31.5 C
Belgrade
subota, avgust 2, 2025
ukucajte ovde...
Naslovna Blog Stranica 202

Arktički krug – nova granica za održivo vino

Od
Redakcija
-
0
Prva nacionalna onlajn baza podataka za vino i grožđe
Photo: iStock

Neposredno ispod Arktičkog kruga postavlja se nova zona, nova vinska granica. U zemlji kao što je Švedska, komercijalna vinska industrija je nekad viđena kao eksperimentalna, i kao nešto što se nalazi na ivici mogućeg. Međutim, kako se globalno menja klima, regioni koji se nalaze ispod Arktičkog kruga koriste sve toplija leta kako bi kultivisali vinovu lozu i pravili vino

Postavlja se nova granica za održivo vino, i proizvodnju koja će izgleda izaći iz okvira kakve danas poznajemo. Poslednjih nekoliko godina toplotni talasi, suša, bolesti i šumski požari pustošili su vinograde širom Evrope. Sve to je uticalo na sve težu proizvodnju autohtonih i starih vrsta vinovih loza koje su proizvođači dosledno kultivisali vekovima.

Kulminacija je došla u vidu loših uslova i nevremena prošle godine, kad je zabeležena rekordno niska berba u južnoevropskim zemljama poznatim po vinima. Da li će Arktički krug pružiti bolje uslove za proizvodnju vina?

Arktički krug – nova granica za održivo vino

Kako svet postaje topliji, vinogradarstvo u hladnoj klimi postaje sve privlačnije. Od kasnih 1800-ih prosečna globalna temperatura porasla je za oko 1 stepen Celzijusa, što se može činiti nebitnim, ali to ima značajne posledice za vinsku industriju. Globalno povećanje temperature od 2 stepena Celzijusa moglo bi ukloniti 55% vinogradarskih regija širom sveta, a povećanje za 4 stepena moglo bi ukloniti više od 70% regija iz proizvodnje, navodi Debbie Inglis, direktor Cool Climate Enology and Viticulture Institute u Kanadi.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Arilds Vingård (@arildsvingard)

Skandinavska vina

Nekad viđena kao eksperimentalna i na rubu onoga što je moguće, komercijalna vinska industrija u regijama ispod arktičkog kruga može biti rešenje problema. U poslednjim decenijama Švedska, Danska, Nova Škotska u Kanadi, pa čak i delovi Norveške su postali vinske destinacije u usponu. Topla leta i uvođenje hibridnih sorti grožđa otpornih na bolesti i niske temperature potpuno su promenili perspektivu i budućnost vina.

Švedska se aktivno bavi vinogradarstvom od 1999. godine, ali vinari nisu napredovali sve do 2010. godine. Te godine su preko Nemačke uvedeni hibridi grožđa otporni na hladnoću. Jedna od sorti grožđa je Solaris, poreklom iz Frankfurta. Ova sorta bolje uspeva u Švedskoj jer je hladnije, pa raste sporije i bolje se razvija.

U Švedskoj postoje dve glavne vinske regije, Scania i Södermanland. Usred predivnog krajolika, najbolja vina koja možete probati u ovim regijama su Solaris i Rondo (hibridne sorte napravljene posebno za skandinavsku klimu), Regent, Leon Millot, Pinot Noir, Merlot i Chardonnay. Tu su i brojni sadržaji za ljubitelje vina i turiste, obilasci prelepih vinskih podruma, ali i odlična hrana i mesta za odmor.

Ipak, uprkos optimizmu, tržište skandinavskih vina ostaje prilično ograničeno. Vinska kultura nije imala dovoljno vremena da se “poistoveti” sa lokalitetom, kao što je to slučaj sa južnoevropskim vinskim kulturama.

Cena u odnosu na kvalitet još je jedan ograničavajući faktor. Švedsko vino je prilično dobro, ali ne i izvanredno dobro, pri čemu cena boce može iznositi i do 30 evra. Tu je takođe i veliki izazov iz marketinškog viđenja stvari, ljudi obično piju vina koja su im poznata.

Picokeri, pasta koja je podelila Italiju, saznajte više.

Promena uslova uzgoja mogla bi zvučati romantično. Ako ništa drugo, klimatske promene „teraju“ vinare iz svih krajeva, ne samo u arktičkim zemljama, da traže alternative. Iako Švedska po svemu sudeći neće biti vodeća zemlja kada je vino u pitanju, postoji nada i perspektiva. Švedska će definitivno i dalje biti jedna od najodrživijih vinskih zemalja na svetu jer svi uzgajaju otporne sorte. Osim toga, sve je organsko, i praksa, i vinogradi i na samom kraju i proizvodi.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Srbija zabeležila najveći rast turističkog prometa

Od
Redakcija
-
0
Srbija najbolja budget-friendly road trip destinacija Tara
Photo: iStock

Prema poslednjem izveštaju Svetske turističke organizacije (UNWTO), Srbija se nalazi na svetskom vrhu po oporavku u ovoj industriji

Srbija je i zvanično zabeležila najveći rast turističkog prometa. Prema podacima Svetske turističke organizacije, od januara do jula zabeležen je rast od čak 73% turističkog prometa u odnosu na rekordnu 2019. godinu.

Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić navodi da ovakav rezulat i očekivan, imajući u vidu do sada postignute odlične rezultate, navodi eKapija.

Baltička Venecija, saznajte više.

Uprkos izazovima, dočekujemo Svetski dan turizma u znaku rekordnih rezultata i izuzetnih uspeha. Broj turističkih dolazaka od početka godine porastao je za 48,1% u odnosu na isti period prošle godine, dok je devizni priliv od turizma porastao za 57, 9% u odnosu na 2021. godinu. UNWTO je prepoznala ovaj rekordni rast, i to je zapravo jedan snažan vetar u leđa i moćan podstrek koji nas ohrabruje na još veće uspehe, izjavila je Tatjana Matić.

Da Srbija ima šta da ponudi turistima, prepoznao je i Conde Nast Traveller. Prestižni portal o putovanjima je Srbiju predstavio i preporučio kao kombinaciju tradicionalnog i modernog, izdvajajući gastronomiju kao perjanicu turističke ponude. Osim toga, oni posebno izdvajaju i pozitivnu atmosferu Beograda, ali i ostalih krajeva Srbije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

U Mariboru raste najstarija vinova loza na svetu

Od
Redakcija
-
0
Vinograd vino
Photo: iStock

U srcu starog gradskog jezgra u Mariboru postoji najstarija vinova loza na svetu koja još uvek rađa. U pitanju je sorta Žametovka, verovatno najstarija pripitomljena sorta u regionu koja daje crveno vino

U Mariboru raste najstarija vinova loza na svetu. Potvrđena starost loze Žametovke je preko 450 godina, čime je ušla u Ginisovu knjigu rekorda kao najstarija plemenita loza na svetu koja još uvek rađa.

Na osnovu istorijskih podataka, ova loza je zasađena u 16. veku, verodostojnost i starost su potvrdili i genetski stručnjaci u Parizu. Ova loza je čudom uspela da se održi kroz vekove, čak je preživela i opaku štetočinu filokseru, koja je 1870. godine skoro uništila sve evropske vinograde.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Oldest Vine (@world.oldest.vine)

Žametovka raste ispred Stare kuće vina u Mariboru, koja je pretvorena je u vinoteku i muzej vina. Ova vinova loza je jedina biljka na svetu koja ima svoj muzej. Za vreme orezivanja loze, organizuje se Festival vina koji je jedan od najboljih vinskih i kulinarskih festivala u regionu. Ova loza je lokalno poznata pod imenom Stara trta.

Picokeri, pasta koja je podelila Italiju, saznajte više.

Stara trta čak i danas daje do 55 kilograma grožđa od kog se pravi vino. Vino se pakuje u male boce od 0.25 litara koje su uglavnom prodaju kao suveniri. Najstariju vinovu lozu na svetu danas kao posebnu turističku atrakciju posećuje veliki broj turista iz regiona i sveta.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

U Beču je život najbolji

Od
Redakcija
-
0
Beč
Photo: Pixabay/domeckopol

Beč je nakon dve godine pandemije ponovo potvrdio svoj status grada u kom je život najbolji. Beč je u skoro svim kategorijama dobio maksimalan broj bodova, što znači da je od 2009. godine konstantno na vrhu rang liste

Nakon tri godine, Beč je ponovo bio na vrhu indeksa britanskog nedeljnika Ekonomist. Ovaj list ocenjuje najbolje gradove za život na osnovu svog The Global Liveability Index kriterijuma. Posle dve godine u kojim je na rejting gradova u velikoj meri uticala pandemija koronavirusa, Ekonomist je potvrdio da je u Beču život najbolji.

Austrijska prestonica stanovništvu nudi brojne mogućnosti u oblasti kulture i zabave, visoko se kotira u oblasti stabilnosti, ima dobru infrastrukturu i svojim građanima obezbeđuje odličnu zdravstvenu zaštitu. Na osnovu The Global Liveability Index-a, on je najbolje ocenjen grad sa 99.1 poena od maksimalnih 100.

Na drugom mestu se nalazi Kopenhagen, a na trećem i Cirih. Pored njih, tu su Ženeva, Frankfurt i Amsterdam. Od ostalih gradova, na vrhu liste se nalaze Kaljari, Melburn, Toronto i Vankuver iz Kanade, kao i Osaka iz Japana.

Baltička Venecija, saznajte više.

Ovaj lista nažalost ima i onu drugi stranu. pa se na dnu dnu liste gradova po kvalitetu života nalazi Damask sa ocenom od 30.7 bodova. U tom drušrvu se nalaze još i nigerijski Lagos, libijski Tripoli i Karači u Pakistanu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Republika Srpska nastavlja da obara turističke rekorde

Od
Redakcija
-
0
Republika Srpska Trebinje
Photo: iStock

Republika Srpska nastavlja da beleži odlične rezultate u turizmu. Ako se takav trend nastavi, biće prevaziđeni i rezultati ostvareni u rekordnoj 2019. godini. Ova 2022. bi mogla biti najbolja do sada

Republika Srpska nastavlja da obara turističke rekorde. Od početka godine, zaključno sa avgustom mesecom, zabeleženo je gotovo 300.000 turističkih dolazaka. Osim toga, zabeleženo je i skoro 700.000 turističkih noćenja, što su bolji rezulati nego što je ostvareno u istom periodu 2019. godine.

Sada zaista sa pravom možemo reći da će 2022. godina biti prva milionska kada su u pitanju registrovana noćenja, izjavio je rukovodilac sektora za promociju turizma u Turističkoj organizaciji RS Marko Radić za Srpskainfo. Kako dalje navodi, dobre vesti stižu i od turista iz inostranstva. Sve više turista se vraća, njih je do početka pandemije bilo skoro 70% od ukupnog broja gostiju

Osmo svetsko čudo, nestvarna priroda Čilea, saznajte više.

U Turističkoj organizaciji Rrepublike Srpske se pipremaju za zimsku sezonu za koju imaju već spremne planove i promotivne aktivnosti. Osim toga, sve je u znaku priprema za 2023. godinu koja bi trebalo da bude godina apsolutnog oporavka.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Gvadelup – nešto sasvim drugačije

Od
Redakcija
-
0
Gvadelup – nešto sasvim drugačije

Pitanje za kviz: južno od Monserata, a severno od Dominike nalazi se ova francuska prekomorska teritorija, koja se nekada zvala Karukera ili Ostrvo predivne vode. Ukoliko znate da je ova teritorija bila švedska kolonija početkom 19. veka, recite kako se zove taj arhipelag za koji mnogi misle da je ostrvo? U pitanju je, naravno… Ali bolje da krenemo iz početka

Ovaj arhipelag od šest glavnih i većeg broja manjih ostrva (od kojih su mnoga nenaseljena) doživeo je dramatičnu promenu novembra 1493. godine kada je na njegovo tlo stao glavom i bradom Kristofer Kolumbo. On se na ostrvu zadržao tek nedelju dana, dovoljno da iza sebe ostavi oltar posvećen Svetoj Mariji od Gvadalupa, čime je dao i naziv samom ostrvu. Takođe, ostavio je i zabelešku Evropljanima gde se Gvadelup nalazi, pa je domorodačko stanovništvo ubrzo počašćeno i drugim „specijalitetima“ koje su Evropljani doneli sa sobom, kao što su bolesti, nasilno pokrštavanje i, naravno, kolonijalni ratovi. Upravo u jednom kolonijalnom ratu, ovaj arhipelag je postao francuska teritorija i ne računajući kraće prekide, to je i ostao.

Gvadelup – nešto sasvim drugačije

Gvadelup je u 18. i 19. veku bio jedan od većih trgovačkih centara na Karibima, najviše zahvaljujući plantažama kafe i šećera. A zna se, gde je bilo plantaža šećera, tu je bilo i ruma, ali nažalost,  i velikog broja robova koji su dovođeni, pre svega iz Afrike. Čak tri četvrtine stanovništva Gvadelupa čine potomci robova dovedenih iz Afrike!

Možda će čudno zvučati, ali upravo ova mešavina Afrike, Evrope i Kariba je jedan od glavnih razloga zašto treba posetiti Gvadelup. Jedinstvena mešavina kultura oličena u beginu, kreolskom plesu čiji igrači najčešće nastupaju u tradicionalnim kostimima, pruža najbolje od svih svetova koji su se ukrstili na ovom ostrvu. Tokom januara, februara i marta traje karneval na Gvadelupu kada je moguće uživati u brojnim manifestacijama na kojima se pleše uz ovu muziku.

Gvadelup – nešto sasvim drugačije

Slično se može reći i za kuhinju, koja se zasniva na morskim plodovima, ali i voću koje raste po ostrvu, kao i za jezik. Iako je francuski, zvanični jezik, većina stanovništva se služi kreolskim, koji je mešavina francuskog, domoradačkog karipskog, ali i afričkih jezika. O robovlasničkoj istoriji ostrva govori i Memorijalni centar ACTe, podignut na mestu jedne od plantaža šećera. Ovaj centar je nastao u saradnji sa Uneskom i kroz niz interaktivnih izložbi prikazuje jedan od najmračnijih aspekata civilizacije.

Kao i sve karipske destinacije, Gvadelup pruža obilje predivnih plaža (ima ih oko 250), a neke od najlepših se nalaze na nenasaljenim ostrvima ovog arhipelaga i do njih se može stići trajektom ili malim avionima. Ronjenje na Gvadelupu je posebno uživanje, jer je more toplo i puno koralnih grebena koji bujaju od života.

I na kopnu život buja, pa je Gvadelup poznat po brojnim endemskim vrstama, a u Nacionalnom parku Gvadelup se može sresti gvadelupski rakun, mungos, kao i aguti, ugrožena vrsta glodara. Na Gvadelupu se nalazi i aktivni vulkan La Sufrir, koji je ujedno i najviša tačka arhipelaga (1.467 metara). Poslednja erupcija ovo vulkana zabeležena je 1977. godine.

Gvadelup – nešto sasvim drugačije

Da je život na Gvadelupu dobar, pokazuje i dug životni vek njegovih stanovnika, koji je na nivou Francuske, dok je ostrvo po gustini naseljenosti ispred evropskog dela Francuske, Nemačke i Italije. Da li u ovoj statistici pomaže lokalni rum, koji spada među najbolje na svetu ili je nešto drugo u pitanju, najbolje je uveriti se lično.

Ako ste oduvek želeli da posetite Gvadelup, ali su avio-karte premašivale vaš putni budžet, francuska avio-kompanija Air France ima dobre vesti za vas. Naime, Air France je pokrenuo promotivnu prodajnu kampanju u kojoj su karte za Gvadalup na značajnom popustu. Air France „Rendezvous” promotivna kampanja traje od 27. septembra do 06. oktobra 2022, a karte se mogu iskoristiti do 31. marta 2023. godine.

Više informacija, destinacija i detalja možete pronaći OVDE

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Najkraća reka na svetu se nalazi u Srbiji?

Od
Redakcija
-
0

Reka Vrelo se nalazi na oko trinaest kilometara udaljenosti od Bajine Bašte. Rečni tok ove reke je toliko “kratak” da ga meštani zovu „godina“

Najkraća reka u Srbiji, verovatno jedna od najkraćih na svetu, se nalazi zapadu naše zemlje. Reka Vrelo, bistra i čista reka, sa magičnim vodopadom, jedan je najlepših prirodnih bisera Srbije. Dužina ove reke iznosi tačno 365 metara, zbog čega je meštani zovu još i Godina.

Vrelo nastaje od izvora reke Perućac na 234 metara nadmorske visine, u podnožju planine Tare. Reka je izuzetno hladna, prosečna temperatura vode u toku godine iznosi oko 10 stepeni Celzijusa. Na završetku svog putovanja gde se uliva u Drinu, vrelo se pretvara u predivan vodopad visine oko 10 metara.

Partizanska bolnica Franja, saznajte više.

Interesantno je navesti da najkraća reka u Srbiji ne menja svoj tok ni dužinu preko godine. Baš zbog toga u narodu postoji verovanje da mladi pre nego što stupe u brak, treba da dođu na njenu obalu kako bi njihova ljubav zauvek ostala ista. Osim toga, veruje se da će svako ko prepešači njen tok biti srećan u životu, a još ako bacite novčić, možete očekivati da će se ispuniti zamišljena želja.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Kako je Dižon senf ostao bez Dižona

Od
Redakcija
-
0
Photo: Unsplash/Elevate

Francuska se suočava sa velikom nestašicom Dižon senfa, a brojne novinske kuće su to pripisivale ratu u Ukrajini. Međutim, priča je puno pikantnija od toga

Od maja ove godine Francuska se suočila sa opštom nestašicom Dižon senfa. Nestašica je podstakla putnike da sa svojih putovanja u šali rečeno „krijumčare“ u zemlju Dižon senf, nacionalni ponos bez kog francuska kuhinja nije kompletna.

Sveprisutan na francuskim stolovima, Dižon senf je napravljen kombinacijom smeđih semenki slačice sa belim vinom i začinima. Radi se o proizvodu koji predstavlja gastronomski kontrapunkt bogatim, izdašnim jelima zahvaljujući svojoj kiselosti i toplini. Savršen je dodatak uz pečenu piletinu sa hrskavom kožom, idealan način za dekorisanje jednostavnog sendviča od šunke i maslaca. Osim toga, neophodan je sastojak domaćeg majoneza.

To što je začin toliko popularan u francuskom regionu Burgundiji, čiji je Dižon glavni grad, Francuzi mogu zahvaliti zajedničkoj saradnji semena slačice i poznatih vina u tom regionu. Monasi su vekovima pravili senf na ovaj način, a 1752. godine veza između Dižona i senfa za zapečaćena. Zahvaljujući Jeanu Naigeonu, koji je seme slačice spojio ne sa sićetom ili vinom, već sa sokom nezrelog grožđa.

Dižon senf se izdvaja od ostalih na tržištu svojim suptilnim, uravnoteženim ukusom. Sadrži više arome od američkog žutog senfa, ali je manje oštar od kineskog ili bavarskog senfa. On spaja oštrinu semena slačice sa prijatnom kiselinom lokalnog burgundijskog soka ili u većini savremenih iteracija, belog vina.

Da li je Dižon senf napustio Francusku?

Nakon što su farmeri napustili proizvodnju senfa zbog isplativijih useva pre nekoliko decenija, preostali proizvođači počeli su da uvoze seme slačice iz ostalih zemlalja. Njihove potrebe uglavnom je podmirivala Kanada, koja proizvodi oko 80% svetskih zaliha. Međutim, poslednjih godina slačice uzgojene u Kanadi takođe ima sve manje zbog loših vremenskih uslova.

Iako nestašica nije prouzrokovana ruskom invazijom na Ukrajinu, ona je dodatno pogoršana utičući loše na preostale proizvođače Dižon senfa iz Dižona. Umesto smeđeg semena potrebnog za Dižon, Ukrajina uglavnom proizvodi belu sortu koja se koristi za engleski žuti senf.

Sve to je bacilo novo svetlo na neslaganje između naziva „Dižon senf“ i mesta gdje se proizvodi. Uostalom, za razliku od šampanjca,“ Dižon“ u senfu iz Dižona odnosi se na određeni recept, a ne na zaštićeno geografsko poreklo proizvoda. Ne postoje definisana pravila koja zadržavaju pravo na proizvodnju „originalnog“ Dižon senfa, možete ga napraviti bilo gde u svetu. To se uostalom i radi.

Picokeri, pasta koja je podelila Italiju, saznajte više.

Dok se Dižon senf verovatno više nikada neće odnositi na istinski lokalni proizvod, čini se da je je standardizovanje oznake „Moutarde de Bourgogne“ vezane za ovaj senf najbolji potez. Ova oznaka potvrđuje da se senf proizvodi u regiji Burgundije sa burgundskim semenkama slačice i burgundskim vinom. Na taj način će senf biti kao nekada, omiljeni začin na stolu, a ime Dižon će morati da podele sa celim svetom.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Počeo prvi Belgrade Restaurant Show

Od
Redakcija
-
0

Na konferenciji koja je održana u Turističkoj organizaciji Srbije predstavljena je manifestacija Belgrade Restaurant Show koja će biti održana u više od pedeset odabranih restorana u Beogradu, od 28. septembra do 2. oktobra, tokom koje će gosti moći da uživaju u ponudi hrane specijalno kreiranoj za ovu priliku, i to po cenoj nižoj za 30 odsto!

Ova smotra ima za cilj da proslavi raskoš beogradske restoranske scene, njene talentovane šefove, vredne konobare, kuvare i sve one koji učestvuju u stvaranju novog gastronomskog lica Beograda, uz poziv na veliki povratak u restorane nakon vrlo izazovnih godina za ugostiteljsku scenu, kod nas i u celom svetu.

Prvi Belgrade Restaurant Show obuhvatiće restorane u najrazličitijim kategorijama, od tradicionalnih do onih koji istražuju kuhinje Mediterana i dalekih zemalja sveta, ali i modernih, inovativnih restorana koji pomeraju granice gastronomije, kao i proslavljenih restorana visoke kuhinje – a nije zaboravljen ni vrhunski street food! Svi ovi restorani pripremili su više od 100 menija i specijalnih ponuda.

Jedan od najvažnijih momenata u okviru Belgrade Restaurant Show biće velika humanitarna večera pod nazivom 5 Star Dinner, zakazana za 29. septembar. Na ovom dešavanju u hotelu Square Nine, proslavljeni šefovi beogradskih fine dining restorana predstaviće svoje kreacije u pratnji vina iz odabranih srpskih vinarija, a sav prihod biće doniran Svratištu za decu koje funkcioniše u sklopu beogradskog Centra za integraciju mladih. Na većeri će učestvovati Jasmina Vukašinović (Jasmin a Maslina), Vanja Puškar (Iva New Balkan Cuisine), Filip Ćirić (Homa), Dušan Todić (Square Nine) i Krsto Radović (Mandarina Cake Shop). Uz njihove specijalitete biće služena vina kuća Aleksandrović, Matijašević, Matalj, 100 žena, Vinčić, Eden i Zvonko Bogdan.

Sve podatke o jelovnicima, specijalnim ponudama i popustima gosti će moći da pronađu na sajtu manifestacije www.restaurantshow.rs, kao i u specijalnom izdanju magazina Vino & Fino. Na konferenciji su govorili Igor Luković, glavni urednik magazina Vino & Fino, Mina Medić ispred Centra za integraciju mladih koje rukovodi Svratištima za decu, Dušan Todić, šef kuhinje restorana The Square u kome se održava humanitarna večera.

Sponzor prvog Belgrade Restaurant Show je kompanija Telekom.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Najpopularnije destinacije za 2022. godinu

Od
Redakcija
-
0
Grčka
Photo: iStock

Tripadvisor je najveća svetska onlajn platforma za putovanja. Osnovni cilj ovog servisa je da pomogne putnicima kako da organizuju svoja putovanja, od rezervacije do samog odlaska na put. Osim toga, oni ocenjuju i ugostiteljske objekte i destinacije

Tripadvisor je objavio koje su to najpopularnije destinacije za 2022. godinu u okviru takmičenja Traveler’s Choice 2022 Best of the Best. Ova lista se pravi na osnovu lokacija koje pokazale najveći porast u pretraživanju ili rezervacijama u odnosu na prethodnu godinu, što u praksi znači najviše pozitivnih preporuka i recenzija putnika na platformi Tripadvisor koje se odnose na smeštaj, restorane, aktivnosi i ostale sadržaje. Oni ocenjuju preko cele godine i dodeljuju nagrade u nekoliko kategorija.

Kategorija „trending destinations“ se odnosi na destinacije koje su trenutno popularne, o kojima ima najviše napisanih recenzija i utisaka. U okviru ove kategorije postoji  22 grada sa svih krajeva sveta. Na prvom mestu se nalazi Majorka, na drugom Kairo, dok se na trećem nalazi ostrvo Rodos.

Partizanska bolnica Franja, saznajte više.

Interesantno ja navesti da se među najboljih 15 na listi nalaze i dva grada iz našeg regiona. Dubrovnik se nalazi na petom mestu, a Split na trinaestom mestu. Ova dva grada su opisana kao mesta sa bogatom kulturno-istorijskom baštinom i prelepom arhitekturom. Osim toga i Dubrovnik i Split pružaju putnicima puno sadržaja za jedan kvalitetan odmor.

Lista od petnaest najpopulranijih destinacija izgleda ovako:

  1. Majorka, Španija
  2. Kairo, Egipat
  3. Rodos, Grčka
  4. Tulum, Meksiko
  5. Dubrovnik, Hrvatska
  6. Ibica, Španija
  7. Natal, Brazil
  8. Aruša, Tanzanija
  9. Goreme, Turska
  10. Santorini, Grčka
  11. Parati, Brazil
  12. Aruba
  13. Split, Hrvatska
  14. Plaja del Carmen, Meksiko
  15. Havaji, SAD

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

1...201202203...341Stranica 202 od ukupno 341

Poslednje objave

Meso 'z tiblice svinjsko meso šunka

Meso ‘z tiblice – Zaboravljeno blago tradicionalne kuhinje Hrvatske

Redakcija - 0
Dok savremena gastronomija sve više teži inovacijama i globalnim trendovima, istinski ljubitelji domaćih ukusa s posebnim poštovanjem vraćaju se jelima koja su oblikovala identitet...
Hotel televizot hotelski TV

Nova uloga hotelskih televizora: Od običnog uređaja do strateške platforme za...

Šaleška – destinacija koju ne zaboravljaš

Šaleška – destinacija koju ne zaboravljaš

Norveška

Jedinstveni kruzing do skrivenih sela Norveške

Vinograd vino

Francusko vinarstvo na prekretnici: Najveća kriza u istoriji industrije

TU magazin je specijalizovani magazin posvećen turizmu, ugostiteljstvu i HoReCa sektoru u Srbiji i regionu.

Najčitanije

Poslednje objave

Popularne kategorije

© TU magazin 2025.