Lokalno poznata kao Syri i Kalter, ova duboka „plava rupa” bez dna privlači puno pažnje turista, a prema lokalnim pričama, upravo tu se nalazi portal za prelaz u drugu dimenziju

Plavo oko je jezero u Albaniji, ima blistavu tirkiznu boju vode, i na prvi pogled izgleda da nema dno. Jezero se nalazi na jugozapadu Albanije, između Sarande i Đirokastre, ima izuzetno hladnu vodu i napaja se podzemnim izvorom.

Zbog lokalnih priča da je u stvari Plavo oko u potpunosti bez dna, i zbog neverovatne prirodne lepote, njega posećuje svake godine sve više turista. Plavo oko je jedinstveno jer izgleda kao duboka safirno plava rupa ispod površine mirnije tirkizne vode, kao poseban portal koji vodi u neku drugu dimenziju.

Ronioci su se spustili do 50 metara dubine, ali njegova prava dubina tek treba biti otkrivena. Meštani uporno tvrde da je to nemoguće, i još kažu da ako ubacite kamen u vodu, on nakon nekog vremena misteriozno ispliva na površinu.

U blizini Porosa se nalazi jedno malo ostrvo koje je savršena destinacija za zaljubljene, i tamo se sudbonosno „da“ izgovara verovatno najlakše na svetu

Iako je Eros, ostrvo u Grčkoj, nenaseljeno, njega turisti obožavaju. Na Eros se ne ide na kupanje, i tamo turizam ima neki sasvim drugi značaj. Na ovom ostrvu su sada izuzetno popularna venčanja, i tamo mladenci odlaze kako bi se venčali u pravoj idili.

Na Erosu možete pronaći peščane plaže i borove šume, ali i malu kapelu predviđenu za venčanja, što ga čini izuzetno zgodnim i romantičnim. Do njega možete stići jedino brodićem, postoje organizovane turističke ture koje polaze sa većih susednih ostrva.

Posebno je interesanta činjenica da je ostrvo u obliku srca, a njegovo ime, Eros, znači ljubav. Iako je malo, ostrvo Eros u međunarodnom rečniku ima jedno posebno mesto, i njegovo ime se izgovara sa osmehom.

Region Pilbara u Australiji je prema naučnim saznanjima star oko 3.6 milijardi godina, i to je dom fosiliziranih dokaza o najstarijim oblicima života na Zemlji

Poslednjih nekoliko godina nauka je potvrdila ono što su australijski Aboridžini, najstarija svetska kultura neprekidnog života, oduvek znali. Region Pilbara u Zapadnoj Australiji je jedno od najstarijih mesta na Zemlji.

Pilbara je počela da se formira pre više od 3.6 milijardi godina, a njen krajolik dubokih crvenih i beskrajnih panorama, koji se proteže od zapadne obale do granice Severne teritorije, neverovatno je i jako zanimljivo mesto. Za one koji prvi put posete ovaj region, prvi utisak ogromnog prostora i samoće može biti zastrašujuć. Pilbara je otprilike dvostruko veća od Velike Britanije, ali pošto tamo živi jedva oko 60.000 stanovnika, to je jedan od najređe naseljenih regiona na Zemlji

Naučnici su utvrdili da su crvene formacije stena bogate gvožđem, i da su nastale pre postojanja kiseonika pa i samog života, i u sebi kriju najočuvanije fosile na svetu. Prema naučnim istraživanjima i studijama, Pilbara je toliko drevna da ne sadrži fosile unutar svoje strukture, ali na njoj se nalaze stromatoliti, fosilizirani dokazi najstarijih oblika života na Zemlji.

Još 1980. godine su pronađeni fosili stromatolita stari 3.45 milijardi godina . To su u suštini zajednice mikrobnih cijanobakterija koje su postojale na planeti kad još uvek nije bilo uslova za neki kompleksniji oblik života. Čak i danas, južno od Pilbare u bazenu Hamlin u blizini zaliva Shark Bay, postoji sistem živih stromatolita, i to je jedno od samo dva mesta na Zemlji gde postoje živi oblici ovih bakterija.

Iako područje izgleda kao negostoljubiva pustinja, unutar njega se nalazi jedan od najlepših svetskih nacionalnih parkova, Nacionalni park Karijini, sa drevnim klisurama i strmim ponorima, gde su dramatični slapovi i kristalno čisti potoci smešteni među prugastim i oštrim stenama. Za turiste, ovo je raj u formi divlje prirode i šokantan svet kontrasta, za naučnike mesto gde se uči o istoriji planete.

Iz Opštinskog veća za turizam u Veneciji saopšteno je da će obaveza rezervacije dolazaka u grad i plaćanje ulaza početi od 2023. godine, međutim, sa tom praksom će se započeti već ovog leta, jer novi turistički koncept ovog grada podrazumeva promenu dosadašnje prakse shvatanja turizma

Veneciju svake godine poseti oko 20 miliona turista, što je otprilike jednako broju turista koji posete Hrvatsku. Nove mere, osim zabrane pristajanja kruzera i naplate ulaska u grad, podrazumevaće novi pristup turizmu. Turisti koji žele da posete Veneciju će morati ove godine da onlajn rezervišu posetu, a od sledeće godine će se uz obaveznu rezervaciju plaćati i 10 evra ulaz u grad.

Venecija je tokom pandemije koronavirusa imala mali predah od turista, i masovni turizam želi da ostavi iza sebe. Njih više ne zanimaju turisti koji dolaze na jednodnevni izlet, njih ne interesuju turisti koji dolaze samo da naprave selfi pored mosta ili gondola, oni se opredeljuju radije za turiste koji će u Veneciji da provedu nekoliko dana. Upravo zbog toga, gradske vlast će zahtevati od turista rezervacije poseta, baš kao što je to bio slučaj tokom pandemije, a to će važiti i za jednodnevni ulazak u grad.

Turistima će posebno biti skrenuta pažnja na sve one sadržaje koji su inače van turističkih interesovanja, najviše zbog kratkog boravka koji traje samo par sati. Za turiste će biti otvorene stare dvorane, biće dostupni za posete i stari istorijski hoteli i svi ostali interesantni kulturno-istorijski sadržaji. Kao primer, gradske vlasti ističu kako turisti moraju obavezno da posete najstariji kafić u Evropi, koji kontinuirano radi od 1720. godine, u kom je još čuveni Kazanova šarmirao dame.

Nakon pandemije pažnju turista su privukle i zanatlije, lokalni dizajneri i proizvođači autentičnih suvenira. Venecija je to prepoznala, videla promenu kod putnika i želi samo da ih “pogura” u pravom smeru.

Novi turista je spreman da potroši, on želi kvalitet, želi da proviri u svaku usku venecijansku uličicu. On želi da uspori i da na miru čuje priče meštana, da uz čašicu razgovora sa njima doživi pravi duh Venecije. Turisti danas Veneciju vide drugim očima, a na gradu je da im to i obezbedi. Na taj način će i sebi obezbediti opstanak.