnogo istorijskih lokala u koje su dolazili ljudi kao što su Klimt, Frojd ili Trocki.
Bečka ledena kafa (Wiener Eiskaffee) je priča za sebe – kugla sladoleda od vanile i kugla umućene prirodne slatke pavlake u visokoj staklenoj čaši, pa prelivene espreso kafom i poslužene na malom poslužavniku sa heklanom šustiklom, pa još u kafeu koji se nalazi u dvorištu zgrade Tevtonskih vitezova (Deutschordenshaus) u jednoj od najstarijih četvrti Beča, gde su nekad živeli Mocart i Brams, neprevaziđen je doživljaj!
Dvorac Belvedere
Malo dalje od samog centra, ali ipak blizu, nalazi se dvorac Belvedere, istorijski kompleks koji se sastoji od dve palate, Gornjeg i Donjeg Belvederea, kao i nekih manjih građevina. Ova letnja palata iz 17. veka jedna je od najpopularnijih turističkih atrakcija zbog prekrasnih vrtova i izuzetnih umetničkih zbirki. U Belvedereu se nalazi i čuvena slika „Poljubac“ Gustava Klimta.
Prater – zabavni park i park prirode
Bečki Prater je sinonim za zabavni park, ali to je zapravo jedan od najboljih i najzelenijih gradskih parkova na svetu pun drveća, livada, sa biciklističkim i šetačkim stazama, dok je zabavni park samo jedan njegov deo. Taj zabavni park je najstariji na svetu, otvoren još davne 1766. godine, a u njemu se nalazi jedna od najprepoznatljivijih znamenitosti Beča, džinovska panorama Wiener Riesenrad, jedna od najstarijih panorama u Evropi iz 1897. Ovaj panoramski točak je ikona Beča, kao i čuvenog filma „Treći čovek“ sa Orsonom Velsom.
Dvorac Šenbrun – Schloß Schönbrunn
Jedna od mnogih znamenitosti Beča svakako je dvorac Šenbrun, na obodu grada. U ovom impresivnom zdanju mogu se posetiti veličanstvene sobe, dvorski vrtovi, Lavirint, Zoološki vrt, a postoji i odličan program za decu u Dečjem muzeju (Keiserkinder) gde ona mogu da se obuku kao deca na dvoru i da se igraju igračkama iz carskih vremena. Svake godine u junu mesecu, u prelepom parku palate održava se besplatni letnji koncert Bečke filharmonije.
Vinske taverne u Grincingu
Neuobičajeno za grad, ali Beč se može pohvaliti i sopstvenim vinogradima u kojima se proizvodi odlično vino. U centru tih prelepih vinograda sa kojih se pruža panoramski pogled na Dunav i Beč, nalazi se stari, potpuno neverovatni vinski gradić Grincing (Grinzing) u kome kao da je vreme stalo. Kaldrmisane ulice, kućice sa baroknim fasadama kao iz bajke i brojne vinske kafanice u kojima se sedi na drvenim klupicama, jedu tradicionalna jela, sluša narodna muzika (na harmonici) i pije vino kuće je nešto što nikako ne treba propustiti u Beču. A do Grincinga se može stići tramvajem, jer je grad Beč zaista pravljen po meri čoveka. Za uživanje.
Piše: Bojana Ilić
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
