U dolini reke Hunza u istoimenoj oblasti u Pakistanu živi jedan čestit i gord narod. Ovaj deo zemlje je u velikoj meri distanciran od sveta, njega od civilizacije dele oštre i visoke planine, najviše na svetu. Ovaj na prvi pogled beživotan i surov predeo je dom najzdravijem narodu na planeti

Na samoj granici Indije i Pakistana nalazi se predeo koji nazivaju „oaza mladosti“. U dolini reke Hunza živi skromnim životom jedan narod, tačnije pleme, koje je otkrilo koja je tajna zdravlja i dugovečnosti.

U plemenu Hunza životni vek stanovnika je u proseku od 110 do 120 godina. Oni se u suštini nikada ne razboljevaju i žive idealnim načinom života. Prema legendi, ovu malenu planinsku državu je osnovala grupa vojnika Aleksandra Velikog za vreme pohoda na Indiju. Oni su narodu ostavili u nasleđe strogu vojnu disciplinu, a narod se tako i odnosio prema životu, aksetski i vojnički.

Hunze žive u blizini čuvenog mesta gde se spajaju tri najveća planinska sistema u svetu, Himalaji, Karakorum i Hindu Kuš. Ovde se nalazi čak pet vrhova od ukupno četrnaest vrhova na planeti čija je nadmorska visina preko osam hiljada metara.

Tajna zdravlja i dugovečnosti

Ovaj narod živi jednostavno, u čemu je kako kažu i tajna dugovečnosti. Narod se kupa u ledenoj vodi, čak i na temperaturama ispod nule i vrlo su pokretni i agilni. Ovde žene od 40 godina izgledaju kao devojke, a žene od 65 godina rađaju decu. Od hrane se praktično sve jede sirovo, voće i povrće, a od ostalih proizvoda oni konzumiraju proklijale žitarice, ovčije sušeno meso i sir. Posebno su im važne kajsije koje ovde uspevaju, a njih jedu u svim mogućim oblicima.

Surovi uslovi života diktiraju sve, postoji period kada voće još nije zrelo, kada oni skoro ništa ne jedu, samo jednom dnevno piju napitak od suve kajsije. Ovaj post je kod njih uzdignut do religijskog iskustva i strogo se poštuje, a traje i do par meseci.

Osim toga, jedu prirodne proizvode, bez ikakve hemije i konzervansa, pripremljene tako da sačuvaju sve biološki vredne materije. Alkohol i slatkiše nemaju, a so se upotrebljava vrlo retko.

Dnevne rutine i obaveze su takođe izazov. Uglavnom se bave poljoprivredom i stočarstvom, a pored toga, na ovom stenovitom području moraju takođe da se brinu i o najosnovnijim potrebama. Nemaju tekuću vodu, moraju svakodnevno da lože, što zahteva odlazak u nabavku drva. Život je dosta zahtevan i iziskuje maksimum od svakog člana društva.

Najružniji grad u Toskani, saznajte više.

Dakle, tajna dugog života je uzdržavanje od hrane, redovan post, život u skladu sa zakonima prirode. Jednostavnost je ovde jedino pravilo, u oštrim uslovima ovaj gordi narod nema vremena da razmišlja previše, oni moraju da se bore za egzistenciju svakod dana bez izuzetka.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Ile de Bréhat je ostrvo smešteno na severnoj obali Bretanje u regionu Cotes d’Armor. U narodu je poznato još i kao ostrvo cveća, što je vrlo prikladno, imajući u vidu negovanu i bujnu vegetaciju koja na osnovi od ružičastog granita čini vrlo atraktivnu kombinaciju

Ile de Brehat su zapravo dva ostrva, otprilike jednake veličine koja su povezana mostom. Oko njih se nalaze i brojna manja ostrva što sve zajedno sačinjava arhipelag Brehat. Zaštitni znak ostrva jeste vrlo izražena plima i oseka, pa je vrlo realno da se ujutru šetate po obali dok se u večernjim časovima na istom “putu” vozite čamcem. Cveće je ovde najbitniji sadržaj, njega ima u svim oblicima i vrstama, i meštani su izuzetno ponosni na svoje bašte.

Severno ostrvo je pretežno definisano visoravnima i brdima, dok je južno ostrvo više mediteranskog karaktera, sa egzotičnim biljkama koje ovde mogu uspevati zbog tople mikroklime. Ovaj kontrast je u velikoj meri i zaslužan za popularnost ostrva.

Do ostrva se stiže trajektom ili brodićem. Mesto gde se obično iskrcaju turisti je Luka Clos. Ova luka je okružena atraktivnim vilama i vrtovima koji bi više priličili mondenskom jugu Francuske nego severnom i hladnijem delu zemlje. Obala oko Ile de Bréhata posebno je šarolika, sa malim lukama i plažama koje ustupaju mesto dramatičnim crvenim liticama i nazubljenim vrhovima brda.

Obilazak ostrva se najbolje može iskusiti biciklom ili pešice, i za to će vam trebati maksimalno 3 sata. Najvažnije stvari koje treba videti trebali uključuju utvrđenje iz 19. veka, fabriku stakla, kao i Moulin du Birlot, malu vodenicu koja koristi plimu i oseku za pokretanje.

Glavni grad Bréhat, zvan Le Bourg, takođe treba posetiti, u njemu ima dosta kulturno-istorijskog sadržaja i naravno cveća. Pre nekoliko decenija grad je bio mesto okupljanja postimpresionističkih umetnika, a posebno su ga voleli Gogen i Matis.

Najružniji grad u Toskani, saznajte više.

U letnjim mesecima na ostrvu bude čak i do 5.000 stanovnika. U zimskom periodu broj stanovnika bude daleko manji, bude ih ponekad i do deset puta manje. Automobili nisu dozvoljeni na ostrvu, uostalom njih i nema. Sve okolnosti diktira priroda, i sve je podređeno njenim zakonima.

Potpuno druga vrsta raja

Ukoliko tražite idealan kosmopolitski odmor sa bezgraničnom energijom i uzbudljivim noćnim životom, Ile de Bréhat je sve samo ne to. Zapravo, to je mesto koje se ne može više razlikovati od poznatih gradova Francuske. Ovde je daleko veća verovatnoća da ćete pre naleteti ne nekog raka ili krabu koji juri uz obalu tokom oseke nego na čoveka. Upravo u tome je čar Ile de Bréhat. Ovo mesto nudi potpuno drugu vrstu odmora mir, tišinu i prirodu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Castellfollit de la Roca izgleda kao grad koji je nekada imao oblik normalnog grada, a onda se nekom neverovatnom silom razvukao kako bi pokrio kilometar dugu bazaltnu formaciju. Kuće su nesigurno postavljene blizu ivice stene, odakle se pruža nevrovatan pogled na okolinu

Castellfollit de la Roca pripada regionu La Garrocha, u provinciji Girona u Španiji. Njegova površina iznosi jedva jedan kvadratni kilometar, što ga čini najmanjom opštinom u pokrajini, a drugom najmanjom u Kataloniji. Ovaj grad je podignut na mestu gde se nalazi kamenolom odakle se decenijama kopao bazalt, stena vulkanskog porekla.

Naselje postoji više od 1000 godina, uske gradske ulice još uvek imaju tragove srednjovekovnog porekla, a središte grada ima bedeme koji su čuvali stanovnike tokom građanskog rata. Mnoge kuće i ulice u centru naselja takođe su izgrađene od tamne vulkanske stene koja služi kao pijedestal za grad.

Kuće su podignute oko centralno postavljene glavne ulice koja se vijugavo proteže duž čitavog grada usko pripijena između njih. Sve kuće se, takav je utisak, trude se da ostanu na litici. Kuće nalaze se na samoj ivici ove gorostasne vulkanske formacije, što s jedne strane uliva neku nesigurnost, a s druge obezbeđuje neverovatan pogled na okolinu.

Uske ulice grada slivaju se na staroj crkvi San Salvador, smeštenoj na jednom kraju stene. Crkva datira iz 13. veka, izgrađena je u kasnom renesansnom stilu, i ona je sigurno najznačajniji turistički sadržaj u gradu. Crkva je danas obnovljena i pretvorena u kulturni centar.

Najružniji grad u Toskani, saznajte više.

Castellfollit de la Roca je odlična destinacija za izlet, postoje organizovane turističke ture iz Girone i Barselone, a može se posetiti i u sopstvenoj režiji, imajući u vidu da je region dobro povezan putnom infrastrukturom.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.